Tenk Vihor

[Dus510]

Ima li netko info gdje se nalaze kupole tenka Vihor?

[S.PALESTINAC]

Probni komad Vihora je testiran sa kupolom od M-84A jer nova kupola nije još bila izlivena zbog izmene kalupa ( dva otvora-odvojena noćna i dnevna nišanska sprava).
Pored kupole nisu bili gotovi još neki sklopovi čiji je razvoj još bio u toku.
Akcenat ovih testiranja bio je na proveri voznog dela novi motor, transmisija i hodni deo i to je uspešno prošlo.

Delovi za dva prototipa su počeli da stižu u ĐĐ  a među njima su stigle i dve kupole ali je u trenutku početka montaže početkom 91 godine došlo do prekida isporuke delova od neki kooperanata pa je sve stopirano.
Plan za kompletiranje, testiranje i definisanje svih promena za serisku proizvodnju bio je 93 godina.

[kumbor]

Ali oblik kupole Vihora na prikazanom modelu pre ukazuje da kupola nije livena, već pravljena spajanjem valjanih ploča. Valjani / kovani oklop je inače jači od livenog za desetak posto, otprilike.

[S.PALESTINAC]

Davno je to bilo, dve kupole su stigle na montažu u ĐĐ imale su drugačije uglove zbog rikošeta ali ništa nije ukazivalo da nisu livene.
Iako je to bila dobro čuvana tajna nije se tada govorilo o varenoj kupoli niti je neko relevantan pisao o tome.
Kao poboljšanje je navedeno uliveno jezgro od nemetala na prednjem delu i povoljniji uglovi.

Obe kupole nakon raspada su ostale u ĐĐ a porototip vihora nakon testiranje ranije je prebačen je u VTI radi analize stanja agregata nakon eksploatacije.

[Lox]

Friško

[Lox]

I ovo

[S.PALESTINAC]

Dobro zvuče ovakvi prilozi ali je realnost znatno lošija.
Raspadom SFRJ proizvođači komponenata za tenk ostali su u više država koje su imale svoje probleme pa su ti kapaciteti prilično urušeni.
Đuro (Hrvatska ) je proizvodio oko 22% vrednosti tenka.
Bez neki veći ulaganja Hrvatska bi mogla osvojiti još 10-15% delova za tenk a sve ostalo bi morala uvoziti.
Veliki uvoz poskupljuje proizvod, a i usporava dinamiku proizvodnje pa je teško biti konkurentan.

Kao finalista Đuro je mogao nastaviti razvoj Vihora sa postojećim delovima iz zaliha i sa uvoznim komponentama.
Tako se može sastaviti nekoliko tenkova ali za serijsku proizvodnju treba vam ozbiljan rad i veliki kapaciteti.
Da bi oni došli do kapaciteta od 150 tenkova godišnje po meni trebalo bi im bar 5 godina.

Kuvajt je bio atraktivna priča ali su tamo ušli ameri sa svojim tenkovima što im je omogućilo dobru zaradu pa je tu teško bilo išta učiniti.
ĐĐ kao i Jugoimport su grešili što su ciljali velike poslove sa milionskim ciframa a ni jedni niti drugi nisu imali takve sposobnosti da to realizuju.
Više bi im se isplatilo (više bi imali uspeha) da su nudili srednji remont sa manjim poboljšanjima, tako bi ušli u posao.

[kumbor]

Ma. ideja da je bilo koja zemlja bivše SFRJ mogla samostalno obnoviti proizvodnju tenka je potpuna utopija.

[Bandzi]

I tih 22% vrednosti tenka je upitno. Đuro Đaković jeste proizvodio oklopno telo tenka, ali su se čelične ploče potrebne za njegovu izradu proizvodile u Sloveniji. Mislim da se od tih velikih delova za tenk, jedino prsten kupole proizvodio u Hrvatskoj, ako se ne varam u jednom od brodogradilišta ili u Jugoturbini u Karlovcu.

[S.PALESTINAC]

ĐĐ Specijalna Vozila bila je odvojena radna organizacija u ĐĐ koja se bavila izradom delova i montažom tenka brojala je nešto preko 1700 radnika i svi oni su samo radili te poslove.
Svi poslovi na tenku su bili detaljno procenjeni i normirani a cene repromaterijala definisani tako da je svaki učesnik znao tačan iznos koliko mu pripada od jednog tenka.
To je utvrđivano za svaku seriju i branjeno pred komisijom iz SSNO-a, lično sam branio normativ i troškove repromaterijala za montažu u nekoliko zadnjih serija.
Montaža sa pratećim službama je imala oko 360 radnika a ostali radnici su radili na izradi delova.
Ovi kapaciteti su bili za proizvodnju 120 komada godišnje.

Ako mislite na ležaj kupole otkovak je dolazio iz zenice a mašinsku obradu i finalizaciju radio je jedan pogon u ĐĐ.
Pancirne limove jesu radile Ravne Jesenice ali oni su bili direktni kooperant pa je vrednost izrade limova pripadala njima i nije u procentu učešća ĐĐ.
Podela izrade tenka po preduzećima u SFRJ rađena je na bazi konstruktivni grupa a ĐĐ je pripalo dosta tih grupa.
Prvi moj posao na montaži bio je da iz tih grupa odvajam gumene i druge delove koje bi mogli raditi proizvođači čiji je to srodan program a već rade na našem projektu.