Tenk M-84

[micha]

   Naročito u Crvenoj Armiji gde je mitraljezac često bila žena, a ujedno je pomagala vozaču u vožnji pri menjanju stepena prenosa. Na T-34 i T-55 je nešto teže očistiti top pošto imaju izolučene cevi koje em se više prljaju, em zbog trenja teže prolazi čep od namotane košulje. Na T- 72/84 je glatka cev i čišćenje ide mnogo lakše, mogu je dvojica čistiti dok kod T-55 bez četvorice ne počinje. Popuna zato ide nešto brže kod starijih tenkova prvenstveno zato što je jednodelni metak koji je ipak nešto teži od pojedinačnih projektila i barutnog punjenja. Na novijim tenkovima je lakša i manipulacija npr. sanducima od IK-a pošto se lakše otvaraju i zatvaraju i neki su na kupoli pa ne treba izlaziti skroz napolje, luk vozača se lakše otvara, poklopac transmisije takođe itd. Pri gađanju SUV daleko brže stabiliše cev u odnosu na Ciklon pa je i gađanje daleko uspešnije, pogotovu što je tu balistički računar i laserski daljinomer spregnuti sa meteosenzorom.
   Zaista nisam šovinista, mada volim da se šalim na ovu temu, ali neka zanimanja jednostavno ne mogu biti obuhvaćena tzv.rodnom ravnopravnošću ( ovaj izraz je uveden da se transseksualci ne bi osetili ugroženim sa svojih pola promila pripadnika, inače se misli na polnu jednakost ). Tako za sada kod nas žena još uvek nema u artiljeriji, uostalom kao što nema ni muškaraca patronažnih babica. Grozio sam se kada su svojevremeno nadobudne aktivistkinje ženske ravnopravnosti tražile izmenu zanimanja u skladu sa polom lica koje ga obavlja. Setite se samo predloga : sudkinja, piškinja . Malo rogobatno i neprirodno kao što bi u to vreme zvučala nova reč muškog pola za prostitutku, babicu i sl.
   Ne znam kakva su iskustva Rusa i Ukrajinaca o uvođenju žena u tenkiste. Možda bi njihovo iskustvo bilo nama približnije, pogotovu što oni odavno imaju u svojim redovima i žene vojnike. Zašto izmišljati nešto što već postoji?

[Bozo13]

Nebi se složio oko žena i artilerije. U SV postoje žene i u OKMB u Pivci (vezistke, vidio razgovarao) i dale mi potpuno konkretne odgovore (pošto recimo znam neke osnove radiskih komunikacija). Tako da ne vidim tu problema.
Nisu u tenku, ali su u sklopu tenkovske jedinice.

LPB

[janezek67]

Ima žena, koje su fizičko sasvim ravnopravne muškarcima. Inače je razlika između muškaraca u fizičkoj moči, pa kako smo več ovdje kazali, vjerovatno su žene bolje u nekim poslovima, a muškarci u drugim poslovima.

Ruski tenkovi sigurno nisu baš najergonomičniji, pa je tu poželjna fizička snaga kod onoga, ko upravlja tenkom.

Inače imam jednu drugo pitanje. Koji tenk u JNA je bio najlakši i najpouzdaniji za popravke, održavanje i koliki jim je bio vek rada između okvare (takozvani MTBF).

[micha]

   Za popravku je ubedljivo najlakši bio T-34 na kome je sve bilo mehanika a to znači veliki čekić, tenkovski pajser i udri. Pametniji popušta. Posadi nije trebalo puno ispomoći od strane tehničkog obezbeđenja, osim snabdevanja jer je princip rada bio veoma jednostavan i pouzdan. Unutar tenka je osim 5 mesta za članove posade bilo mesta dovoljno da se kolo može igrati. Za upravljanje i opsluživanje je bio rudnik. Mislim da mu je međuremontni resurs motora i transmisije bio najslabiji iako su na Ruskim tenkovima korišćenim kod nas maltene isti motori.

