Tenk M-84

[Vladimir Ivanović]

   Iako nisam ljubitelj odbacivanja starog i bezrezervnog uvođenja novog kao apsolutno boljeg, moram malo da branim i naše stručnjake. Oni već 30 godina pokušavaju da naprave trenažer sličan trenažeru za obuku operatora na POVR maljutka, popularni KpNO ali nikako da ga dovrše. Sada je tu i institut ''Mihajlo Pupin'' koji pored VTI-ja vodi borbu sa tehnologijom kompjuterskuh igrica izdatih pre 15-tak godina poput  ''T-72 Balkans on Fire'' i samo što ga nisu sastavili po uzoru na slovenački trenažer koji ovi već 10 godina pokušavaju da nam prodaju po skromnoj ceni od oko milion evra komad.

   Meteo senzor, komandne table, nulovanje i ostalo je potrebno na pravom SUV-u. Ovde nisu povezani zato što program u računaru daje meteo uslove a ni nulovanje nije potrebno jer nema šta da se podešava. Zamišljeno je kao modularno radno mesto  posebno za vozača, posebno za nišandžiju radi lakšeg transporta, smeštaja kada nije u funkciji i lakšeg održavanja. To što okruženje nije slično originalnom manje je bitno. Ne treba zameriti ni na nekompletnom instrumentariju jer sve je još u fazi ispitivanja. Kada se projekat usvoji sve će biti novo i ofarbano. Končanica je originalna, ali iz pomenute igrice koja se igrala na Pentiumu III i prvim četvorkama. Okruženje je promenjeno, ali tu su mladi stručnjaci koji valjda znaju da preprave staru igricu. Jedan od njih je čak pominjao da laser može da rasipa pa se ondak koristi ručno unošenje daljine. Ako je mladi junoša to negde uspeo da ostvari, trebalo bi da ga vodimo u Stokholm da mu dodele Nobelovu nagradu...

U izjavama ovo dvoje sa Instituta vidi se da oni nikad nisu bili u tenku, a niti znaju kako to sve radi. Bilo bi puno bolje da nisu ništa pričali, a da su za snimanje uzeli nekog vojnika koji je nišandžija na tenku. Ono punjenje topa sa dlanom, kao što radi ona gospođica, je suviše fensi. Nema teorije da se onakvim stiskom na taster za popunu topa napuni top. Treba zavući palac u panel nišandžije. Onakvo brzo klaćenje sa KBN-om sigurno nema veze sa upravljanjem topom ili nišanskom spravom. Bukvalno, nema vremena da se isprazni prvi ili drugi integrator u pojačavačkoj kutiji. To su realni uslovi. Na kompjuterskim igricama sve je moguće.
Nulovanje nisu uveli u trenažer zato što su to analogni signali, pa bi im trebao neki A/D konvertor, a to već poskupljuje priču. A nulovanje je, koliko se sjećam, bio jedan od najtežih dijelova za savlađivanje gradiva.

Uvezivanje trenažera liči kao na uvezivanje računara u nekim igricama za klince.

Dobro je da se nešto radi, ali nije dobro to što, npr, ovo dvoje koji su davali izjave nikad nisu bili u tenku, a niti znaju kako to sve radi.

Pozdrav

Vlado

800722

[Bandzi]

To što okruženje nije slično originalnom manje je bitno. Ne treba zameriti ni na nekompletnom instrumentariju jer sve je još u fazi ispitivanja.

Da bi simulator bio funkcionalan tj. da bi služio svrsi, a to je uvežbavanje tenkovske posade, mora biti upravo suprotno od ovoga što si napisao. Nazovi simulator koji je predstavljen može služiti isključivo nekom opštem upoznavanju i to samo sa pojedinim sistemima u tenku. Pravi (funkcionalni) simulator, omogućava posadi uvežbavanje radnji i postupka kao i u pravom tenku, kako bi se steklo neophodno znanje u rukovanju SUV-om i postigla rutina sve do automatizma.


