Tenk M-84

[Kladenac]

Ako su isti možda smo se sreli na Palama jer smo zajedno radili nekoliko arbitraža.
Bila su to sučeljavanja mišljenja o uzrocima kvarova dobro se sećam imena FMSN Pitić di,r Stevanović zam.d, Kemo, Meša, Orhan, Skoko, Boriša majstor Hans..
VTI Mašić, Milošević ...
Sa VTI-om zvanična saradnja išla je preko naše konstrukcije a to je tada vodio moj kolega Grbac sadašnji direktor u SV ĐĐ. Međusobno smo se uvažavali zadnjih godina zajedno nastupaki u ime ĐĐ.

Praksa i logika su mi bile jača strana pa sam se prilično dobro nosio sa teoretičarima.
Pitaj ih kako je rešen problem penjenja ulja na A varijanti tu sam im praktično dokazao da nije ono što tvrde već je problem u ventilu pa su onda svi već ukrađeni ventili skidani i ponovo podešavani na novi pritisak.
Ima još nekih problema koji su ostali gde su mi bile sumnjive njihove tvrdnje. Hteo sam to da ispitam do kraja u Kuvajtu radi potvrde moji pretpostavki.
Klima nije bila povoljna pa sam prolongirao za drugi ugovor ali do njega nije došlo.
Radoznao još uvek jesam pa me kopka da li je neko tu nešto rešavao.

Пази, ја сам из Војске изашао пре 3 месеца....сада и ја почињем да испадам из тока дешавања. Пријатељске везе, поуздане, ме информишу. Када сам последњи пут био на ВТИ, пре 2 године, причали су да су решили неке од проблема о којима причаш развијајући варијанту мотора од 1200 КС и испитали их.  Не оспоравам могућност да греше или лажу, али ипак...тада су имали проблем са тежњом мотора да се разлети, а ево, пре неколико месеци, испунио је 100 сати рада...нешто се ипак ради.

[micha]

   A evo i mene sa trupnim iskustvom. Za razliku od teoretičara koji su nekada davno bili u blizini tenka, ja svaki dan kada dođem na posao mogu barem ruku da stavim na taj tenk o kome se ovde tolika koplja lome. Mislim da su učesnici diskusije svi zajedno u pravu. A evo i zbog čega:

   1. Do sada na ovom forumu, a ni u ovoj diskusiji niko nije izneo konkretna iskustva o korišćenju benzina u tenkovskom dizel motoru. Teoretske rasprave i pravilska citiranja nisu konačan odgovor na pitanje koji se ovde traži - može ili ne može!

   2. Čak ni direktor Famosa koji je svojevremeno proizveo hiljade tenkovskih motora nije decidno odgovorio Vladimiru na ovo pitanje. Početno je projektovan (samo projektovan) kao višegorivi ali nema podataka za ovu funkciju nakon modifikacija i podizanja snage izmenom hranjenja motora.

   Iz trupe mogu preneti slično iskustvo ali sa motorom tenka T-55 koji nema turbopunjač ali je po konstrukciji jako sličan familiji motora na M-84. Tokom sankcija 90-tih Vojska Jugoslavije je imala potrebu da angažuje borbenu tehniku tokom zimskih meseci ali zbog ograničenih resursa nije bilo u dovoljnoj količini goriva sa aditivima koji sprečavaju stinjavanje (parafinisanje) nafte na niskim temperaturama pa je u određenim periodima na početku sankcija naređivano da se nafta meša sa moto-benzinom, pošto nije bilo dovoljno ni moto-petroleja koji je predviđen za ovu namenu. Razmere su bile i do 30% benzina (negde se pominje i 50 % ali sumnjam da je to bilo tačno) što je evidentno sprečavalo stinjavanje goriva i omogućavalo olakšan start grejača, a potom i tenkovskog motora u prvo vreme. A onda su počeli otkazi u vidu loma klipnjače pa i radilice usled suviše detonantnog sagorevanja ovakve smeše na pojedinim vozilima. Ovo nije bilo pravilo ali se povremeno javljalo u svim jedinicama koje su ovako tretirale gorivo i češće startovale motore. Usled velike nestašice goriva i maksimalne racionalizacije nije bilo moguće na duže staze povremeno paliti motore čak ni na vozilima koja su na položajima i tako ih držati zagrejana i spremna za start pa je svesno prihvatan rizik da se poneki motor može havarisati upotrebom ovakve mešavine, zarad olakšanog startovanja kada to bude potrebno. Po završetku ledenih dana i niskih temperatura mešavina je istakana i odvožena negde ( da li u rafineriju na preradu ili u  skladište gde bi se mešala sa daleko većom količinom nafte, ne znam) a u rezervoare bi bila sipana čista nafta. Ova metoda je korišćena samo jednu ili dve zime dok se kasnije sipao kerozin ili aditiv zbog očiglednog štetnog dejstva ovakve mešavine na dizel motore.

