Tenk M-84

[janezek67]

Izvorni konstruktor, ideja i razrada ideje, je gospodin Olafson, ako se još dobro sjećam. Gospodin koji je nekad radio u firmi, korporaciji Aga, a dio te korporacije je bila firma Bofors, sa ostrva Lindingo u Štokholmu.

Prije puno godina, negdje sedamdesetih godina prošlog vijeka, Vojnotehnički savjet VTI-ja je donio odluku da se ide u razvoj sistema za upravljanje vatrom za tenk T55, a sa mogućnošću da se taj SUV ugradi i u druge tenkove, jer su se već razmatrale opcije kupovine modernijih tenkova za JNA.
I bilo je odlučeno da se naprave dvije verzije SUV-a. Jeftinija i skuplja. I od firme Bofors je poručen razvoj ova dva sistema. Jedan sistem se je zvao SUV (Igman), a drugi se je zvao USUV, Uprošteni sitem upravljanja vatrom. I ovaj prvi je kasnije dat Čajevcu da ga dalje razvija i pravi, a ovaj jeftiniji je dat Iskri, CEO, Centru za elektrooptiku Ljubljana. Bilo je i dogovoreno, zbog cijene sistema, da u oklopnim brigadama, na deset tenkova sa USUV-om bude jedan tenk sa SUV-om. Čajevac je kasnije od tog SUV Igman napravio SUV za tenk M84, a Iskra, koja je promijenila ime u Fotona, je od tog USUV-a za tenk T55 napravila USUV za tenk T72, te ga isprobavala na tenku T72 ( to je taj tenk koji je završio u Muzeju u Sloveniji, a koji je iz Banja Luke prebačen u Iskru). Po povlačenju JNA iz Slovenije tenkovi M84 koji su ostali u Vrhnici su onesposobljeni, te se nisu mogli koristiti. Tada je Isjra od ovoga jeftinog, uproštenog, sistema napravila sličan sistem za tenk M84 i to su ti tenkovi o kojima sam pisao na MCM forumu. Kasnije su stručnjaci iz Čajevca prešli u Iskru da završe ovaj sistem. Dvojica. O njima sam već pisao na Palubi. Sada su oba doktori tehničkih nauka.

Pozdrav

Vlado

Hvala na odgovoru, a samo me još zanima, kdje je bio Čajevski bolji od Iskrinog. Znam, da iskrin isto ima metero senzor, pojačivač svetlosti... Jedino što kao obični čovek primečujem je, da Iskrin sistem ima manju optiku .

[Vladimir Ivanović]

Najveća prednost sistema koji je pravio Čajevac je neovisna nišanska linija. Nišandžija drži cilj na vrhu končanice, a top neovisno od nišanske linije zauzima svoj položaj. I to automatski. Ovo je prvi tenk ovoga kalibra koji je mogao da gađa pokretni cilj iz pokreta.

Koliko se sjećam iskrinog sistema nije mogao da gađa pokretni cilj iz pokreta.

Pozdrav

Vlado

[kumbor]

Vrlo mi se dopada izvorna ideja razvoja SUVa za tenk. Odmah se išlo na razvoj dve varijante, jedne celovite, skuplje i jedne jeftinije. Tako su radile sve ozbiljne države!

[pvanja]

Steta sto ta jeftinija nije ugradjena masovno na T-55. Da je ugradjivana u T-55 verovatno bi se nasli i ino kupci za nju.

[micha]

   Nije sramota napraviti tih godina SUV koji je neprecizniji od Čajavcevog. Rusi i danas koriste na svojim T-72 B3 SUV koji ima problem prilikom gađanja iz pokreta, pa čak i iz kratkog zastanka (bar primerci koji su dati na korišćenje prilikom prošlogodišnjeg tenkovskog biatlona). Iako ima termovizijsku nišansku spravu Sosna-U, komandir može da označi cilj na panoramskoj spravi koji nišandžija potom uništava ( sistem Hunter-Killer) i ima savremeniji balistički računar. Jednostavno, prilikom gađanja iz mesta sve je u redu sve dok se tenk ne provoza po stazi, nakon vožnje se nešto desi i nema 100% pogotka prvim projektilom. Kod M-84 sa Čajavcevim SUV-om to se ne događa. Verovatno je u pitanju neusklađenost senzora/davača položaja cevi sa sistemom pošto za određivanje vertikalnog položaja cevi ne koriste paralelogram već pomenute senzore.

