Uterivanje demokratije Libiji

[Istria 052]

10.06.2011.
Politika

U sledeća četiri meseca treba nam tri milijarde američkih dolara, ljudima u Bengaziju moramo da isplatimo lične dohotke, rekao je juče Abdurahman Mohamed Šalgam, nekadašnji Gadafijev šef diplomatije, a danas ministar inostranih poslova pobunjeničkog pokreta u Bengaziju, obraćajući se zvanicama na trećem samitu Međunarodne kontakt grupe za Libiju u Abu Dabiju, sazvanom da razmotri budućnost države sa najvećim dokazanim rezervama nafte u Africi. Uprkos basnoslovnoj molbi, pobunjenici će otići iz Abu Dabija sa obećanjem saveznika da će im dati pola milijarde dolara.

Ovo ce biti prvi pravi test za odnose Alijanse i Prelaznog Savijeta iz Bengazija. Sve se nekako lakse salje, bombe, tange, lijekovi, dijele se besplatni savjeti (citiram svoju suprugu).. ali kes tu vec zivi zmija u dzepu.. Odluke da se doznaci kes dugo se donosi.. iako 3 mil. dolara za libijsko bogatstvo i nije neka investicija..

[dzumba]

Из ширег текста Танјуга, а који  преноси "Политика" од 10.06.20110.године извукао сам оцену доскорашњег министра одбране САД (новог шефа ЦИА), Гејтса о дејству НАТО у Либији:

Гејтс: НАТО се суочава са тмурном будућношћу

Да би илустровао забринутости које изазива европски недостатак амбиције за изградњом система одбране, Гејтс је указао на потешкоће са којима се НАТО сусреће у операцијама у Либији.

 „Најмоћнији војни савез у историји се налази тек 11 недеља у операцији против слабо наоружаног режима у ретко насељеној земљи, а многим савезницима већ почиње да недостаје муниције, што САД доводи у ситуацију да поново преузме водећу улогу”, рекао је он.

„Да би се избегла веома реална могућност да се постане ирелевантан на војном плану, државе чланице морају размислити о новим приступима за побољшање својих борбених могућности”, додао је он. Гејтс је указао и да је НАТО центар за ваздушне операције осмишљен тако да може да обави више од 300 летова дневно, али да се данас мучи да против Либије изведе и мање од 150 летова дневно.

Према његовом мишљењу, проблем са којим се Алијанса суочава у Либији на политичком нивоу је још већи. „Иако је свака чланица Алијансе гласала за покретање мисије у Либији, мање од половине њих учестувје, а мање од трећине њих је показало спремност да учествује у офанзивној мисији. Искрено, многи од ових савезника седе по страни, не јер не желе да учествују, него јер нису у стању. Једноставно немају војне могућности”, рекао је он.

Танјуг
објављено: 10.06.2011.

[momo PT61]

Razumljivo-svi su skresali vojni budzet na minimum-a za SAD-prepustili su im zelju da budu setski policajac br,1.Svakodnevno citamo da jedna zemlja osaje bez tenkova(Hoandija)druga radikalno smanjuje RV,pa treca,cetvrta-pa kako da ofanzivno vode rat u zemlji cija povrsina se meri u milionima kv.kilometara,a rastojanja od bojista do bojista su sto i vise km.Naravno svi su deklarativno ZA,ali u sustini cekaju iskrja sa spremnim onim cuvenim''a sta san ja reka......? ''

[dzumba]

Не могу да одолим а да не поставим један врло духовит осврт политичког аналитичара из Вашингтона (српског порекла) који је објављен у "Политици" од 10. јуна 2011.године, али само у штампаном издању.   Повод је Либија и понашање САД и НАТО. О овоме смо ми овде писали озбиљно, али је овај текст јако духовит и требало би га прочитати. Надам се да овим не кршим ауторска права и права Политике јер их помало овде рекламирамо. Ако ипак кршим нека га модератор обрише.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[lovac]

Brilijantno!

Ovu šemu su pametnjakovići u NATO usvojili kada su odlučili da intervenišu u Iraku prvi put, pa drugi put, pa su po istoj šemi intervenisali u Srbiji, i sada po identičnoj šemi spašavaju narod u Libiji!

Trebalo bi ovaj tekst poslati na kućnu adresu Obame, zatim gospođi Klinton, pa onda i ostalim blistavim umovima u alijansi.

[dzumba]

Ево мало "свежих" вести са попришта сукоба у Либији. Извор : сајт Јавног сервиса Србије - РТС (www.rts.rs):

Битка за путеве

Битке бесне широм Либије. Завија, Зинтан и Мисурата попришта жестоких борби војске и побуњеника. Данска авијација остала без бомби. Гадафи губи кључне комуникације. Американци бесни јер су "рептори" - 77 милијарди долара вредна инвестиција, приземљени, упркос три рата која води војска САД.

