Tenk M-84

[Bozo13]

Iako se ne razumem u tenkove, koliko smo pričali, koristno bi bilo da so obrtni transporter okreče u obe smeri (brža popuna topa), ne samo u jednu, automatsko očitavanje tipa municije koja se puni, te unošenje tog podatka u SUV, popravka softvera za SUV , te obavezno sklanjanje "raznih koristnika" koji se napajaju iz referentnog 10V DC napona.

I svakako bi trebala pokoja modifikacija (sajle ako se ne varam) oko meteosenzora i HW zaštita da se ne sastavi naopako.

[Vladimir Ivanović]

Korištenje 10 volti je samo idiotluk koji su napravili "stručnjaci" tipa idiot iz Instituta za fiziku Zemun. Takvim bi zabranio i da izgovaraju riječ tenk. Nije to za njih.

Obrtanje transportera riješeno.

Softver je već pretrpio izmjene, odnosno već je napravljen kompletno nov softver za SUV M84.

Automatsko ubacivanje tipa municije sa kojom se puni top u balističku računicu je već urađeno.

Brojač opaljenja mitraljeza, odnosno ograničavač broja opaljenja, rješeno.

Mehanilka meteosenzora već je rješena.

Rješena je mogućnost da komandir preuzme nišanjenje i gađanje.

Dodan je navigacioni sitem sa BMS-om, kriptozaštitom u komunikaciji BMS-a na tenku sa drugim tenkovima i hopingom na radiostanicama.

[Bozo13]

Navigacioni sistem je GPS?

Ako je GPS, po kojem standardu je, GPS P-code (precision code - military) ili klasični civilni GPS C/A code (Coarse Acquisition)?

[Vladimir Ivanović]

Navigacioni sistem je GPS.
BMS je softver za battle management system. Softver za upravljane bojištem. Napravljeno za različite platforme. Učestvovali u izradi vojni stručnjaci koje smo spominjali nekoliko puta na Palubi.

Ne bih smio da dajem dodatne detalje oko ovoga GPS-a i njegove povezanosti sa BMS-om i automatizacijom unosa podataka u BMS.

Išlo se do veoma sitnih detalja. Naprimjer, tenk br. xx treba ići naprijed 73 metra, i tad će imati u nišanskoj spravi cilj br. xx, koji može da gađa, a koji je trenutno zaklonjen.... Cilj će mu tada biti pod uglom...

Na ekranu su slike "naših" i "njihovih". Naši razmjenjuju međusobno automatski svoje položaje, a raspored "njihovih" se im unosi automatski sa posebne lokacije. Komunikacija između ovih tenkovskih uređaja je šifrovana.

[Bozo13]

BMS BMS

ni na kraj pameti mi nije palo oko do to to znači. Imam još pitanja, ali o tome na kafi.

[HrcAk47]

Možda, da se zbog duže eksploatacije nabave topovi 2A46M-x (ili kako god ih već oni zovu) iz Kine? Poštovani Vladimire, govorili ste da je njihov resurs najduži a habanje najmanje, što mislim da je relevantan faktor kod troškova eksploatacije tenka.

[Jester]

Ja se uvijek vodim onom da nema glupih pitanja, pa evo jedno podaci za stvaranje slike borbene situacije na terenu u realnom vremenu dolaze neposredno ili posredno do tenka/tenkova tj. učestvuje li u tome vanjski faktor i u kojoj mjeri?

[Vladimir Ivanović]

Slika na navigaciji se dobije automatski. Sa "neba". Podatak o razmještaju "naših" dobije se od ostalih "naših" vozila, a razmještaj "njihovih" od komande bojišta.

[Jester]

 Kao da ste mi pročitali misli baš sam tipovao na tu sliku "s neba" pošto je u igri gps ili pak njemu srodni sistemi, vjerojatno veliki dio posla ide preko satelitske navigacije, i naravno zahvaljujem na odgovoru.

