Tenk M-84

[Bandzi]

Na slici m-84_ab1_army_recognition_idex_2005_01.jpg  top ima novu termo oblogu cevi koja je tanja ili je brez nje?

LPB

Ima termooblogu. Ugao snimanja je takav pa se čini da nema.

[Pero™]

   U svim sovjetskim tenkovima se koristi grupa od 4 olovna akumulatora od po 12V / 140Ah  svaki. Akumulatori se povezuju kombinovano i to dva i dva međusobno redno čime se dobiju dve grupe po 24 V ( 26 V u stvarnosti ) koje se zatim mogu međusobno povezati redno i tako se dobija 48 V za električno startovanje motora, kako je izvedeno kod T-72 i M-84 . Kada se startuje motor ove dve grupe su povezane paralelno tako da se dobije napon 26 V i kapacitet 280 Ah. Ova energija je dovoljna za osvetljenje unutrašnjosti, rad sredstava veze i električno okidanje topa i mitraljeza kao i napajanje drugih pomoćnih uređaja ( nišanska sprava, ventilatori u kabini, pumpa grejača  i sl.) nekoliko sati s tim da se sačuva dovoljno energije za MZ pumpu i start-generator kojim bi se mogao pokrenuti motor. El. okretanje kupole, automat i SUV ne mogu dugo raditi sa ugašenim motorom zbog velike potrošnje struje, svega nekoliko minuta.

   Naravno da bi se mogli koristiti VRLA ili Gel akumulatori pod uslovom da mogu obezbediti startnu struju 800A. Novija tehnologija omogućava manju struju samopražnjenja što je pogodno za vozila koja se ne pale svaki dan ili su u RR-u. Povećani broj ciklusa punjenja i pražnjenja koji je kod Gel akum. i do 3000 puta, kao i povećana otpornost na vibracije i potrese su prednost što je izuzetno važno, jer kod klasičnog olovnog akum. dolazi do rasipanja elektroda pri jakom potresu čime se smanjuje kapacitet i stvara kratak spoj od taloga na dnu ćelije. Periodična zamena dotrajalih akum. je jako skupa zbog njihove posebne izvedbe i količine. Savremeni su tri puta skuplji uz navedene prednosti pa treba napraviti računicu, testirati na nekoliko vozila i videti šta se više isplati. Da li zamena lošijih i jeftinijih na dve godine ili boljih i skupljih na 10. U svakom slučaju kompletna zamena svih bi u startu koštala tri puta više para, a to ni bogatiji ne mogu sebi da priušte naročito ako time smanjuju domaću proizvodnju.

   Znači slažemo se da je mikropunjenje akumulatora urbana legenda. Svi su čuli a niko nije video! Koliko sam ja upoznat taj priključak služi za dopunjavanje akumulatora malom strujom reda nekoliko ampera, tako da se ne moraju odvrtati čepovi niti raspajati i vaditi iz ležišta. Akumulatori se ne mogu prepuniti a pošto je punjenje hemijska reakcija pri kojoj se razvija toplota zagrevaju se akumulatori tako da omogućavaju pouzdan start pri niskim temperaturama. Sa ovim punjačem se ne može startovati tenkovski motor, uostalom ni sa punjačem u ak. stanici se to ne može raditi pošto daje do 30A i služi za punjenje akumulatora 10% strujom od nazivnog kapaciteta u trajanju 10-14 časova. To se radi start ispravljačem koji može dati 1000A koliko je potrebno za pokretanje motora ili pozajmicom struje pomoću kablova sa drugog tenka ili pomoćnih kolica sa akumulatorima. Moguće je i pomoću creva izvršiti pozajmicu vazduha sa instalacije drugog tenka ili boca napunjenih vazduhom preko ventila za start pomoću vazduha ako su prazne boce. A ako ništa od ovoga ne uspe uvek se mogu koristiti one dve kuke na prednjoj ploči za kačenje sajle za šlepanje. Takozvana PTIZA.