12.47 - Жестоки сукоби владиних снага и побуњеника настављају се у Завији други дан. Јуче је погинуло 13 побуњеника и цивила, преноси Ројтерс речи портпарола побуњеника.

Ситуација у либијском конфликту се компликује, пошто побуњеници, ни уз помоћ НАТО авиона и тек пристиглих јуришних хеликоптера, нису у стању да задају озбиљне ударце, већ прилично уздрманој Гадафијевој војсци. У претходна 24 часа, НАТО авиони су извели укупно 131 лет изнад Либије, и у 49 напада уништили 14 тенкова, неколико оклопних возила, два радара, три артиљеријска положаја и један вишецевни бацач ракета. Истовремено, борбени хеликоптери напали су колону камионета која се кретала ка Мисурати, око које се већ неколико дана воде жестоке борбе.

Ипак, чини се да се фронт око Мисурате стабилизовао после прилично жестоке офанзиве владиних снага у којој је убијено више од 30 устаника, мада није јасно колико су Гадафијеве трупе уопште напредовали, јер са првих борбених линија долазе, благо речено, опречне информације.

Суштински, војска је успела да стабилизује линију фронта око Мисурате и, бар за сада, обесхрабри побуњенике, који су данима пре последњег таласа борби прилично гласно најављивали "марш на Триполи". Уместо тога, Гадафијеве сна нанеле су им озбиљне губитке, јер је осим убијених, из стоја избачено још више од 100 устаника.

Слична ситуација је и око осталих кључних тачака, Зинтана и Завије. Борбе у Завији, пресекле су комуникацију Триполија са остатком земље, посебно јер је затворен пут који води ка Тунису, али је прилично неизвесно колико ће се дуго побуњеници држати у том граду, јер се очекује интервенција елитних Гадафијевих снага.

Завија, која се налази једва 50 километара од Триполија, је већ пуна 24 сата поприште озбиљних борби, при чему побуњеници, како се чини, под контролом држе са западни део града. Устаници су избегли узбиљније губитке на фронтовима, између осталог, јер њиховим плановима за нападе координише НАТО, који их спречава да срљају у проблематичне акције.

Проблеми и за НАТО

Упозорење америчког министра одбране Роберта Гејтса да се "остале" чланице НАТО морају озбиљније укључити у акције, или следећа генерација америчких политичара, можда. неће желети да финансира ову организацију, пало је, како се чини, на "глуве уши", јер су, прво, Норвежани најавили да од августа више неће учествовати у операцијама, да би се неколио сати касније испоставило да су Данци остали без бомби.
Дански дневник Политикен је објавио да ратно ваздухопловство те државе више нема бомби, па су за помоћ обратило Холандији. Данци су, до сада, у акцијама у Либији бацили 494 бомбе.

И Американци имају озбиљне проблеме, махом због јавности незадовољне чињеницом да њихов најскупљи авион свих времена, борбени авион наредне генерације, Ф-22 "рептор" упркос три истовремена сукоба, још није употребљен у акцији.

У развој овог авиона је до сада уложено 77 милијарди долара, али је читава флота приземљена на неодређено време због проблема са доводом кисеоника. Сваки авион кошта око 143 милиона долара, а америчко ратно вадухопловство их има 160.

[Dreadnought]

Libijski režim tvrdi da je slomio otpor u Zaviji


12.06.2011.

Režim libijskog lidera Moamera Gadafija saopštio je večeras da su libijske snage slomile otpor u Zaviji, gradu zapadno od Tripolija, dok je NATO poručio da preduzima korake kako bi zaštitio civile u tom delu Libije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Portparol libijske vlade Musa Ibrahim rekao je novinarima da su Gadafijeve snage u potpunosti preuzele kontrolu nad područjem koje se proteže od Adždabije, na istoku, do granice s Tunisom, na zapadu zemlje, preneo je AFP.

Ibrahim je odbacio izveštaje o napredovanju pobunjenika, ali je priznao da je u Zaviji bilo sukoba, mada je umanjio njihov značaj.

Ibrahim je, takođe, izjavio i da režim nije proglasio pobedu u Misrati i Zintanu, dvema oblastima na zapadu Libije koje su pod kontrolom pobunjenjika i u kojima se vode žestoki okršaji od izbijanja pobune sredinom februara.

Prema njegovim rečima, režim odbacuje sve razgovore o eventualnom odlasku Gadafija iz zemlje.
 
