Tenk M-84

[milan333]

Moje razmišljanje je ovako, ako znamo da je M84 nastao 80-tih godina, pitanje koje se samo po sebi nameće je "Koliko su materijali i način obrade materijala od tad uznapredovali, a apropo tome koliko bi mogla uznapredovati i celokupna konstrukcija tenka?" i jako je široko i sveobuhvatno. Trebalo mi je vremena da isčitam svih 124 strane i kao neko ko je ove tenkove video samo na slikama saznao sam mnogo. čini mi se da je Broker ili neko drugi pomenuo da je prednja ploča višeslojna debljine 231 mm (predpostavljam sendvič tipa), ako bi se promenila struktura materijala te prednje ploče uvođenjem mnogih jačih a lakših materijala, smatram da bi se moglo dosta smanjiti ukupna masa tenka, a motor bi davo vise spec. snage.
Kako su izrađene bočne ploče i koliko je na njima primenjiva ista logika?
Ako bi se recimo primenom boljih i laksih materijala manje gustine za 2 g/cm smanjila ukupna masa kako bi i koliko to uticalo na balistiku, smirivanje topa i td. Predpostavljam da bi i oslanjanje torzionih opruga trebalo prilagoditi novoj ukupnoj masi.
Po vašim postovima sam zaključio da je sadašnja oprema SUV-a jako precizna sa potkalibarnom municijom na daljini od 4000 m, pod uslovom da ga koristi ekspert ili utrenirana posada sa mnogo provedenih ne časova nego godina vežbe. Kakva su iskustva sa TF projektilom na ovoj daljini? Predpostavljam da je malo neprecizniji ali u ok granicama.
Da li je uopste potreban veći domet automatskog režima gađanja(pogotovo na brdovitim terenima)? Čini ni se da je neko napisao da je neposredno moguće gađati ciljeve na oko 5400m, a sobsirom da je TF domet tablični 9400m, posredno je moguće gađati i dalje ciljeve.  Predpostavljam da se potrebe ovolikog dometa odnose na ravnije krajeve(pustinje) i kolika je tada preciznost i zavisnost preciznosti od obuke posade. Tenk nije skup, koliko može biti skupa obuka i nepravilno rukovanje.
Kakva je mogućnost implementacije nekih sistema aktivne zaštite poput Arene i Stora i imamo li mi neki domestikus sistem u razvoju?
Da li farba na tenku ili podloga farbe imaju neke materijale koji bi smanjili radio i toplotnu detekciju?
Čitao sam dosta o grafenu koji pored dobrih mehaničkih ima i odlične ostale osobine, ali to je tek naučna fantastika za naše uslove i istraživačko proizvodne kapacitete.
Nadam se da nisam puno rešetao  glupim pitanjima, ali ipak je tema modernizacija, a ne politička, ekonomska i privredna moć države da je ostvari.

Pozdrav

Milan

P.S.
Da li neko poznaje mog imenjaka Tasića i šta je sa njim radio, ako nije tajna?

[mikii]

Modernizovani M-84

[Rade]

U mornarici se kaže "polaganje dimne zavese", ovde nisam siguran koji je termin u upotrebi...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Rocker]

Ovo je stvaranje dimne zavese uz pomoć ubrizgavanja dizela u izduv motora? Koliko beše troši tako? Nešto mi je ostao podatak od 10 litara u sekundi, mada mi to zvuči preterano.

[Rade]

Jeste taj princip rada, pitanje je kako se zvanično zove taj postupak: zadimljavanje bojišta, poolaganje dimne zavese... ?

[kumbor]

Ja mislim da je u pitanju polaganje dimne zavese. Pri toj radnji troši oko 10l/min.

[kukimiro]

Stvaranje dimne zavjese. Prilikom rada dozvoljen je rad od 10 minuta u jednoj turi zadimljavanja. Potrošnja oko 10 l/min. BVP M80 oko 5 l/min.

[Vladimir Ivanović]

Danas sam saznao da starješine sa završenom vojnom akademijom, u kasarni na Manjači, ne znaju da treba dopunjavati akumulatore u tenku M84. O tome kako se dopunjavaju ima veoma lijepo napisan tekst u knjizi Tenk M84, a isti tekst vrijedi i u knjizi Tenk T72. Nedavno su nabavili nove akumulatore za tenkove, proizvođač Munja Zagreb, i sve su ih bukvalno uništili u kasarni na Manjači. Pošto je nazovi vojska takva kakva je takva je i tehnika. Za koji dan dolazi komisija iz Munje Zagreb da ispita kako su uništeni akumulatori u garanciji.

