Tenk M-84

[pvanja]

Mislim da ovaj promotivni filmic Dj. Dj. nije bio.

[Bozo13]

Opet se čita na pola

Ako je za kola predviđen  servis posle 10000 km sa menjanjem ulja, na 20000 je menjanje ulja i kaiša na 40000 se menja svečice (npr), verovatno isto važi i za tenkove. I za to postoje pravila i  treba neko sa višom platom da to obezbedi. I novce i zahtev za održavanje, ako vojska nema toga.

Postoji (bar u nekim oblastima) prvi drugi i treči nivo održavanja. I zna se tko šta radi. (posada, terensko održavanje, održavanje stručnjaka u garaži; ne poznajem točne nazive ekipa). I jedna od tih ekipa bi trebala i taj famozni čep za odvodnjavanje da odpusti, osuši i zašarafi.

Rade tako kola i tenk i brez održavanja, ali pitanje kako. Bila priča par postova natrag, kako su posade SV bile brez ulja za tenkove. Pogledajmo samo točkove na tenkovima. Ili ostale detaile. Radi ali kako.

Nigde nisam pomenuo da se posade ili ekipe za održavanje ne trude, ali treba netko i da jim omogući materijal za rad.

Videli smo po slikama kakvo je stanje na M-84 i u Slo i u u Srb, Hrvati su ovde najozbiljniji.   

Oko tehnične kulture, znamo kako se (večinoma) voze službena kola. Dok ide ide. Znamo i za priču u vreme T.11 kako su rezervisti tu da se bore, ne da čiste tenk. Sve je to tehnična kultura. Nije tehnična kultura poznavanje i upravljanje tenkom, nego odnos do njega (svaka čast izuzecima)


LPB

[S.PALESTINAC]

Kritike su svakako korisne one takođe doprinose napretku ali stvari treba posmatrati u vremenu i okruženju u kom se dešavaju pa to često izgleda drugačije.

Kada je formirana vodio sam servisnu službu finaliste, obišao lokacije sa isporučenim tenkovima, u razgovoru sa korisnicima vojnicima i starješinama čuo dosta toga.
Tada je bila drugačija situacija dobili su nova moderna sredstva kojima su se ponosili svi su se trudili da što bolje ovladaju tehnikom tome je svakako doprinela i ukupna radna atmosvera u društvu.

Konstrukcija tenka je takva da nema neku ozbiljnu zaštitu od nepravilnog rukovanja pa je odgovornost na rukovaocu veća.
Deo održavanja je prepušten rukovaocima: pregled pre u toku i posle upotrebe, nedeljni pregled, periodični ... koliko se toga pridržavamo ?

Kada smo 98 u Kuvajtu preuzeli obavezu održavanja tenkova takođe smo zatekli loše stanje.
Njihove posade su svakako lošije od naših.
YU ekipa tj njen ostatak je zbog smanjenog broja pre nas samo radio hitne slučajeve.
Mi smo bili brojniji pa smo sve tenkove detaljno pretresli pa to ponovili 2000 g tako da su oni dovedeni na zavidan nivo sposobnosti.

Naravno sve nedostatke nismo otklonili jer su nedostajali odgovarajući delovi.
Predpostavljam da je tako i kod nas uđete u magacin gomila delova neke od njih nemožete ni zameniti jer su podsklopovi nekih sistema za koje nemate tehničku podršku niti opremu ako nešto čačkate možda vam i pođe za rukom da problem rešite.
Druga gomila pripada nečemu što se retko kvari.

Kada sam video novo spisak rezervnih delova koje je Yugoimport ponudio Kuvajtu opet je tamo bila gomila bezkorisnih delova.
Bio sam deo stručne grupe koja je trebala da to koriguje ali pošto smo navijali za naše predložili smo da se izbace beskorisne stvari koje su imale male cene po onoj narodnoj i vuk sit i ovce na broju.

Svakako da bi bilo jevtinije napraviti realan spisak potrebnih delova ali za to vam treba iskustvo ili dobra podloga  a ništa od toga u vreme kad je to trembalo definisati nije bilo.
Čak se time nisu bavili ni najsposobniji kadrovi već je bilo uvali što više.

[miodrag2]

Cekajte ljudi malo.

Ako sam ja dobro razumeo, ovde se na nekoliko strana pljuvalo po konstrukciji meteo senzora, iz razloga sto je meteo senzor znao da se napuni vodom. I to je navedeno kao konstruktorska greska.

Ne ulazim pri tome u druge razloge zsto je meteo senzor konstruktivno mozda lose resen, posmatram samo navedeni problem.