"Odbacujemo svaki dijalog na temu odlaska lidera Moamera Gadafija", rekao je Ibrahim.

"To je samo džep otpora. Pobunjenika nema više od stotinak. Vojska je neke od njih ubila, neke zarobila, a sa ostalima pregovara o predaji", rekao je on.

"Niko nema pravo da traži od lidera da se povuče. Niko ne može da dođe ovamo s planom koji obuhvata njegov odlazak", kazao je on i dodao da je takva ideja "nemoralna, nezakonita i besmislena".

U Briselu, NATO je saopštio da preduzima "nužne korake" kako bi zaštitio civile zapadno od Tripolija kojima preti opasnost od Gadafijevih snaga.

"NATO s pažnjom prati situaciju i preduzima nužne mere radi zaštite civila", navedeno je u saopštenju Alijanse.
 
"Duž severozapadne obale Libije, između Tripolija i granice s Tunisom, Libijci umorni od Gadafijeve vladavine otvoreno mu se suprotstavljaju i zbog toga su u opasnosti da budu napadnuti", piše u saopštenju.

Ujedinjeni Arapski Emirati su, u međuvremenu, poručili da priznaju libijsku pobunjeničku političku grupu kao jedinog legitimnog predstavnika te zemlje, preneo je AP.

UAE su među retkim arapskim zemljama koje podržavaju vazdušne napade NATO-a na Gadafijeve snage i današnjom odlukom se priključio Kataru, Italiji i još nekolicini zemalja koje su uspostavile diplomatske odnose s pobunjeničkim savetom.


Libijska televizija emitovala novi snimak Gadafija

Libijska državna televizija emitovala je snimak Moamera Gadafija, koji se sastao sa Kirsanom Iljumžinovim, predsednikom Međunarodne šahovske federacije (FIDE). Iljumžinov je izjavio da je odigrao partiju šaha s Gadafijem i da mu je libijski vođa rekao da ne namerava da se povuče niti da napusti zemlju.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Sastanak (s Gadafijem) je trajao oko dva sata i igrali smo šah", rekao je on.

Iljumžinov, koji je i predsednik ruske republike Kalmikije, naveo je da je Gadafi rekao da neće napustiti Libiju, jer je to njegova otadžbina i zemlja u kojoj su poginula njegova deca i unuci.

"Takođe je rekao da ne razume s kojeg položaja bi trebalo da se povuče. 'Nisam ni premijer ni predsednik ni kralj. Nemam nikakvu funkciju u Libiji i iz tog razloga nemam položaj s kojeg treba da se povučem', rekao mi je Gadafi", kazao je Iljumžinov, dodajući da je Tripoli pretrpeo znatna razaranja.


Izvor: www.tanjug.rs

[ORIĆAREB]

Libijska televizija emitovala novi snimak Gadafija

Libijska državna televizija emitovala je snimak Moamera Gadafija, koji se sastao sa Kirsanom Iljumžinovim, predsednikom Međunarodne šahovske federacije (FIDE). Iljumžinov je izjavio da je odigrao partiju šaha s Gadafijem i da mu je libijski vođa rekao da ne namerava da se povuče niti da napusti zemlju.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
"Sastanak (s Gadafijem) je trajao oko dva sata i igrali smo šah", rekao je on.
Iljumžinov, koji je i predsednik ruske republike Kalmikije, naveo je da je Gadafi rekao da neće napustiti Libiju, jer je to njegova otadžbina i zemlja u kojoj su poginula njegova deca i unuci.
"Takođe je rekao da ne razume s kojeg položaja bi trebalo da se povuče. 'Nisam ni premijer ni predsednik ni kralj. Nemam nikakvu funkciju u Libiji i iz tog razloga nemam položaj s kojeg treba da se povučem', rekao mi je Gadafi", kazao je Iljumžinov, dodajući da je Tripoli pretrpeo znatna razaranja.
Izvor: www.tanjug.rs

Ako je ovo tačno što piše, a govori Gadafi, skidam mu kapu.
Vođa naroda ostaje do kraja i dolazi na konju ili ga dovoze na lafetu koga vuče taj isti konj.
Nema druge......

[rotring]

http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/en_GB/features/setimes/features/2011/06/03/feature-03?gclid=CM2JqbWms6kCFYUXzQodyX0AKA


Mislim da ce ove gluposti....

[Dreadnought]

Nemačka priznala libijski Nacionalni savet


13.06.2011.

Nemačka je priznala tranzicioni Nacionalni savet, politički organ libijske opozicije, za "jedinog legitimnog predstavnika" te zemlje, izjavio je u ponedeljak u Bengaziju, uporištu protivnika režima, šef nemačke diplomatije Gido Vestervele.

