Tenk M-84

[Rainer]

Ako sam to dobro izpretvarao to bi bio pritisak od 344,7378 mbar, mislim da si ti nešto u računu pogriješio...

Nije 100m nego je 0.1km. Ti si to pretvorio u mbar, a ja u Pa i obojica smo u pravu. Sad je pitanje što toliki tlak može ili ne može napravit tenku o kojem je riječ. Pretpostavljam da bi netko to mogao znat, vidim da ovdje ima enciklopedijskih poznavatelja tenkova, ja nažalost ne spadam u te, al eto, nešto znam o nuklearnom  oružju, bolje išta nego ništa...

Usput, može li mi netko pojasnit šta je to PNZ obloga i kakvog je sastava i strukture?

[Vladimir Ivanović]

PNZ obloga je skraćenica od protiv nuklearna zaštita. Liči na tvdu gumu koja je na jednoj strani (prema posadi) pokrivena sa grubim platnom koje je zaljepljeno za ovu debelu gumu. Liči kao da je impregnirana sa tim platnom.
NA ruskom se zove противнейтронный подбой, a na engleskom POV plasticized lead anti radiation lining. Fabrika obuće koja je nekad pravila ovu oblogu u Skoplju imala je 770 radnika. Otišla je u stečaj.

Kod montaže neke opreme u tenk ponekad je bilo potrebno "ištemati" ovu oblogu da bi se ugradio neki uređaj. Naročito kad sam radio tenkove T55. Čekić, oštri sjekač i udri. Kasnije se to zafarba da se obloga nebi ljuštila.
Montirala se u tenk tako što se nabacivala na zid kupole, a pričvršćivala se navrtanjem velikih širokih matica na već postojeće privarke sa navojem koji su bili zavareni u unutrašnjosti kupole.


Na ovoj slici se vidi unutrašnjost tenka T72, strana komandira, a gdje je PNZ obloga pričvršćena na zid kupole velikim okruglim maticama.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

a ovdje se vidi na obrtnom transporteru, ispod nogu nišandžije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ovdje se vidi obložen plafon kupole sa oblogom.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pozdrav

Vlado

[micha]

   Pre par godina sam gledao kako seku T-55 prema dogovoru o smanjenju naoružanja. Proces je relativno jednostavan i veoma obeshrabrujući za ljubitelje tehnike i posade tenkova.
   Naime, posle ispuštanja svih eksploatacionih tečnosti i vazduha iz sistema, a pošto je skinuto kolektivno naoružanje i pregledana unutrašnjost pristupa se paljenju baš te PNZ pomoću acetilenskog brenera. Usled visoke temperature plamena obloga nakon nekog vremena počinje da gori, iako nije lako zapaljiva, poput buktinje koje se formiraju na lukovima. Nakon dan-dva, zavisno da li je duvao vetar ili padala kiša, kada izgori sve što je moglo pristupa se svlačenju kupole pomoću TZI-ja i sečenju oklopnog tela na manje komade, tako da se tenk odatle može deo po deo prevesti i Tamićem. Na patosu se formira pogača od zgure, tj. pomešanog istopljenog bakra, aluminijuma i mekših metala debljine 10-tak cm. To su ostaci električne i hidraulične instalacije, periskopa i kućišta raznih uređaja i svega ostalog što se istopilo usled visoke temperature prilikom gorenja PNZ i pretvorilo u kašu.
    Možda ta oplata nije tokom eksploatacije služila svojoj osnovnoj nameni, čak šta više smetala je pošto u T-54 bez nje ima više mesta nego u T-55A, ali je dobro poslužila majstorima koji su sekli tenk da lakše urade posao. Pomalo morbidno ali u suštini tako pre ili kasnije završi svako oružje.

[Brok]

Pitanje PNZ obloga u tenku je slično kao i pitanje da li automobilu treba rezervni točak. Mislim da je bolje imati ga, pa makar i nikada ne bio upotrebljen.

Nisi baš našao najbolju komparaciju, ali da upravo tako nekako.

Koja je glavna razlika između tenkova T55 i T59. Tenk T59 se pravio u dva kalibra. !00 mm i 105 mm. Tenk T59 je nastao od tenka T54 koji su Rusi prodali (dali) Kini. I šta su Kinezi napravili. Izbacili ABHO zaštitu, PNZ oblogu i uradili dehermetizaciju tenka. Tenk T59 ne može pod vodu. I da li je zato lošiji T59 od T55. Tenk T59 je zato upola jeftiniji od T55. U ovim silnim ratovima ni jedan tenk nije išao pod vodu, a niti mu je trebala ta mogućnost. Isto vrijedi za ABHO opremu. Mislim da manje od 5 % tenkista zna koristiti DRHT i KUV (kutija upravljanja ventilacijom) u tenku. Da li je to potrebno ili nije, nije ni moje ni vaše da o tome raspravljamo. Neka je sijeda glava dala TTZ (tehničko taktičke zahtjeve) za ovaj tenk, na savjetu (staraca u SSNO-u) je to usvojeno i tako je to pravljeno. Čajevac je to pravio.
Proračuni oko toga ko bi preživio, a ko nebi preživio, malo su nezgodni. Vojska je potrošna roba i zamjenjiva. Tehnika je potrošna i zamjenjiva. Da li je bolje napraviti (kupiti) jedan T55 ili dva T59 za istu cijenu.