   Inače, sva Military elektronika se proizvodi i testira na način koji je opisao Vlado. Koriste se samo vrhunske komponente otporne na surove uslove u kojima će biti eksploatisane dugi niz godina bez greške. A pogotovu optoelektronika i raketna tehnika. Kada sam pisao da se 90-tih moglo obezbediti komponenti za održavanje Hrvatskih SUV-ova u običnoj radnji, mislio sam na to da njima nije bilo onemogućeno snabdevanje iz inostranstva kao nama zbog sankcija i svakako su preko svojih mentora mogli nabaviti sve potrebne delove i sa zapada i sa istoka gde se raspadao VU a vojni magacini bili dostupni nakon povlačenja Sovjeta iz zap. Evrope. Samo izgleda nisu znali šta da poruče.

   SUV M-84 je po mnogo čemu bio iskorak u svojoj oblasti. Mogućnost gađanja u pokretu, konstantno držanje nišanske linije na cilju nezavisno od položaja cevi prilikom punjenja, integrisani laserski daljinomer sa nišanskom spravom, jednostavni balistički računar koji u realnom vremenu određuje elemente gađanja, nemogućnost opaljenja dok se ne ispune svi potrebni uslovi tzv. Kapija vatre kao vid mere bezbednosti  i modularna koncepcija koja obezbeđuje lakšu dijagnostiku i popravku uz otvorene mogućnosti unapređenja pojedinih modula ili celokupnog sistema su zaista u svoje vreme postavile zadatak svim tadašnjim proizvođačima tenkova, a bilo ih je svega 7-8 ako se ne varam. Ovaj sistem predstavljao je krunu tadašnjeg tehnološkog razvoja SFRJ i bio je logičan nastavak napora vojne industrije koja je za 50-tak godina dostigla zavidan nivo i kvalitativno i kvantitativno. Radi poređenja možemo uporediti Rumuniju zemlju slične veličine, političkog sistema i tehnološkog razvoja i njihov projekat usavršavanja tenka T-55 koji je neslavno završio i nikada nije ispunio očekivanja konstruktora niti zahtevane specifikacije. Mi smo dostigli, a verujem i prestigli uzor po kome smo počeli licencno da proizvodimo T-72 pa čak i da ga izvozimo.

   Međutim, naučna baza nije predstavljala opšti nivo tehničkog vaspitanja pa se vremenom došlo u situaciju da više niko ne poznaje dovoljno ovaj sistem niti zna da ga popravi. Nešto slično situaciji u filmu Planeta Majmuna. Čak šta više neko i ne zna da li mu je sredstvo ispravno pošto ga dugo nije ni koristio jer su sadašnjim vojskama na Balkanu neki drugi prioriteti. Zato Vlado što kažu stari latini ''Surdo fabulam naras'' ili Džaba gluvom govoriti...

[janezek67]

Ako sada razumem, tako zvana "verzija Sniper" je dosta inferiorna "originalni Čajevski M84".

Oko modernizacije M84 sa Teadiranom više je ovdje:

http://www.postanivojak.si/fileadmin/content/dokumenti/RevijaSV/MONOGRAFIJA_45_okb.pdf.

Uradili samo 14. komada. Več sam ovo nekad stavio, Vladimir je komentirao unutrašnjost da su tamo još uvjek neke "Čajevske sprave".

[Vladimir Ivanović]

Tadiranova je radio oprema. U ovoj monografiji 45-tog oklopnog bataljona mi je puno toga nerazumljivo, ali zadnja slika, gdje piše učinak, mi je dosta razumljiva. Za onakvo uništenje tenka treba puno više ekspoloziva nego što ima u jednoj granati. Kao kad je JNA 1983-će godine pokazivala Libijcima na Manjači učinak tenka M84, a u metu, tenk Paton ili neki sličan, bilo je već teško prepoznati koji jer je bio več dosta uništen, dan prije gađanja postavila kanistere sa benzinom, eksploziv i slično, pa kad je M84 pogodio taj tenk sa nekih 1000 metara bio je zaista veliki vatromet. U stvari, Libijcima je bio pokazan M84, pa su Libijci sa našim generalima otišli na osmatračnicu, a tada je izišao skriveni T72 i pogodio ovaj tenk ispod Lunjevca.

Ja sam već više puta naveo da mogu puno tačnije da gađam iz tenka nego što to radi posada. Teško je objasniti posadi šta je histereza, mrtvi hodovi i zazori, te opterećenja pojedinih dijelova sistema. O svemu tome razmišljam kad gađam. Lično, nikad nisam imao promašaj iz tenka M84 ili tenkova koje sam pravio, izuzev tenka T59 koji sam radio u Pakistanu, i to zbog greške u softveru. Podmetnute greške u softveru, a koju smo kasnije ispravili.