   T-55 je uz MIG-21 i AK-47 bio bestseler izvozne industrije SSSR-a pa i to nešto govori. Danas ima mnogo boljih ali ne i pouzdanijih i jeftinijih tenkova. Prvi u svojoj generaciji sa potpunom stabilizacijom topa i mogućnošću gađanja ciljeva u pokretu bio je krupan tehnološki iskorak u odnosu na 34-ku. Samim tim je bio i komplikovaniji za održavanje, naročito elektronskog i el. mehaničkog dela stabilizatora za čiji remont se morala angažovati ozbiljnija log. podrška ( doduše to mu se nije često kvarilo i uz malo brige funkcionisalo je savršeno ). Ostalo je prava posada mogla sama da popravlja što se tiče motora, transmisije i hidraulike. Malo krpe i paljene žice i teraj. Elektronika primenjena na ovom tenku je većinom cevna uz manju primenu Germanijumskih tranzistora u novijim varijantama ovog tenka, a koja je bila robusna i otporna na velike temperaturne razlike, vlagu, vibracije i špiceve u napajanju. Uopšte celokupan sistem je izuzetno pouzdan uz relativno brzo otklanjanje zastoja radom samo posade. Neosetljiv na uslove smeštaja, dobro funkcioniše u blatu i prašini. Zahteva nešto više rada na redovnom održavanju što se tiče podmazivanja, dolivanja exp.tečnosti, prelaza sa zimske na letnju eksploataciju i sl. Boljka su mu pomenute trake koje neobučen vozač može jako brzo da uništi, kao i kvačilo nakon čega je potrebno angažovati pokretnu radionicu pojačanu Colles dizalicom da reši kvar. Međuremontni resurs je nešto viši od T-34 a za otklanjanje kvarova u težim slučajevima angažuje se brigadna logistika koja može sve da otkloni na terenu, uključujući zamenu motora i transmisije, sve osim zamene topa i kupole. Savremeni tenk, upotrebljiv u eventualnom ABH ratovanju, male mase od 36 tona, pouzdan i lak za eksploataciju i održavanje. Svojom brojnošću nadoknađuje kvalitet.

   M-84 je pravi as među našim, a i  svim tenkovima uopšte, pa je samim tim u svemu bolji od svojih prethodnika. Savremenim tehnološkim rešenjima gde su primenjeni start-generator, obrtni transporter sa automatskim punjenjem topa, balistički računar sa laserskim daljinomerom i meteosenzorom, pasivni IC periskopi i nišanska sprava, pojačani motor sa dva 7-stepena linijska menjača za svaku gusenicu posebno i drugo čine ovaj tenk najbržim, najpreciznijim i najžilavijim u borbi. Zato je njegovo održavanje skuplje i potrebno je dosta angažovanja stručne log.podrške jer se ovde radi o ( još uvek ) sofisticiranom komadu borbene tehnike. Zastoji  po pitanju moto-tehnike su minimalni ili ih uopšte nema, ali za iole ozbiljniju intervenciju, nekada čak i zbog pucanja creva mora se vaditi motor zbog nepristupačnosti usled potrebe da se sve spakuje u motorno odeljenje. SUV mora redovno pregledati i proveravati stručnjak , uključujući i ostalu elektroniku. Automat i punjač takođe. Posada ima daleko odgovorniju ulogu na ovom tenku nego na svim ostalim uz izuzetno poznavanje svakog dela ovog sistema da se ne bi desila havarija. Zato je na njemu komandir uvek bio starešina, dok je na T-55 mogao biti i redovni vojnik desetar. Podatak da još nije u potpunosti osvojena tehnologija za generalni remont veš samo za parcijalnu popravku govori o njegovoj komplikovanosti. Uz to zbog dosta primenjene elektronike tranzistorske i integralne, dosta je osetljiv na vlagu i to ne u eksploataciji već pri čuvanju. Na otvorenom brzo stradaju senzori i blokovi koji nisu toliko otporni na vlagu. Kao pravi as, jeste najbolji ali zahteva i najviše pažnje i nege.

