Tenk M-84

[trpe grozni]

Vlado, da nije Sombor u pitanju ??
Subotica, kolko ja znam nema fabriku akumulatora.

[Vladimir Ivanović]

U pravu si.
KAd zađeš u šestu deceniju života polako sjećanje popušta.

 

[Bandzi]

Pored "Munje" Zagreb i "Black Horse" Sombor, viđao sam na tenkovima M-84 i akumulatore "Tesla" Brčko i "Trepča" Kosovska Mitrovica.

Da li su se ti novopečeni oficiri tenkisti, zapitali čemu služi akumulatorska stanica u krugu kasarne, ako već nisu naučili da se akumulatori jednom mesečno vade iz tenkova i nose na "kondiciranje" u tu istu akumulatorsku stanicu.

[micha]

   Možda su mlade starešine u pravu. Na M-84 ima priključak za mikropunjenje kojim se akumulatori mogu dopunjavati u vozilu bez njihovog vađenja koje je, uzgred budi rečeno jedno od najglupljih rešenja u istoriji ratne tehnike. Zamislite samo kada bi na svojim putničkim automobilima morali jednom mesečno ili jednom u tri meseca da vadimo akumulator i da ga na rukama nosimo, navodim lični primer, na treći sprat bez lifta i da ga posle dopunjavanja vraćamo istim putem nazad! Taj sistem je ostao nepromenjen još od Petra Drapšina komandanta tenkovske armije i verovatno se nikada na ovim prostorima neće promeniti. Kao da još uvek imamo stotine vojnika koji nemaju šta drugo da rade nego da vuku akumulatore!

   A ni samo vađenje akumulatora iz niše ne predstavlja neki problem, naročito ne za Supermena koji ga prevlači preko grudi, podiže jedan kraj uvis da bi prošao kroz luk vozača pod skoro 90 stepeni dok na njega pada sulfatizacija sa klema i curi kiselina. I tako četiri puta za svaki koji nema ni 30 kg ponaosob. Zamišljam bivšu koleginicu profesionalnog vojnika vozača tenka M-84 prilikom vršenja ove radnje i prosto na mogu da verujem da je neko dozvolio da se ona nađe na toj dužnosti, pored toliko drugih na kojima je mogla biti bolja od nas muškaraca.

   Generalno, priča je da proizvođač ne priznaje garanciju na akumulatore u garantnom roku ako se ne dopunjavaju najmanje jednom u tri meseca. Zašto takve uslove ne postavi i za akumulatore za civilni program? Pa zato što mu ih onda niko ne bi kupio nego bi uzeo pravi akumulator od Varte, Sachsa ili nekog drugog renomiranog proizvođača. Jednom sam negde pročitao da francuski tenk Leclerc, ne znam koja varijanta, može sa ugašenim motorom samo pomoću startera i akumulatora da pređe, ako se ukaže potreba usled kvara ili oštećenja od pogodka, do 3 kilometra! Daj bože da naši zimi mogu kada se ugase da ponovo startuju motor. Za ovo drugo nisu ni predviđeni.

   I onda dođu predstavnici fabrike da vide zašto je akumulator mrtav u garantnom roku, a oni ga tako lepo napravili od 145. put recikliranih akumulatora dodajući do 10 posto novog materijala. U Srbiji, zemlji izuzetno zaostaloj u svim oblastima se reciklira 90% akumulatora, tako da nam Trepča i ne treba a i sakupljači sekundarnih sirovina su na visini zadatka. Konkretni tenkovski akumulatori pored oznake nominalnog kapaciteta i napona imaju i oznaku ,, S '' što znači specijalni zbog drvene kutije sa ručkama u kojoj se nalazi i naročitih klema. I samo zbog toga. Po svojim električnim karakteristikama isti je ili čak i lošiji od komercijalnih akumulatora koji traju 2 godine + 1 mesec posle isteka garancije.

