Tenk M-84
janezek67:
Quote from: Vladimir Ivanović on July 14, 2016, 09:17:14 am
Izvorni konstruktor, ideja i razrada ideje, je gospodin Olafson, ako se još dobro sjećam. Gospodin koji je nekad radio u firmi, korporaciji Aga, a dio te korporacije je bila firma Bofors, sa ostrva Lindingo u Štokholmu.
Prije puno godina, negdje sedamdesetih godina prošlog vijeka, Vojnotehnički savjet VTI-ja je donio odluku da se ide u razvoj sistema za upravljanje vatrom za tenk T55, a sa mogućnošću da se taj SUV ugradi i u druge tenkove, jer su se već razmatrale opcije kupovine modernijih tenkova za JNA.
I bilo je odlučeno da se naprave dvije verzije SUV-a. Jeftinija i skuplja. I od firme Bofors je poručen razvoj ova dva sistema. Jedan sistem se je zvao SUV (Igman), a drugi se je zvao USUV, Uprošteni sitem upravljanja vatrom. I ovaj prvi je kasnije dat Čajevcu da ga dalje razvija i pravi, a ovaj jeftiniji je dat Iskri, CEO, Centru za elektrooptiku Ljubljana. Bilo je i dogovoreno, zbog cijene sistema, da u oklopnim brigadama, na deset tenkova sa USUV-om bude jedan tenk sa SUV-om. Čajevac je kasnije od tog SUV Igman napravio SUV za tenk M84, a Iskra, koja je promijenila ime u Fotona, je od tog USUV-a za tenk T55 napravila USUV za tenk T72, te ga isprobavala na tenku T72 ( to je taj tenk koji je završio u Muzeju u Sloveniji, a koji je iz Banja Luke prebačen u Iskru). Po povlačenju JNA iz Slovenije tenkovi M84 koji su ostali u Vrhnici su onesposobljeni, te se nisu mogli koristiti. Tada je Isjra od ovoga jeftinog, uproštenog, sistema napravila sličan sistem za tenk M84 i to su ti tenkovi o kojima sam pisao na MCM forumu. Kasnije su stručnjaci iz Čajevca prešli u Iskru da završe ovaj sistem. Dvojica. O njima sam već pisao na Palubi. Sada su oba doktori tehničkih nauka.
Pozdrav
Vlado
Hvala na odgovoru, a samo me još zanima, kdje je bio Čajevski bolji od Iskrinog. Znam, da iskrin isto ima metero senzor, pojačivač svetlosti... Jedino što kao obični čovek primečujem je, da Iskrin sistem ima manju optiku ;D.
Vladimir Ivanović:
Najveća prednost sistema koji je pravio Čajevac je neovisna nišanska linija. Nišandžija drži cilj na vrhu končanice, a top neovisno od nišanske linije zauzima svoj položaj. I to automatski. Ovo je prvi tenk ovoga kalibra koji je mogao da gađa pokretni cilj iz pokreta.
Koliko se sjećam iskrinog sistema nije mogao da gađa pokretni cilj iz pokreta.
Pozdrav
Vlado
kumbor:
Vrlo mi se dopada izvorna ideja razvoja SUVa za tenk. Odmah se išlo na razvoj dve varijante, jedne celovite, skuplje i jedne jeftinije. Tako su radile sve ozbiljne države!
pvanja:
Steta sto ta jeftinija nije ugradjena masovno na T-55. Da je ugradjivana u T-55 verovatno bi se nasli i ino kupci za nju.
micha:
Nije sramota napraviti tih godina SUV koji je neprecizniji od Čajavcevog. Rusi i danas koriste na svojim T-72 B3 SUV koji ima problem prilikom gađanja iz pokreta, pa čak i iz kratkog zastanka (bar primerci koji su dati na korišćenje prilikom prošlogodišnjeg tenkovskog biatlona). Iako ima termovizijsku nišansku spravu Sosna-U, komandir može da označi cilj na panoramskoj spravi koji nišandžija potom uništava ( sistem Hunter-Killer) i ima savremeniji balistički računar. Jednostavno, prilikom gađanja iz mesta sve je u redu sve dok se tenk ne provoza po stazi, nakon vožnje se nešto desi i nema 100% pogotka prvim projektilom. Kod M-84 sa Čajavcevim SUV-om to se ne događa. Verovatno je u pitanju neusklađenost senzora/davača položaja cevi sa sistemom pošto za određivanje vertikalnog položaja cevi ne koriste paralelogram već pomenute senzore.
Inače, sva Military elektronika se proizvodi i testira na način koji je opisao Vlado. Koriste se samo vrhunske komponente otporne na surove uslove u kojima će biti eksploatisane dugi niz godina bez greške. A pogotovu optoelektronika i raketna tehnika. Kada sam pisao da se 90-tih moglo obezbediti komponenti za održavanje Hrvatskih SUV-ova u običnoj radnji, mislio sam na to da njima nije bilo onemogućeno snabdevanje iz inostranstva kao nama zbog sankcija i svakako su preko svojih mentora mogli nabaviti sve potrebne delove i sa zapada i sa istoka gde se raspadao VU a vojni magacini bili dostupni nakon povlačenja Sovjeta iz zap. Evrope. Samo izgleda nisu znali šta da poruče.
SUV M-84 je po mnogo čemu bio iskorak u svojoj oblasti. Mogućnost gađanja u pokretu, konstantno držanje nišanske linije na cilju nezavisno od položaja cevi prilikom punjenja, integrisani laserski daljinomer sa nišanskom spravom, jednostavni balistički računar koji u realnom vremenu određuje elemente gađanja, nemogućnost opaljenja dok se ne ispune svi potrebni uslovi tzv. Kapija vatre kao vid mere bezbednosti i modularna koncepcija koja obezbeđuje lakšu dijagnostiku i popravku uz otvorene mogućnosti unapređenja pojedinih modula ili celokupnog sistema su zaista u svoje vreme postavile zadatak svim tadašnjim proizvođačima tenkova, a bilo ih je svega 7-8 ako se ne varam. Ovaj sistem predstavljao je krunu tadašnjeg tehnološkog razvoja SFRJ i bio je logičan nastavak napora vojne industrije koja je za 50-tak godina dostigla zavidan nivo i kvalitativno i kvantitativno. Radi poređenja možemo uporediti Rumuniju zemlju slične veličine, političkog sistema i tehnološkog razvoja i njihov projekat usavršavanja tenka T-55 koji je neslavno završio i nikada nije ispunio očekivanja konstruktora niti zahtevane specifikacije. Mi smo dostigli, a verujem i prestigli uzor po kome smo počeli licencno da proizvodimo T-72 pa čak i da ga izvozimo.
Međutim, naučna baza nije predstavljala opšti nivo tehničkog vaspitanja pa se vremenom došlo u situaciju da više niko ne poznaje dovoljno ovaj sistem niti zna da ga popravi. Nešto slično situaciji u filmu Planeta Majmuna. Čak šta više neko i ne zna da li mu je sredstvo ispravno pošto ga dugo nije ni koristio jer su sadašnjim vojskama na Balkanu neki drugi prioriteti. Zato Vlado što kažu stari latini ''Surdo fabulam naras'' ili Džaba gluvom govoriti...
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page
[*] Previous page