Živeo skromno, smanjio sebi i drugim državnicima platu: Sumnja se da mu je blizak prijatelj zabio nož u leđaMilijana Milikšić 02.11.2021.
Punih 34 godine nakon šokantnog ubistva tadašnjeg predsednika Burkine Faso Tomasa Sankare 14 optuženih za saučesništvo u zločinu naći će se na suđenju. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
- Ovo sam čekala dugo vremena. Želim da znam istinu i ko je to uradio – rekla je BBC-u Sankarina udovica Marijam.
Harizmatičnog panafrikanca, poznatijeg kao
“afrički Če Gevara” ubili su u 37. godini života vojnici tokom puča 15 oktobra 1987, nakon čega se na vlast uspeo njegov blizak prijatelj Blez Kompaore, brat svrgnutog predsednika Fransoa, koji je danas među 14 optuženih. Kompaore je u egzilu u susednoj Obali Slonavače, u koju je pobegao nakon što je bio primoran da podnese ostavku tokom masovnih protesta 2014. On je do sada više puta porekao umešanost u Sankarino ubistvo i bojkotuje suđenje.
Afrička ikonaBBC piše da je Sankara i danas svojevrsna ikona širom Afrike - nalepnice sa njegovim likom krase taksije širom zapada kontinenta, dok ga dole u Južnoj Africi radikalni opozicionar Julius Malema navodi kao svoju inspiraciju.
- Za nas je Sankara bio patriota. Voleo je svoje ljude. Voleo je svoju zemlju. Voleo je Afriku. Dao je svoj život za nas – kaže Luk Damiba, generali sekretar Memorijalnog komiteta “Tomas Sankara”.
Pod njegovom vladavinom zemlja je preimenovana od Gornje Volte u Burkina Faso, što znači
“zemlja uspravnih ljudi”. Sankara je živeo skromno. Smanjio je sopstvenu platu, kao i svih državnih službenika. Zabranio je upotrebu državnih šofera i kupovanje avionskih karata za prvu klasu. Obrazovanje je bio ključni prioritet. Dok je on bio na vlasti pismenost se sa 13 odsto iz 1983. četiri godine kasnije popela na 73 odsto. Takođe je nadgledao tadašnju veliku nacionalnu kampanju vakcinacije. Preraspodelio je zemlju lokalnih poglavica i davao je direktno siromašnim farmerima, što je dovelo do velikog povećanja proizvodnje pamuka. Sankara je pozivao na ujedinjenje Afrike protiv onog što je nazivao
“neokolonijalizmom” institucija kao što su Međunarodni monetarni fond i Svetska banka.
- Onaj koji vas hrani kontroliše vas – govorio je.
Čuvanje uspomeneUsvojio je anti-imperijalističku spoljnu politiku koja je izazvala dominacija Francuske, koja je zadržala veliki uticaj u mnogim svojim bivšim afričkim kolonijama, poput Burkine Faso. Sankarina udovica je optužila Francusku da stoji iza njegovog ubistva.
- On ostaje moj predsednik. Ono što je uradio za stanovništvo ohrabruje nas mlade ljude da radimo kao što je on – rekao je BBC-u student Univerziteta Tomas Sankara u prestonici Uagadugu.
Bronzana statua Tomasa Sankare visoka šest metara otkrivena je u njegovom Memorijalnom parku u Uagaduguu 2019, koja je izmenjena godinu dana kasnije nakon žalbi ljudi da ne liči na bivšeg predsednika. Damiba je rekao da su u toku planovi za proširenje ovog parka, uključujući 87 metara visok toranj koji gleda na prestonicu. Tu će se naći i Sankarin mauzolej, bioskop i medijska biblioteka sa njegovim imenom, kako bi se Sankarine revolucionarne ideje prenele na buduće generacije.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
“Drakonska politika”Organizacije za ljudska prava kritikovale su Sankarinu radikalno levu politiku kao
“drakonsku”. Izveštaj “Amnesti internešenela” iz 1986. otkriva da su navodni politički protivnici bili u pritvoru bez suđenja i da su teško mučeni.
- Mislim da je previše sporo prihvatao ideju pluralističke demokratije, a oni koji bi mu se suprotstavili nisu mogli da govore s njim i da se čuju – rekao je Serž Teofil Balima, bivši ministar informacija u Sankarinoj vladi
- Želeo je da ljudima da moć pa je prebacivao ovlašćenja na proletere koji su vodili Komitete za odbranu revolucije (CDR), koji su regrutovani da uvedu moral u javni i privatni život. U stvari, zatečeni su u zlostavljanju koje je diskreditovalo njegovu vlast - rekao je on.
BBC podseća da je bivši predsednik Žan Baptist Uedraogo, kojeg je Sankara svrgnuo s vlasti, u intervjuu 2020. naveo da je ubijeni lider imao “dozu cinizma i političkog makijavelizma”.
Zašto se dosad čekalo na suđenje?Sankarin brat Pol rekao je da je porodica čekala dugo vremena na suđenje njegovim ubicama.
- Čekali smo tokom svih 27 godina režima Bleza Kompaorea. Pod njegovom vladavinom nismo mogli ni da sanjamo o mogućnosti suđenja – objasnio je.
Sankarina udovica je podnela krivičnu tužbu 1997. zbog njegovog ubistva, ali je Vrhovnom sudu trebalo 15 godina da presudi da se istraga može nastaviti. Međutim, malo je napretka ostvareno na tom planu, sve dok Kompaore nije svrgnut 2014. Sledeće godine iskopani su njegovi navodni ostaci, ali DNK analiza to nije mogla da potvrdi. Burkina Faso je 2016. zatražila od francuske vlade da objavi vojna dokumenta o Sankarinom ubistvu. Ta dokumenta su deklasifikovana i preneta u Burkinu Faso u tri faze, od čega je poslednja bila u aprilu.
Ko je još na suđenju?Kompaorin bivši šef generalštaba, general Žilber Dendjere i 11 ostalih naći će se pred vojnim tribunalom pod optužbom za
“napad na državnu bezbednost”,
“saučesništvo u ubistvu” i
“sakrivanje tela”. Dendjere je već u zatvoru, osuđen je na 20 godina zbog učestvovanja u neuspelom puču 2015. Među optuženima je i Djebre Žan Kristof, lekar koji je potpisao smrtovnicu u kojoj je naveo da je predsednik umro prirodnom smrću. On je optužen za falsifikovanje javnih dokumenata.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Hjasintu Kafandu, bivšem Kompaorevom šefu bezbednosti, sudi se u odsustvu. Za njim je izdata međunarodna poternica pod optužbom da je predvodio grupu koja je ubila Sankaru i 12 drugih ljudi.
Kako će suđenje uticati na zemlju?BBC navodi da su postojali strahovi da će suđenje dodatno destabilizovati Burkinu Faso, koja se već muči sa čestim napadima džihadističkih grupa povezanih sa Al Kaidom i Islamskom državom. Kompaore i dalje ima značajan uticaj u zemlji i neki analitičari su upozorili da delovi vojske koji su mu lojalni mogu da naprave probleme. Ali, malo je znakova da će tako i biti. Štaviše – predsednik Roš Mark Kristijan Kabore nada se da će suđenje smanjiti tenzije i ojačati nacionalno pomirenje.
- Ne verujem da takvo suđenje može podstaći nestabilnost – ocenio je analitičar Međunarodne krizne grupe (ICG) Matje Pelerin u aprilu 2020
- Pomirenje se teško postiže bez pravde – dodao je on.
Izvor:
www.blic.rs