Због проблема командовања и надлежности.
Већини "војника" никако не иде у главу тзв. функционално руковођење (командовање). Ово руковођење се спроводи по стручној линији и у служби безбедности и војној полицији постоји и функционише одувек. "Пешадиниц" то никада ниси схватали је мисле да постоји само и искључиво "линијско" руковођење. Заборавили су да је најбоље оно "мешовито". Ово је мало подсећање на теорију руковођења.
Да мало проширим и (можда) објасним ствари. Јединице војне полиције су биле (и сада су) у саставу неких јединица војске, најчешће од нивоа бригаде и виших. Када истражни судија или тужилац нареди неку радњу војној полицији војни комадант не може забранити спровођење те радње. Међутим, у пракси многи су покушавали, најчешће из незнања да то зауставе. Најчешће питање је како то може да неко нареди а ВП спроведе без командантовог знања и одобрења. Е, може, јер закони то налажу. И несамо то. Он за тај посао није ни надлежан, ни одговоран. А као што је познато из теорије руковођења (командовања) ко је надлежан, стручан и одговоран, тај командује. Неки у војсци (па и изван ње) погрешно мисли да је командант све и свај. Он је то само у складу са законима. А закони (ЗКП, о судовима и сл.) кажи да тужилац и истражни судија наређују полицији спровођење радњи (јер су надлежни, стручни и одговорни). Полиција, односно овлашћена службена лица (војне)полиције имају право (јер је надлежна, стручна и одговорна) да нешто и ураде (обаве претрес, приведу, спроведи и сл. и тд.) и да не питају команданта. Дужни су само да га обавесте када обаве посао (и то без детаља, осим ако тужилац или истражни судија то не одобри). Комадант бригаде (корпуса, армије, НГШ) у полицијском смислу није овлашћено службено лице и не може то спорити. У пракси што се више "пење" према врху руковођења разумевање ове проблематике је веће и са највишим командним кадром војске по том питању нема проблема (нити га је било, барем не у већој мери).
Povodom ovoga, znaš kad bi poslušao tamo nekog (još civilnog) tužioca pre svog k-danta, ma nikad.
Ajde de dok je postojao Vojni Sud, to je već nešto drugo, ipak je osoba u tom slučaju vojno lice a ne tamo neki civil. Mada retko vojnik vojni policajac i dolazi u sitaciju da mu direktno naređuje (još i dok je postojalo vojno sudstvo) tužilac ili istražni sudija. Obično sve to ide preko k-danta jedinice. Mi smo imali nekoliko slučajeva, ali sve je išlo preko našeg k-danta, zapravo k-dira. Pored pozdravljanja, tek nekoliko neformalnih reči smo razmenili, sve službeno je išlo preko našeg k-dira.
Negde smo već pisali o tome, ja i dalje nisam pobornik toga što je Vojni Sud ukinut i što je sve prebačeno u civilno sudstvo. To šetkanje civila po vojnim objektima me je uvek izluđivalo. Radili smo i mi doduše u civilu kada su nam se "diplomate" motale pored kasarne (najavljene ili ne najavljete rute koje vode pored vojnih objekata).
Tema o noževima, tj. hladnom oružju.
