Uterivanje demokratije Libiji

[Kuzma®]

Bugarska policija zauzela libijsku ambasadu


Bugarski specijalci su, na zahtev predstavnika nove vlasti u Tripoliju, izbacili iz libijske ambasade u Sofiji diplomate režima lidera Moamera Gadafija

To se dogodilo nakon što je u zemlju doputovao predstavnik pobunjeničkog Nacionalnog prelaznog saveta Isa Omar Ašur.

Prilikom upada u ambasadu, porodice libijskih diplomata su odbile da napuste misiju, zbog čega su privedeni u policijsku stanicu, a zatim smešteni u Centar za privremeni smeštaj izbeglica u mestu Brusarka.

Iz libijske ambasade su izbačeni i supruga i deca libijskog konzula Ibrahima Al-Furusa, koji je pre mesec dana zajedno sa nekoliko službenika libijske misije istakao obeležja pobunjenika na libijskoj amabasadi u Sofiji a zatim se zatvorio u njoj i podneo zahtev za dobijanje statusa političkog izbeglice.

Njega su, međutim, bugaske vlasti krajem jula proglasile personom non grata.

Budući da je podneo zahtev za status političkog izbeglice, Al-Furus će moći da ostane u Bugarskoj sve do dobijanja odgovora, a ukoliko bude odbijen moraće da napusti zemlju u roku od 90 dana.

Bugarska je priznala pobunjenički Nacionalni prelazni savet kao legitimnog predstavnika libijskog naroda, a Ašur će najverovatnije biti ambasador Libije u Sofiji.

Bugarska je personama non grata proglasila četvoricu libijskih diplomata, koji su službovali u Sofiji i preduzela mere za njihovo proterivanje.

Bugarski premijer Bojko Borisov najavio je da će njegova zemlja tražiti od Libije povraćaj 56,6 miliona dolara koji su uplaćeni na osnovu sporazuma o oslobađanju pet bugarskih medicinskih sestara, koje su pre pet-šest godina u Bengaziju bile osuđene na smrt zbog navodonog inficiranja oko 400 libijske dece virusom side.

Medicinske sestre su uz pomoć francuskog predsednika Nikole Sarkozija oslobođene i vraćene u Bugarsku.

Izvor: Mondo

[dzumba]

Један доста добар војно-политички (или економско-политичко-војни) коментар који указује да треба очекивати проблеме у организацији и функционисању нове валсти у Либији. То, наравно, није ништа неочекивани, али је у овом коментари доста добро речено. Аутор је уредник Спољнополитичке рубрике дневног листа "Политика", Бошко Јакшић.


Преурањено славље

Сувише је спина убачено у победу побуњеника да би се декодирала либијска будућност. Сем војне победе, готово све остало је нерешено


Ово су последњи дани извођења на сцени позоришног комада по тексту „Зелене књиге“ Муамера Гадафија који је, мењајући униформе и бедуинска одела у сваком чину, деценијама био и главни глумац. Пуковник је одувек волео публику. Без обзира на то да ли у њој седе приведени, наизглед одушевљени Либијци, или лицемерни светски лидери који су све време знали да иза сцене подржава тероризам. Они који су га срдачно дочекивали када је признање за обарање америчког путничког авиона изнад шкотског Локербија пропратио милијардама долара компензација. Они који су га, попут Бен Алија или Мубарака, храбрили да остане на власти. Они који су му пред шатор слали изасланике и нафташе, који су прагматски себично заборављали на либијски народ коме данас одају признање због обарања диктатора. Пуковник има све право да буде бесан због Либијаца који су одбацили његов идеал савршеног политичког система, показујући да нису дорасли његовим амбицијама – па и заслужују да их он назива „пацовима“.

