PALUBA
November 04, 2024, 03:55:15 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Dobrodošli na balkanski vojni forum Paluba.Info!
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  [1] 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 ... 69   Go Down
  Print  
Author Topic: Dešavanja u Saudijskoj Arabiji  (Read 129262 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
ZastavnikDjemo
poručnik korvete
*
Offline Offline

Last Login:September 23, 2014, 12:17:51 am
Posts: 3 515



« on: March 10, 2011, 11:58:35 pm »

Izgleda da se "veselje" sprema i u Saudijskoj Arabiji! Prema još nepotvrđenim izveštajima saudijska policija je pucala na nekoliko stotina demonstranata u gradu Katif, koji se nalazi na istoku zemlje, i koji je blizu glavnih izvora nafte. Većinu u gradu čine Šiiti. Za sutra je zakazan "dan besa", i Facebook grupe "Hanin" (Nostalgija) i "Koalicija slobodne omladine" pozivaju na proteste posle sutrašnjih molitvi u Rijadu i Džedi. Međutim, vlada je viđe zabrinuta oko mogućih nemira među Šiitima, koji uglavnom žive na istoku zemlje, i čiji bi protest mogao da ozbiljno ugrozi proizvodnju nafte. Saudijska vlada je uvela policijski čas, i poslala oko 15000 pripadnika Nacionalne garde.
Izvor: Stratfor
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:Yesterday at 09:31:42 pm
Posts: 22 803


« Reply #1 on: March 12, 2011, 01:50:30 pm »

Баш ме занима како ће то ићи тамо. Приметио сам у новинама да се саудијски Двор није баш сложио са речима Обаме када је он отприлике рекао да треба омогућити протест. Саудијци кажу да је код њих јавни протест законом забрањен и да је немогуће то одобрити. Осим тога, Сауди Арабија лако може "променити страну", па од "савезника" у борби против "Ал Каиде" постати проблем, било да сам Двор промени страну, било побуњеници. Зато не верујем да су неки велики немири и протести у интересу САД. "Њихови" у Сауди Арабији" су само Двор и они око њега. Наравно, могући су спонтани немири. Влада Сауди Арабије покушава да пакетом економским мера смири становништво : опраштање дугова дужницима (грађанима), повољни или бесплатни кредити сиромашнима и сл.
Logged
Bozo13
Stručni saradnik - KoV
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:February 16, 2023, 08:29:39 pm
Location: Postojna
Posts: 16 565



« Reply #2 on: March 13, 2011, 10:39:09 pm »

Ne treba zaboraviti, da za razliku od Libije, Tunisa i Egipta, Saudska arabija ima mnogo novaca uloženih u USA ekonomiju i u obveznice. Jedna od špakulacija je, da ako bi Saudska Arabija povukla sav novac iz USA, to bi skoro srušilo gospodarstvo. Zastavnik če to bolje objasniti, ili koji drugi ekonomist.

LPB
Logged
jadran2
Stručni saradnik - istorija RM
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:Today at 06:28:31 am
Posts: 13 167



« Reply #3 on: March 13, 2011, 11:13:27 pm »

Vjerojatno se mislilo na Kinu. Saudijci (u paketu s OPEC-om) nemaju tako znacajni udio.

http://www.treasury.gov/resource-center/data-chart-center/tic/Documents/mfh.txt

(ali ono, receno prije petnaestak godina za americkog lovca koji polijece iz Rijada, "da dadne Alah da padne" nije izgubilo na snazi, dapace)
Logged
SHOOTER
stariji vodnik
*
Offline Offline

Last Login:October 01, 2013, 11:49:18 pm
Posts: 783


« Reply #4 on: March 13, 2011, 11:21:00 pm »

Ne treba zaboraviti, da za razliku od Libije, Tunisa i Egipta, Saudska arabija ima mnogo novaca uloženih u USA ekonomiju i u obveznice. Jedna od špakulacija je, da ako bi Saudska Arabija povukla sav novac iz USA, to bi skoro srušilo gospodarstvo. Zastavnik če to bolje objasniti, ili koji drugi ekonomist.

