Tenk M-84

[S.PALESTINAC]

Zbog konstrukcije motora broj obrtaja je ograničen na 2300 ob, a preporučen 1600-1900.
Da se neko igra sa graničnim vijcima na PVP, deluje mi prilično neozbiljno, a morao bi i MOD da reaguje.
Nisam siguran da bi se i u tom slučaju mogla dobiti neka znatno veća brzina bez neke havarije na tenku.

Kakva je bila prezentacija i ko ju je prezentovao pokazuju i rezultati našeg posla sa Kinezima za zajednički tenk za pakistansko tržište.
Koliko je meni poznato uzeli su Ukrajinske motore iako je naš tenk na ranijem prikazu u Pakistanu bio znatno bolji!

[Vladimir Ivanović]

Banzi, jedno pitanje.

Tenk M84K je počeo da pravi VTI u Banja Luci negdje pred rat. Kad sam došao u tu jedinicu u maju 1992 godine, gdje je rađena ta komandna varijanta tenka, zatekao sam rasturem T72K i M84 koji je trebao da bude M84K. Oba u dijelovima. Taj tenk koji je bio u pokušaju je bio iz prve serije tenka M84, 54-ti komad prve serije.

VTI je kopiranjem T72K pokušavao da napravi M84K. I kad je počeo rat stručnjaci VTI-ja su napustili Banja Luku.

Pošto su tenkovi bili očerupani po sistemu kanibalizma, tj korišteni za opravku drugih tenkova, trebalo mi je oko mjesec dana da ih iskompletiram i vratim u ispravno stanje, te ih vratim u jedinicu. I uspio sam to i vratio ih u jedinicu, sem što nisam imao agregat za M84K. Našao sam komandnu radiostanicu sa jednog zarobljenog T55K, te sam je prebacio na ovaj M84K.

Sad prvi put čujem da je napravljen M84AK.  Znam za M84ABK, kuvajtski. Tih ima više varijanti. Mislim tri različite varijante tenka M84ABK. Tj, ja sam bio u tri različite varijante tenka M84ABK i u ovoj jednoj M84K koju sam završio na započeti posao VTI-ja. Ali sad prvi put čujem za M84AK.

Daj malo više podataka o tom tenku. Gdje je to bilo i kada. Šta si vidio na i u tom tenku.

Pozdrav

Vlado

[micha]

   Na T-55K komandna stanica je R-112 ili R-130 koji su oba lampaši i pored velikih gabarita poseduju i po dva pretvarača kojima obezbeđuju potrebne napone iz kolske mreže. U T-55K ovaj RU stoji na vencu kupole iza zadnjaka topa gde je zbog zakošenosti kupole ova prosečena i navarena zaštita od čeličnog lima da bi se zatvorila rupa. Pored benzinskog agregata, koji se nalazi u saću kod vozača i obezbeđuje dopunu akumulatora kada RU radi a motor tenka nije u pogonu, ovaj tenk poseduje i poluteleskop antenu od 10 m sa nosačem zavarenim na kupolu kod luka komandira i mesta za lengerisanje zatega antene. Zato ovaj tenk ima i smanjeni BK granata da bi se smestila oprema. Sve zbog KT radio-uređaja srednjeg dometa koji omogućava vezu komandanta bataljona ili oklopne brigade sa višom komandom.

