Tenk M-84

[kumbor]

Kad je M-84 razvijan (prva polovina 80-ih) kevlar baš i nije bio standardna stvar - i bio je znatno skuplji nego danas. Po onome što je Vlada pisao jasno je da naš tenk nije imao kevlarski zaštitni sloj

[Bandzi]

To bi moglo da se doda relativno lako pri nekom generalnom remontu tenka. Unutrašnjost kupole, ne mogu da se setim da li ima negde i na šasiji, je obložena protiv-neutronskim oblogama. Mislim da te obloge mogu da se skidaju, pa bi preko protiv neutronske zaštite mogao da se "zalepi" i sloj kevlara.

[pvanja]

Najverovatnije ni M1 nije imao standardno ovaj dodatak od Kevlara. Na njemu je i sistem za NBH zastitu naknado doradjen.

[Vladimir Ivanović]

Na tenkovima gdje ja aktivna zaštita nema potrebe za zaštitom od kevlara. Aktivna zaštita tipa Arena uništava projektil prije nego što udari u tenk. Kod Arene je samo problem što pješadija ne smije biti pored tenka.

Takođe kod aktivnog oklopa sa eksplozivom nema potrebe za kevlarom. Ja sad ne znam da li su one sitne igle koje bodu ruke i opremu u pogođenom tenku od rastopljenog čelika ili nekog drugog rastopljenog materijala u kupoli, jer tih iglica nema uvijek, zavisno na kojem mjestu uđe kumulativni mlaz u kupolu.

Unutar kupole ima PNZ obloga koja sprječava rasipanje kumulativnog mlaza, iako je ona tu kao PNZ (protiv nuklearna zaštita). Tvrda guma koja se stavlja sa unutrašnje strane kupole.


Pozdrav

Vlado

[kumbor]

Da li je na M-84 PNZ ovakva kao na T-64, ili drugačija. Da li je ta unutrašnja gumena obloga sa slojem olovnog lima, ili ne.

[Vladimir Ivanović]

Još nisam vidio vanjsku PNZ oblogu. To je to što si stavio na slici, ali ovo bude unutar kupole. Ovo je izgleda uduplana PNZ zaštita.
Volio bih vidjeti odakle si skinuo ovu sliku. Ovo je neki tenk u pokušaju, u izradi, jer se vidi nekompletnost BDK. Najvjerojatnije su Rusi očekivali neku atomsku bombu od amera, pa su stavili dodatni PNZ.

Samo sa prednje strane ima aktivni oklop. Nema sa bočnih i sa zadnje strane. A popravljao sam dosta tenkova izbušenih sa ovih strana gdje nema aktivnog oklopa.

Na ruskim tenkovima  balistički softver je rješen na takav način da se ne može izbrisati iz tenka kod atomskog udara. Na našim tenkovima to nije ispitivano. Uređaji su u tenku T72 puni elektronskih cijevi. Kod nas su čipovi i eepromi. Šta bi se desilo u jakom magnetnom i radijacionom polju ne znam. Radili smo ispitivanje u jakom magnetnom polju, u VTI, u podrumu u Katanićevoj ulici u Beogradu, negdje na ljeto 1985 godine. Sistem je izdržao magnetno zračenje, ali ja nisam. Greškom sam otvorio vrata komore, te se izložio veoma jakom magnetnom polju, a koje je trajalo desetak sekundi. Nakon desetak minuta počeli su prvi simptomi ozračivanja sa temperaturom, pa dalje.

Nismo ispitivali sistem na atomsko zračenje.

Pozdrav

Vlado

[kumbor]

Slika je moja, snimljen je tenk na Poklonoj Gori u Moskvi, 17.09.2004., dan posle moje posete Kubinci. Tenk je T-64B, kako i stoji. Elektronski uređaji sa "cevima" trebalo bi da su otporni na EMP, dok su čipovi i tranzistori ranjivi. To je navodno bio jedan od razloga zašto su se Rusi dugo držali elektronike bazirane na elektronskim cevima. Na slici je je противоядерный надбой. Takođe postoji analogični противнейтронный подбой, tj. sloj koji se montira kao unutrašnja obloga, namenjena pre svega upravo upijanju neutronskog zračenja. Posle se pokazalo da je cela priča oko američkog neutronskog oružja bila pre svega "Deza" - tj. dezinformacija. Svejedno, cilj je postignut, Rusi su potrošili silne pare na razvoj protivneutronske zaštite, čime je potpomognut slom sovjetske ekonomije i sistema, i države.

[Vladimir Ivanović]

Od jutros sam bio na nekom predavanju. http://infosecurity.telegroup.ba/agenda.php

i pored mene sjede poznata faca. Drug i prijatelj. Nisam ga odavno vidio. Kraj njega njegov sin, a negdje u publici i moj sin.

Glavni konstruktor tenka Vihor. Jedan od glavnih konstruktora tenka M84. U dobrom je zdravlju. Bio je nešto gadno bolestan, ali je ponovo kao stari, samo je malo otegao stomak. Kao i ja.

