Tenk M-84

[Vladimir Ivanović]

Još nisam vidio vanjsku PNZ oblogu. To je to što si stavio na slici, ali ovo bude unutar kupole. Ovo je izgleda uduplana PNZ zaštita.
Volio bih vidjeti odakle si skinuo ovu sliku. Ovo je neki tenk u pokušaju, u izradi, jer se vidi nekompletnost BDK. Najvjerojatnije su Rusi očekivali neku atomsku bombu od amera, pa su stavili dodatni PNZ.

Samo sa prednje strane ima aktivni oklop. Nema sa bočnih i sa zadnje strane. A popravljao sam dosta tenkova izbušenih sa ovih strana gdje nema aktivnog oklopa.

Na ruskim tenkovima  balistički softver je rješen na takav način da se ne može izbrisati iz tenka kod atomskog udara. Na našim tenkovima to nije ispitivano. Uređaji su u tenku T72 puni elektronskih cijevi. Kod nas su čipovi i eepromi. Šta bi se desilo u jakom magnetnom i radijacionom polju ne znam. Radili smo ispitivanje u jakom magnetnom polju, u VTI, u podrumu u Katanićevoj ulici u Beogradu, negdje na ljeto 1985 godine. Sistem je izdržao magnetno zračenje, ali ja nisam. Greškom sam otvorio vrata komore, te se izložio veoma jakom magnetnom polju, a koje je trajalo desetak sekundi. Nakon desetak minuta počeli su prvi simptomi ozračivanja sa temperaturom, pa dalje.

Nismo ispitivali sistem na atomsko zračenje.

Pozdrav

Vlado

[kumbor]

Slika je moja, snimljen je tenk na Poklonoj Gori u Moskvi, 17.09.2004., dan posle moje posete Kubinci. Tenk je T-64B, kako i stoji. Elektronski uređaji sa "cevima" trebalo bi da su otporni na EMP, dok su čipovi i tranzistori ranjivi. To je navodno bio jedan od razloga zašto su se Rusi dugo držali elektronike bazirane na elektronskim cevima. Na slici je je противоядерный надбой. Takođe postoji analogični противнейтронный подбой, tj. sloj koji se montira kao unutrašnja obloga, namenjena pre svega upravo upijanju neutronskog zračenja. Posle se pokazalo da je cela priča oko američkog neutronskog oružja bila pre svega "Deza" - tj. dezinformacija. Svejedno, cilj je postignut, Rusi su potrošili silne pare na razvoj protivneutronske zaštite, čime je potpomognut slom sovjetske ekonomije i sistema, i države.

[Vladimir Ivanović]

Od jutros sam bio na nekom predavanju. http://infosecurity.telegroup.ba/agenda.php

i pored mene sjede poznata faca. Drug i prijatelj. Nisam ga odavno vidio. Kraj njega njegov sin, a negdje u publici i moj sin.

Glavni konstruktor tenka Vihor. Jedan od glavnih konstruktora tenka M84. U dobrom je zdravlju. Bio je nešto gadno bolestan, ali je ponovo kao stari, samo je malo otegao stomak. Kao i ja.

Kasnije smo ostali na ručku u Hotel Bosni u Banja Luci. Malo pričali o tenku. Sjećanja i uspomene. Pričali malo i o Vihoru. Pričao mi je kako je ispitivao prototip Vihora na Manjači pored Banja Luke 1989 godine, o ispitivanju termovizijske kamere na tenku itd.
Pitam ga bi li ponovo radio na tenku, tamo negdje na nekom žutom pjesku u Africi ili Aziji. Sad imam dobar posao, državna firma, redovna plata, stalno se negdje ide po svijetu, Evropa, Amerika. UPS, Cisko, wireless, server, ruter, mreža, imam 2600 računara u mreži za koje sam nadležan, itd. Lagan posao. Ne misliš valjda da bi radio za četiri do pet hiljada eura negdje u nekoj pustinji. Pa nisam lud. Imao je dosta ponuda od raznih firmi koje su nekad radile tenk da pređe kod njih. I reče mi da ima dokumentaciju tenka Vihor kod kuće, jer je uglavnom crtao, pravio i pisao kod kuće. Dakle, dokumentacija postoji.

Tu oko nas neke mlade snage iz moje firme. I moj sin. I kažem mu da im objasni kako se je nekad radio magistarki rad, jer je moj sin nedavno magistrirao. A on je završio srednju mašinsku, završio zanat kod svog oca, poznatog banjalučkog sajdžije, pa završio elektro fakultet. Tad se uz magistarski polagao i praktični rad (magistrirao je 1980 godine), a koji je odbranio praktičnim radom na VTI-ju. Četiri godine je radio magistarski.
Naiđe i još jedan drugar koji je nekad sa nama radio, nosioc projekta Stražilovo, balistički artiljerijski računar, a kasnije je vodio projekt tenka za Indiju. Sada profesor u jednoj banjalučkoj školi. Tako da smo se sastali nas nekoliko bivših tenkista.

Malo evociranje uspomena.

