S.PALESTINAC
Stručni saradnik - OMJ
vodnik
 Offline
Last Login:February 09, 2025, 10:27:12 pm
Posts: 482
malo je generala u toku bitke, previše posle bitke
|
 |
« Reply #1248 on: May 31, 2012, 01:47:29 pm » |
|
Evo priloga iakoje star dve godine možda je još aktuelan!
REMONT M84 ZA KUWAIT - ŠANSA KOJU TREBA ISKORISTITI
Proizvodnja tenka u SFRJ
SFRJ je vrlo brzo i uspešno osvojila proizvodnju tenka. I tada je bilo onih koji su sumnjali u to, ali je, uz dobru koordinaciju i veliko zalaganje pojedinaca, rezultat bio fantastičan. Ušli smo u krug od 8 zemalja u svetu sa vrlo kvalitetnim proizvodom.
Đ. Đaković je bio dobar finalista pružio mi je šansu da se ostvarim kao inženjer,šo sam iskoristio. Hvala svima koji su mi to omogućili . Montažom tenka sam se bavio od samog početka, bio sudionik mnogih događaja, i saradjivao sa mnogim preduzećima. Učestvovao sam u rešavanju mnogi problema, bio cenjen na poslu i jedan od najplaćenijih inženjera.
Proizvodnja tenka je deljena po ključu, ali je napravljen prilično dobar odabir nosilaca posla. Svi su se svojski trudili i rezultat je bio tu. Učešće po republikama bilo je: BiH - 33%, Srbija – 22%, Hrvatska – 21%, Slovenija – 19%, Makedonija – 3,3% i Crna Gora – 1,7%. Tadašnja Jugoslavija je imala pristup zapadnim i istočnim tehnologijama što su naši stručnjaci vešto iskoristili i osavremenili osnovnu varijantu tenka.
Ne zaostajući za svojim konkurentima M-84A je postao atraktivan izvozni proizvod. Uspešno je testiran u Kuvajtu i Pakistanu.
Prve isporuka trebalo je da ode u Libiju (40 tenkova je čekalo konzervisano u Vrhnici). Zatim je usledio izvoz u Kuvajt, a pregovaralo se sa Pakistanom i Iranom. Početkom 90-ih pred zaključenjem su bili ugovori koji bi osigurali posao za više od 10 000 radnika u narednih 10 godina.
Neki veruju da je ovo bio povod stranim obaveštajnim službama da se više uključe u razbijanje SFRJ. Možda tu ima i istine, ali treba dodati i ovo: ,,Mi se tada nismo snalazili, a drugi su nam u tome samo pomagali“.
Ako se još uvek dobro sećam preseka finansijskog stanja sa Kuvajtom, nakon prekida ugovora ostala je razlika od nekih 1.400.000 dolara a naša dugovanja prema Kuvajtu su po drugim osnovama.
Pokušaji novog finaliste
SFRJ se raspala, a ugovor sa Kuvajtom nije završen, SDPR traži novog finalistu. Ako sam kod prvog dospeo slučajno, kod novog finaliste sam se našao takođe sticajem raznih okolnosti. I ovaj put izbor je, za tadašnje uslove, bio prilično dobar. 14. oktobar Kruševac je bio velika firma sa dobrim potencijalom. Dopao mi se tadašnji direktor Todorović, neki su ga osporavali, ali je bio dobar menadžer. Dao mi je prilično odrešene ruke, a ja sam se potrudio da to i opravdam. Proces usmeravam ka tenku za izvlačenje, jer je za potrebe Kuvajta sa Poljskom već ugovorena isporuka 15 kompleta.
Odlazimo u Poljsku, obezbeđujemo novu dokumentaciju,usmeravamo isporuku u Kruševac i ugovaramo isporuku nedostajućih delova iz otcepljenih republika. Paralelno teku dogovori sa Poljacima o isporuci novih kompleta za montažu preostalih tenkova M-84A za Kuvajt.
Izlaze prvi tenkovi za izvlačenje, svi su iznenađeni brzinom i kvalitetom. Vrata se ponovo otvaraju, stvorena je dobra ekipa, finalista je osposobljen.Stižu čestitke, vest je medijski propraćena, a moju, pomalo nespretnu, izjavu emituje RTS u večernjem dnevniku.
Nekima je slava udarila u glavu, smenjuje se rukovodstvo, poslovi se razvodnjavaju, a tu je i embargo. Rade srpske veze, dolaze drugi ljudi, razbijaju mi ekipu a mene potiskuju sa ovog programa .Gorko iskustvo, ali velika šteta jer neki uspešni inženjeri , razočarani odlaze iz fabrike.
Iz Kuvajta dobijam poziv od bivših saradnika iz Đ. Đakovića da im se pridružim, prihvatam izazov, odluka nije laka, ali da probam.
Mi Srbi sve praštamo, ali uspeh nikako. Zbog nedostatka menadžerske veštine i dobre tehničke koordinacije gube se već izvesni poslovi,šansa nije iskorišćena, a program polako odumire.
Kuvajt i M-84A
Možda je M-84A dospeo u Kuvajt i zahvaljujući dugovanju tadašnje Jugoslavije, ali je on vremenom postao prihvaćen i cenjen u kuvajtskoj vojsci. Tačno je da su vojnici u Kuvajtu stranci, tamo je većina radnika sa strane, a preko 60% stanovništva Kuvajta čine stranci.
