Bataljon vojne policije - KOBRE

[Brok]

Od poznatih tu je i jedan pukovnik, a još desno prepoznajem jednog kontraverznog generala.
Izgleda da ga i ne zanima šta se događa, gleda sa strane nešto.

[Rade]

Ево једне фотографије са свечаности поводом дана јединице 2002. године. У првом плану ппуковник Лазић, персоналац, чита наредбе, а иза њега је дугогодишњи командир и командант јединице Кљајић Стојан.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

I u pozadini bivša upravno-nastavna zgrada VA VJ, odsek Ratne mornarice.

[dzumba]

У недељу 12. јуна одржана је годишња, уједно изборна скуштина удружења ветерана ПТЈ "Кобре".

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Председник удружења Трифун Копривица подноси извештај а подпредседник Велизар Ранковић будно прати да овај нешто не прескочи.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
После скупштине мало дружења и подсећање на старе дане.

[KPoV]

Od poznatih tu je i jedan pukovnik, a još desno prepoznajem jednog kontraverznog generala.
Izgleda da ga i ne zanima šta se događa, gleda sa strane nešto.

Ajde to sto ga ne zanima, nego je jos i skroz nevojnicki skinuo sapku.

[dzumba]

Утисак вам је делимично погрешан када је у питању слика са групом тадашњих војних руководилаца на свечаности у "Кобрама". Испред је постројена јединица у доста широком фронту. Осим тога у том моменту је стигао још неко од позваних па су се неки окренули према њему. Иначе, генерал Павковић је волео помало неформално да се понаша, што му је био део "имиџа". Верујем да је Брокер  под "контраверзним" генералом мислио на неког другог (Аца Томић), а не на Павковића.

На слици су од генерала: Павковић, тада начелник Генералштаба, Стојимировић, тада командант ВА, Крга, тада заменик НГШ, Аца Томић, тада начелник Управе безбедности, Шкорић, тада начелник Обавештајне управе.

[Brok]

Jeste baš na njega, samo ne upade mi u oči ni Krga ni Pavković.

[barbakan]

Pavkovic je bez šapke na glavi , a Krga i Tomic su jedan do drugog , ako se ne varam Broker

[Brok]

Jeste baš tako, nego na prvu samo sam prepoznao Džumbu i generala Tomića.

[dzumba]

Осим поменутих генерала и пуковника Кљајића на слици су и (слева на десно): Перић, пратилац генерала Павковића (иначе припадник Кобри), пуковник Петровић, у то време начелник кабинета начелника Генералштаба, пуковник Пантовић, из одељења за војну полицију (иначе, први команди чете, када је вод војне полиције специјалне намене прерастао у чету војне полиције специјалне намене) и пуковник Јевђовић, тадашњи начелник одељења војне полиције. Нико од ових на слици није у активној служби у војсци, бар четири године,а неки и дуже.

[Nenad]

Sve se svodi na terevenku na kraju

[dzumba]

У овом случају си погрешио Ненаде, мада је то била пракса неких појединаца са слике.

[Nenad]

Ma znam, salim se naravno.

[dexy]

01. 07. 2011.

Izvor: Blic

Mirjana Sakić: Kobrama nisu dozvoljene greške

Blic žena, Ana Vodinelić, Foto: VESNA LALIĆ

Umesto da ostvari svoj dečji san i postane veterinar, stjuardesa ili kasirka, jer joj je najdraža igračka bila plastična kasa iz Trsta, Mirjana Sakić (36) diplomirala je psihologiju.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Danas ima čin oficira i na poslu često nosi uniformu i pištolj. Psiholog je u bataljonu Vojne policije specijalne namene „Kobre“, gde je zaposleno još samo nekoliko žena u gotovo stoprocentno mu­škom kolektivu.
U aktivnom sastavu naše vojske zasad je mali broj pripadnica lepšeg pola, a više će ih biti kad diplomira generacija potporučnika, koja je sada na četvrtoj godini na beogradskoj Vojnoj akademiji. Još je manje psihologa u vojsci koji, poput Mire, imaju status aktivnih vojnih lica. Većina ih je u civilnoj službi.
– Rođena sam u Splitu jer je tata bio oficir u mornarici, odrasla sam u Puli, a i majka je po dolasku u Srbiju počela da radi u vojsci kao civilno lice. Početkom 90-ih došli smo u Beograd, a kad sam diplomirala, prvo sam stažirala na Institutu za mentalno zdravlje i vojnu psihologiju na beogradskoj VMA-a. Kad je pre osam godina ra­spisan interni konkurs za psihologa u „Kobrama“, bila sam ubeđena da nemam nikakve šanse.
 