   Zbog ovakvog iskustva pretpostavljam da bi se slično desilo i kada bi se mešavina nafte i benzina sipala u pomenuti motor 84-ke, bez obzira na mogućnost regulisanja momenta ubrizgavanja goriva koju pumpa visokog pritiska 55-ice nema. O čistom benzinu da i ne govorim. Jednostavno, benzin ima veću brzinu sagorevanja i eksplozivniji je od dizela ( ili je drugačiji ) pa kao takav sa velikom verovatnoćom oštećuje dizel motor. To uostalom možemo pročitati u svakom udžbeniku iz motoristike. Mlazni motori i gasne turbine su daleko manje osetljivi na mešanje različitih vrsta goriva i to sa lakoćom podnose. Verovatno iz tog razloga neke zemlje koriste turbine za pogon tenkova uz druge komparativne prednosti i mane u odnosu na klasičan dizel-motor. U stvari to i piše u pravilima da tenk može raditi na alternativna goriva ali ne duže od par moto časova a i to u velikoj meri skraćuje vek motora. Može ali niko ne garantuje koliko i dokle !




   

[Kladenac]

   A evo i mene sa trupnim iskustvom. Za razliku od teoretičara koji su nekada davno bili u blizini tenka, ja svaki dan kada dođem na posao mogu barem ruku da stavim na taj tenk o kome se ovde tolika koplja lome. Mislim da su učesnici diskusije svi zajedno u pravu. A evo i zbog čega:

   1. Do sada na ovom forumu, a ni u ovoj diskusiji niko nije izneo konkretna iskustva o korišćenju benzina u tenkovskom dizel motoru. Teoretske rasprave i pravilska citiranja nisu konačan odgovor na pitanje koji se ovde traži - može ili ne može!

   2. Čak ni direktor Famosa koji je svojevremeno proizveo hiljade tenkovskih motora nije decidno odgovorio Vladimiru na ovo pitanje. Početno je projektovan (samo projektovan) kao višegorivi ali nema podataka za ovu funkciju nakon modifikacija i podizanja snage izmenom hranjenja motora.

   Iz trupe mogu preneti slično iskustvo ali sa motorom tenka T-55 koji nema turbopunjač ali je po konstrukciji jako sličan familiji motora na M-84. Tokom sankcija 90-tih Vojska Jugoslavije je imala potrebu da angažuje borbenu tehniku tokom zimskih meseci ali zbog ograničenih resursa nije bilo u dovoljnoj količini goriva sa aditivima koji sprečavaju stinjavanje (parafinisanje) nafte na niskim temperaturama pa je u određenim periodima na početku sankcija naređivano da se nafta meša sa moto-benzinom, pošto nije bilo dovoljno ni moto-petroleja koji je predviđen za ovu namenu. Razmere su bile i do 30% benzina (negde se pominje i 50 % ali sumnjam da je to bilo tačno) što je evidentno sprečavalo stinjavanje goriva i omogućavalo olakšan start grejača, a potom i tenkovskog motora u prvo vreme. A onda su počeli otkazi u vidu loma klipnjače pa i radilice usled suviše detonantnog sagorevanja ovakve smeše na pojedinim vozilima. Ovo nije bilo pravilo ali se povremeno javljalo u svim jedinicama koje su ovako tretirale gorivo i češće startovale motore. Usled velike nestašice goriva i maksimalne racionalizacije nije bilo moguće na duže staze povremeno paliti motore čak ni na vozilima koja su na položajima i tako ih držati zagrejana i spremna za start pa je svesno prihvatan rizik da se poneki motor može havarisati upotrebom ovakve mešavine, zarad olakšanog startovanja kada to bude potrebno. Po završetku ledenih dana i niskih temperatura mešavina je istakana i odvožena negde ( da li u rafineriju na preradu ili u  skladište gde bi se mešala sa daleko većom količinom nafte, ne znam) a u rezervoare bi bila sipana čista nafta. Ova metoda je korišćena samo jednu ili dve zime dok se kasnije sipao kerozin ili aditiv zbog očiglednog štetnog dejstva ovakve mešavine na dizel motore.