Meni ipak nije sve jasno oko akumulatora. Možda o tenkovima skoro nemam pojma, ali o baterijama/akumlatorima znam. Nekako se mi ne poklapa sve napisano.

Znam da je 12V nazivni napon, kod dobrog akumulatora je 13-14V ali ajde da pričamo o nazivnim voltažama.

Micha tvrdi da su akumulatori, prvo serijski vezani, Vlado kaže paralelno. Po slici od Vlade izgleda kao paralelno. Dva 12V akumulatora još uvek daju 12V, jedino kapacitet jim je dupli. Sad još dva takva serijsko pa dođe do 24V, kde je 48? Inače elektronika serijsko-paralelno može da se izvede malo večim releom. Nije neka velika pamet, osim dimenzioniranja za velike struje (Amperi).

Dobar način ubijanja akumulatora je vezati jih paralelno, bez ''izolacije''. Isprazniče se za koju nedelju dve. Koliko sam video Vladinu sliku vezani su baš tako kao nebi smeli da budu. I da su isti iz iste serije, prazne se među sobom.

Mikropunjenje? Sad zavisi šta podrazumevaš time. Sa malom strujom se mogu akumulatori održavati puuuuno godina. Bit če uvek spremni za rad.

Da ja dizajniram tenk, stavio bi manji kontak za punjenje malom strujom, i dva različita kontakta za startovanje tenka, za svaki slučaj.

U vreme nastanka T72 i M 84 su bili klasični akumulatori još aktualni. Sada bi se minimalnim uložkom mogli zameniti ''suvima''. Naravno još uvek ima kiseline koji je princip rada, ali ne dolazi do izlivanja, otrovnih i eksplozivnih gasova, manje je održavanje... Dali vredi svojih para? Pa dali bi neko napravio Formulu jedan i stavio jeftine gume??? Tenk košta nekoliko milijona Eura, a razlika u akumulatorima nekoliko stotina (mislim na sve četri zajedno).

Ako gnjavim, ne morate mi odgovarati. Nekako se osečam inferioran u ovoj debati, ali ipak mi neda da ne napišem ono što mislim. 

[Bandzi]

Vlada je to lepo objasnio:

Dva akumulatora u paralelu, pa u seriju sa još dva koja su u paraleli. I tako se dobije 48 volti. U trenutku startanja motora to radi BSP ili blok startnog prelapanja. Nakon starta motora ovaj se uređaj isključuje. Za vrijeme starta napon u ostalom dijelu tenka je 24 volta.
Uređaj se pravio u Banja Luci u Čajevcu, Profesionalna elektronika, Elektromehanički uređaji i sistemi.

A pomenuti uređaj koji prilikom elektro-starta prespaja dve grupe akumulatora i pravi napon od 48V je ovaj:

[Pero™]

Vlada je to lepo objasnio:

Dva akumulatora u paralelu, pa u seriju sa još dva koja su u paraleli. I tako se dobije 48 volti. U trenutku startanja motora to radi BSP ili blok startnog prelapanja. Nakon starta motora ovaj se uređaj isključuje. Za vrijeme starta napon u ostalom dijelu tenka je 24 volta.
Uređaj se pravio u Banja Luci u Čajevcu, Profesionalna elektronika, Elektromehanički uređaji i sistemi.

A pomenuti uređaj koji prilikom elektro-starta prespaja dve grupe akumulatora i pravi napon od 48V je ovaj:

Ja ne sumnjam u stručnost Vladimira, sigurno je vozio 100 puta više tenkova nego što sam jih ja video (zajedno sa internetom). Zapravo nikad nisam ni video M84 u živo, a kamo li unutrašnjost.

Ali ipak mi nešto nije jasno... pa zašto nebi razčistili, možda ja živim u zabludi i pogrešno mislim.

Po onome što je Mitcha napisao serijsko vezanje to ide do 48V, ali ne ako su dva i dva u paralelu.

