Tenk M-84

[Bandzi]

Ja sam akumulatore vadio kroz luk vozača, nekako mi je tako bilo lakše. Probao sam i kroz prinudni otvor, ali mi tuda nije bilo na ruku. Jako skučen prostor, nezgodna pozicija i velika težina akumulatora čine ovaj posao jako glupavim, a zna i da dobro iznervira čoveka, naročito ako nema nikoga od članova posade da pripomogne.
Pošto se leti dok nešto radim jako znojim, redovno sam pri montaži akumulatora dobijao strujne grčeve, preko ključa do ruke. Jednosmerna struja ne trese, već samo se zgrči mišić, kao kada uhvati grč.

Desilo mi se jednom pre početka noćnog gađanja da jedna klema dodirne (zalepi) jedan od onih držača-osigurača koji drže akumulatore da ne ispadnu iz svojih ležišta. Naravno, u tom mraku ja nisam znao šta se desilo, već je samo nešto puklo sa leve strane i imao sam utisak da sam poprskan nečim. Momentalno sam ugasio motor i isključio masu, a tenk sam napustio verujem brže od bilo koje normirane radnje.

[micha]

   Nadam se da ovi detalji neće omrznuti zanimanje za poziv tenkiste. Ne samo da se mora odlično poznavati svaki detalj tenka i biti dobro tehnički obrazovan, već se mora dobro potegnuti da bi sve to kako-tako funkcionisalo i bilo spremno da kresne na dugme. Samo pregled pre upotrebe je dovoljan da se dobije bruh a da ne pričam o periodičnom ili tehničkom pregledu, popuni municijom i sl. Jednostavno, tenkovski sendvič ima hleb sa sedam kora pa ko voli neka izvoli.

   Ne sećam se da je kod 55-ica dolazilo do oštećenja na opisani način iz prostog razloga što je kablove za spoljni start nemoguće pogrešno uključiti u kutiju za spoljni start u tenku. Takvi isti kablovi se koriste i za spoljni start T-72 i M-84. Ovako nešto je moguće samo ako se krajevi kablova na kolicima sa pomoćnim akumulatorima ili električnom ispravljaču-starteru ne priključuju preko iste takve kutije već se improvizuje npr. pričvršćenjem vijkom i maticom ili prostim dodirivanjem priključaka direktno na kleme od strane vojnika koji drži kablove pored kolica (što je jako opasno i zabranjeno!) pa se pri tom pobrkaju polovi. Za takve egzibicije ne garantujem, tu je svašta moguće. Verovatno zbog takvog događaja koji se negde desio je jedno vreme i bilo naređeno da se motori mogu startovati sa pomoćnim kolicima samo ako je pored kolica prisutan dežurni PP-jac sa spremnim PP aparatom! Inače na T-55 je bilo mnogo teže doći do ispravnih akumulatora što zbog starijeg godišta samog sredstva a i zbog toga što su se novim akum. prvo snabdevale M-84 pa T-72, a za T-55 su se dobijali novi akum. samo ako pretekne.

   Pucanje akumulatora se inače moglo dogoditi i ako je jedan od akumulatora u grupi u kratkom spoju, vuče struju kako kažu tenkisti, pa usled nepažnje isprazni ostale akum. iako je masa bila isključena. Elektrolit tada više nije kiselina već prelazi u vodu koja se zaledi pri niskoj temperaturi. E, sada ako se tako ispražnjeni i zaleđeni akum. probaju priključiti na spoljne koji su nedavno napunjeni i imaju jaku startnu moć tj. mogu da daju maksimalnu struju pri opterećenju, ćelija ili više njih koje su u kratkom spoju se usijavaju usled ogromne struje koja prolazi kroz njih, stvaraju se gasovi koji usled leda na površini ćelije ili nedovoljno otvorene rupice na čepovima ne mogu da izađu iz ćelije dovoljno brzo. Pritisak novostvorenih gasova se brzo povećava pa u jednom trenutku eksplodira plastično kućište! To isto samo mnogo brže se dešava i ako se zameni polaritet na priključcima. U podmornici se pri ovakvim havarijama formira kuglasta munja, usled mnogo većeg napona i kapaciteta, koja topi sve što dodirne.