Рат је готов. Тачније, владе и медији су одлучили да је рат готов иако он још траје. Гадафи ће пре или касније, уколико не добије прилику да побегне, бити ухваћен. Можда жив у некој рупи, као Садам Хусеин, можда мртав. Испражњеним позориштем којим је неприкосновено владао 42 године одјекиваће ехо његових претњи побуњеницима да ће их прогањати од куће до куће, „зенга, зенга“ – од сокака до сокака. Потера за Гадафијем је у току. Зенга, зенга. Његова глава процењена је на 1,7 милиона долара. Колико беше Садамова, 25 милиона? Да није због рецесије? Како год, Садаму се судило. Тајни снимак вешања обишао је свет. Гадафију су пружили прилику да измакне суђењу. Нови шеф привремене Либије, Мустафа Абдул Џалил, је погрешио. Не прави разлику да ли ће Гадафи бити ухваћен жив или мртав – што није правда већ освета. Он би морао пред суд, сем уколико сам себи не пресуди.

Мало је арапских владара који су имали такву прилику да своју земљу претворе у прави рај њеног народа као Гадафи са Либијом. Само шест милиона становника на милијарде барела супер квалитетне нафте. Истина, Либија је живела удобније од својих суседа без нафте, али: близу 200 милијарди долара склоњено је по западним банкама док је петина Либијаца живела испод границе сиромаштва, сваки десети је неписмен, а само Алах зна колико их је брат-вођа побио током 42 године на власти. Свет је све то знао. Сви су знали. Неко време Запад га је држао у изолацији „отпадничке земље“ али се јако обрадовао када се окренуо Западу. Ко се ту коме смејао, Гадафи Западу или обрнуто? Сигурно је само да је он био играч велике роле. Свет је био публика. Либијци жртве. Запад је, уз разумљиву подршку „браће Арапа“, потпуно заборављао људска права, демократију, слободу и све те велике речи које је очас спреман да потопи у барелу – бурету – нафте. Сви су знали да је нарцисоидни пуковник диктатор, али су му отварали врата. Он је постајао све бруталнији.

Политика нема етике. Како би се, да је има, Абдул Хаким Белхаџ сада састајао са западним дипломатама по расхлађеном конференцијском центру у Дохи, у Катару? Белхаџ је бивши командант екстремистичке либијске групе повезане са Ал Каидом и талибанима! До јуче је био шеф безбедности побуњеника. У Руанди је 1994. свет могао да спасе стотине хиљада живота да је био вођен идејом спречавања „хуманитарне катастрофе“. А није. За разлику од Руанде, хуманитарна интервенција и Либији била је брза и одлучна. Због нафте. Ко се бави политичким идеалима и правдом нека пажљивије прати како се западне нафтне компаније у најбољој колонијалној традицији туку за будуће концесије. Шта мислите, зашто је Иран на листи наредних могућих циљева?

Како ће у Либији функционисати ствари у будућности коју је Запад организовао, наоружао и – победио. Може ли либијски народ да избегне тумарање зенга, зенга? Сувише је спина убачено у победу побуњеника да би се декодирала либијска будућност. Сем војне победе, готово све остало је нерешено. Либијски случај одавно је искочио из матрице Арапског пролећа. Могуће да је у старту политички и социјални бунт био инспирисан Тунисом и Египтом, али изазов режиму убрзо је постао насилан претварајући се у крвави грађански рат који се завршио променом режима.

Чињеница да је побуњенички Национални прелазни савет од почетка одбијао све предлоге о евентуалном преговорном решењу може да подстиче сумње у праве мотиве, али победницима су данас широм отворена врата да са Либијом раде шта хоће. Под условом да знају шта хоће: корист за Либијце, себе или западне патроне без чије војне помоћи не би били ту где јесу? Нове владаре Либије тешко да је окупљало ишта више од жеље да сруше Гадафија. После његовог изненађујуће лаког одустајања од борби за Триполи, победници су окружени свеколиком финансијском пажњом Запада и – међусобним сумњама. Од њих се, уз сву подршку коју имају, очекује да што пре стабилизују тешко рањену земљу, али прокламовање Мапе пута ка демократији – доказ да нова власт добро влада омиљеном терминологијом Запада – испоставиће се као веома напорно. Много посла за земљу која није имала уставна искуства учешћа грађана у власти, независно судство, владавину закона, политичке партије, слободне медије, цивилно друштво.