Ajdemo polako o onom što je rekao:

Dva akumulatora u paralelu... ----> to je još uvek 12V, slično je vezano i na slici na strani 127 sa crvenim akumulatorima.

pa u seriju sa još dva koja su u paraleli...---> dođemo do 24 V. Na slici se ne vidi rele, ali nije ni važno....

Inače paralelno vezanje je smrt za akumulatore (osim kad rade sa punjačem/alternatorom).

Ali ajde da ne cepidlačimo, sve o tenkovima nečemo nikad znati (mi obični smrtnici) ali ipak mislim da bi si moderni tenkovi 21 veka zaslužili moderne baterije, AGM je idealna tehnologija za to, odporni na vibracije, bušenje/oštete, velika struja za hlada startovanja, minimalno održavanje... A i podržavanje industrije nije za odbacivanje, neka se industrija prilagodi tržištu. VRLA i AGM se dosta upotrebljava i u drugim stvarima, kao recimo Back-up za radi relejne stanice, relejne stanice operatera mobilnih telefona, solarne elektrarne, čamci, pa i poneki put u automobilima.

[Bozo13]

Možda šta razjasni

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Iz pravila:
Akumulatori (si. 57) napajaju potrošače kada motor ne radi ili radi na malom broju obrtaja na kojima je napon
generatora manji od napona akumulatora, kao i kada potrošnja električne energije prelazi količinu koju proizvodi generator.
Na tenku postoje četiri akumulatora, koji su sa korpom smešteni u stelažu za akumulatore u upravnom odeljenju, levo
od sedišta vozača. Napon jednog akumulatora je 12 V, kapacitet 140 Ah a masa sa elektrolitom 69,5 (kod T-72, 62) kg.
Akumulatori su međusobno povezani kombinovano (serijski i paralelno), čime se dobiia zajednički napon od 24 V i kapacitet
od 280 Ah.

Stepen napunjenosti akumulatora može se približno odrediti prema naponu u momentu uključivanja elektropokretača
ili prema struji punjenja. Određivanje stepena napunjenosti akumulatora prema struji punjenja vrši se preko voltampermetra na razvodnoj ta bli vozača. Posle rada motora u tra jan ju od 10 do 15 minuta na ustaljenom broju obrtaja (najmanje 1250 min-1), kod isključenih
svih potrošača i pravilno podešenog regulatora napona, stru ja punjenja kod punih akumulatora ne treba da pređe 20 A, a kod ispražnjenih 50— 130 A. Ukoliko prelazi 130 A treba napuniti akumulator.

Određivanje stepena napunjenosti akumulatora prema naponu vrši se pritiskom na taster sa oznakom »V« (»B«) na ampermetru.
Napon treba da je 22—26 V, a ako je ispod 22 V, akumulatore treba napuniti.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

LPB

[Pero™]

Na shemi Napajanje1 koju je stavio Bozo13 vidi se da sta po dva akumulatora u seriji i ne u paralelu. To bi sasvim razjasnilo i odakle 48V.

Iako na slici sa crvenim akumulatorima izgleda da su u paralelu.

Nema veze, nemojmo da cepidlačimo i ajdemo dalje na ozbiljnije debate.

[micha]

   Pero, izgleda  da nismo dovoljno objasnili način povezivanja akumulatora, koji je komplikovan zbog potrebe za dva napona. Nominalni napon kolske mreže je 24V (26V) i na tom naponu rade svi električni i elektronski uređaji u tenku. Prilikom električnog startovanja motora tenka ( a koje može biti još i pneumatsko pomoću vazduha i kombinovano vazduh-elektro) pomoću navedenog relea akumulatori se odspajaju od el. instalacije tenka i povezuju se tako da se dobija 48V kojim se napaja samo start-generator u režimu elektropokretača. Ako si se bavio auto-elektrikom sličan princip je kod startovanja kamiona i građevinskih mašina gde imaš dva akumulatora po 12V i instalaciju na 12V, a prilikom startovanja motora se pomoću BAP sklopke paralelna veza dva akumulatora prespaja na rednu i dobija se napon 24V koji brže okreće elektropokretač uz manju struju čime se olakšava start motora.