[Vladimir Ivanović]

 Podatak da još nije u potpunosti osvojena tehnologija za generalni remont veš samo za parcijalnu popravku govori o njegovoj komplikovanosti. Uz to zbog dosta primenjene elektronike tranzistorske i integralne, dosta je osetljiv na vlagu i to ne u eksploataciji već pri čuvanju. Na otvorenom brzo stradaju senzori i blokovi koji nisu toliko otporni na vlagu. Kao pravi as, jeste najbolji ali zahteva i najviše pažnje i nege.

Juče je bio tekst u dijelu Hrvatska vojna industrija.
https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=6303.msg245552#msg245552

Spominje se Boro Pecić. Kasnije sam dodao da je sjedio sa Bartolom Jerkovićem u kancelariji. I još nekoliko momaka (tada smo bili momci). Sa izuzetkom Bartola koji je tada već imao troje djece.
Na raspisan konkurs za izradu ove dokumentacije koju navodiš (održavanje i remont) javio sam se ja kao šef ekipe sa gore pomenutim strućnjacima. I ponudio cijenu za izradu. Međutim, konkurs se poništava i na naknadnom konkursu se javlja druga ekipa od nekoliko pukovnika koji kasnije uzimaju posao i dobivaju avans od oko 100.000 njemačkih maraka. Dali smo apsolutno istu ponudu za posao kao i ova ekipa i to i prvi i drugi put. Međutim, lobisti su uradili svoje.

Posao nikad nije urađen. Pare su uzete. Tadašnji veliki šef, pukovnik Dragutin Bošković, sad je u Banja Luci predsjednik Udruženja potrošača. Ne znam koga vara. Zadnji direktor firme koji je tako odlučio kasnije je prodao firmu svojim partijskim prijateljima, tako da se tamo gdje se pravio prvi mikroprocesor u SFRJ sada rasađuju kaktusi. I da ne nabrajam više.
Zadnji direktor firme ima u dupleksu kuću sa drugim direktorom firme. Kuća spada u dimenzije dvorca. Treći direktor se ujutro kupa u bazenu na prizemlju svoje kuće. Najgore je što je za vrijeme izrade kuće za direktora ispred bila tabla na kojoj je pisao izvođač, cijena, dimenzije i bio je izložen plan kuće. Naročito je bio bitan dio sa bazenom i teretanom.
Pukovnik koji je uzeo pare za ovu dokumentaciju o tenkovima sada se odmara u svom stanu u Poreču koji je kupio od ovog avansa.

Ne prave se više zato tenkovi, Orkani, rakete, upaljači, maljutke, radio oprema, kripto oprema, lanseri, PVO sistemi, avioni, ABHO oprema, te ostala oprema koja je već navođena na ovom forumu, a koja je pravljena ovdje.

Što se tiče pukovnika Dragutina Boškovića, sadašnjeg zaštitnika prava potrošača ima jedan interesantan detalj. Dok je bio u službenoj posjeti Boforsu u Štokholmu, 1983 godine, spavao je u studentskom hostelu da bi uštedio nešto para. Dođe po njega službeno vozilo Boforsa sa uniformisanim vozačem, a on izlazi iz hostela. Sva ekipa koja je tada išla u Štokholm imala je stomačne probleme jer su jeli neke konzerve, a na kojima je bio tekst na švedskom. Nisu znali da pročitaju da je to hrana za pse. Zamisli pukovnika koji spava u hostelu i stalno trči u wc zbog stomačnih problema.

Što bi rekao jedan drugar sa foruma... Događa se i najboljima....

Pozdrav

Vlado

Malo je off, ali kad si napiso onaj dio da nema dokumentacije....