Na prikazanom simulatoru gore pomenuto nije izvodljivo, pošto je simulator nekompletan, a u pojedinom svom delu i neodgovarajući za namenjeni tenk.

[pvanja]

Ako je vojska spremna da ulozi u razvoj ovog simulatora onda ce se i ove mane ispraviti. Sumljam da ce u ovom obiliku proci trupna ispitivanja.

U ovom obiliku ovaj simulator vise sluzi za takticko uigravanje i to samo pod uslovom da se umrezi vise ovakvih simulatora.

Meni licno smeta sto nedostaje mesto komandira. I drugo tenk se krece po veoma neravnom terenu koji otezava rad posade tako da bi se osetio tenk neophondno i to simulirati.

Neso ovako.

[micha]

   Ne bih voleo da se ponavljam, ali trenažeri za obuku u gađanju jedinica OMJ još uvek postoje u napuštenim objektima VS gde su nekad bile stacionirane oklopne jedinice naoružane T-55. Već sam pisao o Foto-strelištu, Sobnom poligonu za gađanje i Minijaturnom strelištu oklopnih jedinica. Ta sredstva su u većoj ili manjoj meri sada devastirana uzevši u obzir zadnjih deset godina njihovog intenzivnog korišćenja u ratnom okruženju, a pod dejstvom sankcija uz dobro poznatu premisu '' ispali i zaboravi'' koja je odredila sudbinu mnogih dobrih projekata a ogleda se u tome da sredstvo za obuku koje se donese i postavi u trupu više nikada ili pak vrlo retko biva odgovarajuće remontovano ili modifikovano. Tome treba dodati i zub vremena koji je ovih 12-tak godina oštetio pomenuta sredstva, pogotovu ako su bila izložena vremenskom uticaju. Ne treba zaboraviti ni skupljače sekundarnih sirovina - arheologe amatere koji su gde god su mogli čerupali sve što ima gvožđa u sebi.

   Mislim da se pomenuta učila mogu popisati, pregledati od strane stručne komisije, popraviti i preraditi za upotrebu sa sadašnjim sredstvima kojima su jedinice naoružane. Naravno da to treba nešto i da košta, pogotovu prebacivanje iz mudro napuštenih nekadašnjih centara za obuku u sadašnje objekte, ali mislim da je to mnogo jeftinije i brže rešenje od upornog insistiranja na potpuno kompjuterskom simulatoru koji očigledno sve ove godine ne uspevamo da osvojimo. Mi smo mala zemlja sa ograničenim resursima  koje tako carski rasipamo a ovo je prilika da se bar negde iskupimo.

   Ako se neko još uvek seća ovih sredstava za obuku kojima je bila opremljena svaka oklopna brigada, znaće o čemu pričam. U svaki od ovih da kažem trenažera se naterivao pravi tenk (možda čak baš taj koji posada duži, što je manje bitno jer tenk je tenk) tako da više ne bi imali šta da kritikujemo što se tiče radnog okruženja i realnog prostora. Minijaturne mete se osmatraju i prate kroz pravu spravu ili periskop, a gađaju se redukovanom municijom sa Al zrnom iz umetnute cevi puščanog kalibra što je najrealnija moguća simulacija stvarnih uslova. Upotreba ovakve municije je apsolutno bezbedna i omogućava postavljanje ovih strelišta u dvorište dečjeg zabavišta, što je jako veliki plus obzirom da su objekti i kasarne danas uveliko okružene stambenim objektima koja su posledica širenja gradskih naselja. Balistička procena bi bila zadovoljavajuća podizanjem zemljanog grudobrana a strelišta se napajaju el. energijom koja omogućava rad SUV-a bez paljenja motora, trošenja energenata i habanja agregata što su samo neki od prednosti koje nisam sve uspeo da nabrojim.

