Tenk M-84

[Brok]

U svemu najgora priča je što do toga uopšte nije došlo barem na jednom tenku u vodu, ili recimo na tenkovima koji su u interventnoj četi.
Svega nekoliko tenkova je urađeno za prikazivanje na Partneru i ostalim manifestacijama.

Nažalost, tenkovi u današnjoj VS su maltne otpisana roba, zato što za mirovne misije sasvim sigurno pripadnici VS neće tegliti tenkove po svetu, već će to biti vozila poput Lazara. To je lično moje mišljenje, a ne neka insajderska informacija.
Evo recimo Mađarska skoro da više i nema tenkova u svojim oružanim sanagama.

[CheefCoach]

Tenk je skupa masina. A protiv-tenkovksa oruzja postaju sve naprednija. Tenk je i dalje potreban da neutralise mitraljesko gnezdo ili bunker, ali neka alternativa tockasa 8x8 sa topom od 100 mm, i aktivnom zastitom kao sto je Arena bi mogao da odradi slican posao za manju cenu.
A Srbija ima 212 tenkova u aktivnoj sluzbi, sto je za zemlju te velicine i vojnog budzeta impresivna cifra.

[Rade]

Impresivna, ali još uvek mala, rekli bi mnogi.

[CheefCoach]

Ja nesto razmisljam da je vod od 3 tenka dovoljan da pomaze pesadijskoj ceti. Za bataljon ti onda treba jedno 10 tenkova, ili jedna ruska ceta tenkova. Sa 8 mehanizovanih bataljona i 80 tenkova bi bilo dovoljno. Kada bismo povecali broj tenkova, ne bismo imali pesadiju da ih isprati.

[Rade]

Ima pešadije dovoljno, to nemoj da imaš brige...

Postoje ratne brigade koje bi mogle da obezbede pešadiju i više nego što treba.

[CheefCoach]

Ima pešadije dovoljno, to nemoj da imaš brige...

Postoje ratne brigade koje bi mogle da obezbede pešadiju i više nego što treba.

Da, ali pesadiju kakvog kvaliteta. Kada su ti ljudi zadnji put videli tenk, ili pusku?

[Rade]

Ni jedan rat ne kreće naglo, tako da bi imali vremena da se obuče. sa druge strane, vreme Kurske bitke je prošlo.

[dzumba]

I konjicu, siboličnog prethodnika oklopnih jedinica su "oklopljavali" i "razoklopljavali" da bi je na kraju ukinuli jer nije imala svrhu. Tako će biti i sa tenkovima. A vreme se približilo.

[CheefCoach]

Kao i bojne brodove. Nekada su bili neprikosnovena sila na moru. Onda je neko izmislio torpedni camac i ljudi su poceli da se pitaju da li ima mesta za BB. Onda su konstruktoru ojacali trup BB izdeljenim koritima i on je preziveo. Ali nedugo zatim se pojavio avion kao neprijatelj bojnog broda. I on je izumreo kao dinosaurus. Da tu ne dodamo i protiv-brodske rakete.
Danasnji razaraci i krstarice imaju jako tanak oklop i baziraju odbranu na aktivnoj zastiti i vatrenoj moci (napad je najbolja odbrana).

[milan333]

Прича да тенк постаје застарело борбено средство које смењује оклопно возило са топом 100 или 105 mm је можда по мом скромном мишљењу само маркетиншка кампања можда неких главних светских произвођача. Поређење застарелости тенка као наоружања са све претеранијим и тежим оклопом у односу на оклопна возила или тек бојне бродове, не пије воду. Ако погледамо све обухватну историју тенка и његове производње, видимо да је тренд активне и масовне производње припао јако малом броју држава као што су: Русија(СССР где се украјина донекле издвојила више у модернизацији него производњи), САД, Велика Британија, Немачка, Француска, Кина и Јапан(за чији извоз тенкова још нисам чуо). До неке средине осамдесетих било је ту много више покушаја, компетентности других држава са мањим реалним потреба за производњу таквог наоружања, које се масовно производило у горе наведених 6 великана(сем Јапана) и повољно продавало.