Како хомогенизовати власт састављану у Бенгазију од сваког ко је имао храбрости, или је на време проценио да пуковнику треба рећи „не“: либералних интелектуалаца и прогањаних милитантних исламиста, младежи коју је понео Тунис и Египат, старих чувара традиционалних вредности полубедуинског друштва, инстант-дисидената старог режима. Коме веровати у 40-чланом Националном прелазном савету који је огледало свих ових разлика? Ко ће овладати племенски подељеном земљом чије је јединство – како тираније увек делују монолитно – Гадафи обезбеђивао бруталном репресијом заклоњеном џамахиријском владавином народа? Како успоставити озбиљне институција власти које, у земљи навикнутој на корупцију, треба да одоле изазову од близу 170 милијарди долара средстава бившег режима који је Запад у међувремену одмрзао? Првоборци револуције – још један омиљени западни назив за организовану смену режима – увелико прерачунавају сопствене учинке у обарању пуковника. Због толике количине новца у оптицају у Ираку и данас нема мира.

Војна победа је по свему судећи извојевана. Победа Либије је прерано проглашена. Сем уколико се у победу не рачуна могућност да диктатора замени неки савремени краљ Идриз кога је млади Гадафи 1969. рушио тражећи социјалну правду. „Ово су први дани ере после Гадафија, а пловидба кроз мир је исто тако перфидна као и само ратовање“, констатује уводничар британског „Гардијана“.

Вода, храна, струја и лекови брзо ће стићи. Демократија је далеко на пустињском хоризонту и лако може да се претвори у фатаморгану.

Бошко Јакшић
објављено: 04.09.2011.

Извор: www.politika.rs

[Trifko]

Gadafi otišao u Niger?

| 06. 09. 2011.
Veliki konvoj libijske armije prešao je pustinjsku granicu sa Nigerom, što bi mogao da bude rezultat tajnog dogovora pukovnika Moamera Gadafija o dobijanju utočišta u ovoj prijateljskoj afričkoj državi, izjavili su danas vojni izvori iz Francuske i Nigera.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Konvoj sa oko 200 do 250 vozila imao je pratnju vojske Nigera, siromašne bivše francuske kolonije južno od Libije. Francuski vojni izvor rekao je Rojtersu da bi kolona mogla da bude na putu ka susednoj Burkini Faso, koja je Gadafiju ponudila azil.Nije poznato gdje se trenutno nalazi 69-godišnji pukovnik. On je emitovao nekoliko poruka od kada je bio primoran da počne skrivanje pre dve sedmice i obećao da će umreti u borbi na libijskom tlu. Francuski izvor je dodao da se veruje da je Gadafijev sin Saif al Islam takođe u ovom konvoju.
 
Malo je verovatno da se kolona libijskih vojnih vozila mogla kretati bezbedno bez dogovora sa NATO-om, pošto su Alijansini borbeni avioni u prethodnom periodu intenzivno tragali za položajima libijske armije. Izvori su rekli Rojtersu da je Francuska možda posredovala u sklapanju dogovora između novih libijskih vlasti i Gadafija.
 
Portparol francuskog Ministarstva spoljnih poslova u Parizu nije mogao da potvrdi izveštaj o dolasku konvoja u severni nigerski pustinjski grad Agadez, niti da je Gadafi dobio bilo kakvu ponudu o povlačenju.
 
Izvori su rekli da je moguće da je konvoj sa oficirima sa juga Libije prešao u Niger preko teritorije Alžira, te da nije direktno prešao libijsko-nigersku granicu. Pretpostavlja se da su se Gadafi i njegov sin tokom prošle sedmice krili u libijskom gradu Bani Validu.

Burkina Faso nije obaveštena o  konvoju
Burkina Faso nije obaveštena ni o kakvom planu za dolazak svrgnutog libijskog lidera Moamera Gadafija ili njegovih saradnika, rekao je Rojtersu izvor blizak predsedništvu te zapadnoafričke države. "To nije istina. Nismo obavešteni o tome", rekao je izvor blizak predsedništvu Burkine Faso.