   Iako je kolska mreža u tenku 26 V tj. nije smrtonosna veoma je neprijatan dodir + priključka golom, oznojanom kožom, jer izaziva neprijatno peckanje. Kao i pokisli šlemofon na glavi kada se npr. pritisne predaja a struja počne da pecka preko laringofona po vratu ili ušnim školjkama. Tada , kažu, čovek veoma jako zagrize a zvezdice spiralno počinju da se uvijaju pred očima. O tome šta je hteo da javi preko spoljne veze više se sigurno ne seća. To bi mogao biti senf u onom tenkovskom sendviču, nema ga baš uvek ali ga svako bar jednom okusi.

[Vladimir Ivanović]

Ovo sam sve preživio, ali nisam ono sa mokrim laringofonima.

Pozdrav

Vlado

[S.PALESTINAC]

Elektroinstalacija je projektovana krajem 70 godina i još uvek prilično dobro funkcioniše ako se solidno održava.
Bilo je munjinih akumulatora koji su uredno funkcionisali u tenkovima u Kuvajtu posle 8 godina i bolje su se pokazali od Amerčkih koji su kasnije ugrađivani.
Problem smeštaja akumulatora se svakako danas može poboljšati, negde sam pročitao da su to Rusi uradili.

Ako se akumulatori rade i  održavaju po propisanom vojnom standardu tu nije bilo problema ali  ako koristite robu koja ne podleže adekvatnoj kontroli tu vam ni održavanje neće puno pompći.

[micha]

   Ne znam kako danas stoje stvari ali 90-tih je Munja stvarno pravila kvalitetne akumulatore. Kod nas su se dosta njih zadržali u eksploataciji do 97-98 godine. Somborski im nisu ni prineti. Kako tada tako ni sad.

   Mislim da je presudno to što se sada izrađuju od recikliranog materijala i zbog toga nisu dugovečni. Proces reciklaže je sledeći: Kompletni neispravni akumulatori sa zavrnutim čepovima i elektrolitom u sebi se ubacuju u ogroman mlin u kome se drobe na komade dužine nekoliko santimetara. Smeša izdrobljene plastike i ploča se potom još sitnije melje, a iz smese elektrolita i samlevene mase se izdvaja plastika koja ispliva na površinu. Od nje se ponovo prave kućišta i separatori. U sentrifugi ili na drugi pogodan način se izdvaja olovo od elektrolita koje se zatim pretapa u nove elektrode. Iscureli elektrolit se prikuplja ispod rešetke, pa se zatim filtrira da bi se odstranile mehaničke nečistoće i potom se koristi za formiranje novih akumulatora. U procesu se dodaje i nešto novog materijala ali se stari iskorišćava 100%. I tako ko zna koliko puta na svake 2-3 godine pošto im je toliki radni vek. Ne bih sigurno tvrdio ali mislim da to ipak nije isto kao kada se napravi od novog, neupotrebljavanog materijala.

