Vesti iz sveta automobilizma - automobili, oprema, propisi, bezbednost

[torpedo011]

  U unutrašnjosti javni prevoz je dosta nesretno organizovan i ako ga ima podešen je tako da vozi decu u škole i poneke radnike na posao. Firme koje rade, naročito strane imaju sopstveni prevoz radnika dok su zaposleni u državnim firmama, uključujući i vojsku, ostavljeni na cedilu. To je otprilike polovina stičućih stanovnika u unutrašnjosti pa sam mislio da tu postoji ciljna grupa za jeftin, električni, individualni prevoz zato što sam i sam jedan od njih.

   Što se tiče Beograda i Novog Sada skidam kapu za javni prevoz, pogotovu za zaposlene kojima firma plaća markicu. Tu bi jedan elektromobil bio dovoljan za pomenutu porodicu kada se rešavaju papiri u javnim ustanovama, za odlazak kod lekara, pijac i slične pustolovine + klasični SUS za dalja putovanja. U potpunosti se slažem da je i jedan automobil u velegradu patnja. I sam imam rodbinu u Beogradu koja nikada nije imala potrebu za sopstvenim automobilom i jako lepo pričaju o gradskom prevozu.

   Da nismo mi ovde najpametniji možemo pročitati o nekadašnjem eksperimentu sa mikroautomobilom iz Priboja koga je pokretao dizel motor od 10 KS.

CLICK

Јефтин електрични индивидуални превоз није решење већ масовни брзи транспорт - метро! Зашто? Када би свака породица или сваки други човек имао ауто на струју или пак мотор улице би биле преплављене. Број аутомобила се драстично повећава из године у годину, а свеопштем хаосу кумује и непланска градња зграда и солитера без адекватног паркинга. Решење за људе насељене у великим градовима је:

1) да се поруше сви неплански, нелегални и ''легализовани'' објекти;
2) да се ископа метро;
3) да се прошире капацитети градске железнице и искористе до максимума.

Зашто ово говорим? Аутомобил има 4 до 5 седишта углавном. Може да иде и на ваздух или воду, али он заузима простор било паркинг било коловоз. Аутобус има 50-120 места, било за седење, било за стајање. Трамвај има још више, а воз највише. Моторна, друмска возила се крећу спорије кроз урбану средину од шинских и немају првенство пролаза, а уз све то су мање безбедна. У великим градовима ви са краја на крај стижете за пола сата, а колима можете да путујете пола дана било она електрична, било да су на гас или водоник.

Што се тиче приградских насеља за њих је решење градска железница ако њихови становници иду до центра града. Од станице Београд Центар до Рипња треба вам 20 минута возом. Да ли неко, макар у F40 може да постигне исто време на истој раздаљини? Не може.

На западу, људи који живе ван града или на његовом ободу, возе кола до прве метро станице и одатле настављају возом до центра. Недељом и викендом та кола се користе да се иде на излет или у велики тржи центар који се такође налази ван града, али све оно што је у урбаној средини је повезано шинским системима. Све и да се једног дана сви пребаце на возила са погоном на струју, опет ће бити тако да би се отклониле саобраћајне гужве.

Ја јесам велики љубитељ аутомобила и вожње, али сам свестан да ауто не може увек да буде најкориснији и да не може увек да се користи. Нас је све више и више тако да ће се у будућности све преоријентисати на масовни превоз јер толику количину аутомобила и других друмских возила градови и путеви неће моћи да поднесу.

[Bozo13]

Jedan saradnik prepravio fiat cinquecento na elektriku. Putovao cca 60 km dnevno, ali ne po autoputu jer mu se tamo pregrijavao elektromotor.

[torpedo011]

Људи мисле да је довољно ставити мотор и батерије. Ствар је у томе што тај мотор мора да буде на таквом месту да га хлади струјање ваздуха као и да има довољно моћан вентилатор- Погледајте електро локомотиве. Колико имају вентилатора који хладе моторе и др. склопове?