Izvor: www.blic.rs

[duje]

"Večernji list"
Zagreb 08.09.2011.

http://www.vecernji.hr

reporter u libijskom gradu Zoara s vođom lokalnih pobunjenika koji ekskluzivno za Večernji list kaže:
"Zarobili smo Hrvate Zorana i Juru, bojim se da im se crno piše"
Poslali smo ih u Tripoli gdje će im suditi. Puno je ljudi ovdje ubijeno i teško će dokazati nevinost, kaže zapovjednik Kasahas
  
Našeg su reportera pobunjenici dočekali na ulazu u Libiju. Naporno putovanje kroz uzavreli Tunis trebalo je završiti susretom sa Zafirom, vođom pobunjenika iz Tripolija. Naime, punktovi tuniske vojske jako su gusto razmješteni, a kontrola dokumenata, kako se pokazalo, užasno iritantna.

Zafira sam upoznao telefonom, ali ne znam kako izgleda. Na sreću, on prepoznaje mene i odmah me lovi u klinč:

– Što si nervozan, prijatelju? – grli me i smije se. – Znaš, kad uđeš u Libiju, ne valja ti biti nervozan. Nema smisla. Ja sam prošli put čekao sedam dana u koloni da natočim rezervoar benzina. Ali, isplatilo se, napokon smo slobodni.

Sjeli smo u Zafirov automobil i još nekoliko sati čekali da konačno prijeđemo na libijsko tlo, te nastavili voziti prema gradu Zoara. Zafir mi je tamo dogovorio susret s Abdulahom Abu Kashasom, zapovjednikom pobunjenika toga grada. Upravo u tom gradu uhićena su dva hrvatska državljanina pod optužbom da su Gadafijevi plaćenici. Na punktu na ulazu u grad on nas je spremno čekao. Zasjevši na stražnje sjedalo do tjelesnog čuvara, Abu Kashas me pozdravio, a potom se obratio Zafiru:

– Hajmo se maknuti s ove ceste jer nije sigurno. Još uvijek ima onih koji pucaju po nama. Jučer su pucali na jednog mog borca. Na sreću, samo je lakše ranjen – govori Abu Kashas i, dok ulazimo u grad, rukom pokazuje:

– Evo, ovdje su se vodile žestoke borbe jer su nas, osim Gadafijevih snaga, napadali i plaćenici.

Prelijepa Ukrajinka

– Odakle su? – pitam.

– Ma odasvud. Iz afričkih zemalja, Rusije, Bjelorusije, Ukrajine...

– A iz Hrvatske? – uskačem.

– Imamo dvojicu uhićenih, koliko znam. Jedan se zove Zoran, a drugi Jura. Ali, nisu imali dokumente kod sebe jer Gadafi plaćenicima oduzima sve dokumente kako ne bi mogli bježati – objašnjava Abu Kashas i dodaje:

– Svega ima među plaćenicima, ali najviše me zaprepastilo kad smo uhapsili skupinu Ukrajinaca, među kojima i jednu prelijepu ženu. Bila je snajperistica, a kad sam je pitao kako tako lijepa žena može biti ubojica, odgovorila mi je da za toliko novca koliko dobije svatko može biti ubojica.

– A što je s onom dvojicom Hrvata?! – vraćam ga na temu. – Gdje su sada?!

– Tu su bili tri dana, a onda su odvedeni u Tripoli na daljnje ispitivanje. Sad su pod nadležnosti libijskog nacionalnog vijeća.

– Zna li se odakle su, iz kojeg dijela Hrvatske?!

– Ja sam s njima razgovarao na engleskom jer odlično govore engleski, ali nisu htjeli reći iz kojeg su kraja Hrvatske – objašnjava Abu Kashas. Rekli su da su došli odmah nakon izbijanja sukoba i da su u početku dobivali četiri tisuće eura mjesečno, a da im je plaća trebala biti povećana za još tisuću eura, i to baš kad su naše snage ulazile u Tripoli. Tada su im obećani i stanovi, auti, zlatne poluge...