"Nacionalni savet je jedini legitimni predstavnik libijskog naroda", rekao je Vestervele novinarima posle razgovora s predstavnicima tog tela, medju kojima je bio i Ali al-Esaui, zadužen za spoljne poslove.

"Želimo slobodnu Libiju, mir i demokratiju, bez Gadafija", rekao je nemački ministar, najavljujući i da će Nemačka otvoriti diplomatsko predstavništvo u Bengaziju.

Nemačka je tako postala 13. zamlja koja je priznala Nacionalni savet, pošto su to u nedelju učinili i Ujedinjeni Arapski Emirati, a prethodno i Francuska, Katar, Britanija, Italija, Gambija, Malta, Jordan, Senegal i Španija, Australija i SAD.


Izvor: www.beta-press.com

[Dreadnought]

Libijski ustanici dobiće preko Tunisa švercovano oružje
   

13.06.2011
         
Libijski ustanici dobiće preko Tunisa švercovano oružje za borbu protiv režima Moamera Gadafija.

Ovo je danas saopštio britanski Bi-Bi-Si. Po njegovim podacima, isporuke automata i bacača granata u Libiju vrše se redovno sa pogranične tuniske teritorije. Vlasti Tunisa ne odlučuju se otvoreno da podržavaju ustanike, pošto vojnici na granici pregledaju sve automobile koji idu u Libiju. Ranije su se predstvnici libijske opozicije obratili NATO-u sa molbom na uspostavi zvanične isporuke vojne opreme preko tuniske teritorije. Ipak snabdevanje ustanika oružjem smatra se nezakonitim, pošto protivreči rezoluciji SB UN.


Izvor: http://rus.ruvr.ru/

[Dreadnought]

Borbe na više frontova


14.06.2011.

Žestoke borbe libijske vojske i pobunjenika na nekoliko frontova u Libiji. Pobunjenici tvrde da napreduju ka Zlitanu. Raste tenzija sa Tunisom, pošto je libijska vojska ponovo ispalila nekoliko raketa na teritoriju Tunisa.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Borbe između snaga odanih Gadafiju i pobunjenika vode se na nekoliko frontova u Libiji, dok pobunjenici tvrde da iz Misurate napreduju prema Zlitanu, koji je jedan od tri grada koji odvaja Misuratu iz glavnog grada Tripolija.

Libijski vojnici ispalili najmanje pet raketa tipa "grad" na teritoriju Tunisa, ne izazivajući nikakvu štetu, tvrde svedoci, a prenosi Rojters.

Napad preti da podigne već visoke tenzije između Tunisa i Libije, jer prethodnog puta kada je Tunis raketiran, 17. maja, vlada Tunisa zapreditala je da će podneti Savetu bezbdenosti UN izveštaj u kome ocenjuje poteze Libije kao "neprijateljske akcije".

Vladine snage nalaze se nekoliko milja istočno od Zintana odakle grantiraju grad, koji je i dalje pod kontrolom pobunjenika. Najmanje 25 pobunjenika poginulo je juče na liniji između Adžabije i Brege u istočnoj Libiji, a desetine boraca je ranjeno i prebačeno u bolnicu u Adžabiji, tvrde pobunjenici.

Brega inače ima važnu rafineriju nafte koje, kada je operativna može da snabde istok zemlje preko potrebnim gorivom za proizvodnju električne energije. U jučerašnjem granatiranju rafinerija nafte u Misurati pogođeni su generatori, ali ne i naftna skladišta.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Bitke su vođene i u berberskim planinama jugozapadno od Tripolija, u obližnjem Jafranu i u Dafniji kod Misurate. I dok, se ponovo intenziviraju borbe na nakoliko frontova, zemlje na čelu zapadne koalicije razmatraju dalje učešće u misiji u Libiji.

Šef kraljevske mornarice Mark Stanhoup kaže da troškovi kampanje NATO-a u Libiji predstavljaju veliki izazov za britansku vladu i da će u vezi sa tim uskoro morati da budu donete važne odluke.

Stanhoup je rekao da će prioritet morati da se promeni, ako operacija bude trajala duže od šest meseci. Ministar odbrane Lijam Foks prošle nedelje je negirao da je opreacija u Libiju imala rok od šest meseci.


Izvor: www.rts.rs

[lovac]

SHOOTER, na Internetu sam našao podatak da su SAD vodile oko 200 (dve stotine!!!) ratova u XX veku. Sve druge zemlje sveta zajedno, teško da su ratovale toliko puta. Zato ne može da se poredi Vijetnam - dve intervencije, SSSR - 3 intervencije i SAD. Nikako.

