Kako početi sa pušenjem lule?

[Vladimir Ivanović]

Za sve pušače jedna priča.
Pušio sam, nisam gasio. Tri kutije dnevno ja, jednu kutiju žena. Filter 57. Godinama. Na stolu u kancelariji sam imao pepeljaru prečnika 30 cm, jer su mi sve druge bila male. Znale su mi goriti po dvije cigare u pepeljari.

I u decembru 1989 dok sam radio u kasarni u Jastrebarskom poskupi, i to nešto puno, Filter 57, kao i sve cigare. A pošto sva roba u kantinama poskupljuje tek nakon nekoliko dana, ja sav sretan, kupim tri šteke, trideset kutija, Filter 57 po staroj cijeni. I dođem kući sav sretan. I tako se raspričamo ja i žena i kažem ja koliko mi to popušimo mjesečno. A žena taman rekla da bi trebali kupiti novi viderekorder. I popušimo cijenu pola videorekordera mjesečno. Tad je on bio oko 1000 maraka. 500 Eura. I kažem ja ženi, ajde da popušimo ovo što imamo u kući i da prekinemo sa pušenjem. I tako se mi dogovorimo. I petnaestog decembra 1989 sam popušio zadnju cigaretu u svom životu. Lagano sam je ugasio u pepeljari i rekao "Ovo mi je zadnja u životu". U januaru 1990 sam kupio viderekorder.

Nakon nekoliko dana sam počeo da u Zagrebu držim nastavu Kuvajćanima o tenku. I pošto sam bio sa njima i prije i poslije podne objašnjavao sam im tenk i Zagreb. Ovoga odvesti u kockarnicu, ovoga u banku, njih trideset sam zajedno vodio da gledaju pornić ( u nekom kinu u Ilici, blizu Cvijetnog trga), da probaju sva moguća alkoholna pića i svinjetinu, detalje sa raznoraznim sumnjivim gospođicama i prevođenju ( tu sam bio i prevodioc) neću da pričam, jer se o tome ne priča. Najbolja je bila sitaucija kad sam jednog odveo u banku na Črnomercu, kod okretišta i izvadio on Viza dijamantsku karticu i pita (ja sam prevodio) gospođu na šalteru koliko može da digne para. Uzela gospođa karticu i otišla negdje. Nakon dva tri minuta dolazi direktor banke sa njom i kaže nam da gospodin može da digne para sve koliko ima u banci, a ako mu treba još moraće da sačeka da donesu još para iz drugih banaka.

I nakon svakog ovoga, da kažem, vođenja u grad zvali me da nešto pojedemo negdje zajedno. I nakon tri mjeseca ja dobijem na kilaži dosta kila. Sad ne znam da li sam ja dobio kile kad sam prestao da pušim, ili zbog toga što sam se družio sa Kuvajćanima. Ne znam.

Sad sam veliki protivnik pušenja. Smetaju mi cigare. U mom sektoru, na poslu, niko ne puši. Ne podnosim miris pušača. Na poslu, u novom RTV domu, imaju dvije kafane. Jedna je isključivo za nepušače. Tu smo na početku smjene i na primopredaji smjene.

Pušači lule imaju drugačiji miris tijela. Ne smrde. Da me izvinu, ali tako je. Velika je razlika u mirisima tijela kod pušača lule i cigare.

Moj pokojni otac je prekinuo pušenje oko tri dana pred nego što će umrijeti. Nije imao snage da drži cigaru u rukama. Već je bio jako slab i bolestan.

Ajde napravite temu "Kako prestati pušiti".

Pozdrav svima.

Doživotni nepušač Vlado

[Boro Prodanic]

Brok, za to služe prijatelji.

Vlado, slažem se da bi bilo fino napraviti temu "Kako prestati sa pušenjem" (cigareta  ) ali bilo bi licemerno da je otvorim ja ili neko drugi ko je pušač. Trebao bi neko od nepušača da je pokrene, posebno bi pogodan bio neko ko je skoro ostavio pušenje.

[Brok]

Boro.

Cigareta a može i cigara.
Eto taman Vlada bi mogao da pokrene temu kao bivši pušač.

Dosta je bitan i motiv.
Ja ću verovatno jednog dana prekinuti sa pušenjem ali to sigurno neće biti zbog materijalne strane i ako para nemam ni sada koliko bi trebalo a neću ih nikada ni imati.

