Po šumama i gorama, i izvedbi Zbora Crvene Armije
KOliko vidim , ovu pesmu su poznali i u Polskoj i u Čehoslovačkoj... Ima ko ideju odakle potiče original?
Partizanska nezvanična himna
.....................................
Историјат мелодије песмеМелодија ове песме потиче са руског далеког истока и настала је 1915. године међу руским војницима за време Првог светског рата под називом Марш Сибриског пука (рус. Марш Сибирского полка). Аутор текста ове песме је био песник Владимир Гиљаровски, а убрзо се појавила и проширена верзија песме под називом Марш Сибриских стрелаца (рус. Марш Сибриских стрелков).
За време Руског грађанског рата, од 1917. до 1923. године, ова мелодија је такође била популарна и то на обе стране - и међу војницима Црвене армије и међу војницима Беле гарде, али су обе имале различите тесктове. Такође ову мелодију, са својим тесктом, певали су и „махновци“ припадници анархистичке Устаничке армије Украјинске тзв „Црне армије“ под командом Нестора Махноа, која се борила за независност Украјине и против белих и против црвених.
Марш Дроздовског пука (рус. Марш Дроздовского полка) је био песма белих настала 1919. године у част похода јединица под командом генерала Михаила Дриздовског - тзв „Дроздовски поход“ (рус. Дроздовский поход). Дриздовски се за време Првог светског рата борио на румунском фронту, а марта 1918. године је одлучио да се са својим јединицама прикључи Белој гарди. Тада је започет марш који је трајао до маја, када је успео да се повеже са белима и од његових јединица је формирана Трећа пешадијска дивизија. Аутор текста ове песме је био пуковник П. Баторин.
Марш далекоисточних партизана (рус. Марш дальневосточных партизан) познатији под називом По долинама и горама (рус. Марш дальневосточных партизан) је био песма црвених настала 1922. године у част победе далекосточних партизана над припадницима Беле гарде у завршном периоду грађанског рата. Аутор текста ове песме је био писац Петар Парфенов.
После победе Црвене армије у Руском грађанском рату и формирања Совјетског Савеза, песма је постала веома популарна. Године 1929. је измењен део текста, а убрзо се она проглашава за Партизанску химну (рус. Партизанска гимна). Популарност ове песме се током времена проширила изван граница Совјетског Савеза и она постаје популарна револуционарна песма комунистичких покрета широм Европе. Током Шпанског грађанског рата, од 1936. до 1939. године настала је верзија на шпанском језику. Током Великог отаџбинског рата, од 1941. до 1945. године ова песма је доживела нову популарност како међу припадницима Црвене армије, тако и међу припадницима ослободилачких покрета широм Европе, па тако настају верзије на франсуском, немачком, грчком и другим језицима. Посебну популарност је стекла верзија на српскохрватском језику која је постала незванична химна југословенских партизана.
Izvor