Kakva je to nova vojna akademija. Sad se ovi koji su nam uništili zemlju, a koji po službenoj dužnosti čitaju Palubu daju o ovome izvještaje nadležnim.

"Uspjeli smo. Oni tamo na Balkanu ne znaju ni akumulatore napuniti".

 

Pozdrav

Vlado

[leut]

Zanimljivo Vlado, ja baš htjeo nešto o akumulatorima. Naime, Planom nabave MORH-a za 2013. godinu planira se kupnja "Akumulatora 12V 140 Ah, SSP spec. suho punjeni za tenk M-64" u vrijednosti 1,400,000.00 kn. (Tenk je naravno M-84, a ne M-64 kako stoji u "Planu")

[Vladimir Ivanović]

To je taj akumulator. 12 Volti 140 Ah

Pravi ga Munja Zagreb, a sjećam se da je bio rađen u Subotici. Ne sjećam se u kojoj firmi.

[trpe grozni]

Vlado, da nije Sombor u pitanju ??
Subotica, kolko ja znam nema fabriku akumulatora.

[Vladimir Ivanović]

U pravu si.
KAd zađeš u šestu deceniju života polako sjećanje popušta.

 

[Bandzi]

Pored "Munje" Zagreb i "Black Horse" Sombor, viđao sam na tenkovima M-84 i akumulatore "Tesla" Brčko i "Trepča" Kosovska Mitrovica.

Da li su se ti novopečeni oficiri tenkisti, zapitali čemu služi akumulatorska stanica u krugu kasarne, ako već nisu naučili da se akumulatori jednom mesečno vade iz tenkova i nose na "kondiciranje" u tu istu akumulatorsku stanicu.

[micha]

   Možda su mlade starešine u pravu. Na M-84 ima priključak za mikropunjenje kojim se akumulatori mogu dopunjavati u vozilu bez njihovog vađenja koje je, uzgred budi rečeno jedno od najglupljih rešenja u istoriji ratne tehnike. Zamislite samo kada bi na svojim putničkim automobilima morali jednom mesečno ili jednom u tri meseca da vadimo akumulator i da ga na rukama nosimo, navodim lični primer, na treći sprat bez lifta i da ga posle dopunjavanja vraćamo istim putem nazad! Taj sistem je ostao nepromenjen još od Petra Drapšina komandanta tenkovske armije i verovatno se nikada na ovim prostorima neće promeniti. Kao da još uvek imamo stotine vojnika koji nemaju šta drugo da rade nego da vuku akumulatore!

   A ni samo vađenje akumulatora iz niše ne predstavlja neki problem, naročito ne za Supermena koji ga prevlači preko grudi, podiže jedan kraj uvis da bi prošao kroz luk vozača pod skoro 90 stepeni dok na njega pada sulfatizacija sa klema i curi kiselina. I tako četiri puta za svaki koji nema ni 30 kg ponaosob. Zamišljam bivšu koleginicu profesionalnog vojnika vozača tenka M-84 prilikom vršenja ove radnje i prosto na mogu da verujem da je neko dozvolio da se ona nađe na toj dužnosti, pored toliko drugih na kojima je mogla biti bolja od nas muškaraca.

   Generalno, priča je da proizvođač ne priznaje garanciju na akumulatore u garantnom roku ako se ne dopunjavaju najmanje jednom u tri meseca. Zašto takve uslove ne postavi i za akumulatore za civilni program? Pa zato što mu ih onda niko ne bi kupio nego bi uzeo pravi akumulator od Varte, Sachsa ili nekog drugog renomiranog proizvođača. Jednom sam negde pročitao da francuski tenk Leclerc, ne znam koja varijanta, može sa ugašenim motorom samo pomoću startera i akumulatora da pređe, ako se ukaže potreba usled kvara ili oštećenja od pogodka, do 3 kilometra! Daj bože da naši zimi mogu kada se ugase da ponovo startuju motor. Za ovo drugo nisu ni predviđeni.