   Neću da ulazim u to zašto su dozvolili da im se akumulatori potpuno isprazne, jer svi smo grešili na početku karijere pa moraju i oni. Vremenom će naučiti od koje strane vetar duva i kojeg se guštera treba plašiti a koga ne. Ova anegdota mi je skrenula pažnju zbog navedene patnje tenkovskih posada sa kondiciranjem akumulatora, iako je konstruktor predvideo mogućnost dopunjavanja grupe akumulatorskih baterija na vozilima manjom strujom iz spoljneg ispravljača. Punjenjem na ovaj način ne moraju se vaditi akumulatori iz svojih ležišta čime se smanjuje verovatnoća za oštećenje priključnih klema, kablova i kutija akumulatora, kao ni ostale opreme na mestu vozača. Pored toga ne moraju se odvrtati čepovi na akum. zato što ne dolazi do intenzivnog stvaranja gasova, a ovakvim punjenjem pri ekstremno niskim temperaturama sprečava se smanjenje gustine elektrolita i pad kapaciteta, podiže se temperatura unutar akum. što omogućava održanje startne moći i produžava eksploatacioni vek samog akum. Uz drastično smanjenje fizikalisanja i smanjenje mogućnosti povrede članova posade. Jer, dozvolićete, u 21. veku možemo malo olakšati život i rudarima iz tenka primenom savremene tehnologije, a da to nije isključivo tako što više ne mora da se ide peške do akumulatorske stanice da proveri da li ima mesta da danas primi akumulatore nego može i da pozove mobilnim. Kvalitet akumulatora domaće proizvodnje je posebna tema i ne bih puno o tome.

[Vladimir Ivanović]

Micha, nisi napisao kako je skinuti akumulator koji curi, odvrnuti kleme koje su zapekle i pored svega paziti da se nenapravi kratki spoj. Više puta sam pokazivao i objašnjavao, te sam sam vadio akumulatore iz tenka kroz prinudni otvor na podu ispod vozača. Otvorim poklopac na podu, normalno prije toga skinem sjedište vozača, i usmjerim mlaz vode na akumulatore da se spere kiselina, rastavim kablove i držače akumulatora i izvučem ih na pod, te ih tuda i provučem.
Da ne govorim kako je izvuči akumulator kad otpadnu ručke sa njega, ili kad napukne kućište akumulatora.
Nekoliko puta sam na poklopac akumulatora ljepio gumu sa unutrašnje strane, prema akumulatorima da se nebi pravio spoj poklopca i akumulatora. Vidio sam dosta "provarenih" poklopaca zbog spoja sa akumulatorima.

Žičana četka, pa na čišćenje akumulatora i rama akumulatora. A sulfat smrdi i peče za oči. A bogami i za nos.

Iskusniji vozači će reći o dosta neprijatnom detalju. Kad je upaljen motor tenka, ljetni dan, znoj se slijeva po tijelu, nema ovoga poklopca akumulatora, svaki kontakt lijeve ruke ili ramena sa akumulatorima zna da napravi finu opekotinu na tijelu. Minimalno, da strese neka struja, a još ako je neki događaj u pitanju koji zahtijeva dosta pažnje, zna biti problema.

I ono najčešće. Mafija koja se bavi otpadnim materijalima kruži oko akumulatorske stanice kao lešinari i često ispravan akumulator, dobar, upotrebljiv, ode u reciklažu.

U slučaju da se kod demontaže akumulatora dogodi kratki spoj viljuškastim ključem isti će se odmah zavariti za kleme i nakon nekoliko sekundi počinje usijavanje viljuškastog (okastog) ključa i tada je jedino rješenje odmah pobjeći iz tenka. Ključ se za nekoliko sekundi počinje topiti i vreli čelik pada na pod. Nakon toga prestaje kratki spoj, ali su velike mogućnosti za opekotine.

Na tenku T55 znalo se desiti da se pogrešno spoje kablovi za vanjski start, sa ispravljača, pa da puknu akumulatori, ali na M84 nisam čuo za taj slučaj.

Pozdav

Vlado

[Bandzi]

Ja sam akumulatore vadio kroz luk vozača, nekako mi je tako bilo lakše. Probao sam i kroz prinudni otvor, ali mi tuda nije bilo na ruku. Jako skučen prostor, nezgodna pozicija i velika težina akumulatora čine ovaj posao jako glupavim, a zna i da dobro iznervira čoveka, naročito ako nema nikoga od članova posade da pripomogne.
Pošto se leti dok nešto radim jako znojim, redovno sam pri montaži akumulatora dobijao strujne grčeve, preko ključa do ruke. Jednosmerna struja ne trese, već samo se zgrči mišić, kao kada uhvati grč.