   Nekoliko puta tokom čl. 11 i čl. 1999. vispreni organi komande su greškom upućivali po dva ovakva, komandna tenka u jedan bataljon, dok bi drugi ostajao bez komandnog tenka. Vojničkoj pameti nema slične u životinjskom svetu pa su isti ti stručnjaci koji su zamesili tarapanu predlagali da majstori od linijskog tenka naprave komandni! I to na livadi bez alata i opreme. Po sistemu: pop-đaku, đak-crkvenjaku ili poznatijem kao linija komandovanja ovakvo naređenje stiže i do Tehničke službe čiji vodeći ljudi nemaju hrabrosti da saopšte komandi da je to nemoguće, pa sa takvom idejom dolaze u radionicu gde bivaju ismejani. Igra gluvih telefona počinje i traje nekoliko dana dok k-dant pomenutog bataljona bez komandnog tenka ne zavapi na referisanju: Gde ga je moj tenak? I tada sav prljavi veš izlazi na videlo pošto najviše starešine, tenkisti, znaju razliku i ograničenja ovakvog vozila i da se to može prepraviti ali tek u fabrici ili TRZ-u. Hvala Bogu da nikad ne postavljaju dvojicu glupih na odgovorne dužnosti već je uvek bar jedan visokointelegentan da bi mogao da počisti za svojim zamenikom, inače sam nekoliko puta dobijao bravara sa bocama spremnim da proseče kupolu koga sam zaustavio u zadnji čas.

   Zato me interesuje koji si RU Vlado ubacio kao komandni u M-84 i gde si ga smestio,gde su bili pretvarači, gde bi stavio agregat da si ga imao i sl. Do sada nisam video u VS M-84K niti bilo koju komandnu verziju na upotrebi u jedinicama ili na terenu. Čuo sam da je jedan ovakav M-84 bio u 1. oklopnoj u Beogradu ali nisam imao sreće da ga sretnem. Ako ne želiš da kažeš razumeću ali me živo zanima gde bi stala, recimo R-130M.

[Vladimir Ivanović]

Prošlo je od toga više od 20 godina. Sve se slabije sjećam.

Taj tenk je bio u rasutom stanju. Kao i T72. I dosta očerupana oba. Obe kupole su bile jedna uz drugu na nosačima. I šasije su bile jedan uz drugu. Na M84 prednji desni unutrašnji rezervoar, kod vozača sa njegove desne strane, je bio prepravljen za prihvat agregata. VKU je imao šest konektora na fiksnom i šest na pokretnom dijelu. U onome dijelu šasije, kad je kupola u nuli, ispred nogu komandira ima malo praznog prostora, tu je već bila smještena navigaciona aparatura. Ruska. Iza već navedenog unutrašnjeg rezervoara. Do bočne stranice šasije. Više se ne sjećam oznake. TNA ili tako nekako. Komandni dio ove navigacione aparature bio je ispred komandira. Negdje kod rezervoara vertikale. Zbog toga su bili oni dodatni konektori na VKU. Radio stanicu RU-130 sam "zbavio" sa jednog zarobljenog tenka T55. Neću reči čijeg, jer bi odmah bilo raznih komentara. Sa tog sam tenka skinuo i pretvarač za napajanje radio uređaja, jer mu više nije bio potreban. A i ostalu opremu. Radio uređaj sam stavio iza leđa komandira. Na pod. Tu sam stavio i pretvarač. Bio sam ograničen dužinom kablova na opremi koju sam imao. Na ovome M84 je već  bila probušena kupola na zadnjem dijelu za prolaz antenskog kabla. Tu sam provukao antenski kabal. Nosač štapova antene sam skinuo sa onoga T55 i zavario na zadnji sanduk na M84. Kao i na T72. Sajle za učvrščivanje antena, kao i ručni pogon za dizanje antena sam stavio u zadnji sanduk na kupoli. Sad sam tu imao probleme sa unutrašnjom vezom. Dvije radio stanice, a jedna unutrašnja veza. Međutim, uz malu pomoć mojih prijatelja, iz firme Rudi Čajevac, Telekomunikacioni uređaji, napravljen je uređaj za unutrašnji razgovor sa mogućnošću izbora radio uređaja. Bile su razlike u konektorima. Ruskim i domaćim. I prema šljemafonu. Problemi sa grudnim prekidačem. Izlazak na predaju. Znam da nisam spojio kabal za vanjski priključak šljemafona. Na kupoli iza otvora komandira. U stvari ovi moji drugari su prepravili i ugradili malo modifikovan sistem unutrašnje veze sa borbenog vozila Vidra koje se razvijalo u Čajevcu. Komandni BVP.
Onda su se tu javili drugi problemi. Međutim, već sam imao dosta iskustva na tenkovima, pa sam dosta problema rješavao "iz glave". U toku razvoja tenka nekoliko godina prije toga imali smo problem zračenja radio opreme. U toku predaje radio stanice, računar je znao da pobudali. Sad sam imao isti problem na ovome tenku. Dodatno oklopljavanje antenskih kablova je rješilo dio problema. Ovo je bio tenk iz prve serije. Nosać meteosenzora na preklapanje. Dugačka verzija. I radio stanica velike snage u predaji, a na metar i po od predajne antene kabal od meteosenzora. Ubitačno jako magnetno polje od zračenja antene. Dovoljno je malo oštećenje kabla, širma, pa da sistem poludi. Opet, i tu dodatni oklop. Širm. Improvizacija, ali koja radi.