   Na sličan način su povezani i tenkovski akum. s tim da su dva i dva vezana na red tako da imamo dve grupe po 24V, tj. kao da imamo dva akumulatora po 24V. U normalnom radu ove dve grupa su povezane paralelno i napon ovako povezane baterije je 24V / 280Ah. Prilikom starovanja pomoću relea start-generatora na slici iznad, ove dve grupe se vezuju na red i dobijamo 48V / 140Ah za elektropokretač. Ukupno ima 4 akumulatora po 140Ah pa ako se baviš elektrikom probaj da ih povežeš tako da dobiješ 24V ili 48V i biće ti jasnije. Nemoj da te buni slika sa narandžastim akumulatorima na onom modifikovanom tenku, tako se ne povezuju standardni akum. Vlado je postavio njihovu sliku samo da bi prikazao kako izgledaju akum. i njihov smeštaj u upravnom odeljenju.

   Napajanje pomoću akumulatora je zagonetka za sebe i često je problem u opsluživanju borbene tehnike. Pred elektro-hemijske izvore energije, što su oni u stvari, se postavlja više zadataka. Pre svega veliki kapacitet zbog dosta elektroopreme koja je neophodna za funkcionisanje složenog borbenog sistema kakav je tenk. Zato su akumulatori udvojeni paralelnom vezom koja kako je Pero naveo uzrokuje povećanu struju samopražnjenja, tj. usled razlike u potencijalima i kapacitetima dva paralelna akum. nastoje da se izjednače što izaziva hemijski proces kojim se gubi energija. Zbog toga tenkovski akum. treba da su sa malom strujom samopražnjenja i ujednačenih karakteristika ( grupe formirati od akum. iste šarže, istog datuma proizvodnje). Potom moraju imati startnu sposobnost od preko 800A (pri navedenoj struji napon akumulatora ne sme pasti više od 20%) da bi se pokrenuo motor kakav je tenkovski. Prilikom kretanja tenka koji je vozilo srednje prohodnosti i često se kreće po bespuću, dolazi do potresa i vibracija koje mogu izazvati ljuskanje elektroda unutar ćelija čime se smanjuje kapacitet i skraćuje eksploatacioni vek tako da akum. moraju biti otporni na dinamička opterećenja. Pošto se u mirnodopskim uslovima tenk ne startuje svaki dan kao putničko vozilo mora zadržati nominalni kapacitet što duže, da ima što manje samopražnjenje. Tenkovi su smešteni napolju ili u hangarima koji nemaju grejanje pa akum. moraju omogućavati  pouzdan start i pri niskim temperaturama. I uz to da što duže traju i da budu jeftini pošto svaki tenk koristi po 4 takva akumulatora. Ovo su uglavnom zadaci koje dobar akumulator treba da ispuni da bi tenk mogao uvek da startuje, pa Vi sad vidite koji bi to mogao i po kojoj ceni. Znači, da objedini osobine i stacionarnih i pokretnih akum. namenjenih za teške uslove eksploatacije uz povećanu startnu sposobnost pri niskim temperaturama i enormno opterećenje električnim potrošačima kada vozilo radi !

[Vladimir Ivanović]

Poštovani Pero,

imam negdje kod kuće šemu ovog prespajanja i uređaja koji to sve prespaja. Imam i skener. Međutim, žena mi je nedavno sklonila skener, jer se ne uklapa u cvjetni aranžman i zavjese u kući. Pronašao sam skener (HP 3500c), ali nema nigdje napajanja. Danas, kad se vratim sa posla preturiću kuću, pa ću ga valjda naći, i napajanje i šemu, pa će šema sve da objasni.