   Zbog ovakvog iskustva pretpostavljam da bi se slično desilo i kada bi se mešavina nafte i benzina sipala u pomenuti motor 84-ke, bez obzira na mogućnost regulisanja momenta ubrizgavanja goriva koju pumpa visokog pritiska 55-ice nema. O čistom benzinu da i ne govorim. Jednostavno, benzin ima veću brzinu sagorevanja i eksplozivniji je od dizela ( ili je drugačiji ) pa kao takav sa velikom verovatnoćom oštećuje dizel motor. To uostalom možemo pročitati u svakom udžbeniku iz motoristike. Mlazni motori i gasne turbine su daleko manje osetljivi na mešanje različitih vrsta goriva i to sa lakoćom podnose. Verovatno iz tog razloga neke zemlje koriste turbine za pogon tenkova uz druge komparativne prednosti i mane u odnosu na klasičan dizel-motor. U stvari to i piše u pravilima da tenk može raditi na alternativna goriva ali ne duže od par moto časova a i to u velikoj meri skraćuje vek motora. Može ali niko ne garantuje koliko i dokle !




   

Ово је заправо једна од ретки твојих изјава са којом се апсолутно слажем.

[Vladimir Ivanović]

   A evo i mene sa trupnim iskustvom. Za razliku od teoretičara koji su nekada davno bili u blizini tenka, ja svaki dan kada dođem na posao mogu barem ruku da stavim na taj tenk o kome se ovde tolika koplja lome. Mislim da su učesnici diskusije svi zajedno u pravu. A evo i zbog čega:

   1. Do sada na ovom forumu, a ni u ovoj diskusiji niko nije izneo konkretna iskustva o korišćenju benzina u tenkovskom dizel motoru. Teoretske rasprave i pravilska citiranja nisu konačan odgovor na pitanje koji se ovde traži - može ili ne može!

   2. Čak ni direktor Famosa koji je svojevremeno proizveo hiljade tenkovskih motora nije decidno odgovorio Vladimiru na ovo pitanje. Početno je projektovan (samo projektovan) kao višegorivi ali nema podataka za ovu funkciju nakon modifikacija i podizanja snage izmenom hranjenja motora.

     

Žika mi je fino rekao da je projektovan, da je proban, da je prošao sva ispitivanja, da ga je komisija VTI i TOC-a primila, ali da se ne preporučuje dugotrajna upotreba benzina, jer će dovesti do oštećenja.

Pozdrav

Vlado

[Vladimir Ivanović]

Kako kažu moji prijatelji koji se bave vojskom, a rade u jednoj firmi blizu neke fontane na Slaviji, iz tenkova M84 se vadi čajevačka radio oprema, RUT-1, tj PD-9, UMR i ostale kutije i ugrađuje se izraelska radio oprema firme Tadiran.

Žao mi je što Čajevac ide u penziju, a drago mi je što se nešto modernizuje.

Međutim, Tadiran je poznat, a već je bio i optužen od nekih država, da napravi neku "rupicu" u svojoj radio opremi, tako da i neki Izraelci mogu da slušaju šta se priča na vojnoj radio opremi u nekim državama gdje su prodali svoju opremu. Oni koji se bave ovom tematikom znaju šta je dva na n-ti neparni harmonik, pa se taj neparni harmonik, na toj sasvim drugoj jako visokoj frekvenciji iskoristi...

Ekipa sa kojom radim je svojevremeno nudila tenkovsku radio opremu kojoj nije potrebna kripto zaštita, jer ima hoping sistem zaštite podataka. Na internetu se može naći podatak o brzini hopinga za neke vojne firme, a nekoliko država koje prave radio opremu nikad nisu objavile do koje brzine hopinga idu.
Članovi moje ekipe, a veoma dobro poznati nekim osobama koje rade blizu fontane na Slaviji, su nudili Vojsci Srbije radio opremu koja se ne može prisluškivati, i to sa brzinom hopinga koji nije za objavljivanje.
Isti gospodin iz moje ekipe, profesor, doktor, nekad radio sa mnom na automatici tenka M84, pa prešao sprat više na radio opremu, je početkom devedesetih godina napravio radio opremu sa tada najvećom, pretpostavljamo, jer je napravio nešto o čemu se tada nije smjelo ni razgovarati, brojem hopinga. I poslao je u TOC na testiranje. Nakon nekog vremena je oprema na čudan način nestala iz TOC-a, bez valjanog objašnjenja. Nakon nekoliko godina je jedan radnik iz moje firme prepoznao na buvljaku u Pančevu opremu sa oznakama moje firme, kupio je na buvljaku i saznao o čemu se radi, te je poslao nazad u Banja Luku. Nažalost softverski dio radio stanice je bio uništen, a moj prijatelj je već digao ruke od te radio opreme, tako da i on nije više imao softver od te radio stanice. Tako da sad ta, tada najbolja radio oprema na ovim prostorima, stoji kod mog prijatelja u kabinetu na Elektro fakultetu u Banja Luci. Mislim da je brat jednoga uglednog člana Palube branio diplomski kod mog prijatelja.