   Nisam imao nameru da pišem o kvalitetu rezervnih delova. Poenta je u bespotrebnom i mukotrpnom vađenju akumulatora, njihovom prenošenju do vozila ili kolica i istovaru u akumulatorskoj stanici. I isto to u suprotnom smeru sutradan, kada se napune i tako najmanje jednom u tri meseca. Prilikom raspajanja i spajanja kablova može doći do varničenja ili mehaničkog oštećenja provodnika i klema što kasnije može izazvati prekid, loš spoj ili kratak spoj koji dalje izazivaju zastoje uz veliku verovatnoću da posada bude povređena. Mislim da bi se sve to izbeglo punjenjem akumulatora na tenku preko pomenutog priključka, a da se akumulatori izgrađuju jedino pri tehničkom pregledu ili neispravnosti. Na T-72 su konstruktori verovatno o tome razmišljali kada su napravili ovaj sistem, međutim naše starešine koje su navikle da ih skidaju na T-34 i T-55 nastavile su sa tom praksom i na novijoj generaciji tenkova. Vlado će se sigurno setiti i imena našeg čoveka koji je odbranio doktorat na ovu temu na M-84 a da mi tu mogućnost i dalje ne koristimo. Ne sećam se da sam negde video mogućnost da se tenk puni u hangaru ili stajanci u kasarnama u kojima sam bio, ali mislim da uvođenje ovog principa ne bi koštalo više od razbijenih glava i akumulatora koji se nepotrebno prenose kao mačka mačiće sa gomile ne gomilu.

   Jedino ako nekome ne odgovara da se što više akumulatora ošteti i rashoduje da bi se kupovali novi. U tom slučaju povlačim sve što sam napisao jer je to bilo proizvod moje ishitrenosti i mladalačkog neiskustva.

[Vladimir Ivanović]

Radio sam sa tenkovima puno godina, i sa puno tenkova, u svim jednicama bivše JNA, ali nikad nisam vidio da neko puni akumulatore na vanjski priključak za punjenje.

To sam vidio samo u Tehničkom školskom centru KoV u Zagrebu kad sam tamo radio. Ujutro su svi koji su držali nastavu, mislim na ove iz mog sektora, pili kafu, pa smo o tome jednom pričali. Nismo o tome čak ni pričali kroz držanje nastave.

To je bio moj jedini susret, usmeni, nije čak ni vizuelni, sa ovom opremom.

To je priključak za tzv mikropunjenje. Preko njega se nije mogao startovati tenk. To smo radili preko kablova iz ispravljača, ili iz drugog tenka, ili iz vanjskih boca.

Pozdrav

Vlado




1246

[Pero™]

Jedno pitanje, možda nestručno ali nisam tenkist.

Kakve akumulatore se koristi u tenkovima? 2V, 4V,6V,12V Možda 24V? Kako su vezani? Paralelno? Zaporedno? Kombinirano?

Nije mi ni jasno zašto se kod tolike cene tenka koriste još klasične ''otvorene'' baterije. A ne VRLA, Gel ili AGM???

[micha]

   U svim sovjetskim tenkovima se koristi grupa od 4 olovna akumulatora od po 12V / 140Ah  svaki. Akumulatori se povezuju kombinovano i to dva i dva međusobno redno čime se dobiju dve grupe po 24 V ( 26 V u stvarnosti ) koje se zatim mogu međusobno povezati redno i tako se dobija 48 V za električno startovanje motora, kako je izvedeno kod T-72 i M-84 . Kada se startuje motor ove dve grupe su povezane paralelno tako da se dobije napon 26 V i kapacitet 280 Ah. Ova energija je dovoljna za osvetljenje unutrašnjosti, rad sredstava veze i električno okidanje topa i mitraljeza kao i napajanje drugih pomoćnih uređaja ( nišanska sprava, ventilatori u kabini, pumpa grejača  i sl.) nekoliko sati s tim da se sačuva dovoljno energije za MZ pumpu i start-generator kojim bi se mogao pokrenuti motor. El. okretanje kupole, automat i SUV ne mogu dugo raditi sa ugašenim motorom zbog velike potrošnje struje, svega nekoliko minuta.

