Гадафи сигурно има присталица на истоку Либије, као и побуњеници на Западу. Међутим, чисто сумњам да су Гадафијеве присталице у Бенгазију организовале герилу и то још тако дуготрајну. И као крили се у фабрици регистарских таблица? Биће да се ради о међусобним сукобима (обрачунима) међу самим побуњеницима или боље речено са криминалним бандама (које су им на почетку приступиле) које вршљају и пљачкају у и око Бенгазија за свој грош. Сада се тај обрачун из пропагандних разлога приказује као сукоб са Гадафијевим присталицама.
Убиство генерала Јунеса је заиста врло чудно. Прво, неко је наредио да га доведу са фронта. Друго, неко је отишао по њега и довео га. Дакле могао је бити убијен у присуству власти,а ко се у бенгазију уопште зна ко је власт. Мислим да ту и настаје проблем.
Мислим да ће за оне који прате ову тему бити интереснатан овај интервју кога објављује лист "Политика у броју од 30. јула 2011.године (. Ту се може прочитати доста тога што смо ове изрекли на почетку бомбардовања Либије:
ИНТЕРВЈУ: КАРИМ МЕЗРАН, професор међународних односа на универзитету „Џон Хопкинс”Једино решење је интерни егзил за ГадафијаРасплет може да се постигне веома брзо: проблем је једино политичка воља САДОд нашег сталног дописникаВашингтон –
Др Карим Мезран, Либијац у егзилу, професор међународних односа на универзитету „Џон Хопкинс” у Вашингтону, али и у Болоњи, ових дана је често цитиран у америчким медијима као добар познавалац и аналитичар либијских прилика. У разговору за „Политику” Мезран објашњава наговештаје из неких европских престоница да би решење кризе у његовој земљи могло да се реши интерним егзилом за пуковника Муамера ел Гадафија.
Лидер побуњеника Мустафа Абдул Џалил управо је изјавио да пуковник Гадафи и његова породица могу да остану у Либији, али под условима које ће поставити они, као нова власт у земљи. Да ли је реч о значајном омекшавању позиције противника режима?Као до сада, проблем је у томе што неко из Транзиционог савета прво нешто каже, а онда порекне. По мом мишљењу, то се неће решавати у оквиру савета. Да ли ће се преговарати са Гадафијем и о чему, одлучиће Запад, и уверен сам да је реално и спроводљиво решење по коме би Гадафи после одласка с власти остао у земљи. У Транзиционом савету, иначе, по мојим сазнањима, нема консензуса о било чему, нити има довољно кохезије да би донео овакву одлуку.
С
лична понуда стигла је са Запада – из Француске и Британије. Да ли би то било прихватљиво и за САД?Ален Жипе је јасно рекао да би Гадафи могао да остане у земљи, али Америка је веома опрезна. У Вашингтону настављају да говоре да Либија није примарни национални интерес, да је она много важнија Европљанима, па ће америчка дипломатија бити само у улози подршке ономе што одлуче Европљани. Због тога, не може се очекивати да Американци предводе ове преговоре. То је, по мом уверењу, погрешно. Преговори са Гадафијем имају највеће шансе за успех само ако их предводе САД. Свако ко га имало познаје зна да он респектује само једну силу – Америку.
Колико је овакво решење прихватљиво за Гадафија?То је за њега једино решење – да оде с власти и живи негде у унутрашњости Либије, у некој касарни или у вили, под међународном заштитом и надзором. То значи да не може никог да прима нити да има контакте са спољним светом. На тај начин, било би решено и питање оптужнице Међународног кривичног суда, пошто га Либија не признаје.
Колико времена би требало да се постигне овакво решење?Ако се тако нешто заиста жели, и ако у томе буде учествовала Америка, то би могло да се постигне веома брзо. Проблем је политичка воља САД за овакав расплет и снага Европљана да га примене.
Није ли Европљанима стало да се све што пре заврши, с обзиром на пат-позицију на терену и чињеницу да интервенција траје већ предуго?Тачно је да им се жури, али проблем је у томе што Гадафи верује само Америци. Ако они стану иза тога, све може да се заврши веома брзо.
Побуњеници су најавили да ће офанзиву наставити и током Рамазана, који ускоро почиње. Како ће то утицати на ситуацију на терену?Ситуација на терену је веома чудна. Оно што је извесно, то је да је дошло до великог застоја, побуњеници контролишу источни део земље и нису у стању да прошире своју територију, упркос подршци НАТО-а. Гадафи са својим трупама и даље је довољно снажан да сачува западни део. По мом уверењу, оваква ситуација не може да се промени, једини излаз су преговори.
Колико дуго режим може да издржи?Војска је још лојална Гадафију, југ му је отворен за снабдевање и за регрутовање плаћеника, нема великих пребега, које прижељкују Европљани. Према томе, режим у Триполију може да опстане готово неограничено. Гадафи је, штавише, уверен да је време на његовој страни.
Шта су, по Вашем мишљењу, биле главне грешке које је Запад направио у овој кризи?
Направљена је, пре свега, основна стратешка грешка: у рат се ушло без јасног циља и намере шта се жели постићи. Спасавање цивила је у реду, али зашто се онда данас бомбардују Триполи и други градови? Сада изгледа да је циљ да се свргне Гадафи. Ако је то тако, онда треба послати 50.000 француских војника, морнарицу и извршити инвазију на Либију.
Да ли је признавање Транзиционог савета као легитимне власти од Запада, недавно у Истанбулу, променило ситуацију?Што се тиче режима у Триполију, ојачало је његову решеност да се одупире. Људи у ТНС-у ће добити неке паре које траже. Ја мислим да је то грешка и непотребан преседан – побуњеничку групу, која није освојила престоницу, признати за владу.
На крају, да ли сте, као Либијац, оптимиста да ће земља на крају остати цела, неподељена?Нисам. Мислим да је најгори сценарио, можда, и највероватнији: да ће пат-позиција произвести дефакто поделу земље на два дела – један под контролом побуњеника у Бенгазију, а други Гадафијев. То је најгори исход за Либију.
Милан Мишићобјављено: 30.07.2011
Извор:
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Jedino-resenje-je-interni-egzil-za-Gadafija.sr.html