Pozdrav

Vlado



656

[Pero™]

Druže/gospodine Vlado,

ne morate zbog mene da idete u neki posao i pospremanje... Ali da se iz 12V sa četri akumulatora dobije 48V jedino je moguče ako se jih SVE (4) veže serijski.

[Vladimir Ivanović]

Gornji desni čošak šeme koju je Boštjan objavio. Tu je sve nacrtano. Akumulatori u seriji, pa u paraleli. Blok startnog preklapanja u trenutku startovanja motora to sve drugačije spaja.

Pero je napisao da se ova elektronika može napraviti sa malo većim releom.

Malo detalja o tenku. Poštovani Pero, struje koje starter generator motora povuče u trenutku starta se mjere stotinama ampera. Te struje tope kablove. Tope i kontakte. Ne znam da li si se nekad bavio tehnikom velikih struja. Ne govorim velikih napona, nego velikih struja.

I pored dobivene konstrukcione dokumentacije od SSSR-a za proizvodnju ovih dijelova oko starta motora oko tri godine je u Čajevcu rađeno na tehnološkoj dokumentaciji i tehnološkim postupcima osvajanja proizvodnje. Izrada kontakata i sadržaj srebra i drugih primjesa u kontaktima je posebna priča. Tvrdoća, čvrstoća, tačka topljenja itd. Brzina preklapanja kontakata da bi se izbjeglo varničenje. Kod ovakvih ogromnih struja zna se desiti da kontakti zavare. Površina kontakata je jako bitna. Svi su se kontakti polirali i uparivali. Mjerila se površina spoja dva kontakta. Kontaktni otpor. Kontakti su morali biti iz serije materijala. 100% isti sastav materijala. Sve zbog kontaktnih otpora. Svaki je kontakt ispitan na -40 i +100 stepeni celzijusa. Kao i sav uređaj nakon toga. Bio je i problem u sastavu bakrelita za ovaj uređaj. I kad su napravili dobar sastav bakrelita za BSP dolazilo je do izgaranja kontakata. Na kraju je nađeno rješenje u sječenju bakrelitnih šipki tako što je bakrelit sječen u pravcu njegovog lijevanja, da se ne presjecaju neke tehnološke niti koje su u samom materijalu.

Zašto je urađen start motora sa preklapanjem napona na 48 volti. Zato što bi start sa 24 volta zahtjevao veoma debele kablove od akumulatora do motora. Trebala bi duplo veća struja. Sa većim naponom smanjuje se presjek kablova. Kod startanja motora, koji neće da upali na prvu, pa kad se vergla ovi kablovi su veoma vrući. U stvari kablovi za start motora na 24 volta bi već morali preći u oblik šine.

Kod ovih velikih struja, a na dijelu pokretanja hidraulike azimuta u trenutku starta postoji kutija K2 u kojoj je otpor 0.064 oma. Od specijalnih tantalovih šipki. Pa je brušen i turpijan sve dok se ne dobije ova vrijednost. Nakon starta motora azimuta ovaj se otpor prespaja. Taj otpornik ima na sebi hladnjak i to dosta velik.

Da navedem, iako ne bi smio, dio tehnološkog postupka obrade jednog dijela iz SUV M84. Srebrni komad se obrađuje u ulju. Ne vadi se iz ulja nakon obrade, nego se daljni postupak obrade radi u ulju. Tehnološko zakivanje. Nakon zakivanja spoj sa drugim dijelovima se mora uraditi nakon 20 minuta. Inače dolazi do površinske oksidacije, a onda... itd. Ako se to desi, da se ne može uraditi spoj nakon 20 minuta, srebrni komad se vraća na pretapanje.

Konstrukcioni podatci nisu tajna. To se prodaje. To smo kupili od SSSR-a. Tehnološki postupci su tajna preduzeća koji osvoji tu tehnologiju i oni su tajna koja se ne smije nigdje iznositi. Sa ovim iznošenjem podataka nism naveo o kojem se dijelu tenka radi. Tehnološka dokumentacija i tehnološka rješenja su višestruko skuplja od konstrukcione dokumentacije.