PRVI PSIHOLOG U ANTITERORISTIČKOJ JEDINICI
– Kad su me posle razgovora pozvali u svoje redove, prvih meseci sam se i dalje videla u kliničkoj psihologiji – seća se.
U toj elitnoj jedinici, koja je u aprilu proslavila 33 godine postojanja, pre nje nije bilo psihologa.
– Za „Kobre“ se biraju isključivo aktivna vojna lica, oficiri ili podoficiri, a starosni prosek je oko 32 godine. Kad nisu u maskirnoj uniformi na obuci, oni u civilu obezbeđuju najviše državne funkcionere, a u opisu posla su im i svi vidovi borbe protiv terorizma.
Nen zadatak je selekcija, ra­zgovori i testovi, a potom psihosocijalna podrška tokom obuke.
– Oni su najbolji od najboljih, psihološki stabilni ljudi, visokootporni na stres. Imaju odličnu moć zapažanja, sposobni su da se brzo snalaze u različitim situacijama i vični su fizičkim veštinama. Greške im nisu dozvoljene. Vojna disciplina se podrazumeva, a ona ide u paru sa samopouzdanjem – otkriva Mirjana.
 

RATNICI U PENZIJI SA 40 GODINA
„Kobre“ su najstarija protivteroristička jedinica u državi, osnovana još u vreme JNA. Radno vreme im je 24 sata sedam dana nedeljno, imaju beneficiran radni staž – šest meseci se dodaje svake kalendarske godine.
Za običnog čoveka oni su poput Supermena na konstantnoj psihofizičkoj proveri, a psiholog tvrdi da za takve kapacitete nije presudan samo urođeni talenat nego i višegodišnja obuka.
Upravo je u toku konkurs za prijem u tu prestižnu jedinicu.
– Sa svakom godinom staža u „Kobrama“ raste moj ponos i čast što mi je ukazana privilegija da budem patriota koji svojim radom doprinosi očuvanju države. U našoj jedinici može da se bude do penzije, za koju se ponekad steknu uslovi i sa svega 40-ak godina života, a dragocena je preporuka za svakog čoveka da mu u radnoj biografiji piše staž u toj jedinici.
Prednost je, kaže Mirjana, što je žena na tom radnom mestu u preovlađujućem muškom okruženju. Kolege joj ukazuju veliko poverenje, ključno za njen posao.


NAUČILA SAM DA SE KONTROLIŠEM I DA PUCAM
– Pohvalno sam shvatila reči jednog kolege. Želim da s tobom porazgovaram u poverenju, kao s drugaricom, a ne kao s psihologom, rekao mi je.
Bez lažne skromnosti kaže da je osvojila profesionalnu premiju zato što radi u struci, a sa zdravom populacijom.
– Svaki radni dan mi je nova satisfakcija kad znam da sam među odabranim profesionalcima koji ne znaju za rutinu. Pozitivnog adrenalina i dinamike imamo na pretek, pa i priliku da se na poslu dobro istutnjimo – tvrdi.
Otkrivajući psihološki profil prosečne „Kobre“, kaže da su njene kolege iz jedinice šarmantni ljudi, s pozitivnim životnim stavom i čvrstom verom u sebe. Najčešće imaju porodice, a i pravi su džentl­meni. Druže se na proslavama i zajednički obeležavaju važne datume, imaju privatne uspehe i poraze kao sav običan svet.
Radeći tako odgovoran posao, Mira je ojačala samodisciplinu i samokontrolu.
– Naučila sam i da pucam, ali mi je potrebno još uvežbavanja. Više se ne štrecam kad čujem zvuk petarde ili pucnja. Ali i sada pustim suzu kad gledam tužne filmske scene.

[Nenad]

 

[dzumba]

Мира је пре свега диван човек, озбиљна на послу, прихваћена и омиљена међу колегама и то јој знатно помаже у раду. Још само да је удамо.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]