Tenk M-84

[Vladimir Ivanović]

Član 11. Bolje da ne pričam.

Vlado

[kumbor]

...bio pogađan.

Više puta pominješ ovo, ali nikada nisi opisao - kakav je osećaj biti pogođen?

Ja sam FF razumeo da ga interesuje kako izgleda kada tenk pogodi određeni projektil, a to je tehničko pitanje, tj. gde je koji član posade bio u trenutku pogotka u vozilu, kako izgleda udar, kako dejstvuje npr. kumulativni mlaz, kako se ponaša kada naiđe na prepreku, npr. metalni ram sedišta, kako reaguje punjenje na pogodak ako ne eksplodira (ako mlaz ne udari u čoveka, naravno), šta prvo od opreme izađe iz stroja od udara, kako se struktura tenka ponaša pri udaru, itd, i tsl. Mislim da ovakvo tumačenje odgovora ne može biti povezano sa tačkom 11  Pravilnika foruma ni na koji način. Naravno, prvi je uslov da li želiš o tome da govoriš, jer su takva sećanja zasigurno vrlo teška i traumatična za svakog normalnog čoveka.

[Vladimir Ivanović]

Ma nisu traumatična sjećanja. Za mene je to bio posao kao posao.

Dakle, sjedim mjestu komandira M84 i nešto pancirno zveknulo u kupolu. Osjećam se rastureno, ko da me je pregazio brzi voz. U tenku se ništa nije slomilo, sem mene koji sam bolovao nekoliko dana. Na tenku dva drugara sa kojima sam godinama radio tenkove. Makso je bio dugo sa mnom i bio je prije toga već ranjen. Sjedio je u tenku M84 na mjestu vozača i ispred tenka je pala granata i izbila iz zemlje komad koji je uletio u tenk i pogodio ga u grudnu kost, te je slomio. Nakon završenog bolovanja njegov prvi teren je bio ovaj sa mnom i opet je zaglavio na bolovanju. Njega je udar digao sa tenka i odbacio ga nekoliko metara. Ja sam malo odbolovao i vratio se nazad. tenk je popravio ovaj treći drugar koji je bio sa nama, ali mu ništa nije bilo.

Stojim na tenku i čujem poznati zvuk padajuće granate. Ovaj put je bio VBR. Pokušao sam da skočim sa tenka, ali nisam stigao. I oko mene počeše da padaju granate. Međutim, ovo nisu bile JNA granate nego neke za koje su pravljene u toku rata. Ove su se kod eksplozije samo rascvjetavale. Nije bilo parčadi i parčadnog dejstva. Ali je bila veoma jaka eksplozija na nekih 5 do 6 metara od mene. I to nekoliko komada. Prva me je granata bacila sa tenka na zemlju, a ostale koje su padale blizu su me samo bacale lijevo desno. Podvukao sam se pod tenk i čekao da to završi. Ni jedna granata nije imala parčadno dejstvo, nego su se samo rascvjetavale kao viršla kod kuvanja. Međutim, jedna je pala na naš kamion koji je bio totalno uništen. Mjesec dana crnila i modrica, jaukanja i ponovo na isto mjesto.

Sjedim u tenku na mjestu vozača i iz šumarka izlijeće momčina i gađa me sa nečim tipa RPG, Ambrust ili nešto slično. Pogađa lijevi lenjivac na tenku i oštećuje gusjenicu i lenjivac. Ja sam se zavukao u tenk, te me je samo jaka eksplozija patila. Još uvijek mi zuji u ušima. Doživotno. Jedno vrijeme, oko pola godine, sam bio skoro sasvim gluv. Lijeva bubna opna probijena i doživotno oštećena. Sada mi, već godinama, veoma zuji u oba uha. Najvjerovatnije zbog toga.

Da sam normalan poludio bih.

Pozdrav

Vlado

[Brok]

Ma nisu traumatična sjećanja. Za mene je to bio posao kao posao.

Ma kakav crni posao. Posao koji nema cenu je sve samo nije posao. Ne ponovilo se da Bog da nikada i nikome na svetu.