Pozdrav

Vlado

[micha]

   Jedno pitanje u vezi RAM memorije na T-72. Da li je ona izvedena pomoću induktiviteta kao na balističkom računaru u KOT-u sa sistema 2S1 ? Svojevremeno sam se raspitivao o uticaju EM impulsa prilikom nuklearne eksplozije na razaranje poluprovodnika ali nisam uspeo da nađem konkretne podatke. Obratio sam se i ABH-jcu kao najupućenijem po tom pitanju ali uprkos našoj znatiželji i preturanju po literaturi nismo pronašli ništa konkretno. I on je na akademiji učio o razarajućem dejstvu EMI na poluprovodnike ali na kojoj daljini, intenzitetu i kako se zaštititi nismo uspeli da nađemo.
   Poznato mi je da je T-55A navodno bila opremljena za dejstvo u uslovima NBH dejstva i da bi po tome njena elektronika trebala biti imuna na EMI. U literaturi sam našao da su elektronske cevi otporne na njega i u radio-uređaju R-123 su stvarno samo el. cevi. Medjutim, pretvarač koji proizvodi napone potrebne za njegov rad BP-26 je izrađen sa Ge tranzistorima. Isto tako i pretvarači za IC farove komandira i vozača su izrađeni u tranzistorskoj tehnici pa izgleda da bi ovi uređaji bili neupotrebljivi u nuklearnom sukobu, kao i na T-72.
   Da li postoje neki zahtevi koje bi elektronika morala da ispuni po pitanju izdržljivosti da bi tenk bio upotrebljiv u nuklearnom sukobu ili je M-84 rađena za konvencionalno ratovanje, a u slučaju atomske eksplozije šta nam Bog da. I na BVP-u je takođe dosta elektronike od RUT-a , preko pasivnih IC sprava, pretvarača EPK-e, do automatike Webasto grejača a i on je navodno, otporan na ABH oružje. Verujem da su Sovjeti to dobro proučili i da imaju prava rešenja za ovaj problem, ali ne znam kako stoje stvari kod nas a Vlado je učestvovao u osvajanju tehnologije pa bi mogao nešto više da kaže. Naravno ako hoće.

[trpe grozni]

Glavni konstruktor tenka Vihor. Jedan od glavnih konstruktora tenka M84. U dobrom je zdravlju. Bio je nešto gadno bolestan, ali je ponovo kao stari, samo je malo otegao stomak. Kao i ja.

Naiđe i još jedan drugar koji je nekad sa nama radio, nosioc projekta Stražilovo, balistički artiljerijski računar, a kasnije je vodio projekt tenka za Indiju. Sada profesor u jednoj banjalučkoj školi. Tako da smo se sastali nas nekoliko bivših tenkista.

Vlado, jesi li ih pozvao na Palubu ?? Pa da otvorimo i projektantski biro, pored remontnog centra.

Ne stvarno, zezanje na stranu, ja bih bio pocastvovan kada bi nam se prikljucili na Palubi.

[proxy1969]

Friške...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[momo PT61]

Friške...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Dobro održavane i očuvane ove osamdesetčtvorke

[Boris P]

Pasuljane ?

[wermez]

Nesto ne verujem. Hrvatska vojska obicno vezba u Hrvatskoj. 

[Boris P]

Ahaaa.

[proxy1969]

Pasuljane ?

  nisu, Vojni poligon "Eugen Kvaternik" Slunj

[someone9871]

Medjutim, pretvarač koji proizvodi napone potrebne za njegov rad BP-26 je izrađen sa Ge tranzistorima. Isto tako i pretvarači za IC farove komandira i vozača su izrađeni u tranzistorskoj tehnici pa izgleda da bi ovi uređaji bili neupotrebljivi u nuklearnom sukobu, kao i na T-72.

Ge i GaAs poluvodiči imaju barem za red veličine bolju otpornost na EMP od Si, dijelom zbog fizikalnih osobina, dijelom zbog dizajna sklopova. Uz dobar dizajn mogu se dobiti proizvodi usporedivi sa el. cijevima.

[Vladimir Ivanović]

Šta bi bilo sa tenkom od atomskog udara, mislim da niko nikad nije ispitao. Šta bi bilo kad bi bilo ne zna se. Treba naći nekoga koga će se staviti unutra, pa ga izložiti zračenju.

Memorije u KOT-u, koliko znam moraju se "kondicionirati". Da se ne izgubi podatci u memeoriji, KOT se mora ponekad uključiti. Da se osvježe podatci u memoriji. Toga nema u T72. Tamo su drugačije memorije.

Upravo listam šeme elektronike tenka T72 i ne vidim nigdje tranzistore. Sve su elektronske cijevi.  Kad su amerikanci rastavili u Japanu ruski MIG-25 iznenadili su se kad su vidjeli da je pun elektronskih cijevi. Ali nakon atomskog udara el.cijev radi, a poluprovodnik ima određene probleme.

Gledam ove slike hrvatske verzije M84. Zaista nemam primjedbi.

Pozdrav

Vlado

[galeb]

Šta bi bilo sa tenkom od atomskog udara, mislim da niko nikad nije ispitao. Šta bi bilo kad bi bilo ne zna se. Treba naći nekoga koga će se staviti unutra, pa ga izložiti zračenju.

  Čitao sam, da su u Ameriki bili dobrovoljci US army, koji su prisustvovali experim. atomskoj eksploziji negde u 50-im ili 60-im čini mi se. Bio je i fotograf koji je snimio. Bez zaštitnog odjela. Nije mi jasno zašto su pristali ali bili su tamo. Barem jedan (ili par njih) je još živ. Ne sećam se detalja iz članka.

[kumbor]

Rusi su 50-ih godina atomskom udaru izložili celu brigadu!