LPB

Ekonomija mi nije specijalnost ali kako je meni objasnjeno od oni koji vise znaju: u teoriji to moze ali u praksi tesko. Teoretski bi to nastetilo US ali bi isto toliko nastetilo i onome koji povlaci novac zato sto ce vrednost novca pasti. Para ima logiku samo ako je u opteku-ako ne onda je mrtva valuta. Mislim da Kina drzi najvecu kolicina dolara od sve zemlje. Kad ih Washington malo pritisne za Taiwan ili human rights Peking uvek tiho nabaci da oni drze puno dolara i da ako hoce... Ali u isto vreme, oni nastete i sebe ako to urade i oni to znaju vrlo dobro. To je ta teorija o megusebne ekonomske zavisnosti u uslovima globalne ekonomije, laicki objasnjena.
U svakom slucaju, citao sam da americki ekonomski eksperti su sasvim sveni da je dolar postao globalno platezno sredstvo i mislim da ima metode i nacine kako bi sprecile masivni odliv dolara od njihove ekonomije. Ko zna vise neka objasni, rado cu da soslusam Smiley od mene toliko Smiley
Logged
ZastavnikDjemo
poručnik korvete
*
Offline Offline

Last Login:September 23, 2014, 12:17:51 am
Posts: 3 515



« Reply #5 on: March 13, 2011, 11:54:14 pm »

U Saudijskoj Arabiji nije bilo ništa spektakularno. Na istoku zemlje protesti još uvek traju, i njihov cilj je oslobađanje šiitskih aktivista iz zatvora. Povremeno se čuje puškaranje, ali proizvodnja nafte nije ugrožena. Što se "dana besa" tiče, koji su trebali da organizuju Suniti, i to uglavnom mlađi ljudi iz srednje i više klase, Saudijci su bili nekoliko dana bukvalno "bombardovani" SMS porukama, TV spotovima i porukama na radiju da su protesti delo iranske zavere i da ne treba učestvovati na njima. Drugi odlučujući faktor je bio taj da su zahtevi za uspostavljanje ustavne monarhije i donošenje sekularnog ustava bili zamenjeni islamističkom ideologijom, još rigidnijom od one koja trenutno vlada u toj zemlji, a Facebook grupa je preimenovana u Hunain, prema bici u Hunainu, koju je vodio Muhamed protiv Beduinskog plemena Havazin. Osim toga, svim potencijalnim učesnicima je javno zaprećena zatvorska kazna od 5 godina, kao i velike novčane kazne.
Logged
treciclan
mladji vodnik
*
Offline Offline

Last Login:September 24, 2011, 08:19:08 pm
Posts: 175



« Reply #6 on: March 14, 2011, 12:08:08 am »

Americki ekonomisti su vec odavno svesni da dolar prestaje da bude globalno platezno sredstvo, jer kad god zafali novca americka vlada odstampa koliko fali i podmiri svoje potrebe.To ne moze tako doveka.Zbog toga je i britanska funta u svoje vreme prestala da bude rezervna valuta, a i mi smo doziveli nesto  tako 90tih godina.
Amerika se zaduzuje, trosi vise no sto proizvodi, jer je proizvodnju svela na minimum , a forsira potrosnju.Njen deficit se meti hiljadama trilona dolara, za kamate  samo svaki dan placa milione dolara.Kina je najveci poverilac, sto bi povlacila pare kad moze da kupi fabrike, zemlju i sl.
Amerika se zaigrala na svim poljima jer je osnovno merilo postalo uzeti sto vise dolara odmah sada, ne pitajuci za cenu u buducnosti.Slucaj sa jeftinim kreditima nesigurnim korisnicima koji je pored ostalog ( cinimi se da je pre toga bilo govora o laznim bilansima u nekim velikim firmama a sve zarad velikih bonusa pojedincima)uzdrmao svetsku ekonomiju
Amerikanci se boje dana kad/ako ce dolar prestati da bude svetska valuta jer tada dolazi i stecaj u nesolventnoj i prezaduzenoj firmi
Inace i Libija se borila protiv Al kaide ( kako citam veceras libijci su uhvatili vodju ak kaide iz mauritanije) kao i S.Arabija pa je Gadafi postao diktator, a kralj S.Arabije je jos uvek demokrata
Logged
ZastavnikDjemo
poručnik korvete
*
Offline Offline