[micha]

   Ako je u pitanju kozmetičko doterivanje, bez kapitalnih zahvata na oklopnom telu, motoru i transmisiji, težište bi bilo na masovnoj upotrebi elektronike.
   Od naoružanja dobro bi došla daljinski upravljana turela komandira sa montiranim NSV-om ili PKT-om. Na top bi se napokon mogla postaviti ogledala za merenje zakrivljenosti cevi i sistem za signalizaciju zaprljanosti usta cevi. Hidraulično pokretanje kupole i topa zameniti u potpunosti električnim. Uz već pomenuto obrtanje transportera u oba smera dodati mogućnost najave sledeće vrste projektila dok se vrši trenutno punjenje tako da po vraćanju prazne kasete transporter ide odmah na prethodno najavljeni projektil.
    Pojačavačku čajavečku kutiju primenom mikrokontrolera i IBGT poluprovodnika smanjiti na pola uz njenu potpunu hermetizaciju i pasivno /aktivno hlađenje.
    Sedišta komandira i nišandžije napraviti ergonomski sa nezavisnim vešanjem primenom savremenih materijala i gasnih amortizera. Rešiti da se sam dosed okreće za 180 stepeni tako da se pri ulasku nogom staje na metalnu nekližuću stranu a da se potom okrene tapacirano sedalo koje bi ostalo suvo i čisto. Slično pokušati i sa sedištem vozača, mada tu nema puno prostora za izmene. Smanjenjem dimenzija pojačavačke i njenim premeštanjem na mesto RUT-a stvoriti više prostora za noge komandira, naročito pri otklanjanju zastoja ili zameni municijskih kutija na PKT-u. Novi radio-uređaj ili dva ako se koristi za pozicioniranje, ubaciti u prostor ispod rama na transporteru kao što je rešeno na Degmanu. Koristiti RU koji imaju mogućnost daljinske veze upravljačkog modula sa ostatkom uređaja pomoću kabla tako da upravljački modul sa displejem stoji na dohvat ruke komandira ( recimo na desnoj strani kupole). Skratiti periskop komandira a rukohvate postaviti na venac turelice čime bi se olakšalo zaranjanje do PKT-a, pojačavačke ili pri ručnoj popuni topa.
   Rad motora i borbenih sistema ožičiti mrežom senzora i dijagnostikom koja bi vizuelno i zvučno putem digitalizovanog glasa puštenog u sistem unutrašnje veze izveštavala o trenutnom režimu ili eventualnom kvaru. Vozača o radu motora, povišenoj temperaturi, nivou eksploatacionih tečnosti, naponu el.mreža i onome što se smatra potrebnim. Nišandžiju o završenom procesu punjenja, zatvorenoj kapiji vatre,broju preostalih granata u transporteru i metaka u redeniku. A svi ti podaci bi se prikazivali na posebnom displeju kod komandira i snimali na magnetni medij kako bi kasnije bili prezentovani i analizirani. Dozvoliti mogućnost da svaki član posade zasebno odabere koji podaci će se njemu saopštavati digitalnim glasom da bi se smanjila preopterećeost informacijama. Takođe, mogle bi se ubaciti jeftinije USB kamere ispred svakog člana posade koje bi beležile njihov rad i ukazale na eventualne propuste pri obuci.
   Klimatizaciju poboljšati primenom klima-uređaja a ličnu zaštitu posade poboljšati upotrebom kacige sa fonokompletom umesto šlemofona i pancirnim prslukom. Kaciga bi mogla biti bežično povezana sa interfonskim uređajem poput prototipa koji je svojevremeno bio ugrađen pa skinut sa TZI M-84 ABI ,a koji omogućava međusobnu vezu i kada je jedan ili svi članovi posade izvan vozila. Za pešadiju koja prati tenk ili navodi nišandžiju na cilj izvan tenka, takođe omogućiti ovakvu vezu ili bar induktorski telefon M-63 pričvršćen negde na sanducima ili pored rezervoara da imaju kakvu, takvu vezu sa posadom unutar tenka jer je jako nezgodno stajati na transmisiji iza kupole dok motor radi na 1600 o/min i ventilator duva, a meci i geleri zvižde  oko tebe a ti si priključen na prsni prekidač sa šlemafonom između lukova nišandžije i komandira kao najviša tačka na tenku.
   Bilo bi dobro i razdvojiti dnevni od noćnog kanala na nišanskoj spravi ali to je pozamašna investicija. Spoljne kamere za osmatranje, pa i termovizija ali obavezno na zadnjem tenku za vožnju unazad sa displejem kod vozača.
   To bi bilo ono čega sam se u prvi mah setio a da je relativno jeftino i da se može namontirati u radioničkim uslovima u samoj jedinici. Aktivna oklopna zaštita, modularna pogonska grupa, bajonet sistem učvršćenja topovske cevi, otvor na trupu između potpornih točkova kroz koji bi se vršilo ubacivanje popunjenih kaseta sa projektilima i punjenjem izvan tenka itd. bi verovatno bilo preskupo za ovakav projekat jer  neke ideje se graniče sa SF. Ovo što sam naveo, uz prethodne sugestije članova foruma se već negde koristi, makar i na korporacijskim demonstratorima i bilo bi tek puko osavremenjavanje nakon 30 godina, bez nekih revolucionarnih zahvata. A o tome bih tek mogao da pišem...