Desilo mi se jednom pre početka noćnog gađanja da jedna klema dodirne (zalepi) jedan od onih držača-osigurača koji drže akumulatore da ne ispadnu iz svojih ležišta. Naravno, u tom mraku ja nisam znao šta se desilo, već je samo nešto puklo sa leve strane i imao sam utisak da sam poprskan nečim. Momentalno sam ugasio motor i isključio masu, a tenk sam napustio verujem brže od bilo koje normirane radnje.

[micha]

   Nadam se da ovi detalji neće omrznuti zanimanje za poziv tenkiste. Ne samo da se mora odlično poznavati svaki detalj tenka i biti dobro tehnički obrazovan, već se mora dobro potegnuti da bi sve to kako-tako funkcionisalo i bilo spremno da kresne na dugme. Samo pregled pre upotrebe je dovoljan da se dobije bruh a da ne pričam o periodičnom ili tehničkom pregledu, popuni municijom i sl. Jednostavno, tenkovski sendvič ima hleb sa sedam kora pa ko voli neka izvoli.

   Ne sećam se da je kod 55-ica dolazilo do oštećenja na opisani način iz prostog razloga što je kablove za spoljni start nemoguće pogrešno uključiti u kutiju za spoljni start u tenku. Takvi isti kablovi se koriste i za spoljni start T-72 i M-84. Ovako nešto je moguće samo ako se krajevi kablova na kolicima sa pomoćnim akumulatorima ili električnom ispravljaču-starteru ne priključuju preko iste takve kutije već se improvizuje npr. pričvršćenjem vijkom i maticom ili prostim dodirivanjem priključaka direktno na kleme od strane vojnika koji drži kablove pored kolica (što je jako opasno i zabranjeno!) pa se pri tom pobrkaju polovi. Za takve egzibicije ne garantujem, tu je svašta moguće. Verovatno zbog takvog događaja koji se negde desio je jedno vreme i bilo naređeno da se motori mogu startovati sa pomoćnim kolicima samo ako je pored kolica prisutan dežurni PP-jac sa spremnim PP aparatom! Inače na T-55 je bilo mnogo teže doći do ispravnih akumulatora što zbog starijeg godišta samog sredstva a i zbog toga što su se novim akum. prvo snabdevale M-84 pa T-72, a za T-55 su se dobijali novi akum. samo ako pretekne.

   Pucanje akumulatora se inače moglo dogoditi i ako je jedan od akumulatora u grupi u kratkom spoju, vuče struju kako kažu tenkisti, pa usled nepažnje isprazni ostale akum. iako je masa bila isključena. Elektrolit tada više nije kiselina već prelazi u vodu koja se zaledi pri niskoj temperaturi. E, sada ako se tako ispražnjeni i zaleđeni akum. probaju priključiti na spoljne koji su nedavno napunjeni i imaju jaku startnu moć tj. mogu da daju maksimalnu struju pri opterećenju, ćelija ili više njih koje su u kratkom spoju se usijavaju usled ogromne struje koja prolazi kroz njih, stvaraju se gasovi koji usled leda na površini ćelije ili nedovoljno otvorene rupice na čepovima ne mogu da izađu iz ćelije dovoljno brzo. Pritisak novostvorenih gasova se brzo povećava pa u jednom trenutku eksplodira plastično kućište! To isto samo mnogo brže se dešava i ako se zameni polaritet na priključcima. U podmornici se pri ovakvim havarijama formira kuglasta munja, usled mnogo većeg napona i kapaciteta, koja topi sve što dodirne.

   Iako je kolska mreža u tenku 26 V tj. nije smrtonosna veoma je neprijatan dodir + priključka golom, oznojanom kožom, jer izaziva neprijatno peckanje. Kao i pokisli šlemofon na glavi kada se npr. pritisne predaja a struja počne da pecka preko laringofona po vratu ili ušnim školjkama. Tada , kažu, čovek veoma jako zagrize a zvezdice spiralno počinju da se uvijaju pred očima. O tome šta je hteo da javi preko spoljne veze više se sigurno ne seća. To bi mogao biti senf u onom tenkovskom sendviču, nema ga baš uvek ali ga svako bar jednom okusi.