Last Login:September 23, 2014, 12:17:51 am
Posts: 3 515



« Reply #7 on: March 14, 2011, 12:20:19 am »

Americki ekonomisti su vec odavno svesni da dolar prestaje da bude globalno platezno sredstvo, jer kad god zafali novca americka vlada odstampa koliko fali i podmiri svoje potrebe.To ne moze tako doveka.Zbog toga je i britanska funta u svoje vreme prestala da bude rezervna valuta, a i mi smo doziveli nesto  tako 90tih godina.
Amerika se zaduzuje, trosi vise no sto proizvodi, jer je proizvodnju svela na minimum , a forsira potrosnju.Njen deficit se meti hiljadama trilona dolara, za kamate  samo svaki dan placa milione dolara.Kina je najveci poverilac, sto bi povlacila pare kad moze da kupi fabrike, zemlju i sl.
Amerika se zaigrala na svim poljima jer je osnovno merilo postalo uzeti sto vise dolara odmah sada, ne pitajuci za cenu u buducnosti.Slucaj sa jeftinim kreditima nesigurnim korisnicima koji je pored ostalog ( cinimi se da je pre toga bilo govora o laznim bilansima u nekim velikim firmama a sve zarad velikih bonusa pojedincima)uzdrmao svetsku ekonomiju
Amerikanci se boje dana kad/ako ce dolar prestati da bude svetska valuta jer tada dolazi i stecaj u nesolventnoj i prezaduzenoj firmi
Inace i Libija se borila protiv Al kaide ( kako citam veceras libijci su uhvatili vodju ak kaide iz mauritanije) kao i S.Arabija pa je Gadafi postao diktator, a kralj S.Arabije je jos uvek demokrata

Nije baš sve tako jednostavno. Kinezi ulažu pare tamo gde je sigurno (T-bills), a da Ameri troše više nego što zarađuju takođe nije tačno. U krajnjem slučaju mogu samo da povećaju poreze, i lako mogu da reše više ili manje sve probleme sa svojom javnom potrošnjom.
Logged
SHOOTER
stariji vodnik
*
Offline Offline

Last Login:October 01, 2013, 11:49:18 pm
Posts: 783


« Reply #8 on: March 14, 2011, 12:41:48 am »

Americki ekonomisti su vec odavno svesni da dolar prestaje da bude globalno platezno sredstvo, jer kad god zafali novca americka vlada odstampa koliko fali i podmiri svoje potrebe.To ne moze tako doveka.Zbog toga je i britanska funta u svoje vreme prestala da bude rezervna valuta, a i mi smo doziveli nesto  tako 90tih godina.
Amerika se zaduzuje, trosi vise no sto proizvodi, jer je proizvodnju svela na minimum , a forsira potrosnju.Njen deficit se meti hiljadama trilona dolara, za kamate  samo svaki dan placa milione dolara.Kina je najveci poverilac, sto bi povlacila pare kad moze da kupi fabrike, zemlju i sl.
Amerika se zaigrala na svim poljima jer je osnovno merilo postalo uzeti sto vise dolara odmah sada, ne pitajuci za cenu u buducnosti.Slucaj sa jeftinim kreditima nesigurnim korisnicima koji je pored ostalog ( cinimi se da je pre toga bilo govora o laznim bilansima u nekim velikim firmama a sve zarad velikih bonusa pojedincima)uzdrmao svetsku ekonomiju
Amerikanci se boje dana kad/ako ce dolar prestati da bude svetska valuta jer tada dolazi i stecaj u nesolventnoj i prezaduzenoj firmi
Inace i Libija se borila protiv Al kaide ( kako citam veceras libijci su uhvatili vodju ak kaide iz mauritanije) kao i S.Arabija pa je Gadafi postao diktator, a kralj S.Arabije je jos uvek demokrata