Tenk je skupa masina. A protiv-tenkovksa oruzja postaju sve naprednija. Tenk je i dalje potreban da neutralise mitraljesko gnezdo ili bunker, ali neka alternativa tockasa 8x8 sa topom od 100 mm, i aktivnom zastitom kao sto je Arena bi mogao da odradi slican posao za manju cenu.
A Srbija ima 212 tenkova u aktivnoj sluzbi, sto je za zemlju te velicine i vojnog budzeta impresivna cifra.

Не може се застарелост једног борбеног система оружија темељити на основу потреба у садашњим тренутним сукобима које покушавају да контролишу оних шест велкана од којих је 5 у склопу НАТО савеза. Њихов начин уплитања у сукобе захтева тренутно мање трошкове по пореске обвезнике, који све више не виде разлог пачања у такве сукобе у опште. У систему стратешког одбрамбеног троугла КОПНО-ВОДА-ВАЗДУХ, где смо ми изгубили водени део, а због писања тога извињавам се свим члановима деградиране данашње само речне морнарице, јер ми је и отац би у служби исте поморске некад давно. У нашим условима КОПНО-ВАДУХ одбране тенк има одлучујућу позицију, складно топогравским, климацким и другим условима наше територије. Сходно условима наше копнене одбране, и ако можда под многим другим околностима(топографији терена и клими) тенк боље врши напад, код нас је он због услова експлоатације одбрамбено оружије, које се користи тактиком "напад је најбоља одбрана, поготово ако је неочекиван и из заседе". Национално питање одбране, или питање оних са довољно листића је " Да ли да покушамо да обезбедимо модернизацију и експлоатациону логистику(одржавање) садашњег тенка уз покушај продаје технологије или да увеземо 100 тенкова од неке од 6 великана?". Авионе смо већ увезли, а да ли ћемо и тенкове од истих то питање још чека.
Можда сам се мало расписао, али ме увек понесе тема кад прочитам 5-6 страна текста о М-84-ци с обзиро да нисам стално на форуму.   

[CheefCoach]

Bice tu i Indija, mozda Iran i Pakistan, mozda Brazil. Modernizacija M 84 bi bila lepa, ali bi pola delova doslo iz inostranstva. I time bi dobili lep jurisni top, sa potencijalom da bude tenk u nekom lokalnom sukobu ili lovac na tenkove. Jer ga ne vidim kao neko oruzje koje moze da ide celo u celo sa nekim danasnjim savremenim tenkovima (mada teren je cudo), a tesko sa nekim buducim (koji se danas razvija). S druge strane jedan jurisni top na tockovima ili gusenicama smo u stanju da sami razvijemo i napravimo (sada sa manje-vise uvezenih delov ai tehnologija), i taj top bi bio znacajan da pruzi direktnu podrsku pesadiji protiv nekog manje tehnoloski opremeljenog neprijatelja (barem na lokalnom nivou). Pod time mislim na napad na utvrdjene pesadijske cete, bataljone, brigade, a ne na OM jedinice, ili jedinice potpomognute masovnom avijacijom. I to sa neke malo vece bezbednije daljine, ili ako se uveze APS onda moze i sa malo blize daljine. U odbrani bi protiv-tenkovske rakete, pogotovo dugog dometa, bile efikasnije resenje protiv neprijateljskih tenkovskih jedinica nego sami tenkovi. Iako je takva raketa 10-20 puta skuplja od podkalibarkske tenkovske municije, rizik koriscenja iste je drasticno manji, a efekat na moral protivnika drasticno veci.
Ako cemo da pravimo tenkove, mozda je bolje da dizaniramo novi tenk. Ali ako nismo u stanju da napravimo i prodamo barem 1000 komada, besmisleno je ulaziti u dizajniranje.
Da li smo mi sposobni za dizajniranje (i pod time uglavnom mislim na Srbiju jer tu zivim, da se niko ne uvredi), mozda i jesmo, ali bi neki delovi bili iz uvoza. Neki delovi su opet bolji nego uvesti ceo tenk. Sada se radi na OT tockasu. Posle toga moze da se pocne rad na jurisnom topu na OT tockasu, i OT gusenicaru. Onda na jurisnom topu na OT gusenicaru. Do tada ce se valjda skupiti dovoljno znanja i tehnologije da postanemo u stanju da dizajniramo tenk. Mozda prodje 20, mozda 30 godina, za taj nivo, ali potaman. Do tada moze da sluzi M 84. Vise od 60 godina u sluzbi bi ipak bilo previse.