Pa ako misliš da je ovo bez veze, ...


Pozdrav

Vlado



640

[duje]

Poštovani Pero,

imam negdje kod kuće šemu ovog prespajanja i uređaja koji to sve prespaja. Imam i skener. Međutim, žena mi je nedavno sklonila skener, jer se ne uklapa u cvjetni aranžman i zavjese u kući. Pronašao sam skener (HP 3500c), ali nema nigdje napajanja. Danas, kad se vratim sa posla preturiću kuću, pa ću ga valjda naći, i napajanje i šemu, pa će šema sve da objasni.

Pozdrav

Vlado



656

Promjeni cvjetni aranžman i cvječe u kući. Vjeruj žena će se složit! Ko zna kad si zadnji put mjenjao zavjese, a susjeda ih je prošle godine!

[Vladimir Ivanović]

Pero, sasvim si u pravu. Napon 48 volti se dobije kad se četiri akumulatora spoje serijski. Na Božinoj slici se to lijepo vidi. Ovo ispod je detalj sa slike koju je Božo objavio. Dakle, šeme nisu tajna. Ima ih i na internetu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U normalnom radu akumulatori su spojeni kombinovano, a samo kod starta ide sve u seriju.

Nije ovo cjepidlačenje. Ako nešto nije jasno imamo Palubu pa ćemo da pojasnimo.

Akumulatori su posebna priča, jer se ovi akumulatori koriste na vozilima koji ne idu po asfaltu. Na dnu akumulatora je olovni mulj, a on se može dići kod kretanja tenka po neravnom terenu. Unutar svake ćelije su zbog toga posebne pregrade i mrežice. Nisam odavno gledao akumulator unutra, ali se sjećam nekih detalja. Zato su i ove ručke i drveni sanduk, a i kleme sa prednje strane akumulatora.

U toku izrade jednog tenka u ĐĐ, negdje 1988 ili 1989 godine, majstor, monter u ĐĐ koji je spajao kabal koji ide od akumulatora do VKU-a, a koji napaja kupolu, nije stavio neki plastični izolator na VKU.

U trenutku uključenja mase dogodila se eksplozija na šasiji tenka zbog kratkog spoja. Jedino ograničenje struje bila je dužina kablova od akumulatora do VKU, a odatle na pod tenka, tj. na masu. Nije bilo kupole niti obrtnog transpotera, jer se radila montaža donjeg dijela tenka. Gledao sam ostatke te šasije dan nakon tog događaja. Nisam mogao da vjerujem koliko se tenka stopilo zbog toga. Veliki dio uređaja koji su bili tada u tenku morao se zamjeniti, a i skoro sva kablaža i dio kod vozača, sa lijeve strane.


Duje, što se tiče zavjesa, sad su neke sa leptirićima. Tu su i kaktusi i ostalo cvijeće. 

Pozdrav

Vlado


626

[Vlada SD]

Imam jedno pitanje. Koji uredjaj dopunjuje akumulatore tokom voznje? Da li je u pitanju generator NS (altenator) ili generator JS (dinamo)?

[Pero™]