Dolar mozda nije to sto je nekad bio ali fakt je da globalna zamena jos ne postoi Smiley Ja amere ne volim bas mnogo, 8 godina sam u Kanadi a granicu nisam prosao ni jedan put zato sto me stvarno ne privlaci sta je i kako je preko. Ali to sto sigurno znam je da su oni pameta nacija i drzava i imaju kapacitet da se izvuce od puno sranja. Svaka imperija ima svoj "up and down" ali Americki "down" nece biti brzo Smiley
Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Last Login:October 28, 2023, 12:43:28 pm
Posts: 7 441



« Reply #9 on: February 11, 2016, 10:14:58 pm »

ХОЋЕ ЛИ САУДИЈСКА АРАБИЈА ПЛАТИТИ ЦЕНУ КРИЗЕ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ


ИВАН РИСТИЋ

Саудијска Арабија се под притиском међународних околности брзо трансформисала у „тигра од папира“


Конфликт између Саудијске Арабије и Ирана је из сукоба око тумачења ислама прерастао у геополитички. Непомирљиве разлике које постоје између саудијске краљевске породице и шиитског режима у Техерану драматично отежавају већ довољно комплексну ситуацију на Блиском истоку. Савез САД и Саудијске Арабије почива на Никсоновој доктрини, дефинисаној 1971. године, док је шах Реза Пахлави био на власти у Ирану. Ову доктрину карактеришу два стуба на којима почива стабилност региона – то су Иран и Саудијска Арабија. Исламском револуцијом и доласком мула на власт у Техерану 1979. године долази до de facto пропасти поменуте доктрине и стварања неравнотеже, која траје и данас.

 Трансформација Ирана из поузданог савезника у „осовину зла“ допринела је јачању стратешког партнерства САД и Саудијске Арабије, које почива на начелу „нафта за безбедносне гаранције“. Ситуација на Блиском Истоку се, међутим, драматично мења, а Саудијска Арабија убрзано губи геостратешка упоришта која су је чинила једним од најважнијих регионалних играча и предводника вехабизма на глобалном нивоу. Будућност саудијске краљевине пресудно ће одредити три групе фактора – перспектива очувања саудијских геостратешких позиција на Блиском Истоку, кретање цена енергената и прилагођавање глобалној стратегији САД у том домену, као и унутрашње противречности, које су све израженије. У свакој од поменутих група узрока Иран и његови регионални савезници имају суштински важну улогу.

Саудијска Арабија захтева од својих савезника гаранцију стратешког паритета у односу на Иран. У оквиру такве регионалне конструкције, она је формирала мрежу савезништава са сунитским петромонархијама Залива са којима има комплементарне интересе – Бахреином, Катаром, Кувајтом и УАЕ. Савет за сарадњу земаља Залива 1982. године, као одговор на иранску претњу насталу исламском револуцијом, добар је пример такве праксе. Кључне геополитичке „земље стожери“ за остварење геостратешких интереса у региону су Сирија, Ирак, Јемен и Бахреин, у чије унутрашње конфликте су Саудијска Арабија и Иран умешани, директно или индиректно.



ЗАГЛАВЉИВАЊЕ РИЈАДА У РАТОВИМА

Саудијска улога у сиријском конфликту је добро позната. Од самог почетка побуне у Дери па до акутне фазе грађанског рата Саудијци подржавају различите терористичке групе са циљем рушења режима Башара ел Асада. У Бахреину је на власти сунитска династија, која деценијама брутално гази права шиитске већине. Саудијци се нису либили ни војне интервенције у типичном атлантистичком маниру на улицама Манаме онда кад се сунитској династији озбиљно уздрмао престо током најделикатније фазе Арапског пролећа. У ирачкој слагалици Саудијци пружају подршку радикалним сунитским фракцијама, док Иран подржава шиитска племена и актуелно Техерану наклоњену власт.

 Саудијска интервенција у Јемену на страни председника Мансура Хадија, а са циљем гушења побуне јеменских Хута, има за циљ уништење иранског утицаја у тој држави и успостављање марионетског режима који би рачуне полагао непосредно Ријаду, а посредно Вашингтону. Међутим, непријатељ се у овом случају показао као тврд орах, па је за стратешки важан мореуз Баб ел Мандеб и појачан утицај на границама неопходно подићи улог. На основу јалових резултата ваздушних удара саудијског ваздухопловства, постало је јасно да Ријад овај рат не може добити без значајног ангажовања копнених трупа. Међутим, у тешкој економској ситуацији је питање колико је то у саудијској моћи и међу њеним спољнополитичким приоритетима.