Nabildani profesionalci

– Jesu li vjerovali da mogu dobiti taj rat?!

– Jesu, a to je ono što je najtragičnije. Neki su priznali da nisu očekivali takav otpor i da su vjerovali da će sve brzo završiti. Zato ih je bilo toliko. Samo u gradu Zoara uhitili smo ih 150.

– Kako izgledaju ti iz Hrvatske?! – zanimalo me. – Obični momci, zalutali u svemu ili profesionalci?!

– Ma kakvi obični momci. Pravi psi rata. Nabildani, utrenirani.

– I što će biti s njima?! Kakva ih sudbina čeka?

– Ako im se dokaže da su ubijali, bit će im suđeno prema libijskom zakonu, a to znači smrtna kazna. Na žalost, toliko je nevinih ljudi ubijeno samo u ovom gradu pa baš i nisam siguran da će dokazati svoju nevinost – zaključio je Abu Kashas.

Zašto su se vaši borili za Gadafija?

Na libijskoj granici mladi pobunjenik uzima moju hrvatsku putovnicu i kaže:

– Što ste sad došli? Nema više plaćenika, nema više Gadafija!

– Ali, ja nisam plaćenik, nego novinar! Mladac me odmjerava pogledom hladnim kao u kobre, uvjeren da sam plaćenik. Tada se moj prijatelj Zafir budi iz kome i mladiću bez riječi pruža svoju iskaznicu.

– Pa što niste odmah pokazali iskaznicu?! – zbunjeno će mladić.

– Ako vi jamčite za njega, onda može proći!

[SHOOTER]

Mene bune 3 stvari ovde:

Jedan, profesionalni placenik nije budala,on zna kad je vreme za "metla" u rat koj se gubi; on ne ratuje zbog ideologije vec zbog para, njegova motivacija je da te pare i potrosi
dva, seriozni placenici retko idu sami, oni idu u grupu organizovano, i imaju nacin kako da se evakuiraju ako stvari ne idu kako treba;
tri, ja ljudi jos cekam da vidim sliku belog placenika ( ne racunam onih petorica iz Srbije), jos cekam da vidim bar jedno telo ubijenog placenika. Pa covece vala je neko umro od njih, pa makar ga auto zgazilo. 150 placenika, tuce ukrajinaca i nema nijedna slika za dokaz...

Ne stima mene nesto u ove price i pricice, fale mi dokazi.

[rotring]

I nedostatak dokaza je dokaz! Pogotovo u slucaju Libije. Ne trebaju nam slike da bi znali sta se radi sa zarobljenicima, bilo koje boje koze. Mada slika i ima.....neko vreme, posle naprasno nestanu sa neta....eto dokaza. Bojim se da cemo tek kasnije saznati za sudbine ljudi sa nasih prostora......zle sudbine.

[duje]

Mene bune 3 stvari ovde:

Jedan, profesionalni placenik nije budala,on zna kad je vreme za "metla" u rat koj se gubi; on ne ratuje zbog ideologije vec zbog para, njegova motivacija je da te pare i potrosi
dva, seriozni placenici retko idu sami, oni idu u grupu organizovano, i imaju nacin kako da se evakuiraju ako stvari ne idu kako treba;
tri, ja ljudi jos cekam da vidim sliku belog placenika ( ne racunam onih petorica iz Srbije), jos cekam da vidim bar jedno telo ubijenog placenika. Pa covece vala je neko umro od njih, pa makar ga auto zgazilo. 150 placenika, tuce ukrajinaca i nema nijedna slika za dokaz...

Ne stima mene nesto u ove price i pricice, fale mi dokazi.

Slažem se sa tvojim razmišljanjem. Moja namjera postavljanja članka i je u tome, da razmišljamo o tome što nam serviraju "novinari". Svatko za sebe donosi zaključke. A analiziranje pisanja "novinara" je samo jedan od načina, da si stvorimo sliku događaja u Libiji.