[oficir neaktivne rezerve]

Poštujem mnogo stručnija mišljenja gore navedena od mog ali dok god "Abramsi" uz pomoć "Awacsa i multiroll fightera" budu bili okosnica uvođenja demokratija po svetu, koncept dobrog oklopnjaka ne treba napuštati. 
Da se ne varamo dragi moji.

Dok ne prođe pešadija nema okupacije i pobede a u tome su i u Avganistanu i u Iraku i još po negde, proteklih godina glavni pečat davali tenkovi sveobuhvatnim manevrom i okupacijom glavnih urbanih celina i putnih pravaca.

Druga je strana medalje što se ista strana trudi da drugima diktira da im to više ne treba.

Ista stvar kao i sa nuklearnim bojevim kapacitetima.
Kada su više nego zadovoljili sopstvene potrebe onda su svima drugima uveli moratorijum da iste razvijaju i uvode, pa to postade glavna jeres a svojih se do danas ne odriču.

Krajnja ironija, cinizam i kukavičluk.

[dzumba]

Za rat su bitne pare (ekonomija, odnosno privreda da "podrži" rat), bitni su saveznici (imaš i kakve ili nemaš), bitni su geografski, politički i demografski činioci, bitna je doktrina (ideja-zamisao o vođenju rata), bitno je oružje sa kojim raspožeš, bitna je vojska, odnosno kako organizuješ oružanu silu i još neke "sitnice". Kada to složiš "vektorski" onda nađeš i zajednički "vektor" mogućnosti. Ja u tom vektoru ne vidim velike i brojne sisteme kao što su borbena avijacija i oklopne jedinice. Posebno ne u velikom broju. A bez velikog broja nema sistema. Ne zato što nam možda ne bi zatrebali, nego zbog toga što ih ne možemo priuštiti (proizvesti ili kupiti, održavati, vežbati, plaćati obuku, ljide i sl.) samo iz razloga što bi nam, možda zatrebali nekada i negde ili još gore što možda neko misli da bi nam zatrebali.

Da bi bili racionalni moraju da se realno utvrde opasnosti. Ocene se, tj. procene rizici nastanka tih opasnosti i definišu odgovori. Ako su za odgovore potrebni tenkovi (a izgleda da baš i nisu najneophodniji) onda se oni nabavljaju, prave , prepravljaju i sl. Kako sada stvari stoje dovoljni su postojeći. Kako okruženje bude smanjivalo ili izbacivali svoje, tako ćemo i mi svoje. Ako se nešto promeni i mi ćemo menjati stav i opremu.

Da imamo ekonomiju kao što su nemčaka ili kineska (dakle imamo para); da imamo pouzdane "tvrde" saveznike kao što su SAD, Rusija, Kina, Nemačka, da imamo pretwe nekih država koje raspolažu jakom avijacijom i oklopnim jedinicama, mogli bi da imamo i 1000 tenkova i stotine najmodernijih borbenih aviona i svega na "angro" i da nas "glava ne zaboli". E, ali nije tako....

[milan333]

E moj Dzumba nije sve u "vektorskoj" analizi i statistici. Što se tiče statistike (verovatnoća i td.) postoji ono čuveno šegačko poređenje "Statistika je kao tanga gaće, otkriva puno, ali skriva najbitnije." u kome sigurno ima i istine.

[SHOOTER]

E moj Dzumba nije sve u "vektorskoj" analizi i statistici. Što se tiče statistike (verovatnoća i td.) postoji ono čuveno šegačko poređenje "Statistika je kao tanga gaće, otkriva puno, ali skriva najbitnije." u kome sigurno ima i istine.

ne razumem - u cemu je problem sa onim sta DZUMBA prica? Gde je tu falinka u analizi?