Glasine

[dzumba]

Да наставим са постављањем текста о гласинама у издању ЈНА:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Pera]

Interesantna je činjenica da vremenom sa razvitkom masmedija, a naročito elektronskih, postoji mogućnost rapidnog širenja glasina. Svedoci smo efekta i snage takvog načina ratovanja ili mirnodobske manipulacije, koju bih sarkastično nazvao ''Izazivanje masovne paranoje''. Iskustvom sa stanovišta sadašnjeg vremena, možemo da zaključimo da dobra stara ''Radio Mileva'' nema više tako veliki uticaj na širenje dezinformacija kao nekad, i kao takva spada u sekundarno oružje nekonvencionalnog ratovanja.

[dzumba]

У данашње време многа јавна и приватна гласила су постала "Радио Милева". Многе вести базирају на рекла-казала. Доступност медија је омогућила рапидно ширење гласина, иако су се оне и раније шириле веома брзо. Постоји нешто у људској природи, свести и подсвести што омогућава брзо ширење вести посебно паничних гласила. Негде давно сам прочитао (не знам извор) да су Немци експериментисали са брзином ширења гласина. Тако су у једном насељу испод бране (хидроакумулација) поставили посматраче на више тачака. Место је било пар километара дугачко. На делу насеља најближег брани "пустили су вест" - брана се руши, потопиће место. Оно што су уочили да се вест проширила до краја насеља брже него што је то било могуће класичним позивањем телефоном (посебно у то време). На супротном крају насеља људи су већ бежали а да нису знали зашто. Нису ни умели да објасне ко им је рекао да беже.

Ако пажљивије посматрате понашање људи у маси видеће те да се понашају слично овцама у стаду. Куд ован предводник ту и овце. А стадо је врло подложно ширењу гласина.

Осим наведеног, приликом преношења информације, која  код "прве руке" може бити апсолутно тачна, примаоци и даваоци поруке су склони да "додају" или "одузму" понешто од изворне информација. То је у природи људи. Због тога и без зле намере после 5,6,7 и ине "руке" информација не личи на почетну.  Баш на тој "природи" људи се заснивају гласине.

[brodarski]

Odlična tema.

[Pera]

Осим наведеног, приликом преношења информације, која  код "прве руке" може бити апсолутно тачна, примаоци и даваоци поруке су склони да "додају" или "одузму" понешто од изворне информација. То је у природи људи. Због тога и без зле намере после 5,6,7 и ине "руке" информација не личи на почетну.  Баш на тој "природи" људи се заснивају гласине.

Bravo Džumba. Dobro si se setio efekta ''Gluvih telefona''   

[kontraAdmiral1]

Odlična tema.

Hvala, niste trebali 

[dzumba]

Без да икога хвалим, али ово је заиста одлична а актуелна тема. Тренутно је Либија и дешавању у њој повод а мета су слушаоци и гледаоци не само у Либији већ, и пре свега, они око ње.

Да ја наставим са постављањем оног текста из доба ЈНА о гласинама.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Важна је и литература коришћена код израде овог текста.

Има још два мања дела: искуства са вежби (ЈНА) и превод једног чланка из тадашње западне стручне војне литературе о паролама и пропаганди.

Када смо већ код парола има једна сцена описана у једном од дела Бранка Ћопића: Вук Бубало, старина од 80 и кусур година, учесник устанка 1877/1878. против Турака, бива позван на курс младих партијских руководилаца да прича о искуствима из рата. У тренутку када Вук, мало одлута од теме, руководилац курса, да би га мало  усмерио ка правој теми, поставља питање: "А је ли деда, да ли сте ви узвикивали какве пароле?" Вук се мало замисли па каже: "Па, јесмо". "А, које, деда?". "Па како које, знаш, оно... те оца.... те матер...".

