Narednik pilot-lovac Milutin Petrov

[dexy]

15. 08. 2010

Heroj bez groba

Prošlo je skoro sedam decenija od poslednjeg leta narednika Milutina Petrova, pilota koji je poginuo braneći Beograd. Olupina aviona i njegovo telo nikada nisu izvučeni iz dunavskog mulja, iako je poznato mesto pada.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Narednik Milutin Petrov, pilot Šestog lovačkog puka Kraljevine Jugoslavije, poginuo je 6. aprila 1941. godine nakon vazdušnog okršaja sa nemačkom eksadrilom. Njegov avion je pao nasuprot zemunskog Gardoša, na levoj obali Dunava, gde i danas leži zariven u rečno dno. Duboko pod vodom, u kabini uništene letelice, ostalo je i telo nesrećnog avijatičara. Iako je mesto pada locirano, svi pokušaji da se avion izvadi, a pilot dostojno sahrani do sada nisu dali rezultata.

Priča o hrabrom vojniku bez groba je, zapravo, priča o savremenim vitezovima koji su prihvatili neravnopravnu borbu, vinuli se u nebo i odleteli u legendu! Samo tokom prvog ratnog proleća stradalo je 137 naših pilota, a braneći nebo iznad Beograda poginulo je deset avijatičara. Nažalost, niko od ovih vazduhoplovaca nije proglašen za narodnog heroja, što dovoljno govori o odnosu posleratnih vlasti prema njima. Pripadnost komunističkom pokretu, očigledno, bila je važnija od vernosti otadžbini.

Prema rečima dr Vidoja Golubovića, dobrog poznavaoca prošlosti Beograda, jedan od retkih tragalaca i istraživača herojskog čina naših vazduhoplovaca bio je Petar Bosnić, pokojni istoričar naše avijacije. Zahvaljujući njemu mnogi detalji iz tih prvih akcija, pokušaja i zaludnog truda da se spreči razaranje prestonice i ubijanje njegovih žitelje, otrgnuti su od zaborava. Štaviše, njegovim zalaganjem je i locirano mesto pada Petrove letelice, ali svi pokušaji da se njeni ostaci izvuku iz zagrljaja Dunava prekinuli su novi rat i nova razaranja.

Sedam na jednog

- O svojim nalazima Bosnić je najpre upoznao stručnjake Arheološkog odeljenja univerziteta u Ljubljani, a potom i britanske kolege iz Bratforda - priča nam Golubović. - Englezi su već tada, sredinom osamdesetih godina prošloga veka, imali razvijen sistem magnetometrije, na osnovu čega je u blizini ekonomije u Crvenki, nasuprot zemunskog Gardoša, i locirana metalna olupina čija se težina procenjivala na oko 750 kilograma. Imajući u vidu sećanja očevidaca, ali i podatak da je motor njegovog aviona „dajmler benc DB 610" težio oko 730 kilograma, nije bilo teško pretpostaviti da je reč upravo o letelici našeg narednika. Hronični nedostatak sredstava, a još više početak ratova u bivšoj Jugoslaviji odložili su nameru istraživača da se olupina izvadi iz rečnog mulja, a posmrtni ostaci pilota dostojno sahrane.

Golubović podseća da se tog 6. aprila, kada je usledilo i najžešće razaranje glavnog grada, moćnoj nacističkoj eskadrili suprotstavila „šačica" hrabrih avijatičara, koji su više puta uzletali u toku dana. Na desetak jugoslovenskih letelica ustremilo se čak 70 neprijateljskih lovaca, a pauza u vazdušnim atacima skoro da i nije bilo. U svom poslednjem, trećem uzletu, oko pola četiri po popodne prvog ratnog dana Milutin Petrov se zauvek vinuo u nebo.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Znak za vazdušnu uzbunu, koji je najavio poslednji dnevni napad na Beograd, dat je tačno u 15 sati i 30 minuta. Nemačkoj eskadrili, koju je činilo 49 lovaca, suprotstavlja se desetak naših aviona koji poleću iz Krušedola, sa Fruške gore. Neprijateljsku formaciju su presreli iznad ušća Tise u Dunav i tom prilikom obaraju dve, a teško oštećuju tri nacističke letilice. Možda bi se ovaj napad završio i potpunim uspehom naše avijacije da Nemcima, u odsudnom trenutku, nije pritekla u pomoć lovačka eksadrila iz Rumunije. U borbi sa znatno moćnijim neprijateljem teške gubitke je zadobila i jugoslovenska avijacija. Poručnik Bojan Presečnik je ranjen i morao je prinudno da sleti, oštećen je avion i poručnika Otmara Lajha, ali su najgore prošli potporučnik Dobrica Novaković i narednik Milutin Petrov, koji se iz ove akcije nisu vratili.