Danas sam na netu naišao tekst koji je usko povezan sa ovim što je Boro Prodanić rekao pre neki dan, a vezano za USA intervenciju u Libiji i za USA intervencije po celom svetu.
Ovaj tekst je iz Politike od pre 3 meseca...
Možda trenutno deluje pomalo off topic, ali mislim da u suštini može sasvim slobodno da se uklopi u sveukupni razvoj događaja na terenu.

Pocetkom XIX veka , tadašnji predsednik Džems Monro ( James Monroe 1751-1831) odreduje osnovne smernice spoljne politike svoje zemlje koje je samo tridesetak godina pre toga (1776) prestala da bude kolonija. Prvo je 1819. godine prinudio Španiju ( cija je pomoc u ratu za nezavisnost bila dragocena) da proda Floridu, izgovarajuci se time da pruža utocište agresivnim indijanskim plemenima. Zatim je priznao sve novooslobodene zemlje Južne Amerike da bi potom proklamovao cuvenu "doktrinu Monro". Suština te ideje je "Amerika amerikancima" i otvoreno odbijanje bilo kakvog politickog uticaja Evrope na americkom kontinentu. Istovremeno je nastavljeno osvajanje novih teritoria na zapadu kontinenta. Metod tada primenjen je ostao nepromenjen do današnjih dana. Posle naseljavanja novih teritorija pridošlicama iz Evrope, bilo kakav konflikt sa lokalnim stanovništvom ili evropskim zemljama koje su tada još uvek posedovale kolonije na severnoamerickom tlu je korišcen kao opravdanje za vojnu intervenciju. Imperijalizam se širio bazirajuci se na mesijanskim doktrinama koje ga predstavljaju kao "izabrani narod" koji štiti slobodu i demokratiju i svoje, vec tada mocne ekonomske interese. (na ovom mestu bi bilo interesantno podsetiti citaoce na poznatu teoriju The Manifest destiny)


Da bi se bolje shvatio ovaj ekspanzionizam treba imati u vidu dva bitna elementa. Prvi je veliki porast broja stanovnika za koji su zaslužni evropski emigranti i visoka stopa nataliteta. Od nekih 5 miliona 1800. godine stanoništvo SAD je dostiglo cifru od preko 23 miliona sredinom XIX veka. Drugi razlog ekspanzije su bile dve velike ekonomske krize (1818. i 1839. godine) koje su primorale veliki broj stanovnika da potraži srecu na zapadu kontinenta. Uporedo sa osvajanjem zapada, SAD su tražile mogucnost širenja i prema jugu. Teritorija Meksika je bukvalno prepolovljena u ratu izmedu 1846 i 1848 godine kada je izvrsena aneksija republike Teksas. U nekoliko navrata je pokušana kupovina Kube od španaca ali pošto to nije dalo rezultate, 1898. godine je u ratu pobedena Španija morala da napusti sve svoje prekomorske kolonije, Kubu, Portoriko i Filipine uz jos neke manje teritorije. I opet je korišcen metod koji se i dan-danas primenjuje. Americki brod "Maine" koji je bio usidren u vodama Havane je potopljen jednom isprovociranom eksplozijom za šta je optužena spanska strana i što je iskorišceno kao povod da joj se objavi rat. Hronologija koju ovde prilazem je manje-vise poznata ali nije lose podsetiti je se jos jednom.

1893. Havaji:
Svrgavanje legalne dinastije i aneksija ovih ostrva koja ce se ozvaniciti tek 20.07.1959.
1903. Kolumbija:
SAD, ciji su se marinci vec iskrcali 1895.godine, intervenišu u Kolumbiji da bi podržali nezavisnost njene provincije Paname i izgradili kanal koji ce spajati Atlantik i Pacifik i koji ce 1914.godine biti aneksioniran.
1909. Nikaragva:
Marinci SAD, koji su se dve godine ranije vec iskrcali u zalivu Fonseka, uspevaju da smene sa vlasti predsednika ( Hose Santos Selaja-Jose Santos Zelaya 1853-1919) zbog njegovog pokusaja da poveca poreze koje je placala americka kompanija The Rosario and Light Mines. Invaziju je prethodno najavila nota americke administracije poznata kao nota Knox. U zemlji se uspostavlja marionestski rezim ciji je predsednik bio Adolfo Diaz. Vlada SAD potpisuje sa Nikaragvom 1914. godine (tadasnji predsednik Emiliano Chamorro) dogovor Bryant-Chamorro kojim za tri miliona dolara kupuje pravo da izgradi kanal u Nikaragvi , iznajmljuje dva ostrva i uspostavlja zvanicno vojnu bazu u zalivu Fonseka. Ovaj sporazum izaziva izrazeno anti-americko raspolozenje koje dovodi do gradjanskog rata.
1912. Kuba
Americka vojska se iskrcava na Kubi da bi ugušila proteste crnacke manjine koja je protestvovala protiv rasizma i zahtevala socijalne reforme. Dodatni motiv je bio zaštita interesa dve americke kompanije Spanish-American i Cuban Cooper.
1915. Haití
Vojna okupacija Haitija da bi se "uvela demokratija". Operacija je trajala 19 godina.