Ovo sam hteo da napišem u privatnoj poruki, ali  što da ne javno. Nije ništa što nebi smelo da se kaže.
Druže/gospodine Vladimire. Neznam kako da vas oslavljam, na forumu sam obično na ti, sa drugima, ali vi imate veliko znanje o tenkovima pa imam i neko poštovanje do vas. Cenim i vašu volju da znanje podelite sa drugima na forumu. U vašim pričanjima i znanjima sam saznao puno stvari o tenkovima, koje pre nisam ni znao, niti mi nije bilo zanimljivo.
Srpskohrvatski mi nije prvi jezik, pa neki put mi treba malo da razmislim kako da napišem. Ipak mislim da imam dosta znanja da se razume šta želim da kažem. Nisam stručnjak za tenkove, ali o mašinstvu imam malo pojma a baterijma/akumulatorima znam puno. I o velikim strujama preko nekoliko stotina ampera, kablovima preseka 50 i više mm2 i tako dalje.
Inače razlika između paralelnog i zaporednog je ista kao da ide tenk/auto napred ili u rikverc.
Rezanje u ulju je uglavnom zbog hlađenja. Ne zbog oksidacije. Vremenom upotrebe dolazi do oksdacije. Da naravno, dok je čist kontakt treba sklopiti sistem sa što manjim otporom. Ali šibki člen su obično premali kablovi. Varničenje se može preprećiti ili prevremenim uklopom releja ili nekim otporom. Kod civilnih čamaca postoji i varijatna sklapanja dva akumulatora paralelno sa diodama, ali to dolazi do pada napona.
Naravno da mislim da ovo nije brez veze, ima svoj smisao, ali da se odugovlačimo oko nekih reči, što neče nikome pomoči…I naravno da još uvek mislim, kod tenka za nekoliko miljona eura, štediti na akumulatorima za nekoliko stotina eura je glupost.

LP

Pero

[Vladimir Ivanović]

Poštovani Pero,

nisam ja ni pisao ni pravio pravilo i tehničke detalje oko akumulatora. Tako došlo od Rusa, tako napravljeno i tako se koristi. Ko štedi na akumulatorima, a ko ne štedi nije na meni da se bavim. Ja sam u tehnici. Što se tiče ekonomije, bavim se samo mojom kućnom ekonomijom.

Oko obrade u ulju ne bih raspravljao. To zalazi već u dio tehnološkog procesa pravljenja, a koji je, bez obzira što firme koja je to pravila nema, tajna, i neka tako ostane. Na nekim tehnološkim detaljima rađeno je godinama, i nebi bilo pravedno ni sa moje strane ispravno da sad otkrijem tehnološki detalj za koje smo potrošili godine rada. 

Naveo sam da se obrada srebrnih komada radi u ulju. I kompletan proces se radi u ulju. Nije zbog hlađenja nego zbog oksidacije. I idući postupak obrade te pozicije se radi u ulju. Kad se komad izvadi iz ulja mora se spojiti sa drugim komadom najviše 20 minuta nakon vađenja iz ulja. Ako se to ne uradi za to vrijeme komad se smatra tehnološki neispravnim i ide u škart, te na pretapanje. Sva ručna obrada i rukovanje se radi sa čistim pamučnim platnenim rukavicama umočenim u ulje. 

I nije zbog hlađenja. I nebi naveo koji je to dio u tenku.

I nebi dalje objašnjavao postupak, jer se radi o tehnologiji obrade. I to ću smatrati tajnom. Iako mog Čajevca više nema. Ali ima lešinara tipa SDPR koji bi voljeli znati te tehnologije. Mislim da sam naveo već jednom da su mi predstavnici SDPR-a krali šeme i moja konstrukciona rješenja. Još da im dam i tehnologiju. Pa da je nekom prodaju. Toliko lud nisam.

Napajanje za skener nisam još našao. Žena lagano šizi zbog preturanja po stanu i traženju napajanja.

Motor tenka može da se pokrene i na elektropokretač. Sa starter generatorom. SG-1. Inače se motor tenka obično pokreće sa vazduhom. Da se nebi iscrpljivali akumulatori. Taj isti starter nakon pokretanja motora radi kao generator i puni akumulatore. Na komandnim tenkovima ima mali agregat koji se starta sa akumulatorima iz tenka, a kasnije dopunjava akumulatore sa svojim benzinskim motorom. Tako da se ne mora pokretati motor tenka zbog dopunjavanja akumulatora.

To je ovaj agregat na slici. Ovdje sam upravo držao nastavu arapima kad je naišla kontrola iz UN-a. Slikano u pustinji Kuvajta nakon Operacije Pustinjska oluja.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pozdrav

Vlado

PS
za sve na forumu sam Vlado. Nije potrebno ni druže ni gospodine.


630