Nije jedini na rečnom dnu

Prema rečima Vidoja Golubovića, Petrov nije jedini pilot koji je završio na dnu beogradskih reka. Mutne vode pored Ade Huje i danas kriju telo avijatičara Branislava Todorovića, ali su male šanse da će se i njegove kosti ikada izvući na površinu. Pored Ade Čibuklije vekuje i saveznički avion „liberator", oboren 1944. godine, sa koga su stručnjaci Muzeja vazduhoplovstva uspeli da skinu elisu i motor, ali ne i eksplozivni teret koji je nosio. Zemunski i višnjički alasi tvrde da su se godinama posle rata, pri niskom vodostaju, mogli videti ostaci ovih letelica, ali su godine i dunavski pesak, očigledno, učinili svoje. Pomeo ih je protok vremena, baš kao što nestaje i sećanje na hrabre pilote kojima se otadžbina ni grobom nije odužila.

Zaboravljeni orao

O Milutinu Petrovu, naredniku čije telo i danas kriju dunavske dubine, zna se jedino da je rođen 1908. godine i da je zvanje pilota dobio 1937. godine. Iza njega je ostala udovica Zlata, a upravo je ona kasnije pričala o njegovim vratolomijama koje je izvodio na nebu iznad Vršca, grada u kome je radila kao pripravnica u advokatskoj kancelariji. Njoj za ljubav izvodio je neviđene akrobacije i potpisivao se nebu, što je „pola" južnog Banata netremice posmatralo i ostajalo bez daha. Nažalost, danas ga se malo ko seća, baš kao i mnogih drugih avijatičara koji su su životom platili ljubav prema otadžbini.


V. ARSIĆ


Izvor: Press Online

[Dreadnought]

Piše: Zoran Nikolić



Herojstvo zarobljeno u dunavskom mulju


Drugi svetski rat u bivšoj Kraljevini Jugoslaviji počeo je 6. aprila 1941. godine, kada su se nemački bombarderi obrušili na otvoreni Beograd. To je istorijska činjenica i nju nije preživelo nekoliko hiljada ljudi koji su ostali ispod ruševina.

Nažalost, u ruševinama istorije ostali su još neki ljudi. Na našu sramotu, neke od njih nismo uvažili do dana današnjeg, a njihove sudbine ponekad ovlaš dodirnu samo novinski tekstovi. I to je sve. Milutina Petrova, heroja koji je tog dana branio jugoslovenski glavni grad, niko se više ne seća. A mnogo je razloga zbog kojih je morao da bude zapamćen...


_{Milutin Petrov, narednik pilot-lovac}
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Svi kao jedan

Odavno smo zagazili u treći milenijum i uveliko su pogašena sećanja mnogih očevidaca koji su posmatrali rat započet početkom aprila. Tadašnja Vojska kraljevine Jugoslavije bila je neravnopravan takmac u vazdušnim borbama nad glavnim gradom. Ipak, imala je nekoliko kvalitetnih borbenih aviona koje je (eto ironije!) nekoliko godina ranije kupila od iste Nemačke s kojom je zaratila. To su bili avioni meseršmit me-109, kao i ponos ondašnje avijacije ik-3.

Čovek koji je sa najviše ljubavi istraživao pogibiju i žrtve naših pilota tokom aprilskog rata bio je Petar Bosnić, istoričar avijacije, koji se upokojio 2006. godine. Sa mnogo poštovanja pokušao je, još u doba raspada Jugoslavije krajem 20. veka, da sačuva od zaborava herojski čin onih koji su branili nebo od nacista.

Danas njegovo delo nije nastavljeno, ali kroz sećanja na Petra Bosnića, pronalazimo mnoge zapise koje je ostavio. Među njima je i potraga za avionom pilota Milutina Petrova, koji nije preživeo 6. april. Njegovo herojstvo jeste.