PNZ zaštita je stavljena u tenk T55 u kojem su od osjetljive elektronike bile samo elektronske cijevi u stabilizatoru Ciklon i u radio stanici R113 i R123. Njima atomsko zračenje nije moglo puno da naškodi, sem ako atomska bomba nije bila blizu bačena. Ali bi u tom slučaju posada nastradala. U tim serijama tenkova nije bilo računara i slične osjetljive tehnike.

Mi možemo da raspravljamo oko toga je li to trebalo, ili nije, izgleda li to lijepo, ili ne, koje je boje itd.

Pozdrav

Vlado

Ako se disktutuje na nivou prosečnog tenkiste onda i ne moramo da diskutujemo, ali tebe doživljavam daleko više od prosečnog tenkiste.
Koga da pitam nego čoveka koji je bio u užem timu konstruktora između ostalog tenka T-59 i jugoslovenskih tenkova M-84 i Igmana.

[Vladimir Ivanović]

Brokeru, ja sam radio modifikacije tenka T59 u Pakistanu. Taj tenk ima bezbroj modifikacija, počev od kalibra, nišanskih sprava, oklopa, daljinomjera, stabilizatora itd. Velik broj tih modifikacija je napravljen u fabrici HRF, kasniji HIT u Taksili pored Ravalpindija u Pakistanu. Neke su tamo radili Kinezi iz kineske fabrike tenkova, a neke su radili sami Pakistanci, od razvoja do realizacije. Ja sam radio samo jednu modifikaciju tog tenka. Tenk T54 su konstruisali Rusi, a na osnovu njega su Kinezi napravili tenk T59. Izbacili ABHO zaštitu, izbacili nepotrebna dijelove za hermetizaciju, ugradili ventilacioni otvor na kupoli iznad poslužioca, ubacili kasnije top L7A1, 105 mm, itd.
Daleko sam od konstruktora ovoga tenka. Doduše, radio sam u toj fabrici u Kini gdje je taj tenk konstruisan, ali konstrukciju drugog tenka. Dakle, nisam konstruktor.

Modifikaciju Igman sam samo ugrađivao i ispitivao, popravljao i prepravljao. Ni tu nisam konstruktor. To je gospodin Olafson iz Švedske. Bofors. Uradio je konstrukciju po narudžbi za nas.

Na razvoju domaćeg tenka radili su veliki timovi ljudi. Tu sam bio samo mali šarafić u velikom mehanizmu. Tu sam radio u razvoju, kontroli, tehnologiji, proizvodnji, servisu itd. Montirao i popravljao po svijetu, gađao, obučavao, popravljao u ratu, gađao u ratu, pogođen u ratu, pisao na Palubi itd.

Pozdrav

Vlado

[Bozo13]

JOš mali OT.

Vlado, rekao si da imaju kinezi odličan 125 mm top. Dali je i 105 mm L7A1 kopija tako kvalitetna?

[Vladimir Ivanović]

Sa kineskom kopijom topa L7A1, 105 mm, na tenku T59 sam gađao oko pedesetak zrna. Sa tim topom sam se sretao i na tenku M60 američke proizvodnje. Nemam dovoljno podataka da bi mogao vršiti poređenje kineske verzije topa sa originalnim topom. Ali ako je rađen tehnologijom kao i ovaj top 125 mm za kineske tenkove, pretpostavljam da je bolji od originala.

Slika tenka T59 na kojoj ispitujemo modifikaciju

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]






Pozdrav

Vlado

[Bozo13]

Hvala Vlado.

LPB

[Trifko]

Jel T-59 ima u osnovi Meteo senzor ili ste ga naknadno budžili, a ako me oko ne vara čini mise da nazirem na drugoj slici obrise poznate nišanske sprave

Da ne bude sve off Što se tiče PNZ obloga mislim da je to čisto marketinški da nekako opravdaju visoku cijenu tenka a i lakše j čevjeku nekako da uđe u borebenu mašinu kad misli da ima dodatnu sigurnost???