   Naravno da bi se mogli koristiti VRLA ili Gel akumulatori pod uslovom da mogu obezbediti startnu struju 800A. Novija tehnologija omogućava manju struju samopražnjenja što je pogodno za vozila koja se ne pale svaki dan ili su u RR-u. Povećani broj ciklusa punjenja i pražnjenja koji je kod Gel akum. i do 3000 puta, kao i povećana otpornost na vibracije i potrese su prednost što je izuzetno važno, jer kod klasičnog olovnog akum. dolazi do rasipanja elektroda pri jakom potresu čime se smanjuje kapacitet i stvara kratak spoj od taloga na dnu ćelije. Periodična zamena dotrajalih akum. je jako skupa zbog njihove posebne izvedbe i količine. Savremeni su tri puta skuplji uz navedene prednosti pa treba napraviti računicu, testirati na nekoliko vozila i videti šta se više isplati. Da li zamena lošijih i jeftinijih na dve godine ili boljih i skupljih na 10. U svakom slučaju kompletna zamena svih bi u startu koštala tri puta više para, a to ni bogatiji ne mogu sebi da priušte naročito ako time smanjuju domaću proizvodnju.

   Znači slažemo se da je mikropunjenje akumulatora urbana legenda. Svi su čuli a niko nije video! Koliko sam ja upoznat taj priključak služi za dopunjavanje akumulatora malom strujom reda nekoliko ampera, tako da se ne moraju odvrtati čepovi niti raspajati i vaditi iz ležišta. Akumulatori se ne mogu prepuniti a pošto je punjenje hemijska reakcija pri kojoj se razvija toplota zagrevaju se akumulatori tako da omogućavaju pouzdan start pri niskim temperaturama. Sa ovim punjačem se ne može startovati tenkovski motor, uostalom ni sa punjačem u ak. stanici se to ne može raditi pošto daje do 30A i služi za punjenje akumulatora 10% strujom od nazivnog kapaciteta u trajanju 10-14 časova. To se radi start ispravljačem koji može dati 1000A koliko je potrebno za pokretanje motora ili pozajmicom struje pomoću kablova sa drugog tenka ili pomoćnih kolica sa akumulatorima. Moguće je i pomoću creva izvršiti pozajmicu vazduha sa instalacije drugog tenka ili boca napunjenih vazduhom preko ventila za start pomoću vazduha ako su prazne boce. A ako ništa od ovoga ne uspe uvek se mogu koristiti one dve kuke na prednjoj ploči za kačenje sajle za šlepanje. Takozvana PTIZA.

[Vladimir Ivanović]

Malo si pogriješio. Iz teksta se vidi da je to slučajno.

   U svim sovjetskim tenkovima se koristi grupa od 4 olovna akumulatora od po 12V / 140Ah  svaki. Akumulatori se povezuju kombinovano i to dva i dva međusobno redno čime se dobiju dve grupe po 24 V ( 26 V u stvarnosti ) koje se zatim mogu međusobno povezati redno i tako se dobija 48 V za električno startovanje motora, kako je izvedeno kod T-72 i M-84 . Kada se startuje motor ove dve grupe su povezane paralelno tako da se dobije napon 26 V i kapacitet 280 Ah.

Već si napisao da se ove dvije grupe povezuju u seriju kod starta, a onda si napisao da se povezuju paralelno.
Dva akumulatora u paralelu, pa u seriju sa još dva koja su u paraleli. I tako se dobije 48 volti. U trenutku startanja motora to radi BSP ili blok startnog prelapanja. Nakon starta motora ovaj se uređaj isključuje. Za vrijeme starta napon u ostalom dijelu tenka je 24 volta.
Uređaj se pravio u Banja Luci u Čajevcu, Profesionalna elektronika, Elektromehanički uređaji i sistemi.

Pozdrav

Vlado



1308

[Bandzi]

Samo da dodam važan podatak (za one koji nisu bili tenkisti), da se startovanje tenka u normalnim uslovima vrši isključivo sabijenim vazduhom. Normalni uslovi podrazumevaju da je u bocama sabijenog vazduha pritisak najmanje 70 bara (u letnjem periodu to može biti i 40 bara). Inače se boce redovno pune do pritiska od 150 bara.

Ako je pritisak u bocama manji od propisanog, ide se prvo na kombinovani start vazduh-elektro, a ako ni to ne uspe, onda se posle zadrške od 15 sekundi pokušava čist elektro start. Akumulatori pre bilo kakvog pokretanja elektropokretača ne smeju biti ispražnjeni više od 50% leti i 25% zimi.

