Tenk M-84

[micha]

   Jednom rečju, bolje da nikada ne isprobamo delotvornost ABHA-HA odbrane čiji sam naziv dosta govori. Jedna od besmislica kojima su nas učili je i da se prilikom nuklearne eksplozije ( koja se inače najavljuje unapred pa mi imamo vremena da se pripremimo ) podigne kragna na bluzi, okrene suprotno od eksplozije i legne tako da se pokriju oči i lice. Pazi molim te ! Nuklearnu eksploziju doživiš jednom ili nijednom u životu i ti joj okrećeš guzicu i zakopavaš glavu u pesak, umesto da gledaš i pamtiš da bi imao šta da pričaš unucima. A oni te slušaju sa svoja tri para ušiju na po dve glave...

[Brok]

Tenk je preskupa stvar da bi se na njemu testirale PNZ obloge. Ove obloge su osvajane i rađene po dostupnoj licencnoj dokumentaciji.

Znači copy/paste kada je reč o PNZ oblogama.
Kakvu onda ulogu ima DRHT u tenku ako je tenk skupa stvar da bi se ispitivala PNZ obloga?

[Bandzi]

Tenk i sama posada bi zbog debljine oklopa i ugrađenim PNZ oblogama verovatno preživeli radijaciju, ali bez DRHT uređaja i hermetičnosti tenka, posada ne bi dugo preživela. Naročito posle upotrebe hemijsko-biološkog oružja.

[Brok]

Ako je tako kako veliš, pa zar nije taj koristan prostor mogao da se iskoristi za neki kompozitniji materijal koji bi ojačao celokupnu oklopnu zaštitu tenka.

[Bandzi]

Pa upravo te PNZ obloge donekle i umanjuju posledice kumulativnog dejstva. Kao što rekoh ranije, to bi se još više moglo poboljšati kada bi se između PNZ obloge i oklopa ubacio sloj od kevlara.

[Brok]

Ne razumemo se. Ja o PNZ oblogama pišem u službi zaštite posade od radioaktivnog talasa.

[Trifko]

Ako obloga za osnovu ima olovni lim, svakako veoma smanjuje nivo zračenja, stoga je zaštita sigurno korisna i potrebna. Osim toga, tenk je po prirodi vrlo čvrsta stvar, pa verovatno može bez velikih problema da vozi na oko kilometar - dva od epicentra eksplozije od oko 20kt.

Tlak koji je posljedica eksplozije nuklearnog fizijskog oružja snage 20Kt, na visini od cca 700m iznosi ako sam dobro izračunao 34473.78 Pa u radijusu od 1700m od epicentra. Na žalost o tenkovima znam malo al mislim da bi se mogao nać netko ovdje tko može reći što bi toliki tlak napravio tenku o kojem se priča.

Od ovih "običnih" nuklearnih oružja, puno veći problem od fuzijskog i fizijskog oružja, posadama tenkova bi predstavljalo neutrosko oružje, koje je za hladnog rata i bilo isključivo rađeno za borbu protiv oklopa. Dovoljno je reć da bi tenk samom svojom debljinom okopa smanjio razinu smrtonosnog gama zračenja i više od 10 puta, dok bi istovremeno zaštita od neutronskog zračenja bila umanjena za samo 2 puta.

Dakle neutronske bombe su pravi neprijatelj tenkista.

Ako sam to dobro izpretvarao to bi bio pritisak od 344,7378 mbar, mislim da si ti nešto u računu pogriješio...

[Bandzi]

Ne razumemo se. Ja o PNZ oblogama pišem u službi zaštite posade od radioaktivnog talasa.

Razumem ja o čemu pričaš. Misliš da PNZ zaštita nije neophodna (ili je njena zaštita upitna), pa bi umesto nje trebalo staviti neku kompozitnu oblogu, radi poboljšanja oklopne zaštite.

U vreme kada je T-72 uveden u službu, hladni rat je uveliko bio u toku. Mislilo se da je nuklearni sukod neizbežan, pa se pored NHB zaštite borbenih vozila radilo i na izgradnji ogromnih podzemnih kompleksa, kako u inostranstvu tako i kod nas (Željava, Slatina, ARK...)

Pitanje PNZ obloga u tenku je slično kao i pitanje da li automobilu treba rezervni točak. Mislim da je bolje imati ga, pa makar i nikada ne bio upotrebljen.

PNZ obloga pored svoje osnovne namene da poboljša protiv neutronsku zaštitu tenka ima i neke svoje sporedne funkcije, koje su već navedene. Ona kao modularno izvedena unutrašnja obloga, može i da olakša ugradnju sloja kevlara, kao dodatne protiv kumalitivne zaštite unutrašnjosti tenka.

[Rocker]

Možda nisam u pravu, ali nešto mi se čini da je PNZ zaštita tu više zbog zaštite računara i ostatka elektronike u tenku, nego same posade.

[Vladimir Ivanović]

Koja je glavna razlika između tenkova T55 i T59. Tenk T59 se pravio u dva kalibra. !00 mm i 105 mm. Tenk T59 je nastao od tenka T54 koji su Rusi prodali (dali) Kini. I šta su Kinezi napravili. Izbacili ABHO zaštitu, PNZ oblogu i uradili dehermetizaciju tenka. Tenk T59 ne može pod vodu. I da li je zato lošiji T59 od T55. Tenk T59 je zato upola jeftiniji od T55. U ovim silnim ratovima ni jedan tenk nije išao pod vodu, a niti mu je trebala ta mogućnost. Isto vrijedi za ABHO opremu. Mislim da manje od 5 % tenkista zna koristiti DRHT i KUV (kutija upravljanja ventilacijom) u tenku. Da li je to potrebno ili nije, nije ni moje ni vaše da o tome raspravljamo. Neka je sijeda glava dala TTZ (tehničko taktičke zahtjeve) za ovaj tenk, na savjetu (staraca u SSNO-u) je to usvojeno i tako je to pravljeno. Čajevac je to pravio.
Proračuni oko toga ko bi preživio, a ko nebi preživio, malo su nezgodni. Vojska je potrošna roba i zamjenjiva. Tehnika je potrošna i zamjenjiva. Da li je bolje napraviti (kupiti) jedan T55 ili dva T59 za istu cijenu.

PNZ zaštita je stavljena u tenk T55 u kojem su od osjetljive elektronike bile samo elektronske cijevi u stabilizatoru Ciklon i u radio stanici R113 i R123. Njima atomsko zračenje nije moglo puno da naškodi, sem ako atomska bomba nije bila blizu bačena. Ali bi u tom slučaju posada nastradala. U tim serijama tenkova nije bilo računara i slične osjetljive tehnike.

Mi možemo da raspravljamo oko toga je li to trebalo, ili nije, izgleda li to lijepo, ili ne, koje je boje itd.

Pozdrav

Vlado