[Vladimir Ivanović]

Godine 1990 A.D. prikazan je tenk M84 u Pakistanu. Najbolji prikaz tenka u Pakistanu, a po izvještaju    nekih mojih prijatelja iz pakistanskih službi. Prikaz je bio tako dobar da je i Indija jako brzo nakon toga tražila prikaz. Poznato je da ove dvije zemlje imaju veoma sličnu istoriju i zahtjeve, kad nešto kupi jedna vojska, odmah to kupi i komšijska. Imaju suradnju preko  raznih službi. I nešto se oteglo oko potpisivanja ugovora sa Pakistanom, jer je već rađena isporuka Kuvajtu, pa su kapaciteti Đure Đakovića bili na maksimumu. Međutim, kapaciteti ostale vojne industrije SFRJ nisu bili u takvom položaju i mogli su ponuditi još projekata svijetu.
I Pakistanu je ponuđena modifikacija tenka T59. Rađena je u fabrici HRF, Taxilla, kasnije poznatoj kao HIT , pogledaj http://www.defence.pk/forums/pakistan-defence-industry/35497-heavy-industries-taxila-weapons-guide-specifications.html

Fabrika se nalazi nekih tridesetak kilometara od Ravalpindija na sjeveru Pakistana.
Tada je Pakistan tražio neko rješenje za svoje tenkove T59. Na kraju je napravio modifikaciju koja se zove Al Zarrar. To je ogroman kompleks vojnih fabrika. Tu se prave razni topovi, haubice, tenkovi itd. Malo mi je bilo čudno što se u telefonskom imeniku u hotelu na dijelu Taxilla, daje popis svih telefona u fabrici, pa se navodi proizvodnja tenkova, topova, motora, haubica, itd. Imena, prezimena, šta rade, tako da se lako može shvatiti proces proizvodnje u fabrici.

I tamo je otišla jedna ekipa iz moje firme, koja je tamo bila 4 mjeseca i nije završila posao. Direktor firme ih sve povlači nazad, a meni prekida neke druge projekte na terenu i traži da se vratim u nazad, te nakon nekoliko dana odlazim sa jednim komercijalistom i optičarem u Pakistan. U fabrici sam radio 22 dana i od gole kupole uradio kompletnu montažu kupole i sastavio kupolu tenka sa svim djelovima. Nakon toga smo otišli sjeverno na poligon da ispitamo tenk. Ovo sastavljanje bi kraće trajalo da mi nisu sasjekli veliki broj kablova  sa kranom kod montaže kupole na šasiju.

Pored mene su Kinezi iz fabrike u kojoj sam kasnije radio u Kini radili modifikaciju tenka T59 na tenk T69-II. Sreo sam ih kasnije u Kini.

Bilo mi je interesantno kad smo išli od Taxille do poligona prolazili smo pored prislušnog centra pakistanskih službi. Kilometri raznoraznih antena ogromnih dimenzija.

Tu sam ugradio u tenk T59 sistem upravljanja vatrom koji je prije toga ugrađivan u tenk T55 i koji se zove Igman. Tu je veliki dio elektronike koji se ugrađivao u tenk M84. Razlike su bile u balističkom softveru, kablaži, izvršnim elementima, interfejsu prema tenku, itd. To sam sve rješio i otišli smo na gađanje. Na gađanju se tenk nije baš dobro proveo. Ja sam gađao, ali to je bilo loše gađanje.

Nakon nekoliko mjeseci idemo ponovo na isto mjesto, ali ovaj put malo prošireni. Ide još jedan komercijalista i nišandžija. Moj komšija na spratu, vrata do mojih, a koji je bio nastavnik u ŠCOMJ Banja Luka, i ispitivao razne tenkove kao nišandžija. Vrhunski nišandžija.
Sad je gađao on. I opet isti rezultati. Tenk vraćamo u Taxillu, sistem demontiramo i pakujemo za vraćanje u Banja Luku, ali je negdje  nestao u transportu i nikad nije vraćen u Banja Luku.

Dolazimo kući i vršimo razne analize i ne možemo naći uzroke lošeg gađanja.

Nakon nekog vremena konstruišem neku test opremu za ispitivanje tenkova i slučajno nailazim na katastrofalnu grešku u balističkom softveru. Kombinacijom uslova gađanja dolazi se do uslova za stvaranje greške. Nakon ispravke greške u softveru sistem radi odlično.

Taj dan kad sam našao tu grešku druga ekipa, dio ovih koje je direktor vratio, radili su u Egiptu tenk T55 sa termovizijom. Javljam im da ima greška u balistici i da sačekaju da im pošaljem ispravljeni softver. Sa novim softverom imali su gađanje 100 % u metu.

Softver za tenk je modularan. Nisam provjerio da li u softveru za tenk M84 ima ova greška. Kasnije sam radio izmjenu softvera za Kinu, pa sam te stvari drugačije riješio.

Na onim prikazanim tenkovima na sajmištu na sajmu naoružanja "Partner" je tenk sa takvom katastrofalnom greškom.

Dakle, taj tenk je slici. Nišanska sprava, DNNS-1,  koja je veoma slična onoj na M84, DNNS-2, i  meteo senzor sa nosačem kao na prvoj seriji tenka M84.

PNZ obloga nije u tenku baš bez veze. Ima ona i dobre strane.

Pozdrav

Vlado