[ORIĆAREB]

Ni u snu nisam sanjao da bi mogao bilo šta reći u okviru ove teme. A ono ispade da se evo javljam već treći ili četvrti put. Ponukalo me ovo iz prethodnog posta o razmišljanju o nepušenju i kako to izvesti. Pa da vam u vezi toga ispričam jedan doživljaj davne 1970 godine.
Moj nekadšnji prvi brod u floti TČ-213. I već navedena čuvena posada na čelu sa pbb Rozarijem Čapalijom. Lijep sunčan dan, pre podne. Sjedimo u krmi, skoro kompletna posada i bez veze trućamo o svemu i svačemu. Većina puši. Tu je i već pominjani Čepin Ciril sa svojom čuvenom lulom. I jednog momenta će ti on:
- Ko će se samnom kladiti u ručak da ću ga odvići od pušenja bar narednih deset dana.- Sa strane neko dobacuje, - Ma nelupaj Čepine (tako smo ga uglavnom svi oslovljavali), stalno nešto izmišljaš. – Majke mi, ko će. – Evo ja ću, - javi se kap Joksimović Gradimir, zvani Gale, grmalj od čovjeka. – I ja ću, - dobaci sa strane vod Nikica Šajatović, također krupan momak i kasniji dugogodišnji pomorski diverzant. – U redu, - reče Čepin, ustade i ode do svog ormarića odma tu u prostoru, nešto tamo pretura i evo ga nosi neku flašicu u ruci. Unutra neka tečnost tamnoplava, više liči na mastilo. – Ko će prvi, - upita? - Ma jesi li ti normalan potrovaćeš  ljude, - dobacih i ja sa strane. – Ma jok, neka samo malo otpiju, promućkaju usta i ispljunu, netreba gutati, - kao objasni on. Svi ćutimo. Onda će ti Gale, - Daj ovamo, - uze, nagnu, otpi, promućka usta i ode u drugu prostoriju te u lavabo izbaci, a potom ispra usta vodom. Vrati se i sjede. Mi gledamo, ništa. Sve normalno. Usta Šajatović uze flašicu i ponovi istu proceduru kao i Gale pa i on sjede. Isto, sve normalno. – Oće li još ko, - pita Čepin. Svi ćute. – Dobro, kad više niko neće, znači kladili smo se u ručak da utvrdimo. Ajde sad zapalite po cigar. – Izvade ova dvojica po cigar, pripale, povuku dim. Mi gledamo, ništa. Još napetija situacija. Čuje se sa strane, - Izem ti patent Čepine, - Jes ti fora i to mangupska, - dobacuje neko drugi. Ova dvojica zadovoljni povlače još veće i dublje dimove, a mišići na obrazima im likuju. I dalje čekamo. Kad li odjednom Galetu se poče mjenjati faca, kao usred teškog mora. Ko da je napolju more 10 bofora. Čovjek požuti, pozeleni i ko metak izleti napolje na palubu. Ne prođe ni 20 sekundi i Šajatović za njim. Mi u još veću ledaru. Neko prommrmlja, - Je*ote led Čepine, potrova ljude. – Ma jok ništa im nije, - ovaj će mirno. Izađemo gore za njima, a njih dvojica se presamitili preko torpedne cijevi pa u duetu riču ko junci i hrane u rano , sunčano prijepodne ribe u moru. Ispovraćaše se ljudi da ne vjeruješ. Smirismo se malo i jedan po jedan vratimo u prostor. Sjednemo, neko pita, - Jeste li sad dobro. - Nema frke, - odgovara Gale. I tako posle malo neko sa strane zapali ponovo u dune, kad li ova dvojica pod “eksperimentom” ko munja ponovo napolje. A Čepin se ko funjara samo cereka i veli, - Reče li ja da ću ih odvići od pušenja i plus ručak. – I stvarno ova dvojica narednih desetak dana nisu mogli ni smisliti  pušenje. Niti su pušili, niti su mogli biti u prostoru sa nekim ko puši. O čemu se radilo i kakvoj tečnosti, ja i dan danas nemam pojma, ali eto taj mi je događaj ostao za čitav život u sjećanju.
-   

[Boro Prodanic]

Vidiš Orićareb, kad bi mogli nekako saznati o kojoj tečnosti se radilo... bilo bi vrlo korisno, jer mnogo ljudi želi da prestane sa pušenjem (ja nisam među njima, ali uvek želim da pomognem kome god i kad god mogu).