Kasnije smo ostali na ručku u Hotel Bosni u Banja Luci. Malo pričali o tenku. Sjećanja i uspomene. Pričali malo i o Vihoru. Pričao mi je kako je ispitivao prototip Vihora na Manjači pored Banja Luke 1989 godine, o ispitivanju termovizijske kamere na tenku itd.
Pitam ga bi li ponovo radio na tenku, tamo negdje na nekom žutom pjesku u Africi ili Aziji. Sad imam dobar posao, državna firma, redovna plata, stalno se negdje ide po svijetu, Evropa, Amerika. UPS, Cisko, wireless, server, ruter, mreža, imam 2600 računara u mreži za koje sam nadležan, itd. Lagan posao. Ne misliš valjda da bi radio za četiri do pet hiljada eura negdje u nekoj pustinji. Pa nisam lud. Imao je dosta ponuda od raznih firmi koje su nekad radile tenk da pređe kod njih. I reče mi da ima dokumentaciju tenka Vihor kod kuće, jer je uglavnom crtao, pravio i pisao kod kuće. Dakle, dokumentacija postoji.

Tu oko nas neke mlade snage iz moje firme. I moj sin. I kažem mu da im objasni kako se je nekad radio magistarki rad, jer je moj sin nedavno magistrirao. A on je završio srednju mašinsku, završio zanat kod svog oca, poznatog banjalučkog sajdžije, pa završio elektro fakultet. Tad se uz magistarski polagao i praktični rad (magistrirao je 1980 godine), a koji je odbranio praktičnim radom na VTI-ju. Četiri godine je radio magistarski.
Naiđe i još jedan drugar koji je nekad sa nama radio, nosioc projekta Stražilovo, balistički artiljerijski računar, a kasnije je vodio projekt tenka za Indiju. Sada profesor u jednoj banjalučkoj školi. Tako da smo se sastali nas nekoliko bivših tenkista.

Malo evociranje uspomena.

Pozdrav

Vlado

[micha]

   Jedno pitanje u vezi RAM memorije na T-72. Da li je ona izvedena pomoću induktiviteta kao na balističkom računaru u KOT-u sa sistema 2S1 ? Svojevremeno sam se raspitivao o uticaju EM impulsa prilikom nuklearne eksplozije na razaranje poluprovodnika ali nisam uspeo da nađem konkretne podatke. Obratio sam se i ABH-jcu kao najupućenijem po tom pitanju ali uprkos našoj znatiželji i preturanju po literaturi nismo pronašli ništa konkretno. I on je na akademiji učio o razarajućem dejstvu EMI na poluprovodnike ali na kojoj daljini, intenzitetu i kako se zaštititi nismo uspeli da nađemo.
   Poznato mi je da je T-55A navodno bila opremljena za dejstvo u uslovima NBH dejstva i da bi po tome njena elektronika trebala biti imuna na EMI. U literaturi sam našao da su elektronske cevi otporne na njega i u radio-uređaju R-123 su stvarno samo el. cevi. Medjutim, pretvarač koji proizvodi napone potrebne za njegov rad BP-26 je izrađen sa Ge tranzistorima. Isto tako i pretvarači za IC farove komandira i vozača su izrađeni u tranzistorskoj tehnici pa izgleda da bi ovi uređaji bili neupotrebljivi u nuklearnom sukobu, kao i na T-72.
   Da li postoje neki zahtevi koje bi elektronika morala da ispuni po pitanju izdržljivosti da bi tenk bio upotrebljiv u nuklearnom sukobu ili je M-84 rađena za konvencionalno ratovanje, a u slučaju atomske eksplozije šta nam Bog da. I na BVP-u je takođe dosta elektronike od RUT-a , preko pasivnih IC sprava, pretvarača EPK-e, do automatike Webasto grejača a i on je navodno, otporan na ABH oružje. Verujem da su Sovjeti to dobro proučili i da imaju prava rešenja za ovaj problem, ali ne znam kako stoje stvari kod nas a Vlado je učestvovao u osvajanju tehnologije pa bi mogao nešto više da kaže. Naravno ako hoće.

[trpe grozni]

Glavni konstruktor tenka Vihor. Jedan od glavnih konstruktora tenka M84. U dobrom je zdravlju. Bio je nešto gadno bolestan, ali je ponovo kao stari, samo je malo otegao stomak. Kao i ja.

Naiđe i još jedan drugar koji je nekad sa nama radio, nosioc projekta Stražilovo, balistički artiljerijski računar, a kasnije je vodio projekt tenka za Indiju. Sada profesor u jednoj banjalučkoj školi. Tako da smo se sastali nas nekoliko bivših tenkista.

Vlado, jesi li ih pozvao na Palubu ?? Pa da otvorimo i projektantski biro, pored remontnog centra.

Ne stvarno, zezanje na stranu, ja bih bio pocastvovan kada bi nam se prikljucili na Palubi.