A onda je jedan od ucesnika u tom pljuvanju ovde naveo da na meteo senzoru postoji zavrtanj koji sluzi da se ista voda ispusti iz meteo senzora.

Automatski to znaci da pomenuti problem nije nastao konstruktorskom greskom, vec nepravilnim odrzavanjem.

Sa druge strane, ako je u startu mnogo komponenti razvijeno tako da nema zastitu od nepravilnog rukovanja, onda je za sve te komponente morala da postoji podrska u vidu dovoljnog broja rezervnih delova, odgovarajucih uputstava za upotrebu, nastave odgovarajucem tehnickom kadru koji ce uredjaje da odrzava, i odgovarajucih uputstava za odrzavanje.

Ako svega toga nije bilo, ili nije postojalo u odgovarajucem obimu, kako onda neko moze da krivi nekog zbog nepravilne upotrebe ili nepravilnog odrzavanja?

Po meni, ako vec postoji nestasica rezervnih delova u Srbiji, iz ovih ili onih razloga, onda se odgovarajuci podsistemi moraju zameniti novim, nase proizvodnje. Tu pre svega mislim na senzore, i elektronske podsisteme, pre svega na SUV. Ja bih cak u tom slucaju isao i na komercijalne komponente, ukoliko ne postoje odgovarajuce komponente koje mogu zadovoljiti vojne standarde, uz odgovarajucu zastiti pojedinih podsistema ili sistema na odgovarajuci nacin (oklopljavanje, zalivanje, itd...). Ako su Svedjani mogli da kompletnu elektroniku fly by ware sistema Gripena naprave od tada raspolozivih komercijalnih komponenti, uz odgovarajucu zastitu od spoljnih uslova, zasto to ne bismo mogli da uradimo i mi? Tim pre sto je u danasnje vreme, zahvaljujuci visestruko manjim dimenzijama komponenti i podsistema, mnogo lakse uraditi tu vrstu zastite.

Sa druge strane, zahvaljujuci naglom napretku eletronike i racunarske tehnike od osamdesetih na ovamo, danas su vrlo dostupne i tehnologije starije generacije nekada proizvedene u vojne svrhe. Jednostavno, zahvaljujuci munjevitom razvoju, ove tehnologije nisu bitne za drzave koje su ulozile u njihov ravzvoj i proizvodnju, jer jednostavno u upotrebi trenutno imaju uredjaje koji su bar dve generacije ispred. Sa druge strane, veliko je pitanje koliko su uspeli da ulozen novac i povrate. To nam moze omoguciti da za relativno mali novac i uz lako odobrenje od strane vlada tih drzava dobijemo na raspolaganje komponente, sisteme i podsisteme koji su nam pre deset godina bili neraspolozivi. A svakako su kud i kamo moderniji, precizniji i pouzdaniji od bilo cega sto je bilo razvijeno polovinom sezdesetih, u upotrebu na zapadu uvedeno polovinom sedamdesetih, a nama bilo na raspolaganju polovinom osamdesetih.

[Solaris]

Mislim da ovaj promotivni filmic Dj. Dj. nije bio.

https:// youtu.be/toiraon9oXw

1.19 simpatičan okret pod ručnom, još simpatičnija lokacija, di? 

poz.

[Trifko]

S obzirom da je u pitanju promo film ĐĐ, najvjerovatnije je u pitanju Kindrovo

[Bandzi]

1.19 simpatičan okret pod ručnom

Tenk nema ručnu kočnicu kao automobil, več ima samo parkirnu (takozvana ručna), a ona funkcioniše tako što se jednim jednostavnim mehanizmom papučica nožne kočnice zabravlja u donji položaj. To nije korišteno u ovom okretanju sa videa, niti bi se moglo koristiti za to.


Po onome što se ja sećam kako funkcionišu komande: vozač ulazi u levi zaokret drugom brzinom, drži levu polugu za upravljanje u zadnjem položaju, skretanjem ulevo u drugoj brzini menjač desne gusenice je u grugoj brzini, a menjač leve gusenice je u prvoj brzini. Zatim, ne puštajući levu komandu, šalta tenk u prvu brzinu (vidi se međugas na 1:20) gde pritom leva gusenica biva blokirana i tenk se zanosi.

[micha]

S obzirom da je u pitanju promo film ĐĐ, najvjerovatnije je u pitanju Kindrovo

   Zar nije poligon Gašinci kako piše na kraju snimka?

[kukimiro]

Dio na Gašincima, dio na Slunju i dio na Kindrovu.

[Solaris]

Kindrovo, barem onaj dio pod rucnom, simpaticna lokacija, ko zna sta je nekad bilo tamo.

poz.