Ovo je samo jedan od detalja kako se je "vodio rat" u tome čija će oprema koristiti i prodavati.

Na kraju je Čajavec uništen, a na mjestu gdje su se pravile radio stanice je fitnes centar. Znoje se gospođe, mokre oznojene majice u velikom broju...

Život ide dalje, jutro sviće.

Pozdrav

Vlado

[micha]

   Jednostavno, Čajavec je bio u pogrešnom entitetu. U sinoćnom gostovanju na RTS1 visoki čelnik RS je izneo podatak da se na njenoj teritoriji više ne nalazi ni jedna fabrika namenske industrije dok ih u BiH ima 6 pa ne treba velika mudrost da se izvede zaključak zašto se sve desilo kako se desilo...

[micha]

   Inače, VS odavno ima Tadiranove radio uređaje i uspešno ih koristi na svim nivoima selektivno u odnosu na važnost misije koja se u tom trenutku izvodi. Varijanta koja bi mogla biti ugrađena u tenk je verovatno manpack komplet (pešadijski prenosni) prilagođen ugradnji u vozilo + VVF pojačivač do 50 W, kao i odgovarajući antenski sistem . Nešto slično Čajavcevom RU 2/2K sa pojačavačem P-25 napravljenom pre 30-tak godina. Današnji radio-uređaji nisu toliko napredovali po pitanju dometa i smanjenja potrošnje akumulatora, ali su zato nekoliko puta lakši i samim tim jeftiniji za proizvodnju uz pregršt potrebnih i nepotrebnih funkcija najsličnijih Android mobilnom telefonu. Uz integrisane sisteme KZ u koje spada i hoping novi uređaji donose i mogućnost primopredaje tekstualnih poruka ( kao nekad UKP ) pa čak i slika, npr. mape sa unesenim podacima. Tu je i automatska identifikacija, GPS lokacija uređaja i mnoge druge korisne stvari koje ne moraju biti nužno neophodne ali dosta povećavaju upotrebnu vrednost uređaja i dodaju mu dodatne funkcije.

   To je u svakom slučaju potrebno i neophodno u OJ zato što je navedeni sistem RUT-1 razvijan početkom 70-tih a da nije nikada unapređivan, bez obzira što sve ove godine funkcioniše besprekorno sa minimalnim brojem otkaza, uključujući i ratna zbivanja na ovim prostorima vreme je da se uvede nešto novo a što je u isto vreme i korisno. UMR koji se koristi za komunikaciju unutar vozila između članova posade je neprevaziđen i otporan na teške uslove eksploatacije i grubo rukovanje pa bih baš voleo da vidim šta će ga zameniti a da valja i da je bolje.

   Nisam preterano nostalgičan ali bih predložio rukovodiocu tima za unapređenje da pre nego izvesti o uspešno obavljenom poslu izvrši uporedni test npr. dva vozila sa starim sistemom i dva sa novim u vožnji po terenu i školsko-bojevom gađanju i da na osnovu postignutih rezultata vidi koji je sistem bolji, pouzdaniji i izdržljiviji. Ja već sada otprilike znam odgovor ali bi bilo pošteno da se izvrši čelendž ...

[tihi]

Eh taj buvljak u Pancevu... za nekoga ko zna sta trazi ceo tenk da sklopi 

[Trifko]

Da to sa buvljaka nije ovaj uređaj

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,13231.msg281380.html#msg281380

[Vladimir Ivanović]

Trifko, da li ti je ove slike iz kabineta mog prijatelja dao brat.

A to ti je taj uređaj, tada najbolji po zaštiti prenošenog signala.