[tihi]

Elektromotor je gabaritno manji, i idealna lokacija je centralno postavljena u autu radi balansa.

[Bozo13]

Da je tako lako, svi bi to napravili i radili... A i lako je teoretizirati o nekoj stvari a drugo je to napraviti..

[micha]

   Za nas laike je verovatno teško da sami u garaži prepravljamo automobile na električni pogon, ali za auto-industriju to je mačji kašalj. Problem je što NEĆE da ih proizvode iz već pomenutih razloga šišanja ovaca i ostvarivanja dvostruke zarade. Prvi put kada nam prodaju auto a posle kada smo primorani da ga održavamo. Plus naftni lobi koji nas ubeđuje da je ugljovodonično gorivo štetno ali ipak najisplativije za naše ispražnjene džepove.

   Naravno da je metro najjeftiniji javni prevoz kada bi nam ga neko iskopao i postavio za džabe! Zemlje Balkana više nisu u stanju da podrže takve mamutske poduhvate iako su u prošlosti uspevale ( Budimpešta, Sofija, Beograd i sl. ). Električni dvosedi su efikasno i ekspresno rešenje dok se gradski prevoz ne izgradi. To je već nešto što svaka zemlja Balkana može sama da proizvodi što za sopstvene potrebe, što za izvoz.

[torpedo011]

   Za nas laike je verovatno teško da sami u garaži prepravljamo automobile na električni pogon, ali za auto-industriju to je mačji kašalj. Problem je što NEĆE da ih proizvode iz već pomenutih razloga šišanja ovaca i ostvarivanja dvostruke zarade. Prvi put kada nam prodaju auto a posle kada smo primorani da ga održavamo. Plus naftni lobi koji nas ubeđuje da je ugljovodonično gorivo štetno ali ipak najisplativije za naše ispražnjene džepove.

   Naravno da je metro najjeftiniji javni prevoz kada bi nam ga neko iskopao i postavio za džabe! Zemlje Balkana više nisu u stanju da podrže takve mamutske poduhvate iako su u prošlosti uspevale ( Budimpešta, Sofija, Beograd i sl. ). Električni dvosedi su efikasno i ekspresno rešenje dok se gradski prevoz ne izgradi. To je već nešto što svaka zemlja Balkana može sama da proizvodi što za sopstvene potrebe, što za izvoz.

Југославија и Београд су имали своју шансу 70-тих када је СССР нудио да направи метро у замену за отпис клириншког дуга. Могао је да се ископа и касније, али се увек одустајало не зато што није било новца већ зато што ниједна власт није могла да га заврши за 4 или 8 година колико је могла да скрпи на челу државе. Ако имамо паре за Београд на води онда имамо и за метро.

Електрични двоседи су исто што и возила на сваки други погон. Заузимају простор на коловозу и паркингу. Данас када сам се враћао кући ауто-пут је био закрчен у оба смера око 16:30. Додај на сва та возила и те двоседе и дај реци како ћемо брже стизати до града? Циљ је да се смањи број моторних возила на улицама и путевима, а не да се повећа. Нема везе на шта та возила иду јер једнако заузимају простор и зачепљују проток. Без шинских система немамо о чему да разговарамо.

Што се тиче ел. возила, људи у Београду доста корсте ел. тротинете и бицикле, а има и један човек који тера ел. моноцикл. Виђам их редовно када је лепо време.

[torpedo011]

И још једна ствар:

Софијски метро је отпочео са радом 1998. године. Сада је у изградњи трећа линија. Дакле то није нешто што је недостижно и немогуће већ је само потребно другачије усмерење средстава и друштва.