Puno toga bih mogao da napišem, ali bi to spadalo u Član11 ovoga foruma.

Na dijelu ovoga foruma Tenk T80 ima jedan moj tekst o gađanju iz tenka T85, a koji je preveden na ruski. Od osam ispaljenih zrna šest sam progurao kroz istu rupu na meti. Sa istim tenkom sam pogodio sam centar mete iz pokret-pokret. I o tome sam pisao.

Ono što smo tad napravili je bilo vrhunska tehnika tog doba, a i sada bi bila vrhunska tehnika kad bi imao ko da je održava.

Što se tiče Tadiranove radio opreme koja se koristi u vojnim vozilima u Sloveniji i u Srbiji, samo da vas obavijestim da ste jako dobro slušani u Izraelu. Podatak sam dobio od "prijatelja" iz nekih  službi čiji je bio posao da ispitaju tu opremu.


Pozdrav

Vlado

[janezek67]

Ako nisu slušani, to je samo zbog lošeg dometa radio stanice. Inače bug-ovi su vjerovatno kod svih radio uređaja, koje kupiš na zapadu.

Inače zanima me, ko je ispitivao u jugi one čipove iz US-a za SUV, da nema neki bug ili neku kodu, kada gađaš amerikance, pa ne radi ništa.

 

[Vladimir Ivanović]

Od prijatelja koji radi u službi o kojoj se ne priča sam dobio podatak da Tadiranova oprema koja se koristi u svijetu može da se sluša kod nekih obavještajnih službi u Izraelu. Isto vrijedi za Huawei opremu i telefone koji mogi da se slušaju u Kini. U državnim institucijama amerike zabranjena je upotreba računarske i komunikacione opreme firme Huawei.

Integralna kola koja smo koristili u tenku M84 uz odobrenje američke vlade i uz End user certifikat su AD362SD firme Analog devices i to su A/D konvertori, i koriste se ova dva integralna kola. Kolo je koštalo oko 450 $, jer su veoma velike tačnosti. Jedno integralno kolo je u pojačavačkoj kutiji i služi za obradu podataka koji se koriste za stabilizaciju topa, ulazi su mu sa žiro bloka i sa komandnog bloka nišandžije, a drugo kolo je u računaru i služi za obradu balističkih podataka.

Kola su rađena po vojnom standardu američke vojske MIL-STD-883B.

Za Kuvajt je ovo integralno kolo dobilo drugu oznaku AD1362SD, a to integralno kolo nije bilo na spisku strateških materijala amerike, te se moglo izvoziti u Kuvajt.

Jedan naš radnik je napravio u diskretnoj tehnologiji ovo integralno kolo, te je napravio i obe štampane ploče iz tenka u diskretnoj tehnologiji. Ploče su prošle ispitivanja u nadležnim vojnim institucijama u JNA i dobijeno je odobrenje za takve štampane ploče. Međutim, radnik koji je to napravio imao je pravo na izvjesni procenat od uštede. I fino je to krenulo, ali su veliki šefovi vidjeli da taj radnik svaki mjesec zarađuje na ovome dva "Stojadina" (tad su se koristila ta auta) počeli su mu praviti probleme, te je taj radnik uništio ovo rješenje i sve šeme, ali poznavajući njega, znam da ih ima "u glavi".

Isti radnik je rješio i jako veliki problem oko davača brzine po pravcu, jer je oko 60 procenata izuzetno skupih tahogeneratora bilo škart. Dođu iz amerike, zadovoljavaju sve zahtjeve, ali kad se ugrade u davač brzine po pravcu ne daju zahtjevanu tačnost. A tu je več imao jednog Stojadina mjesečno na uštedi, i to mu je bilo isplaćivano.

Kasnije je isti radnik prešao na rješavanje problema oko DRHT-a, oko hemijske analize bojnih otrova, te je i tu imao velike uštede za Čajevac, a i veliki broj rješenih tehničkih problema, te je i tu imao dodatnu zaradu.

Tako da taj čip koji je dolazio iz amerike nije znao koga ili šta tenk gađa, dakle, elektroniku smo pravili mi, a kad ti neko spakuje čitav uređaj koji ugradiš u vojno vozilo, to je druga priča, a naročito, a ko je taj uređaj komunikacioni. A na tenkovima koji se koriste u Sjevernoj Koreji komunikaciona oprema je iz Čajevca.

Pozdrav

Vlado

[Solaris]

Gledam malo slike sa nekog dana otvorenih vrata i ovo mi je malo čudno.
Zar nišan nema neko zaštitno staklo prije optičkih senzora ili kako se to već zove.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
poz.