Ako tenk ne upali ni tom metodom, onda se ako postoje uslovi ide na pozajmicu vazduha ili struje iz spoljnog izvora (može i sa drugog tenka).

Start vučom (šlepanje) je poslednja solucija, mada u određenim uslovima može biti i jedina.

[kumbor]

Samo da dodam važan podatak (za one koji nisu bili tenkisti), da se startovanje tenka u normalnim uslovima vrši isključivo sabijenim vazduhom. Normalni uslovi podrazumevaju da je u bocama sabijenog vazduha pritisak najmanje 70 bara (u letnjem periodu to može biti i 40 bara). Inače se boce redovno pune do pritiska od 150 bara.

Ako je pritisak u bocama manji od propisanog, ide se prvo na kombinovani start vazduh-elektro, a ako ni to ne uspe, onda se posle zadrške od 15 sekundi pokušava čist elektro start. Akumulatori pre bilo kakvog pokretanja elektropokretača ne smeju biti ispražnjeni više od 50% leti i 25% zimi.

Ako tenk ne upali ni tom metodom, onda se ako postoje uslovi ide na pozajmicu vazduha ili struje iz spoljnog izvora (može i sa drugog tenka).

Start vučom (šlepanje) je poslednja solucija, mada u određenim uslovima može biti i jedina.

Pa, kad ne može na guranje, mora na šlepanje ...

[kilezr]

 Dobrim i pravilnim održavanjem kao i pravilnom upotrebom mislim da ne bi trebalo biti problema s akumulatorima. Iako nisam tenkista da se i ja malo uključim jer smo mi na brodu imali" tenkovske akumulatore". Razlika je bila u stubićima za kleme i ništa više. Inače, što se šlepanja tiče?! Jednom sam u cilju obuke uputio DGM na šlepanje uz nadzor K-dira V bo.

[micha]

Malo si pogriješio. Iz teksta se vidi da je to slučajno.

   U svim sovjetskim tenkovima se koristi grupa od 4 olovna akumulatora od po 12V / 140Ah  svaki. Akumulatori se povezuju kombinovano i to dva i dva međusobno redno čime se dobiju dve grupe po 24 V ( 26 V u stvarnosti ) koje se zatim mogu međusobno povezati redno i tako se dobija 48 V za električno startovanje motora, kako je izvedeno kod T-72 i M-84 . Kada se startuje motor ove dve grupe su povezane paralelno tako da se dobije napon 26 V i kapacitet 280 Ah.

Već si napisao da se ove dvije grupe povezuju u seriju kod starta, a onda si napisao da se povezuju paralelno.
Dva akumulatora u paralelu, pa u seriju sa još dva koja su u paraleli. I tako se dobije 48 volti. U trenutku startanja motora to radi BSP ili blok startnog prelapanja. Nakon starta motora ovaj se uređaj isključuje. Za vrijeme starta napon u ostalom dijelu tenka je 24 volta.
Uređaj se pravio u Banja Luci u Čajevcu, Profesionalna elektronika, Elektromehanički uređaji i sistemi.

Pozdrav

Vlado



1308

Trebao sam napisati: Nakon što se motor startuje.
   Moja greška. Hvala Vlado!

[Trifko]

Ajde mi nešto objasnite, što se "stubići" za klema razlikuj na tenku od univerzalnih???

[kilezr]

 Nemam pojma iskreno da kažem! A što sam to rekao? Zato što smo bili oslonjeni na Subotičku brigadu po pitanju mts-a. Kada sam probao da trebujem akumulatore kukali su mi kako moraju da liju stubiće pođto se razlikuju. E sad? Da li je bila fora ili su stvarno lili stubiće u radioni??? Doduše, dok nisam digao veliku frku( što je rezultiralo i odlaskom iz vojske) brod ni nije dobio nove akumulatore. No to je za neku drugu temu