Tenk Vihor

[Lox]

I ovo

[S.PALESTINAC]

Dobro zvuče ovakvi prilozi ali je realnost znatno lošija.
Raspadom SFRJ proizvođači komponenata za tenk ostali su u više država koje su imale svoje probleme pa su ti kapaciteti prilično urušeni.
Đuro (Hrvatska ) je proizvodio oko 22% vrednosti tenka.
Bez neki veći ulaganja Hrvatska bi mogla osvojiti još 10-15% delova za tenk a sve ostalo bi morala uvoziti.
Veliki uvoz poskupljuje proizvod, a i usporava dinamiku proizvodnje pa je teško biti konkurentan.

Kao finalista Đuro je mogao nastaviti razvoj Vihora sa postojećim delovima iz zaliha i sa uvoznim komponentama.
Tako se može sastaviti nekoliko tenkova ali za serijsku proizvodnju treba vam ozbiljan rad i veliki kapaciteti.
Da bi oni došli do kapaciteta od 150 tenkova godišnje po meni trebalo bi im bar 5 godina.

Kuvajt je bio atraktivna priča ali su tamo ušli ameri sa svojim tenkovima što im je omogućilo dobru zaradu pa je tu teško bilo išta učiniti.
ĐĐ kao i Jugoimport su grešili što su ciljali velike poslove sa milionskim ciframa a ni jedni niti drugi nisu imali takve sposobnosti da to realizuju.
Više bi im se isplatilo (više bi imali uspeha) da su nudili srednji remont sa manjim poboljšanjima, tako bi ušli u posao.

[kumbor]

Ma. ideja da je bilo koja zemlja bivše SFRJ mogla samostalno obnoviti proizvodnju tenka je potpuna utopija.

[Bandzi]

I tih 22% vrednosti tenka je upitno. Đuro Đaković jeste proizvodio oklopno telo tenka, ali su se čelične ploče potrebne za njegovu izradu proizvodile u Sloveniji. Mislim da se od tih velikih delova za tenk, jedino prsten kupole proizvodio u Hrvatskoj, ako se ne varam u jednom od brodogradilišta ili u Jugoturbini u Karlovcu.

[S.PALESTINAC]

ĐĐ Specijalna Vozila bila je odvojena radna organizacija u ĐĐ koja se bavila izradom delova i montažom tenka brojala je nešto preko 1700 radnika i svi oni su samo radili te poslove.
Svi poslovi na tenku su bili detaljno procenjeni i normirani a cene repromaterijala definisani tako da je svaki učesnik znao tačan iznos koliko mu pripada od jednog tenka.
To je utvrđivano za svaku seriju i branjeno pred komisijom iz SSNO-a, lično sam branio normativ i troškove repromaterijala za montažu u nekoliko zadnjih serija.
Montaža sa pratećim službama je imala oko 360 radnika a ostali radnici su radili na izradi delova.
Ovi kapaciteti su bili za proizvodnju 120 komada godišnje.

Ako mislite na ležaj kupole otkovak je dolazio iz zenice a mašinsku obradu i finalizaciju radio je jedan pogon u ĐĐ.
Pancirne limove jesu radile Ravne Jesenice ali oni su bili direktni kooperant pa je vrednost izrade limova pripadala njima i nije u procentu učešća ĐĐ.
Podela izrade tenka po preduzećima u SFRJ rađena je na bazi konstruktivni grupa a ĐĐ je pripalo dosta tih grupa.
Prvi moj posao na montaži bio je da iz tih grupa odvajam gumene i druge delove koje bi mogli raditi proizvođači čiji je to srodan program a već rade na našem projektu.

[Skeletovich]

Zdravo, molim da me neko uputi (gdje pronaći dokumente) ili u najboljem slučaju pošalje tehničke crteže, nacrte, dimenzije i sve dokumente vezane za M91 Vihor, kako bih mogao napraviti 3D model ovog vozila i potencijalno realizirati njegovu implementaciju u popularnu MMO igru War Thunder. Hvala.

[Brok]

Zdravo, mislim da ćeš do tih podataka jako teško doći. Možda znam ko ih ima, eto pitaću ovih dana, ako nema odgovora, računaj da nisam ništa našao.
Dokumentaciju ne verujem da ću moći da nađem, šta ti konkretno treba od mera za maketu?

[Skeletovich]

Treba mi nešto što mi daje jasan uvid u mjeru i dimenzije, što preciznije to bolje, i treba mi dijagram za unutarnje komponente Vihora. Nešto kao nacrt.

[Brok]

Pogledaj na ovoj stranici ove teme, tu imaš original tenk Vihor.
Inače tenk Vihor nikada nije završen projekat, te sasvim slobodno možeš uzeti dimenzije tenka M-84.
Mislim da negde u ovoj temi postoji baš maketa Vihora. Potraži malo, ako je nema pokušaćemo da je nađemo, ako ti maketa igra bilo kakvu ulogu.

[Skeletovich]

Mislim ovakvo nešto.