Sjedio je u tenku M84 na mjestu vozača i ispred tenka je pala granata i izbila iz zemlje komad koji je uletio u tenk i pogodio ga u grudnu kost, te je slomio.

Na kom mestu je tenk bio probušen. Verovatno kosa ploča.
Pa koji li je bio kalibar kada je izbio iz zemlje komad koji je probušio predpostavljam prednju kosu ploču. To bilo baš nešto veliko.
Da je bio direktan pogodak neću ni da mislim šta bi bilo.

Baš me zanima, jeste li imali tada granata u prednjem saću ili samo u OT-u.

[Vladimir Ivanović]

Komad izbijene zemlje je uletio kroz otvor vozača i pogodio ga u grudi. Sjedio je majestu vozača i kad je pčelo da padaju granate samo se zavukao na mjesto vozača.

Šta je tada bilo u tenku, to nema teorije da se sjećam. Nije probijena prednja kosa ploča. Zolja ne može probiti prednju kosu ploču tenka M84. Buši više od 60 cm, ali ne ulazi unutra.

Najgori je osjećaj zujanja u glavi. Zuji do ludila. Tutnji.


Pozdrav

Vlado

[Brok]

Verovatno mu sedište bilo podignuto.
Dobro je reagovao.
Za Zolju ne znam, ali Osa buši kosu ploču bez problema, isto drugar na mestu vozača je bio izranjavan. Spasila ga desna boca za vazduh.
Doterao tenk na rezervni položaj i tu se onesvestio, pošto je dosta iskrvario.

[FF]

Hvala Vlado na pojašnjenju.

[dzumba]

Код Владе су типичне "бласт" повреде, настале ударом ваздушног таласа (услед експлозије) и повреде настале услед екстремних вибрација као последица удара пројектила у тенк. Иначе, директни погодак артиљерсијке фугасне гранате (105мм и веће) у куполу тенка је често фаталан по посаду, јер прво може откинути куполу, а ако се то не деси (није баш било "директно") деси се управо ово што је Владо описао - одвали бубреге, пуцају бубне опне, пуцају капилари у плућима.

[pvanja]

Maksimalni ugao za koji može da se otkloni nišanska sprava je 80 hiljaditih. Tačnije 79,84 hiljadita. Nakon te daljine nišanska sprava ide u posredno gađanje. U tablicama gađanja daljina za TF zrno ide do 9400 metara. Zavisno od ostalih uslova gađanja neposredno gađanje je do oko 5600 metara. Nisam više siguran.

Ja sam gađao do 4000 metara, u svim uslovima gađanja, stoji- stoji do pokret - pokret. U ratnim i mirnodopskim uslovima. Gađao i bio pogađan.

Gađanje iz zastanka nije potrebno. Sasvim se dobro gađa iz pokreta. Za gaanje do ovih daljina posada i ne treba sa bude nešto uštimana. Ako je tenk uštiman na ovim se daljinama može pogoditi puno manji cilj.
Pozdrav
Vlado

Znam da si pominjao da si prilikom gadjanja uspevao da skoro proteras drugo zrno kroz rupu na meti od prvog.

Zbog cega se onda u zvanicnim podacima spominje verovatnoca pogadajnja do 50% cilja na daljini od 2000 m za pokretan cilj?

[dzumba]

Вероватноћа поготка се одређује експериментално и математички (статистички). Отуда то 50%. Уосталом логично је да вероватноћа опада са удаљеношћу циља, уз то још и покретног. У приказима се истичу две вероватноће: теоријска (статистичка) која се добија за неке просто речено стандардне (оптималне) услове (температура ваздуха 20 степени, ветар до 0,5 м/с и сл.) и практична, она која се добија у  реалним временским просторним и тактичким условима. За ову прву постоје формуле које су добијене на основу испитивања у тим "идеалним" условима. Вероватноћа у реланим условима битно зависи од обучености, односно опште способности стрелца да сагледа чиниоце који утичу на погодак и да их унапред, пре опаљења поправи (измени), односно води рачуна о њима. Е, то ти је Владо. Заправо то је изузетак који потврђује правило.