[Vladimir Ivanović]

Ovo sam sve preživio, ali nisam ono sa mokrim laringofonima.

Pozdrav

Vlado

[S.PALESTINAC]

Elektroinstalacija je projektovana krajem 70 godina i još uvek prilično dobro funkcioniše ako se solidno održava.
Bilo je munjinih akumulatora koji su uredno funkcionisali u tenkovima u Kuvajtu posle 8 godina i bolje su se pokazali od Amerčkih koji su kasnije ugrađivani.
Problem smeštaja akumulatora se svakako danas može poboljšati, negde sam pročitao da su to Rusi uradili.

Ako se akumulatori rade i  održavaju po propisanom vojnom standardu tu nije bilo problema ali  ako koristite robu koja ne podleže adekvatnoj kontroli tu vam ni održavanje neće puno pompći.

[micha]

   Ne znam kako danas stoje stvari ali 90-tih je Munja stvarno pravila kvalitetne akumulatore. Kod nas su se dosta njih zadržali u eksploataciji do 97-98 godine. Somborski im nisu ni prineti. Kako tada tako ni sad.

   Mislim da je presudno to što se sada izrađuju od recikliranog materijala i zbog toga nisu dugovečni. Proces reciklaže je sledeći: Kompletni neispravni akumulatori sa zavrnutim čepovima i elektrolitom u sebi se ubacuju u ogroman mlin u kome se drobe na komade dužine nekoliko santimetara. Smeša izdrobljene plastike i ploča se potom još sitnije melje, a iz smese elektrolita i samlevene mase se izdvaja plastika koja ispliva na površinu. Od nje se ponovo prave kućišta i separatori. U sentrifugi ili na drugi pogodan način se izdvaja olovo od elektrolita koje se zatim pretapa u nove elektrode. Iscureli elektrolit se prikuplja ispod rešetke, pa se zatim filtrira da bi se odstranile mehaničke nečistoće i potom se koristi za formiranje novih akumulatora. U procesu se dodaje i nešto novog materijala ali se stari iskorišćava 100%. I tako ko zna koliko puta na svake 2-3 godine pošto im je toliki radni vek. Ne bih sigurno tvrdio ali mislim da to ipak nije isto kao kada se napravi od novog, neupotrebljavanog materijala.

   Nisam imao nameru da pišem o kvalitetu rezervnih delova. Poenta je u bespotrebnom i mukotrpnom vađenju akumulatora, njihovom prenošenju do vozila ili kolica i istovaru u akumulatorskoj stanici. I isto to u suprotnom smeru sutradan, kada se napune i tako najmanje jednom u tri meseca. Prilikom raspajanja i spajanja kablova može doći do varničenja ili mehaničkog oštećenja provodnika i klema što kasnije može izazvati prekid, loš spoj ili kratak spoj koji dalje izazivaju zastoje uz veliku verovatnoću da posada bude povređena. Mislim da bi se sve to izbeglo punjenjem akumulatora na tenku preko pomenutog priključka, a da se akumulatori izgrađuju jedino pri tehničkom pregledu ili neispravnosti. Na T-72 su konstruktori verovatno o tome razmišljali kada su napravili ovaj sistem, međutim naše starešine koje su navikle da ih skidaju na T-34 i T-55 nastavile su sa tom praksom i na novijoj generaciji tenkova. Vlado će se sigurno setiti i imena našeg čoveka koji je odbranio doktorat na ovu temu na M-84 a da mi tu mogućnost i dalje ne koristimo. Ne sećam se da sam negde video mogućnost da se tenk puni u hangaru ili stajanci u kasarnama u kojima sam bio, ali mislim da uvođenje ovog principa ne bi koštalo više od razbijenih glava i akumulatora koji se nepotrebno prenose kao mačka mačiće sa gomile ne gomilu.

   Jedino ako nekome ne odgovara da se što više akumulatora ošteti i rashoduje da bi se kupovali novi. U tom slučaju povlačim sve što sam napisao jer je to bilo proizvod moje ishitrenosti i mladalačkog neiskustva.