1916. Meksiko
General Peršing (John Joseph Pershing 1860-1948) predvodi americke trupe koje ulaze u Meksiko. Njihov cilj je meksicki revolucionar Doroteo Arango Kinjones (Doroteo Arango Quińones 1878-1923) poznatiji kao Panco Vilja (Pancho Villa). Jedan od najvecih generala u istoriji americke vojske stekao je ugled kada je 1903 godine na Filipinima, da bi ugušio pobunu lokalnih muslimana, naredio da se streljaju mecima namazanim svinjskom masti.

1927. Nikaragva
Bezuspešan pokušaj americke vojske da uguši revolucionarni pokret pod vodjstvom Avgusta Cesara Sandina (Augusto Cesar Sandino 1893-1934) i koji je 1933. godine uspeo da prinudi marince da se povuku iz zemlje.
1950-1953. Koreja
SAD interveniše u sukobu izmedu dve Koreje cime postižu da se definitvno odloži pravedno rešenje korejskog pitanja. Svojim stavom u UN, Titova Jugoslavija je ucestvovala u obezbedivanju legitimiteta za ovu intervenciju.
1954. Gvatemala
Americka aviacija bombarduje Gvatemalu i uspeva da sruši s vlasti tadašnjeg predsednika (Jacobo Arbenz Guzmán 1913-1971) optuženog za komunizam jer je izvršio ekspropiaciju americke kompanije United Fruit.
1956. Egipat
Pritisak SAD na Francusku i Veliku Britaniju da povuku svoje trupe koje su pokušavale da sprece nacionalizaciju Sueckog kanala. Americka flota evakuiše nesto vise od 2000 svojih drzavljana iz zone.
1958. Liban
Americke trupe (oko 3000 marinaca) se iskrcavaju sa misijom da "zaštite živote svojih gradana i pomognu vladi Libana".
1961. Kuba
Neuspešan pokušaj oko 1500 kubanskih emigranata koje je organizovala CIA da se svrgne komunisticki režim Fidela Kastra iskrcavanjem u Zalivu Svinja. Americka intervencija završava potpunim neuspehom. (16-30.04.1961.)
1961-1973 Vijetnam
Slicno sukobu izmedu dve Koreje, SAD podržavaju Severni Vijetnam u borbi protiv komunistickog Južnog koji je podržavo SSSR. Upotreba najsavremenijeg (i najbrutalnijeg) naoružanja korišcenog i protiv civilnog stanovništva nije obezbedila pobedu SAD. Poraženi na domacem terenu od sopstenog javnog mnjenja i uz hiljade žrtava (oko 55000), definitivno se povlace iz Vijetnama.
1965. Dominikanska Republika
Americki predsednik Lindon Džonston, želeci da spreci uspon komunizma, izjavljuje da "nece tolerisati novu Kubu na Karibima" i interveniše, pomazuci sa oko 30000 marinaca da se uguši pobuna koja je trebalo da dovede na vlast legalno izabranog predsednika (Juan Bosch). Tako je i drugi deo ostrva koje dele dve države, Haití i Dominikanska Republika, samo cetiri godine kasnije, bio poprište nove intervencije Sjedinjenih Americkih Država.
1980. Iran
Posle upada iranaca u ambasadu SAD, bezuspešno je pokušana vojna operacija oslobadanja taoca.
1983. Liban
Napad protiv sirijske vojske koja je tada okupirala Liban kao odgovor na atentat protiv americkih interesa u Bejrutu.
1983. Granada
Ronald Regan, sa istim izgovorom kao 18 godina ranije Džonston, napada malu državicu izgubljenu u Karipskom moru. Legalno pokrice ovoj akciji dao je iznudjen poziv Organizacije karipskih zemalja, pošto je predsednik levicarske vlade ove mini-države ubijen u atentatu jedne ultra-desnicarske organizacije.
1986. Libija
Bombardovanje Tripolija i pokušaj ubistva Moamera el Gadafija, libijskog predsednika, zbog navodne umešanosti Libije u atentate protiv americkih interesa.
1989. Panama
Invazija Paname da bi se smenio Manuel Antonio Noriega, americki covek u zoni. Optužen je za trgovinu drogom, smenjen sa vlasti i uhapšen.
1991. Irak
Posle dugogodišnje vojno-politicke saradnje sa Sadamom Huseinom, narocito u ratu protiv Irana, SAD napadaju Irak pošto ovaj okupira Kuvajt. Osim nebrojenih irackih žrtava, desetine hiljada americkih i britanskih veterana i njihovih familija postaju prve masovne žrtve osiromašenog uranijuma koje su koristile Sjedinjene Americke Države u tom ratu. U toku narednih 12 godina Irak ce biti izložen brutalnim ekonomskim sankcijama koje su ostavile tragicne posledice, na prvom mestu visoku stopu mortaliteta medu najmladjima. Prema nekim podacima petoro od osmoro iracke dece ne doživi svoj deseti rodjendan zbog neuhranjenosti, bolesti (uglavnom potpuno izlecivim u drugim zemljama), kao posledica upotrebe (zabranjenog) osiromašenog uranijuma ili zbog incidenata sa nekom od mnogih neeksplodiranih mina "posejanih" u toku rata. Svemu tome treba dodati da je polovina teritorije Iraka bila pretvorena u zone zabrane letova (na severu kurdska i na jugu šiitska) i da je zemlja tokom svih ovih godina bila konstantno bombardovana od strane americko-britanskog vazduhoplovstva. U tim uslovima Irak se pretvorio u "pretnju svetskom miru" sto je bilo dovoljno da se u martu 2003. zapocne nova agresija na ovu zemlju.
1992. Somalija
Pod izgovorom pomoci raznim nevladinim-humanitarnim organizacijama dolazi do ovog bezuspešnog pokušaja mešanja u unutrašnje stvari jedne zemlje koji je ostao ovekovecen na filmskom platnu kao "Black Hawk Down" Ridlija Skota (Ridley Scott).
1994. Haiti
Još jedna u nizu intervencija da bi se "obnovila demokratija".
1998. Sudan
Bombardovanje i potpuno uništenje farbrike lekova sa izgovorom da se radi o fabrici hemijskog naoružanja. Desetine hiljada mrtvih kao posledica nedostatka lekova u celoj zemlji. Cak ni posle potpuno jasnog dokazivanja da se nije radilo o fabrici oružja, nije došlo do bilo kakvog izvinjenja ili ekonomske nadoknade za pocinjenu štetu.
2001. Avganistan
Napad na Avganistan uz zahtev da se preda Usama Bin Laden, bivši americki covek koji je optužen da stoji iza atentata u Njujorku i Vašingtonu 2001 godine.