[SHOOTER]

Sta se radi sa zarobljenicima to smo vec videli, dokaza ima dovoljno. Ja jos cekam dokaz da sum tamo bili hiljadu i hiljadu belih placenika, to me buni. Ja znam da Severno Afrikanci i Libijci nisu crni ko mrak ali Ukrainac, Rusin, Srbin taj bi trebao da strci u svakom slucaju, pa neki bi ga novinar svakako uhvatio. A i ne mora novinar, obicni mobilni telefon bi zavrsio posao. I ovi 'novi' u TRipoli, ne izgledaju mi bas toliko pametni i organizovani  da sakriju dokaze tako dobro. Dokaz uvek ostane, ne moze tek tako da nema nista...

[dzumba]

Морам признати да то што нема слика заробљених плаћеника и мене буни. Осим оних 5 Срба, нисам видео никог. Заправо на једном видео-снимку видео сам групу заробљених у рањених који су мало блеђи него Арапи, али због квалитетка снимка тешко је рећи о коме се ради. Обично се то што има заробљених плаћеника користи као доказ против претходног режима. Међутим, овде нема слика плаћеника. Или су их одмах побили или их није ни било, или су их преко "поверљивих" канала одмах пустили (што ми делује мало вероватно). И све време се помињу плаћеници са наших простора и истичне Европе, као и са Југа Африке. Као што рече Шутер, плаћеници ратују за новац, не идеологију, па ако је било пара, било је плаћеника и из Западне Европе, бар пар људи, ако ништа друго. Но такве плаћенике нико не помиње. Такође, сигуран сам да су и побуњеници ангажовали плаћенике и "добровољце", поред инструктора из оружаних снага НАТО-а. Такви послови (инструктаж у ратом захваћеним земљама) се често  препуштају приватним професионалним компанијама које пружају "војне безбедносне" услуге.

[SHOOTER]

Zapadni placenici su daleko brojniji i daleko bolji organizovani nego ovi sa Istoka. Mi smo nazalost samo 'radna ruka', u menagmentu prakticno i da nas nema. Ovo znam zato sto sam imao prilike da vidim i da cijem ovo iz 'prve'. Meni je to bilo tuzno i razocaralo me, ali sta ces, takav svet zivimo danas. Kad kazem razocaro mislim na ceo taj svet placenika, ne zato da nas nema u menagmentu Placenici su postali nazalost standard svuda po svetu. Oni koji su blizi vladi obicno imaju office u US, Velika Britanija. Oni koji nisu toliko mocni ili hocu da ostanu nepoznati registriraju firmu na mesta kao Sejselska ostrova, Bermuda itd. Ima ih dosta i u JAR. svi znamo kako i zasto. Ja znam samo za jednu rusku kompaniju, mislim da se zvala OMEGA, ali ne uhvatajte me za rec. Ne znam dali jos postoi, ovo je bilo pre nekih 5 godina. Nije nista tajno, imali su zvanicni website. Ne znam dali sam spomenuo na Palubi ali pre nekoliko godina bila je velika afera u Njemackoj: njihovi policajci i vojnici su uzimali odmor da bi isli u Libiji i treniraju Gadafijeve trupe. Ne znam kako se to sve zavrsilo. Njemacki me nekad dobro sluzio ali sad ne bas. A pre neki dan sam citao (mozda ovde) novog nemackog oruzja u magacini Gadfija (mislim puske G36). A Njemacka navodno ima embargo za oruzje u Libiji.

[rotring]

Осим оних 5 Срба, нисам видео никог.

To je otprilike nesto slicno onome......sto su 99-te prikazani samo americki F117 I F16.....dva premlacena marinca i njihov hamvee.
Ne zamerati se svima redom.....a placenika ima bas odasvud redom, pa cak i amerikanaca na strani Gadafijevih.

[dzumba]

У свету плаћеника можда понеки са ових простора и може да се мало пробије, али тамо где се узимају повеће паре (у организацији посла и тренингу високих команди) неће бити никад, или скоро никад људи са ових простора. То је бизнис у коме су одвано подељене међе и где се зна "ко висак држи а ко малтер меша".