Ima li neki način da se sazna šta je bilo u toj flašici?

[ORIĆAREB]

Vidiš Orićareb, kad bi mogli nekako saznati o kojoj tečnosti se radilo... bilo bi vrlo korisno, jer mnogo ljudi želi da prestane sa pušenjem (ja nisam među njima, ali uvek želim da pomognem kome god i kad god mogu).

Ima li neki način da se sazna šta je bilo u toj flašici?

Na žalost ne. Ovaj, već nekoliko puta pominjan s moje strane, nekadšnji kolega Čepin se odavno demobilisao i živi negde u
Sloveniji, ko zna gde. Gale je, nažalost odavno pokojni i mirno počiva ovde na Savini među čempresima. A ovaj moj Nikica,
bogu hvala, ziv je i zdrav u Kljajićevu, ali sumnjam da išta zna jer godinama smo i poslije bili skupa u službi ali nikad se nije kroz
razgovor moglo naslutiti da bilo šta zna o toj tečnosti.

[Boro Prodanic]

Šteta. No, možda će neko nešto znati, sačekajmo malo da ljudi pročitaju.

[Bozo13]

Čuo sam, da cigareta namočena u mleko i osušena ima isti efekt.

Inače sve je u tome, da se u glavi 100% odluči da se prestane pušiti. Ako toga nema, đabe sve ostalo, i flajsteri i sve.

Inače, u zezanju volim da komentiram, kad neko kaže, da se odlučio da prestane da puši, dali to znači da se odvikava od pušenja ili od kupovine cigareta...

LPB

[lovac]

ČESTITAM VLADO!

Ove dileme vezane za prestanak pušenja; da li mogu bez duvana, ili ne mogu ....  Sve je to čoveku ''iz glave''.
Treba raskrstiti sam sa sobom i reći sebi - od sutra sam nepušač, i to je za normalnog čoveka dovoljno.

Međutim, bitan je trenutak kada to odlučiti. Ne može se to tek tako ... takva odluka mora da sazri u čoveku! Tek kada je odluka potpuno zrela i formirana, može da bude presudna.
Ako se radi o nekakvim ''polu odlukama'', ili nešto u stilu ''mogao bih da probam prestati pušiti'' - od toga nema vajde.

Odluka o nepušenju mora da se neguje u sebi - nekako slično, kao tek iznikla biljka u bašti. Tek kada biljka sazri, ona će dati plod. Ali da bi dala plod, ona se mora negovati kroz određeni vremenski period.
Tako se mora negovati težnja da se prestane pušiti - svaki dan! Kada naša odluka da prestanemo pušiti sazri - njen plod je prestanak pušenja.
I to je zaista divan osećaj!!!!!! 

[Boro Prodanic]

Kako za koga Lovac. Meni je divan osećaj kad zapalim dobar duvan u dobroj luli.

[lovac]

To znači da još nisi zreo za sudbonosnu odluku o prestanku pušenja!

[Trifko]

Pitanje za pošače, Kako ste počeli pušiti, ili zašto ste počeli pušiti?

[Boro Prodanic]

Drugari, naslov teme je "Kako početi sa pušenjem lule?". Sve je stvar slobodnog izbora, niko nikoga ni na šta ne tera ili nagovara.

Ako želite raspravu o prestanku pušenja, otvorite novu temu, odosmo previše u off.

[Vladimir Ivanović]

Nastavi sa pušenjem lule.  Ovo je Paluba. Na Palubi su pomorci i mornari. Lula im je zaštitni znak.

Moj pokojni predjed Marko je pušio lulu. Radio je tridesetih godina prošlog vijeka u Čikagu. Tamo je počeo pušiti lulu. Vratio se u rodni kraj prije drugog svetskog rata. U nedostatku duvana, u toku rata pušio je list oraha. Osuši, isjecka i natrpa u lulu.
Ne znam kako to izgleda, ali on je to koristio.

[Boro Prodanic]

Nastavljamo, naravno.

U nuždi čovek svašta mora... I moj pokojni otac je uskorom ratu sušio svakakvo lišće dok nije našao neku zamenu za duvan u listu polu-divlje trešnje.