[micha]

   Sa ekoloških vozila odosmo na analizu saobraćajne infrastrukture. Sofijski metro je rađen najmanje deceniju i započet je u socijalizmu da bi napokon bio otvoren 90-tih. Da bi podzemni saobraćaj bio efikasan podrazumeva se da je i na zemlji koliko - toliko urbanistički regulisano. Mislim da je Beograd zbog svoje strukture nastale delimično na temeljima predratnih zgrada i ulica za urbaniste noćna mora. Govorim o starom delu grada i centru. Novi Beograd i širi centar Novog Sada su idealno urbanistički uređeni, ulice se ukrštaju pod pravim uglom i postoji ravnomerno raspoređen protok saobraćaja sa manjim uskim grlima, uglavnom na spoju starog jezgra i novog dela grada. Međutim, podzemni metro na ovim lokacijama je neizvodljiv zbog peskovitog tla veštački formiranog na limanima (Novi Sad) i močvarnom ritu (N. Bgd). Zato se hita švajcarskim tramvajem iz 19. veka u 21. vek! I to je ekološki prevoz, jeftin i efikasan samo što iritiraju ona zvonca koja su nameštena da novopridošle stanovnike podsete na ruralno poreklo i ovce i krave koje su do juče čuvali.

   Mini automobili dvosedi bi bili kraći za metar i po od klasičnih sa četiri sedišta, pa bi time zauzimali toliko manje parking prostora a i kolone bi bile za toliko kraće. Još ako ih pogoni motor na ekološko gorivo značajno bi se umanjilo zagađenje a i smanjila potrošnja istog. Ako malo bolje pogledate vozila koja stoje u pomenutim gradskim gužvama primetićete da se kolima prevozi jedan, eventualno dva lica a napravljena su za 5 osoba. Mini automobili bi se koristili samo za gradski prevoz na kraćim relacijama u slučaju da gradski prevoz ne odgovara destinaciji vlasnika. Još jednom kažem, tamo gde je prevoz organizovan upotreba bilo kakvog ličnog automobila je neracionalna.

   Naravno da metro čini prevoz efikasnijim ali treba dosta vremena i sredstava da se izgradi dok je razvoj ekoloških mini auta lakši i jeftiniji i time, po meni, izgledniji.

[tihi]

Zapravo u Beogradu bi trebalo da se radi na omogucavanju koriscenja bicikli i el. bicikli, ili silnih slicnih resenja, tipa oni hovercraftovi, roleri, sta god. Ja stanujem na 10-ak km od Panceva, i ne bi mi bio problem da putujem biciklom. Brzinom od 20-30 km/h ne bi bio problem da se stigne do Grada za 20-30 min uz fin trening, medjutim nepostojanje biciklisticke staze (iako ima prostora) i divljanje vozaca koji na putu gde je dozvoljeno 80 km/h voze po 120 km/h pretvaraju taj mali trening u ruski rulet. Isto je u Beogradu. U sirem centru biciklistickih staza gotovo da nema, vozacka kultura vozaca je uzasna, da ne kazem da je krsenje saobracajnih pravila ipak pravilo   a ne izuzetak. Kada bi se to malo regulisalo mislim da bi ipak dosta mladih po lepom vremenu islo biciklima.

[torpedo011]

  Sa ekoloških vozila odosmo na analizu saobraćajne infrastrukture. Sofijski metro je rađen najmanje deceniju i započet je u socijalizmu da bi napokon bio otvoren 90-tih. Da bi podzemni saobraćaj bio efikasan podrazumeva se da je i na zemlji koliko - toliko urbanistički regulisano. Mislim da je Beograd zbog svoje strukture nastale delimično na temeljima predratnih zgrada i ulica za urbaniste noćna mora. Govorim o starom delu grada i centru. Novi Beograd i širi centar Novog Sada su idealno urbanistički uređeni, ulice se ukrštaju pod pravim uglom i postoji ravnomerno raspoređen protok saobraćaja sa manjim uskim grlima, uglavnom na spoju starog jezgra i novog dela grada. Međutim, podzemni metro na ovim lokacijama je neizvodljiv zbog peskovitog tla veštački formiranog na limanima (Novi Sad) i močvarnom ritu (N. Bgd). Zato se hita švajcarskim tramvajem iz 19. veka u 21. vek! I to je ekološki prevoz, jeftin i efikasan samo što iritiraju ona zvonca koja su nameštena da novopridošle stanovnike podsete na ruralno poreklo i ovce i krave koje su do juče čuvali.