Да би се добио посао код неке владе, (не мора то да буде нека ратом захваћена земља; то су усталом и најбољи послови) то се решава билатералним споразумума држава-држава или се увек пита "Велики брат" (или два његова млађа брата) за одобрење. Франкофонске државе африке држе Французи, англофонске Британци, све њих надгледа Велики брат. Он, као у филмовима о Ал Капонео прво узме шта њему одговара, а онда остало препусти оним компанијама из Белизеа или Кајманских острва које је Шутер помињао.

[rotring]

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/NhAXrCD2Qhc?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[rotring]

"Srpske plaćenike vodio je Dragan Ilić koji je bio u Kninu
U Tripoliju smo zarobili 15 Srba. Priznali su nam da su ratovali u Hrvatskoj i BiH, kaže koordinator između vojnog i civilnog sektora

Piše: Hassan Haidar Diab/VLMIspravi greške
Tražeći istinu o Gadafijevim plaćenicima, daleko od uličnih naklapanja, porazgovarao sam s Jemalom Hdajfom, koordinatorom između vojnog i civilnog sektora Nacionalnog vijeća.

– Uhićeni plaćenici razmješteni su u nekoliko gradova, a najviše u Benghaziju, Misrati i Zentanu jer je u njima sigurnost na najvišoj razini. Iz sigurnosnih razloga ih nismo ni htjeli staviti sve na jedno mjesto – objasnio je Hdajf i dodao: – Svima će biti suđeno.

Bili su jako žilavi

Iako je potvrdio da je najviše plaćenika stiglo iz afričkih zemalja - Sudana, Nigerije, Čada i iz istočne Europe, Hdajf nije želio odgovoriti na pitanje koliko ima Hrvata među uhićenim plaćenicima i gdje se nalaze.

– Morate razumjeti. To su velike ribe. Oni nisu jadnici koji su došli iz Afrike po sitan novac za preživljavanje, već ljudi koji su svjesno došli ubijati za golem novac. Oni su došli likvidirati i nije im bilo važno koga. Mi još uvijek tragamo za 50 tisuća nestalih osoba za koje pretpostavljamo da su ubijeni.

Jemal Hdajf kazao je kako su najkrvoločniji među plaćenicima Ukrajinci, Rusi i Srbi, a zapovjednik Alsouhli Mouftah Alnour, čija je brigada kod zračne luke Tripoli zarobila 15 srpskih plaćenika, ispričao je priču o njihovu uhićenju.

– Ti su Srbi bili žilavi. Kad smo, nakon teških borbi, uspjeli ući u zračnu luku, svi ostali plaćenici su odmah bacili oružje, osim Srba. Također, na ispitivanju, na kojima inače svi sve poriču, oni su odmah priznali da su plaćenici i da su se došli boriti na Gadafijevoj strani za veliki novac. Priznali su da su došli organizirano iz Srbije, preko oglasa na internetu u kojem su se tražili zaštitari za inozemstvo, a za koji su znali što u stvari znači.

Velike ribe u Benghaziju

Priznali su i da su ratovali u Hrvatskoj i BiH i da im je zapovjednik bio Dragan Ilić koji je živio u Kninu, dok je taj grad bio pod srpskom kontrolom – govori Moutaf i dodaje: – Kod njih smo našli karte Tripolija i veliku količinu libijskih dinara, eura te srpskih dinara i bosanskohercegovačkih maraka. Nakon uhićenja odvedeni su u zatvor u Benghazi jer se radi o velikim ribama za koje vjerujemo da su egzekutori."

Izvor Hrvaski Vecernjak


.....Ljubav ne ujedinjuje vec zajednicka mrznja taj posao obavlja.....

[dzumba]

Плаћеника са ових простора је сигурно било. Уосталом то је један од учесника дискусије у овој теми, тамо негде на почетку и помињао. Додуше, мало веће бројке (са више нула). Ипак, не виде се и не чују се. Мени је то мало чудно и баш ме занима колико их је било. И како су то били "крволочни", као што каже тај представник сада већ бивших побуњеника.