   I onda dođu predstavnici fabrike da vide zašto je akumulator mrtav u garantnom roku, a oni ga tako lepo napravili od 145. put recikliranih akumulatora dodajući do 10 posto novog materijala. U Srbiji, zemlji izuzetno zaostaloj u svim oblastima se reciklira 90% akumulatora, tako da nam Trepča i ne treba a i sakupljači sekundarnih sirovina su na visini zadatka. Konkretni tenkovski akumulatori pored oznake nominalnog kapaciteta i napona imaju i oznaku ,, S '' što znači specijalni zbog drvene kutije sa ručkama u kojoj se nalazi i naročitih klema. I samo zbog toga. Po svojim električnim karakteristikama isti je ili čak i lošiji od komercijalnih akumulatora koji traju 2 godine + 1 mesec posle isteka garancije.

   Neću da ulazim u to zašto su dozvolili da im se akumulatori potpuno isprazne, jer svi smo grešili na početku karijere pa moraju i oni. Vremenom će naučiti od koje strane vetar duva i kojeg se guštera treba plašiti a koga ne. Ova anegdota mi je skrenula pažnju zbog navedene patnje tenkovskih posada sa kondiciranjem akumulatora, iako je konstruktor predvideo mogućnost dopunjavanja grupe akumulatorskih baterija na vozilima manjom strujom iz spoljneg ispravljača. Punjenjem na ovaj način ne moraju se vaditi akumulatori iz svojih ležišta čime se smanjuje verovatnoća za oštećenje priključnih klema, kablova i kutija akumulatora, kao ni ostale opreme na mestu vozača. Pored toga ne moraju se odvrtati čepovi na akum. zato što ne dolazi do intenzivnog stvaranja gasova, a ovakvim punjenjem pri ekstremno niskim temperaturama sprečava se smanjenje gustine elektrolita i pad kapaciteta, podiže se temperatura unutar akum. što omogućava održanje startne moći i produžava eksploatacioni vek samog akum. Uz drastično smanjenje fizikalisanja i smanjenje mogućnosti povrede članova posade. Jer, dozvolićete, u 21. veku možemo malo olakšati život i rudarima iz tenka primenom savremene tehnologije, a da to nije isključivo tako što više ne mora da se ide peške do akumulatorske stanice da proveri da li ima mesta da danas primi akumulatore nego može i da pozove mobilnim. Kvalitet akumulatora domaće proizvodnje je posebna tema i ne bih puno o tome.

[Vladimir Ivanović]

Micha, nisi napisao kako je skinuti akumulator koji curi, odvrnuti kleme koje su zapekle i pored svega paziti da se nenapravi kratki spoj. Više puta sam pokazivao i objašnjavao, te sam sam vadio akumulatore iz tenka kroz prinudni otvor na podu ispod vozača. Otvorim poklopac na podu, normalno prije toga skinem sjedište vozača, i usmjerim mlaz vode na akumulatore da se spere kiselina, rastavim kablove i držače akumulatora i izvučem ih na pod, te ih tuda i provučem.
Da ne govorim kako je izvuči akumulator kad otpadnu ručke sa njega, ili kad napukne kućište akumulatora.
Nekoliko puta sam na poklopac akumulatora ljepio gumu sa unutrašnje strane, prema akumulatorima da se nebi pravio spoj poklopca i akumulatora. Vidio sam dosta "provarenih" poklopaca zbog spoja sa akumulatorima.

Žičana četka, pa na čišćenje akumulatora i rama akumulatora. A sulfat smrdi i peče za oči. A bogami i za nos.

Iskusniji vozači će reći o dosta neprijatnom detalju. Kad je upaljen motor tenka, ljetni dan, znoj se slijeva po tijelu, nema ovoga poklopca akumulatora, svaki kontakt lijeve ruke ili ramena sa akumulatorima zna da napravi finu opekotinu na tijelu. Minimalno, da strese neka struja, a još ako je neki događaj u pitanju koji zahtijeva dosta pažnje, zna biti problema.

I ono najčešće. Mafija koja se bavi otpadnim materijalima kruži oko akumulatorske stanice kao lešinari i često ispravan akumulator, dobar, upotrebljiv, ode u reciklažu.

U slučaju da se kod demontaže akumulatora dogodi kratki spoj viljuškastim ključem isti će se odmah zavariti za kleme i nakon nekoliko sekundi počinje usijavanje viljuškastog (okastog) ključa i tada je jedino rješenje odmah pobjeći iz tenka. Ključ se za nekoliko sekundi počinje topiti i vreli čelik pada na pod. Nakon toga prestaje kratki spoj, ali su velike mogućnosti za opekotine.

Na tenku T55 znalo se desiti da se pogrešno spoje kablovi za vanjski start, sa ispravljača, pa da puknu akumulatori, ali na M84 nisam čuo za taj slučaj.

Pozdav

Vlado