Без инфраструктуре нема ни саобраћаја.

Знам да у Србији ништа не може и да ништа никада неће моћи док у Хајдерабаду, Медељину и Каракасу може. Може и у Ханоју, а може и у Хо Ши Мину.

 

Mini automobili dvosedi bi bili kraći za metar i po od klasičnih sa četiri sedišta, pa bi time zauzimali toliko manje parking prostora a i kolone bi bile za toliko kraće. Još ako ih pogoni motor na ekološko gorivo značajno bi se umanjilo zagađenje a i smanjila potrošnja istog. Ako malo bolje pogledate vozila koja stoje u pomenutim gradskim gužvama primetićete da se kolima prevozi jedan, eventualno dva lica a napravljena su za 5 osoba. Mini automobili bi se koristili samo za gradski prevoz na kraćim relacijama u slučaju da gradski prevoz ne odgovara destinaciji vlasnika. Još jednom kažem, tamo gde je prevoz organizovan upotreba bilo kakvog ličnog automobila je neracionalna.

   Naravno da metro čini prevoz efikasnijim ali treba dosta vremena i sredstava da se izgradi dok je razvoj ekoloških mini auta lakši i jeftiniji i time, po meni, izgledniji.

Постоји Смарт. Не видим да је решио проблем градских гужви, а и пеглица је доста краћа.

[Bozo13]

U ljubljani postoji sistem korištenja bicikla, gde je prvi sat bresplatan. A i u LJ su dosa dobro uređene biciklističke staze. Odlična stvar da se skokne po gradu umesto kolima. A i bicikli su dosta dobri.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

http://www.bicikelj.si/index.php

CENE IN NAČINPLAČILA
Naročnina
Letna naročnina: 3,00 €
Tedenska naročnina: 1,00 €

Urna postavka uporabe storitve (vožnje, za katere se plačuje pristojbina)
Prva ura: 0,00 €
Druga ura: 1,00 €
Tretja ura: 2,00 €
Vsaka nadaljnja ura: 4,00 €

[tihi]

To sam video u Temisvaru takodje. U Bg, samo na Adi Ciganliji... da se vozis u krug ko blesav iz rekreacije, a ne da bi dosao od tacke A do tacke B.

[torpedo011]

Било је исто и на Обилићевом венцу. Паркираш кола и возиш бицикл.

[lovac]

   Sa ekoloških vozila odosmo na analizu saobraćajne infrastrukture. Sofijski metro je rađen najmanje deceniju i započet je u socijalizmu da bi napokon bio otvoren 90-tih. Da bi podzemni saobraćaj bio efikasan podrazumeva se da je i na zemlji koliko - toliko urbanistički regulisano.

Budimpešta je izgradila podzemnu železnicu pre 150 godina, kada uopšte nije bilo automobila po gradu.
Ta železnica je i danas u punoj operativnoj funkciji i povezuje centar grada sa gradskim centrom za odmor i zabavu peštana (Nepliget = narodni gaj), gde su smešteni mnogi sadržaji za zabavu širokih narodnih masa.

Savremeni metro SSSR tipa je pušten u funkciju sedamdesetih godina prošlog veka. Od tada je godinama ceo grad povezivan metro linijama, nalik na Moskvu.
Sve su to velike investicije - ali se isplate jer smanjuju gradsku gužvu, i povezuju krajnje delove grada (napr. metro linije idu ispod Dunava ponegde i preko 60 m).

Ne mogu shvatiti zašto Beograd toliko oteže sa izgradnjom metroa.
Grad ima malo mostova, a činjenica je da ogromna masa ljudi svakodnevno prelazi u grad i sa Banatske strane (preko Dunava) i sa Sremske strane (preko Save). Primorani su da koriste svoja auta, jer je gradski prevoz loše organizovan, prebukiran zbog ograničene propusnosne moći mostova - i kada ta reka automobila preplavi centar grada - nastaje kolaps.