Kod ovakvih sistema opasno je kad postoji oštečenje širma na predajnoj opremi. Iz antenskog kabla tada "šprica" smetnja. Problem je i kad na ostaloj opremi postoji oštećenje širma. Ili širm nema adekvatno uzemljenje. Opet se nakupi smetnje na sistemu, te kad komandir ode u predaju, top počinje da se diže sam od sebe. Ili kupola ode u jednu stranu. Ulazi smetnja na kabal.

Ovakav "kvar" smo imali i kad smo radili SUV na tenku T55, a bio je stariji, oštećen, kabal od radio stanice, pa do mjesta gdje prolazi kroz kupolu, do antenskog nosača.

To je otprilike ono čega se sjećam vezano za taj komandni tenk. Listam po radnoj beležnici, ali i tamo su slova več izbljedjela. Izbljedio je i tekst o ovome tenku. I reg. broj mu je izbljedio u mojoj svesci. I od ovoga T72.

Pozdrav

Vlado

[Eskimko]

Evo imate ovde ilustrovan prirucnik za gadjanja iz m84 t55 i BVP sa razlicitim vrstama municija.

http://www.4shared.com/office/jHzpSwnF/Ilustrovani_prirucnik_uz_pravi.html

[micha]

   Hvala Vlado na korisnim informacijama! Zaboravio sam na el. mag. zračenje koje je kod ovog uređaja prilično. Iako ima 40 W snage emisija se vrši na kratkotalasnom opsegu, pa je samim tim štetnija po elektroniku u tenku. Položaj R-130-ke iza leđa komandira ne omogućava lako manipulisanje uređajem pogotovu ako treba promeniti frekvenciju i sl. ali šta je tu je. U pravilu za ovaj RU piše da je tenkovska varijanta teška 90kg i da vuče 13 A na predaji iz kolske mreže. To je dosta opreme u tako skučenom prostoru uz relativno veliku potrošnju struje iz akumulatora tako da bi za neki duži rad morao da se dopuni agregatom.
   Kada bih morao da izvedem takav zahvat iskoristio bih RU-20 ( PRC-515 ) koji je svojevremeno proizvodio RIZ. Ovaj uređaj radi na širem frekventnom području uz manju snagu na predaji od 20 W. Posebna pogodnost kod ovog uređaja je što se upravljačka kutija može kablom odvojiti od ostatka uređaja tako da se može staviti na mestu pogodnom komandiru za upravljanje ( kutija je malih dimenzija ) dok se ostala skalamerija može ćušnuti tamo gde ima mesta ( može i u motornom odeljenju ). Potrošnja struje je nekoliko puta manja pošto je ovaj RU izveden u tehnici poluprovodnika a ne kao ovaj ruski lampaš, pa bi sa tenkovskim akumulatorima mogao duže vremena da radi bez potrebe za njihovom dopunom agregatom. Sam uređaj ne prelazi težinu od 20 kg pa bi se dosta uštedelo i na prostoru.

[Vladimir Ivanović]

Situacija je bila takva da nisam imao izbora. Sada ima malih radio uređaja koji ovo sve mogu da zamjene. Godina je bila 1992-ga. Rat. Iskoristio sam šta sam imao.