Ovoj nepotpunoj listi trebalo bi dodati umešanost SAD u svrgavanje legalno izabranih vlada, uspostavljanje satelitskih, cesto diktatorskih režima, finasiranje pobunjenickih pokreta (u slucaju Nikaragve sa novcem dobijenim trgovinom drogom) nebrojeno kršenje rezolucija UN.... Dragi prijatelj šiptara sa Kosmeta Ricard Holbruk zna dobro šta znaci kršiti te rezolucije; u doba Džimija Kartera bio je kreator politike SAD za Aziju i Pacifik kada je Indonezija vršila genocid u Istocnom Timoru. Americka administracija je ne samo podržavala tu agresiju nego je i prodavala oružje uprkos embarga UN. Kada se 1999. godine Istocni Timor vratio na naslovne strane svetske štampe, Holbruk ja vec bio "u drugom filmu", nažalost sa slicnim završetkom.

Smatram da svako od nas treba dobro da razmisli i donese svoj sopstveni a ne onaj koji mu namece ovaj tekst, koji mu namecu slobodni mediji u srpskom demokratskom raju ili koji pokušava da mu nametne direktno srpska vlast.



Jasno je, da je Americi i zapadnom svetu Gadafi odavno trn u oku. Već su pokušali da ga ubiju, i tokom godina samo su tražili (gradili) razlog da intervenišu protiv njega. Obzirom, da je Gadafi u poslednje vreme bio ''dobar momak'' i vladao se koopreativno, trebalo je iskonstruisati razlog da se ponovo direktno obruše na njega i njegov režim.
Trenutno se vodi ''diplomatska borba'' po celom svetu, da što više zemalja prizna ''prelaznu ustaničku vladu'' u Bengaziju.
 