Da podsetimo, prema Bosnićevim podacima, nemački bombarderski napad u rane prolećne dane na Kraljevinu Jugoslaviju odneli su tačno 137 života naših najboljih pilota. Destorica od njih poginuli su braneći prestonicu. Nijedan od ovih vazduhoplovaca do danas nije proglašen narodnim herojem. Samo su im ponos, baš kao i smrt, ostati večiti.

Jedan od njih bio je Milutin Petrov, narednik pilot-lovac, za kojeg je Bosnić utvrdio da je rođen 1908, a da je zvanje pilota dobio 1937. godine.


Poslednji let hrabrog Petrova

Poslednji Milutinov let bio je oko 15.30 časova tog dana, pošto je već dva puta učestvovao u borbama sa nemačkim lovcima. Bio je jedan od devet pilota koji su se vinuli ka nebu. Kako beleži Bosnić, napali su neprijateljsku formaciju iznad ušća Tise u Dunav, ali su u kritičnom momentu Nemcima pritekli lovci iz Rumunije. Sve zajedno, protiv naših pilota letelo je 49 nemačkih lovaca me-109 i 20 dvomotornih lovaca f-110. Na devet jugoslovenskih aviona ustremilo se 49 nacističkih letelica. Petrov je oboren, a njegov avion, zajedno sa njim, survao se u Dunav, pored ekonomije kraj mesta Crvenka, preko puta Zemuna.

Tamo su i danas. Makar ono što je od njih ostalo.

Bosnić je došao na ideju da Petrova pokuša da izvuče sa dna još 1986. godine, uspeo je da se poveže sa kolegama iz Bratforda u Velikoj Britaniji, koji su već ovladali tehnikama magnetometrije. Postojala je naučna metoda koja je dokazivala ono što su do tada bile samo Bosnićeve slutnje – da je avion Milutina Petrova dole, na dnu. U priči koju je istraživač povezao bilo je “zakopčano” i Arheološko odeljenje Ljubljanskog univerziteta.

Nažalost, počeo je rat na prostorima bivše Jugoslavije, i sve do čega je Bosnić uspeo da dođe jeste da je na dnu Dunava veliki metalni objekat čija masa je mogla da bude oko 750 kilograma. Motor Petrovljevog aviona, dajmler benc DB 601 težio je oko 730 kilograma. Dakle, ostaci aviona hrabrog pilota bili su blizu. Za Bosnića nikada bliže.

Danas, posle njegove smrti i neprevaziđenog entuzijazma – nikada nisu dalje. Petrov je u legendu otišao 1941. godine, a mi nismo imali snage da pratimo njegov put.


Vitez u vazduhu

Dok se naša televizijska publika rado seća Ranjenog orla, istorija polako zaboravlja da je takvih, hrabrih pilota bilo zaista mnogo. Petrov je samo jedan od njih. Kako je Bosnić zabeležio, Milutinova udovica Zlata često se, posle njegove smrti, sećala neobičnih, viteških vratolomija koje je Milutin izvodio samo njoj za ljubav.

Ona je, pre Drugog svetskog rata, u Vršcu bila pripravnica u advokatskoj kancelariji, a Petrov je u blizini znao da pravi vratolomije u vazduhu, samo da bi ga ona videla. Tako bi se od “potpisivao” na nebu, ona je znala koliko mu je stalo do nje, a cela varoš bi brujala i komentarisala ovaj neobični letački pozdrav.


Tajni sporazum

Naše predratno vazduhoplovstvo bilo je znatno slabije od nemačkog koje je bilo u brišućem letu iznad Jugoslavije. Međutim, nije zgorega pomenuti da je 5. oktobra 1939. godine predviđena nabavka čak stotinu aviona meseršmit me-109, po tajnom sporazumu sa Nemcima. Naše vlasti su se nadale da se nećemo naći u ratnom sukobu sa nacistima. Prema Bosnićevim podacima, još pre zvaničnog potpisivanja ugovora, Nemci su nam, kao znak dobre volje isporučili pet letelica. Već 18. avgusta 1939. godine nemački piloti spustili su ove avione na Stari aerodrom na Novom Beogradu.


Izvor: Treće oko