Либија, пошасти револуцијечетвртак, 09. феб 2012, 14:54 -> 16:53
Упркос чињеници да је рат завршен, ситуација у Либији није се знатно поправила. Поделе и неповерење између фракција, оставља све дубљи траг на стање у Либији, а власт, чији ауторитет не прелази праг канцеларија владиних званичника, нема снаге да се избори са проблемима, пише амерички "Њујорк тајмс".Борбе зараћених милиција широм Либије постале су нормална ствар. Када утихне пуцњава, све што остаје након ње су сцене хаоса, попут оних из ратних дана прошле године. Власт чији ауторитет почиње и престаје на вратима канцеларија, милиције чија моћ долази од оружја којег има у изобиљу и становници чије стрпљење бледи сваком новом пуцњавом усред ноћи, пише Њујорк тајмс.
У једном од ретких и искрених излива беса командант једне од милиција Нури Фтаис повикао је: "Ово је потпуно уништење. Својим рукама уништавамо Либију".
Земља у којој је једна од арапских највећих револуција оставила дубок траг изнова се формира. Попут целе земље тако се и у Триполију, после ратних разарања и свеопштег хаоса на улицама, виде понеке назнаке нормалног живота.
Међутим, нико не би рекао да је нормално да у граду припадници милиција на улицама муче на смрт бившег дипломату, да се стотине избеглица под оптужбом да су биле лојалне Гадафију држе месецима у затворима. Није нормално ни да владини званичници признају да је "слобода проблем".
Имајући у виду количине нафте на којима Либија стоји и у Триполију, ипак, постоји оптимизам. Влада премијера Абдел Рахим ел Киба, формирана 28. новембра 2011. године, нашла се потпуно парализованом и немоћном пред ривалитетом разних група. Ривалства су најзаслужнија што је моћ коју је влада требало да има сада подељена по регионима и међи племенским лидерима.
Немоћ власти можда најбоље показује пример да се национална војска не третира другачије од осталих оружаних група.
Власти нису могле много тога да учине да би ублажиле локалне размирице које су довеле до прошломесечних сукоба у Бани Валиду. Шамис, један од владиних службеника, каже да је то, у ствари, кризна влада и да је није реално очекивати да све доведе у ред.
Питање легитимитета остаје као најважније у револуционарној Либији. Званичници се надају да ће избори у мају или јуну постићи оно што се досад десило у Тунису и Египту – да пребаце моћ и ауторитет на изабрано тело које има подршку у народу. Ипак, дешавања у Египту забрињавају. Још више забрињава стање у Ираку где су избори после америчке инвазије толико продубили поделе да је отпочео грађански рат.
Владини званичници признају да не знају како да се дође до довољно новца којим би се подстакла економија и подигао стандард. Становници Триполија, али и других градова, жале се на недостатак транспарентности у одлукама власти чији се министри и даље плаше, због усађеног страха за време диктатуре, да се успротиве било каквој одлуци са врха.
Јенда од студенткиња права у Триполију Најма Мухамед каже да је врло тешко променити људе преко ноћи после 42 године. Попут Туниса на западу и Египта на истоку, Либија је суочена и са разноврсношћу коју је Моамер ел Гадафи одбијао да призна.
Владавина силе"Где је владавина закона?", упитао је Ашраф ел Кики, продавац из Триполија, који је тражио компензацију од Војног савета у Триполију и милиције из Зинтана зато што су му њихови припадници избушили аутомобил ватреним оружјем. "Ово је владавина силе, а не закона", љутито је викнуо продавац.
Снаге које су стациониране на аеродрому у Триполију припадају милицији у Зинтану, која је одиграла кључну улогу у заузимању Триполија и још држи Гадафијевог сина Сеифа ел Ислама у затвору. Око 1.000 људи обезбеђује аеродром. Иако звучи чудно да било која друга сила обезбеђује такав стратешки објекат изузев званичне војске или полиције, власти у Триполију допустиле су зинтанској милицији да остане ту.
То је још један од показатеља слабости централне власти.
Милиција из планинског Зинтана постала је, током последњих месеци, прилично злогласна. Башир Брабеш каже да је 19. јануара његов отац Омар, бивши дипломата, позван на саслушање. Следећег дана породица је пронашла његово тело у болници у Зинтану. Нос му је био сломљен, као и ребра. Нокти на ногама били су ишчупани, на лобањи је било неколико фрактура. Поред тога ожиљци од угашених цигарета могли су се видети по целом телу.
"Стављају себе у улогу полиције, судије и џелата. Зар нису имали бар толико достојанства да га само упуцају у главу. Ово је толико монструозно. Да ли су уживали док се драо", упитао се Брабеш.
Велики број милиција показао се као главни проблем после револуције. Поделе, неповерење и ривалства постала су пошасти револуције.
Izvor:
www.rts.rs