[dexy]

16.06.2011

B92

Pregovori zaraćenih strana u Libiji

Izvor: Beta, Tanjug

Moskva, Tripoli, Pariz -- Mihail Marguelov, ruski izaslanik za Libiju, izjavio je da od srede u Parizu direktno pregovaraju predstavnici vlasti Libije i pobunjenika.

Marguelov je dodao da ga je premijer Libije Al-Bagdadi al-Mahmudi obavestio o prvoj rundi kontakata u Parizu.

Ruski izaslanik je izjavio da je predsednik Francuske Nikola Sarkozi obavešten o ishodu tih kontakata. Ni jedna od strana u Libiji još nije potvrdila da se pregovara o rešavanju sukoba.

Na konferenciji za novinare u Tripoliju libijski premijer nije ništa rekao o pomenutim pregovorima u Parizu. On je izjavio da je jedini način da se postigne mirovno rešenje za konflikt u Libiji prestanak koalicionog bombardovanja te zemlje koje predvodi NATO.
"Mi smo za mir i pružamo ruku miru. Međutim, pre mira NATO treba da zaustavi bombardovanje", naglasio je Al-Bagdadi al-Mahmudi.

Zamoljen da komentariše izjavu najstarijeg sina libijskog lidera Moamera el Gadafija, Saifa al-Islama, italijanskom dnevniku "Korijere dela Sera" da je Gadafi spreman da omogući održavanje izbora koje bi nadgledala međunarodna zajednica, kao i da je spreman da se povuče u slučaju gubitka na izborima, ali da neće ići u izgnanstvo, Mahmudi je rekao da "to želi da koriguje".
"Lider (libijske) revolucije ne brine zbog bilo kakvog referenduma", rekao je libijski premijer.

Bombardovanje Libije počelo je pre skoro tri meseca, 19. marta, na osnovu rezolucije Ujedinjenih nacija 1973 kojom se dozvoljava upotreba sile u Libiji da bi se zaštitili civili. Glavne udare na Libijskoj teritoriji sprovode Francuska i Britanija, a oni se izvode pod komandom NATO-a.

Francuski avioni i borbeni helikopteri uništili su oko 60 vojnih objekata samo u toku protekle nedelje, a aktivnost je pojačana u odnosu na prethodne sedmice, saopšteno je iz francuskog generalštaba.

Portparol francuske vojske je podvukao da libijske opozicione snage malo po malo preuzimaju nadmoć u odnosu na Gadafijeve, što ukazuje na to da snage verne libijskom vođi osećaju gubitke.

[Dreadnought]

NATO ponovo gađao pobunjenike


17.06.2011.

NATO snage su, izgleda, greškom izvele napad na libijske pobunjenike, blizu grada Adždabija, pri čemu je ranjeno najmanje 16 ljudi, dok se u prestonici Tripoliju i dalje mogu čuti eksplozije i pučnjava.

Portparol pobunjenika u Adždabiji Farag al-Mograbi izjavio je da se jučerašnji napad desio blizu sela Amrer Gabs, oko 30 kilometara severozapadno od Adždabije i da je u pitanju, verovatno, bio "vazdušni napad NATO-a u kome je greškom pogođena ta lokacija".

"Istražujemo odakle je došao napad, da li je to bio napad NATO-a ili snaga (libijskog lidera Muamera) Gadafija", izjavio je Al-Mograbi agenciji Rojters.

U napadu, prema njegovm rečima, niko nije poginuo, ali je uništeno šest vozila sa protivavionskim topovima.

Portparol NATO-a izjavio je da nemaju informacije o tom napadu.

Alijansa je ranije nekoliko puta greškom gađala pozicije pobunjenika, navodeći da je teško razlikovati pobunjeničke i Gadafijeve snage u pustinjama, gde obe strane koriste slična vozila.

U libijskoj prestonici tokom noći se čulo osam eksplozija u jugoistočnom i jugozapadnom delu grada, a prema izveštaju libijske državne televizije, NATO je gađao mete u distriktu Al-Ferdžan.

U jučerašnjem napadu NATO snaga uništen je hotel, verovatno prazan, u centralnoj oblasti Tripolija Venzrik, blizu administrativnih zgrada i prostorija državne televizije, preneo je AFP.

Pobunjenici su viđeni kako patroliraju ulicama mesta Zavit Bagul, 20 kilometara od Zintana, a Gadafijeve snage su napustile pozicije oko tog sela, ostavljajući za sobom odeću i municiju.

Pobunjenici su ušli i u grad Lavanija, oko sedam kilometara dalje, kao i u Ganimu, manje od 10 kilometara od Jafrana.

Izvor: www.tanjug.rs