Вештачко одржавање ниских цена нафте, дириговано из САД, има за циљ да постигне два паралелна ефекта – да помаже као својеврстан супститут недавно укинутог дела санкција Техерану, док, са друге стране, циља руску економију, која у значајној мери зависи од цена енергената на светском тржишту, што овој стратегији додаје глобалну компоненту. Иран нема додатних могућности да преговара за повољнију позицију у међународној арени нити да значајније утиче на цену нафте. Руска налазишта нафте се претежно налазе у зони вечитог леда на крајњем северу те државе, па компаније које експлоатишу нафту због техничких разлога не могу да зауставе експлоатацију јер би тиме дошло до замрзавања бушотина и далекосежних последица по систем експлоатације овог енергента и руску економију уопште. Пад цена нафте се Саудијцима учинио као идеална прилика да дампингом избаце америчке компаније из бизниса, или их макар сведу на минорну улогу, а онда се са својим савезницима унутар ОПЕК врате на позицију креатора глобалне енергетске игре на крилима високих цена. Међутим, саудијски стратези су се очигледно преиграли, у потпуности погрешно проценивши временско трајање, обим и значај америчке стратегије драматичног снижавања цене нафте. Да ствар буде гора по њих, САД крупним корацима напредују ка енергетској независности захваљујући експлоатацији нафте из шкриљаца, што им омогућава да у значајној мери утичу на цену која је пала испод 30 долара за барел.



СЕМЕ РАСПАДА

Саудијска Арабија има у себи семе дестабилизације и потенцијалног распада, а аргумената за такав сценарио је неколико. Најпре, ту су сукоби унутар краљевске породице око наследног права на саудијски престо, као и виђења политике између тврдокорне и нешто умереније струје, попримају озбиљне размере и доводе у питање легитимност система. Даље, Саудијска Арабија има праву провалију у буџету. Њихов буџетски дефицит је већ неколико година у двоцифреном минусу, сада приближно 15 посто, док се за крпљење буџетске рупе користи Суверени фонд богатства, који се убрзано топи. Такође, цена сирове нафте на светском тржишту пала је на свега 28 долара за барел, док је за одржавање саудијске буџетске равнотеже неопходно да цена буде изнад сто долара.

Фискална политика саудијског министарства финансија се, дакле, своди на одржавање какве-такве буџетске стабилности, па куповина социјалног мира многобројним повластицама, дотацијама и ниским ценама енергената самим тим више није могућа. Да разлога за оптимизам нема говори и недавна најава укидања везаности саудијског ријала и долара, која би цену нафте додатно гурала према историјском минимуму и тиме вероватно запечатила судбину Саудијске Арабије. Када се свему поменутом дода приближно 20 одсто шиита настањених у источној саудијској провинцији, које фундаменталистички режим у Ријаду сматра својеврсном иранском „петом колоном“, јасно је да будућност не улива нимало разлога за оптимизам званичном Ријаду.

Директан сукоб Саудијске Арабије и Ирана није искључен, али је мало вероватан. Ниским ценама енергената и унутрашњим тињајућим конфликтима озбиљно уздрмана Саудијска Арабија, уз бледу подршку својих атлантистичких савезника, нема интереса да се упусти у отворени рат против снажног Ирана. Такође, саудијска нафтна поља налазе се претежно у шиитској источној провинцији, уједно и у домету иранских авиона и пројектила. Са друге стране, деценијским санкцијама измучени Иран жели по сваку цену да избегне нарушавање своје тешко стечене позиције у међународним односима и да ресурсе ангажује на сукоб широких размера са крајње неизвесним исходом. У замену за директно сучељавање, Саудијци и Иранци воде посредан рат различитим средствима у многим државама региона – Сирији, Ираку, Јемену, Бахреину, Либану, свуда са различитим улозима и нивоима интензитета сукоба. Поменути конфликти се одвијају у правом хладноратовском маниру – наоружавањем, логистичком подршком и јасном идеолошком одредницом две стране у сваком од поменутих конфликата.



