http://www.politika.rs/Из Сахаре у Сибир и натрагПосада тенка М-84 покренула мотор на минус 30 степени Целзијуса у комори где је држан претходна 24 сата, извезла на плус 40 и одмах обавила борбено гађање без иједног застоја.
Чачак – У Техничком ремонтном заводу у Чачку завршена су испитивања климомеханике, наоружања, куполе и аутоматског пуњача на тенку М-84, који је тачно пре четврт века, под бројем 21.337, произведен у фабрици „Ђуро Ђаковић” у Славонском Броду. Потврђено је, још једном, да је то најпоузданије борбено возило икад направљено на овом подручју а Завод из Чачка, који је јуче обележио 88 година рада, управо је оспособљен за потпуни ремонт ових тенкова.
– До краја године Завод ће имати комплетну техничко-ремонтну документацију за све системе тенка М-84. Сам процес генералног ремонта завршићемо у првој половини идуће године. То подразумева окончање технолошких поступака интеграције мото-техничког дела и спровођење трупних испитивања после генералног ремонта, у обиму од 3.000 до 5.000 километара – каже за „Политику” инжењер Ратко Симовић, начелник одсека за развој у ТРЗ-у.
Најстрожи захтев који је био постављен када је у питању овај примерак тенка тицао се промена средине. Са полигона у Никинцима, где је прошлог лета температура била 40 степени Целзијуса, тенк је одвезен у комору на минус 30, и ту остао наредна 24 сата. На истеку ток рока посада је у комори из прве покренула мотор тенка, извезла га на полигон и у следећих 20 минута обавила борбено гађање. Тенк је, тако, за само један дан прешао пут од Сахаре до Сибира и натраг при чему ниједан део није отказао, иако се по изласку из коморе на челику ухватило десетак центиметара иња.
Ово борбено возило, у време кад је произвођено, вредело је између 750.000 и 1,000.000 долара, а стручњаци процењују да није изгубило од вредности. Тенк М-84 је наоружан топом калибра 125 милиметара, који у режиму косог хица има домет зрна од 45 километара, али то је неконтролисани пројектил.
– Превасходна намена овог топа је да, док се тенк креће по неравном терену, са вероватноћом од најмање 95 одсто погоди циљ на удаљености до 3.000 метара, који се такође креће и то бочно у односу на тенк. Иначе, основни пројектил у овом тенку је поткалибарни пројектил од 125 милиметара који има почетну брзину већу од 1.700 метара у секунди. Он садржи иглицу, у ствари мањи пројектил калибра 30 милиметара која наставља кретање на траси. За тај пројектил, због састава материјала од којег је начињен и брзине кретања, не постоји ниједан оклоп који се не може пробити – вели Симовић.
На смотри у кругу Завода приказана су и остала средства на којима су мајстори и инжењери ове куће радили током године. То су, рецимо, теренска возила „пух” и борбена војно-полицијска возила намењена нашој мировној мисији у саставу Уједињених нација у Либану. У та возила сада су први пут уграђени уређаји за климатизацију, јер то захтевају услови у којима се користе.
Једна екипа Завода приказала је како ради управо ремонтовани тенк носач моста МТ-55А. За построј ове покретне ћуприје узет је стари тенк Т-55 а надградња је дводелни челични мост распона 18 метара, који трупе часом постављају као прелаз преко водотока. Тај мост чешке производње тежак је 6,5 тона али има носивост од 40 тона, и двочлана посада носача за само 90 секунди полаже га и чини спремним за употребу. Постављање и подизање моста обавља се помоћу хидрауличног система који у својим челичним цевима има 350 литара уља под притиском од чак 300 бара.
Обележавању дана Завода присуствовао је бригадни генерал Жарко Лазаревић, начелник штаба КОВ ВС. Пуковник Горан Марјановић, директор ТРЗ-а, саопштио је да је од краја 2011. године и успостављања војне организације Завода, у колектив примљено 98 нових радника, углавном мајстора и инжењера. Један од основних задатака у овој пословној години, који је већ успешно обављен, било је ремонтовање 25 борбених и неборбених средстава за потребе састава Војске Србије у мировној мисији УН у Либану, где је грађански рат букнуо средином седамдесетих година прошлог века.
Гвозден Оташевић