[dzumba]

Текст о искуствима ЈНА са вежби:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

И последњи део текста из времена ЈНА посвећеног гласинама и њиховој употреби у рату:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Пропаганда у миру и рату, па и гласине, као грубљи израз за нетачне, делимично тачне, намерно (с намером) пласиране "истине" или неистине", заснивају се на несавршености људских чула и мозга. Људски мозак, свесни и несвесни део, много шта не могу, без обзира колико човек и свако од нас себе замишљао као савршено биће. Нисам психолог, стручњак који се бави пропагандом па ћу помало лаички објаснити неке ствари на којима се пропаганда (и ратна и политичка и економска) заснива.


Људски мозак може да појми, схвати и "броји" само до три. Сваки скуп предмета (ствари), видимо или као појединачне предмете, или упарене (по два) или по три одједном. Више од тога "не видимо". Када бројимо предмете бројимо их управо тако, по један, или по два (одједном) или по три (одједном). Никад по четири или пет или више одједном. Зато што то не можемо. Наш мозак не "вари" више од три. Када су на гомили четири (и више предмета) увек их видимо рашчлањено, као 1+3, 2+2 или 1+1+1+1. Нека амазонска племена зато у свом речнику имају називе само за бројеве један, два и три. Већи број од тога код њих не постоји јер је то и логично.

Пробајте на овим скуповима да пребројите кружиће:

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Код скупа Ц могућа су три решења (као као што је у горњем тексту наведено). Код скупа Д и Ф могуће су варијације поменута три решења.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

једно од могућих решења пребројавања скупа Ф приказано је на доњој слици.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

 

[dzumba]

Људско око није савршено. Познато је да не може да на већим даљинама разлучи блиске предмете. Такође, познато је да боје и изглед предмета утичу на субјективну процену даљине или величине. Тако на пример, светли предмети (објекти) изгледају ближи а тамни даљи, предмет који су изнад нас изгледају ближи, а они испод нас даљи. Човека привлачи боја, посебно светле, пастелне боје. Производи истих карактеристика упаковани у привлачнију амбалажу боље ће се продавати.

Када се овлаш, посебно "на брзину", како најчешће гледамо свет око нас, погледају доње линије (А и B) онда ће велика већина рећи да је дуж B дужа него дуж А, иако су оне потпуни исте дужине.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Утисак покретних слика се базира на физичкој особини људског ока- ретиналној перзистенцији (лат. persistentio retinalis). Наиме, мрежњача (ретина) људског ока има особину да продужава трајање светлосне дражи око 1/10 секунде након њеног престанка. Ако видимо неколико статичних слика које се брзо смењују, претходна слика нам се „стапа“ са следећом и, у случају филмског записа, имамо илузију континуираног кретања- мада се филм састоји из низа статичних слика. (овај текст је преузет са Википедије). Дакле убрзано кретање више статичних слика  људско око, односно његова свест ће доживети као "живу" слику кретања.

Ако се у низ слика који чине филм (24 сличице у секунди) на одређеном одстојању убаци нека која није део низа (потпуно различита, на пример реклама за неки производ) то неће пореметити доживљај филма (свест ће и даље стварати доживљај "живе слике"), али људска подсвест то ипак региструје. У експериментима који су својевремено спровођеним у биоскопима (посетиоци биоскопа нису знали да се спроводи експеримент) апсолутно је потврђено да ће људи након пројекције филма у који су убациване појединачне "сличице" рекламе неког пића, појачано куповати баш тај производ. Из разговора са експериментаторима посетиоци биоскопа нису умели да тачно објасне зашто желе да купе баш тај производ, али су имали утиска да би то баш требало урадити. Дакле, користећи слабост људског ока, али и способност подсвести, односно људског ума да уочава и оно што мислимо да не видимо итекако се може утицати на људско понашање. Иначе, овакав вид реклама је генерално забрањен, али се користи (злоупотребљава) у методи познатој под општим називом "испирање мозга".

[Rade]

AU letak...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[brodarski]

Sutra se isplaćuju mirovine.