ДВА РЕШЕЊА НАФТНОГ РЕБУСА

Смртна казна извршена над Нимр Ал Нимром нема сама по себи непосредне импликације по односе у Заливу, али погубљење утицајног шиитског клерика има за основну сврху демонстрацију спољнополитичке моћи за унутрашњу употребу. Саудијцима је циљ да учврсте уздрману позицију унутар државе демонстрацијом моћи у међународним односима, у светлу економског слабљења и пат позиције у Сирији, Јемену и Ираку. Иран има и унутрашњи разлог за оркестрирану насилну реакцију на погубљење Ал Нимра. У Ирану следе парламентарни избори, али и они много важнији за режим мула – избори за Скупштину стручњака, чија је улога избор вође уколико актуелни умре. Имајући у виду године и здравствено стање актуелног врховног вође и самим тим значај предстојећих избора, од суштинског је значаја правовремено реаговати на било какво угрожавање интереса споља како би се политички поентирало на тврдокорном крилу блиском шиитским верским лидерима.

Најизгледнији исход је својеврсна дезинтеграција Саудијске краљевине. Саудијска Арабија може да се дезинтегрише двоструко – или територијално, или изнутра – секташким сукобима, борбама за превласт између утицајних група и унутар краљевске породице. Поменути сценарио свакако би обухватио формирање својеврсног шиитског ентитета на њеној територији, посебно у источним и јужним провинцијама. Дезинтеграција Саудијске Арабије ма у ком облику би проузроковала нови драматичан талас избеглица, снажно јачање утицаја Ирана у региону Залива, али и дуж читавог шиитског лука, као и обновљену конфронтацију око водеће улоге у сунитском свету. Вакуум екстремистичких организација, који настаје нестанком саудијског новца и логистичке подршке, највероватније би изазвао крвави расплет и губитак какве-такве контроле над овим групама од стране појединих обавештајних служби.

Проблематичан домино ефекат догодио би се урушавањем моћи Саудијске Арабије и пренео на околне савезничке петромонархије. Ове државе такође почивају на својим енергетским ресурсима, мада су далеко паметније управљале тим средствима и припремале се за сценарио када нафте не буде и цене буду ниске. Међутим, нестанак безбедносних гаранција које им Саудијска Арабија пружа и њихова објективна немогућност да саме формирају сопствени одбрамбени систем довео би до њихове драматичне дестабилизације, а можда и физичког нестанка.

Утицај оваквог лома би пресудно одредио судбину целокупног исламског света, од Марока до Синкјанга и Индонезије. Неизвесност сиријског конфликта и окретањем стратешке равнотеже у руску корист неизвесним чини катарско-турски гасовод, чија је Саудијска Арабија кључна стратешка компонента. Такође, опстанак Саудијске Арабије, њене династије, као и јачање шиитског фактора у региону, суштински ће одредити кретање цене нафте, на које и сама Саудијска Арабија значајно утиче. Од суштинске је важности за глобалну безбедност да Вашингтон макар декларативно настави да пружа безбедносне гаранције Саудијској Арабији. У супротном би фундаменталисти из Ријада кренули стопама нуклеарног програма како би имали паритет са архинепријатељем Ираном.

 Саудијска Арабија се под притиском међународних околности брзо трансформисала у „тигра од папира“. Вашингтон партикуларне регионалне интересе већ деценијама спретно прилагођава глобалној стратегији, па ни у једном моменту не треба имати сумње да је спреман да свог вишедеценијског савезника у Заливу „пусти низ воду“ као средство за поткусуривање и остварење сопствених геостратешких интереса. У таквим околностима, Ријад ће се наћи пред избором – или да следи сопствени економски интерес, који се поклапа са интересом свих држава извозница нафте и светске економије уопште, или ће се повиновати партикуларном интересу САД и тиме себи зацементирати пут у пропаст и веома извесну територијалну дезинтеграцију.


www.standard.rs
Logged
Pages:  [1] 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 ... 69   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.029 seconds with 22 queries.