[S.PALESTINAC]

Mislim da je vreme klasičnog remonta tenka prevaziđeno, jer danas tehnologija brzo napreduje pa umesto remonta nakon isteka resusa treba nuditi modernizaciju.
Za održavanje M-84 postoji dosta dobra dokumentacija koja je nastala na bazi licencne dokumentacije uz izmene za našu nadgradnju.
Obradu ove dokumentacije radio je Đ Đaković, za M-84 nosilac je bio puk Grujović a za M-84A posao je odradila stručna grupa tehnologije montaže koju sam ja koordinirao.
Dokumentacija je dobrim delom proverena u praksi i prevedena na Engleski i Arapski.
Proizvođači poedinih sklopova bili su u obavezi da finalisti dostave potrebnu dokumentaciju i stručnu pomoć oko ovog posla.
Podrazumeva se da bi popravku i remont slozenih sklopova,( motor, menjač, top, hidraulika, složene elektronske i optičke sprave i sl) radili proizvođači. Svako od njih je mogao da za ovaj posao napravi odgovarajuću dokumentaciju.
Remontni zavodi Hadžići i TRZ Čačak trebalo je da preuznu ovaj posao.
Svojevremeno u 14 oktobru napravio sam tehnoekonomsku analizu za generalni remont M-84 na bazi procenjene dinamike i pretpostavljenih troškova koja je bila dosta dobro prihvaćena.
Posao je trebao da preuzme 14 oktobar i pored velke truda i solidnog znanja rukovodstvo je propustilo ovu priliku.

[Bozo13]

Mislim da je vreme klasičnog remonta tenka prevaziđeno, jer danas tehnologija brzo napreduje pa umesto remonta nakon isteka resusa treba nuditi modernizaciju.

Ako nije tajna, koliko je modernizacija skulja od "remonta"?
Računam, da bi taj princip rada uštedeo značajnu svotu u odnosu na klasičnu "remont - remont - modernizacija".

Mislim, da bi velika večina "modernizacije" mogla biti napravljena sa dosta malim ulaganjem (okretanje obrtnog transportera u obe strane, ubacivanje novog SW u SUV i slični detaili, koji dižu sveukupnu borbenu vrednost tenka).
"krupna modernizacija" kao što je uvođenje ERO oklopa je "jednokratna" operacija, dok je zamena SUV sa novim potrebna tek posle 2-3 modernizacije.

Bar tako ja mislim kao laik.

LPB

[S.PALESTINAC]

Cena i obim modernizacije se prilagođava prema kupcu vodeći računa o njegovim zahtevima, stanju vozila koja treba modernizovati i realnim mogućnostima onoga ko je nudi.
Klasični remont podrazumeva dovođenje vozila čiji su vitalni sklopovi potrošeni u radno stanje ali se time ne rešava tehnološki zaostatak.
Modernizacijom kupac za manje sredstava dobija borbeno vozilo koje se može nositi sa vozilima novije generacije.
Treba izbegavati velike dorade postojećeg vozila i iskoristiti sklopove čiji resusi nisu istrošeni kako bi cena bila prihvatljiva za kupca.
Mi smo imali pokušaje modernizacije T-55 sa MPG-780 ali je ona podrazumevala priličnu doradu korpusa.
Po mom mišljenju ideja je dobra ali se puno toga na njoj moglo doraditi kako bi bila primenjiva i prihvatljiva, pošto to nije urađeno ostala je neiskorišćena.
Postoji i modernizacija M-84 koja je nuđena Kuvajtu ali ni taj posao nismo do kraja doveli iako smo imali dobru priliku.

[Crockett]

Sad mi nešto pade na pamet i moram da pitam.
Vlada je pisao o T55 ici sa SUVom od M84, ako se dobro sećam? Da li je neka vrsta nadgradnje pokušana sa T34? Da li bi bar teorijski bilo izvodljivo u T34 ubaciti top, kompletan SUV, OT od M84 i kako bi to funkcionisalo? Ako mislite da je pitanje previše glupo neka moderatori obrišu .
Hvala na odgovorima unapred

[Vladimir Ivanović]

Crockett

Kad bi se u fiću mogao ubaciti mlazni motor bi li mogao fića poletjeti.

Ovo pitanje je odgovor na tvoje pitanje.

To je zbog onoga vica:

Pitaju Jevreja: Zašto Jevreji na pitanje odgovaraju pitanjem?

Odgovor je bio: A zašto Jevreji nebi odgovarali na pitanje pitanjem?

Pozdrav

Vlado