U odnosu na Abramsa, koji ima više elektronike, M-84A je pristupačniji i pruža mogućnosti da njime ovladate, zbog čega je brzo prihvaćen kod većeg dela kuvajtskih oficira. Naravno, tenk ima i svoje nedostatke koji bi se morali otkloniti planiranom modernizacijom.
Tenk je u Kuvajtu dugo održavala ekipa iz SFRJ, pošto su se Hrvati povukli ekipa je smanjena. Zbog političkih razloga Kuvajćani nisu dozvolili dovođenje novih ljudi iz Srbije, a ugovor je istekao.
Ponude za nastavak održavanja dali su SDPR, Đura Đaković i kuvajtska kompanija E.I.E. koja je dobila posao.
Vlasnik firme se izuzetno korektno poneo, sasekao je u korenu sve netrpeljivosti i kao pravi profesionalac (školovan u Švajcarskoj) uspešno nastavio posao.
Pripadao sam grupi koja je obučavala kuvajtske majstore za održavanje tenkova. Bio sam vođa grupe inženjera za praktičnu obuku. Ekipu su činila četiri inženjera, a ja sam bio neposredno zadužen za mototransmisioni i hodni deo. Obuku je prošlo 49 majstora, a neki od njih su dobro ovladali zanatom tako da su se mogli meriti sa našim majstorima. Trogodišnji ugovor je istekao, a pošto nije bilo preterane zainteresovanosti novi ugovor nije potpisan. Kada sam napustio Kuvajt, tenkovi su ostali u dobrom stanju, a njihovo održavanje su nastavili obučeni Kuvajćani, uz nekoliko majstora iz Bosne.
Dok sam radio u Kuvajtu,nije bilo lako biti Srbin.Kao pravi patriota pokušao sam da uključim srpsku vojnu industriju. Nije bilo razumevanja, a neki su se potrudili da me i optuže. Lično sam imao samo štetu zbog tih pokušaja.
Mogućnost danas
Dvadeset godina mirovanja je priličan zaostatak. Naravno, naučne institucije su radile neke prototipe. Svaki pokušaj neke serijske proizvodnje tenka skoro je nemoguć poduhvat, makar se uključile sve otcepljene republike.
Remont je ipak nešto drugo, ne zahteva velika ulaganja, a obim modernizacije uvek možete prilagoditi svojim mogućnostima, a ceo posao fazno odraditi. Remont mi nije stran pošto sam ranije radio neke tehno-ekonomske analize, a upoznat sam i sa aktuelnom modernizacijom, pa mislim da bi izbalansirana ponuda uz dobru organizaciju bila izvodljiva i ekonomski isplativa.
Kuvajt danas ima više tenkova Abrams, nego M-84, ali je situacija za naše aktivnosti trenutno ipak povoljna. Kada sam ja bio tamo cena barela sirove nafte bila je oko 13$, osećala se kriza , pa su neke aktivnosti koje je moja ekipa započela bile stopirane.
Srbija ovaj posao ne bi trebala ispustiti, ali nemamo mnogo vremena na raspolaganju. Nama danas nedostaju odgovorni i mudri političari, sposobni menadžeri, dobri stručnjaci, vredni radnici, pošteni seljaci, ali ako počnemo da cenimo vrednosti mnogo toga se može nadoknaditi.
Imamo priliku da pokrenemo deo industrije, ovladamo novim tehnologijama I ponovo uhvatimo korak sa svetom.
Da ovo ne bi ostala samo reklama političara, mora se aktivno uključiti I naša privreda kako bi se čuo I njen glas.
Manje je bitna ukupna vrednost ugovora od toga koliki deo pripada srpskoj privredi. Ako ona ne uzme učešće bar 30%, a poslove obavi bez zahvatanja iz budžeta, ugovor ne zaslužuje toliku pažnju.
Nisam veliki optimista , privreda nam je partijski dezorganizovana, dobrim delom korumpirana I prilično neefikasna. Kuvajćani su prilično zahtevni i vešti trgovci, ali I vrlo korektni ljudi.
Kadrova još uvek imamo, ali šansu im ne damo
Problem sa kadrovima je prilično složen. Kao i država i privreda je partijski organizovana pa se zapošljavaju prvenstveno partijski a ne stručni radnici. Ono malo zaposlenih stručnjaka nisu u obavezi da se stručno dokazuju jer je merilo vrednosti i napredovanja, poslušnost partiji i obezbeđenje sredstava i pogodnosti za njene kadrove. Dodamo li ovome i nedostatak posla dolazimo do zaključka da nam je privreda kadrovski u jako lošem stanju.
Privredom sada manipulišu trgovci koji su, bogateći se rasprodajom društvene imovine, korumpirali javna i državna preduzeća, i na taj način preusmerili tokove novca.Zbog propusta u zakonima, rade se mnoge zloupotrebe, a nemoćna državna uprava se raduje ako neko uplati PDV.
Pametan smo narod, ali dosta naivno pristupamo mnogim stvarima, mislim da ćemo i ovu priliku prokockati kao i mnoge druge u poslednje vreme.
Ipak moj odgovor je da kadrova još uvek imamo, oni su tu negde i treba im pružiti šansu ako mislimo da opstanemo kao narod.
Autor nekada ’’Paša’’, “Belodedić” a sada “bivši” inženjer i ,,srpski ekonomista”.
|