[Morskoprase]

Jedan dio mogla je odraditi FOTONA (ne više), (http://www.mycity-military.com/slika.php?slika=99624_668552558_M-84.jpg), kažu da je bilo pogađjanje fenomenalno. Treba naći bolje rešenje za merenje ukivljenosti cevi-nova bi cev sa drukčijim fiksiranjem ogledala dobro došla. Većinu je napisao već Micha. Da o SF variantama sa kacigama tipa TopOul ili barem Gugl naočalama (mada kao COTS i ne bi trebale biti toliko problematične).

[Bozo13]

Fiksiranje ogledala za merenje ukrivlenosti cevi rešeno je. Ne leti iz cevi posle pucanja. Sistem napravljen na istom principu kao što je na PAP-ovki sistem za pojačanje trzanja.

Nisam još uspeo da završim temu Sistem za upravljanje vatrom EFCS3-84 / Fotona

[Vladimir Ivanović]

Ako se koristi topovska cijev napravljena po kineskoj tehnologiji, elektronika za mjerenje zakrivljenosti cijevi nije potrebna. Kineska cijev se ne krivi i ne troši.

[MOTORISTA]

Postoji li mogućnost da se postavi dodatni oklop ispod i oko transportera?

[vathra]

Dobio sam od nekih prijatelja "domaći zadatak" da napravim izmjene koje mislim da su potrebne na tenku M84.

Pošto više očiju više vidi, interesuje me šta bi predložili Palubarci.

Napravio sam određene projekte, ali možda sam nešto zaboravio, pa bi molio da svako (onaj ko se razumije u M84) predloži šta bi unaprijedio u tenku.

Владо,
Ја се не разумем пуно, али надам се да ће предлози бити корисни:
- сензор ласерског озрачења, који може да се подеси да и аутоматски испаљује димне кутије и окрене куполу у правцу одакле се гађа. Ово је већ урађено на неким тенковима.
- слање преко заштићене везе података о стању муниције и горива, и о осталим параметрима који могу бити корисни за одржавање (типа колико је пређено км, кад је мењано уље, гусенице и сл.). Ово би омогућило да логистика има одмах податке о стању, да може да брже снабдева и да одреди приоритете. Не знам да ли је већ урађено овако нешто, али би свакако било корисно.
- да ли би коришћењем гореописаног БМС-а било могуће да се избегне озрачивање мете ласерским даљиномером? Ако мета има сензор, то може да их упозори на напад. Даљина би се давала преко БМС-а, а пошто је гађање директно прецизност у десетинама метара је довољна.

Да ли сте размишљали и мало ”изван тенка”?
Ви сигурно знате боље да ли би могло да се направи возило за снабдевање и/или одржавање.
На пример, камион велике проходности са дизалицом, на који може да се укрца у палетама горива за неколико тенкова са пуњачем, и више врста муниције у палетама. Претпостављам да би са употребом нових решења могла да се скрати попуна тенка.

Да ли је могуће другачије решити (аутоматизовати) попуну тенка муницијом? На пример, на возилу за допуну се муниција налази наслагана у конвејерима. Рука са конвејером се постави кроз отворен лук на аутопуњач, повеже са њим, и онда аутоматски убацује муниција, по задатом типу. Или простије, да се одговарајући оквир напуни споља жељеном муницијом, спусти кроз лук и повеже са аутопуњачем.
Овако би се могло не само добити на брзини, већ и на сигурности јер нико не би морао да буде у тенку током допуне.