Radilo je dobro. Niko se nije žalio. Nisam mu montirao agregat, jer ga nisam imao.


Hvala Eskimko za ovaj link. Skinuo sam  Ilustrovani priručnik uz pravilo gađanja naoružanjem OMJ. I na prvoj stranici tri legende. Tenkovske. Milijan Bogičević, Dragoslav Čosić i Vito Grujić.
Moraću ovo da detaljno proučim.

Milijan Bogičević je prvi nišandžija na M84. Prvi ga je ispitivao. Kao KIK. Na Manjači. Obišao je malo svijeta sa ovim sistemom upravljanja vatrom. Doduše, u Siriji se baš nije proslavio. Ali nije on kriv. Greška je bila u softveru tenka. Kasnije sam to ispravio.

Pozdrav

Vlado

[Bandzi]

Banzi, jedno pitanje.

Tenk M84K je počeo da pravi VTI u Banja Luci negdje pred rat. Kad sam došao u tu jedinicu u maju 1992 godine, gdje je rađena ta komandna varijanta tenka, zatekao sam rasturem T72K i M84 koji je trebao da bude M84K. Oba u dijelovima. Taj tenk koji je bio u pokušaju je bio iz prve serije tenka M84, 54-ti komad prve serije.

VTI je kopiranjem T72K pokušavao da napravi M84K. I kad je počeo rat stručnjaci VTI-ja su napustili Banja Luku.

Pošto su tenkovi bili očerupani po sistemu kanibalizma, tj korišteni za opravku drugih tenkova, trebalo mi je oko mjesec dana da ih iskompletiram i vratim u ispravno stanje, te ih vratim u jedinicu. I uspio sam to i vratio ih u jedinicu, sem što nisam imao agregat za M84K. Našao sam komandnu radiostanicu sa jednog zarobljenog T55K, te sam je prebacio na ovaj M84K.

Sad prvi put čujem da je napravljen M84AK.  Znam za M84ABK, kuvajtski. Tih ima više varijanti. Mislim tri različite varijante tenka M84ABK. Tj, ja sam bio u tri različite varijante tenka M84ABK i u ovoj jednoj M84K koju sam završio na započeti posao VTI-ja. Ali sad prvi put čujem za M84AK.


Daj malo više podataka o tom tenku. Gdje je to bilo i kada. Šta si vidio na i u tom tenku.

Pozdrav

Vlado

Tenk M-84AK je bio komandni tenk 211. okbr. iz Niša i bio je jedini takav u jedinici, a kako sam tada čuo, moguće i jedini u tadašnjoj VJ (radi se o 1995./1996. godini). Radi se o prepravljenom M-84A u pretpostavljam isti nivo kao i M-84ABK, s tom razlikom da nije imao tri radio uređaja, već samo dva (marke Racal Dana) sa pripadajućim šlemafonima. Zaključio sam po tome jer je imao dva antenska nosača na zadnjoj strani kupole, a trećeg bočnog nosača nije bilo. Imao je pomoćni agregat el. energije i koliko se ja sećam, imao je na mestu komandira teleprinter. Prilično se dobro sećam neke manje tastature teleprintera na mestu komandira.

Evo slike tog tenka, snimljenog za vreme rata 1999. Slika je preuzeta odavde, a postavio ju je član @13  http://www.mycity-military.com/Oklopna-tehnika/Tenk-M-84_6.html

[Morskoprase]

Valjda su te sirijske "M-84" ove modernizovne T-72ojke.
Možda ide i u temu T-72, odluku prepuštam adminu.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Bandzi]

Na slici su kuvajtski M-84AB, a u naslovu piše da se radi o sirijskim tenkovima.

Evo originalne slike:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Morskoprase]

I ja nisam mislio, da su sirijski... Ali kad pogledaš prvi zastavi (gore levo) imaš na belom polju dve crne mrlje-zvezde. Šta bi sirijska zastava radila na kuvajtskim tenkovima, ne znam. Stoga zaključujem, a su to sirijski a ne kuvajtski temkovi. Ali Vladimir će razsuditi .

[treci puk]

Do danas sam mislio da se startovanje motora na tenku vrsi samo elektropokretacem, medjutim procitah na komsijskom forumu da se to radi sabijenim vazduhom. Nije do sada pisano na ovih 100 i kusur strana o startovanju motora. Usput imam i neka pitanja:

Da li je Iskra proizvodila elektropokretac za M-84, koliko akumulatora idu u tenk i koja je amperaza akumulatora. Da li je napon na elektropokretacu 24V kao na kamionima FAP4500...

[Bandzi]

I ja nisam mislio, da su sirijski... Ali kad pogledaš prvi zastavi (gore levo) imaš na belom polju dve crne mrlje-zvezde. Šta bi sirijska zastava radila na kuvajtskim tenkovima, ne znam. Stoga zaključujem, a su to sirijski a ne kuvajtski temkovi. Ali Vladimir će razsuditi .

Pročitaj tekst ispod prve slike: http://milinme.wordpress.com/2012/04/17/kuwait-national-day-parade-2011-1-m-84/

Do danas sam mislio da se startovanje motora na tenku vrsi samo elektropokretacem, medjutim procitah na komsijskom forumu da se to radi sabijenim vazduhom. Nije do sada pisano na ovih 100 i kusur strana o startovanju motora. Usput imam i neka pitanja:

Da li je Iskra proizvodila elektropokretac za M-84, koliko akumulatora idu u tenk i koja je amperaza akumulatora. Da li je napon na elektropokretacu 24V kao na kamionima FAP4500...

Startovanje se primarno vrši sabijenim vazduhom. Ako je pritisak u bocama manji od oko 70 bara zimi ili oko 40 bara leti, ide se na kombinovano paljenje vazduh-elektro, a ako ni to ne uspe, tek tada se pokušava sa čisto elektrostartom. Još jedan način pokretanja motora je i start vučom (šlepanje), koji se primenjuje tek u krajnjem slučaju, kada start vazduhom i elektro start nisu mogući. Takođe, moguća je i pozajmica vazduha ili električne energije sa drugog tenka ili agregata.

U M-84 ide 4 akumulatora od 140-155 Ah. vezani su kombinovano (serijski-paralelno) i tako daju napon od 24 V. Tenk poseduje elektropokretač-generator (snage 19 KW u režimu elektropokretača i 10 KW u režimu generatora). U režimu generatora isporučuje napon od oko 27 V. U režimu elektropokretača, relej elektropokretača prespaja akumulatore u serijsku vezu i tako isporučuje 48 V namenjenih za rad elektropokretača.

[micha]

   Kod M-84 startovanje se može vršiti električno pomoću start-generatora, vazdušno puštanjem komprimovanog vazduha iz boca u cilindre koji idu iz GMT u DMT preko razvodnika i kombinovano kombinacijom ova dva načina u isto vreme. Na ovaj način se startuju svi tenkovi sovjetske proizvodnje.

   Na M-84 se ne koristi klasičan elektropokretač čija je jedina namena startovanje motora već se koristi start-generator koji se pri pokretanju motora napaja sa 48 V iz akumulatora preko relea upravljanih elektronikom da bi po startovanju motora radio kao asinhroni generator tj. alternator jednosmerne struje koji puni akumulatore na 26 V. Znači pokretanje se vrši na sličan način kao kod kamiona koji imaju po dva akumulatora od po 12 V i čija je instalacija na 12 V a prilikom startovanja se preko BAP sklopke akumulatori vezuju redno i napon na elektropokretaču je 24 (26) V. Pošto u tenku ima 4 akumulatora 12 V /140 Ah njihovim rednim povezivanjem se dobija napon 48 (52) V za start dok se posle dve grupe od po dva akumulatora vezuju paralelno i tvore napon instalacije od 26 V.

[Morskoprase]

@Bandzi
Puno hvala na objašnjenju. Idemo školovati Čehe...