   Do danas nisam čuo da se o nečem sličnom raspravljalo, što ne znači da i ova opcija nije negde raspravljana i zbog nekog razloga odbačena. Voleo bih da o ovoj ideji čujem i druga mišljenja a ovo bi moglo biti mesto gde se iznose argumenti za ili protiv. Znači pitanje je da li je bolje ponovo osposobiti MSOJ ili razvijati kompjuterski simulator?

[Vladimir Ivanović]

Moraću da potražim u papirima (o kojima inače ne pričam), ali mislim da je postojao projekat za ovaj trenažer, ali trenažer koji su konstruisali ljudi koji su znali kako radi ovaj sistem. Dakle, ništa slično ovome.

Međutim, postoji jedna naredba iz vrha Vojske Srbije koja govori o osvajanju svih dijelova za tenk M84 sopstvenim snagama itd, itd, tako da nisu htjeli nešto za što je bila gotova dokumentacija, nego prave ovo što je napravljeno.

Najveći je fazon kad mene zovne neko iz Srbije od tih koji su dobili zadatak o tom osvajanju domaćim snagama, pa priča nekako zakukuljeno i zamumuljeno, pa postavlja pitanja, da pita nešto, a da ne otkrija zbog čega mu to treba. I ja onda normalno vidim o čemu se radi, pa spomenem naredbu broj..... i objasnim ovome koji me je pozvao čitavu istoriju traženja rješenja (firma ova, firma ona, VTI, razni instituti) i na kraju objasnim sve detalje, način rada, tolerancije itd, kao i moguća rješenja.

Itd, itd.

Pozdrav

Vlado

801389

[Vladimir Ivanović]

Sad sam se sjetio.

U Školskom centru OMJ u Banja Luci je bio trenažer za SUV. Rešetkasta kupola, imitacija topa, itd. Sve je radilo na 26 volti, na ispravljač. Mogla se je vrtiti kupola i pokretati top. Pa ja sam to popravljao nekoliko puta, i to samo ja, jer je šema izmjenjena zbog manjih masa topa i kupole. Ovaj sam trenažer popravljao 1988,1994 i 1995 godine.

Sve realno, sve kao u tenku. Radile akvizicije vozača i komandira, radila kapija vatre, čuo se je mehanizam opaljenja, opaljenje mitraljeza itd. Pored ovoga simulatora je bio simulator automata punjenja. Baš taj simulator automata punjenja sam popravljao prošle godine. Imam i negdje kući slike svega toga.

Evo, sad sam pričao sa jednim starješinom iz Komande za obuku OS BiH, i na Manjači se nalazi taj trenažer, trenažeri za obuku automata punjenja T72 i M84 (postoje male razlike) trenažer za obuku vozača M84, trenažer za top tenka itd, itd, kao i presjeci bitnijih dijelova tenka M84.  Tamo se nalazi i tenkovi T72 i M84 u presjeku, a koji su se koristili za obuku u bivšem ŠCOMJ JNA u Banja Luci. Sad je tu, baš tu gdje je bio ovaj trenažer, studentski kampus i danas je tu moja ćerka dobila desetku iz anglistike.

Tako da to već postoji u boljem obliku nego ovo što je prikazano. Potražiću slike o ovom trenažeru (imam ih negdje) pa ću postaviti na Palubi.

Što se tiče projekta trenažera za SUV koji je razvijan u Čajevcu, koliko se sjećam, to je bila ljuljajuća platforma, otprilike kao na ovoj gornjoj slici. Postoje negdje ti papiri o projektu, pa ću da potražim.

Međutim, ovdje nedostaje (govorim o trenažeru Pupin) interfejs prema drugim dijelovima. Dok sam radio u Kuvajtu napravio sam dio koji imitira tenk u onom dijelu koji je potreban da bi se ispitao SUV, i to sam napravio od dijelova koje sam našao u pustinji, pogođenih tenkova T55, T59, T72, razne rusko kineske ratne furde itd. Sa ovim Pupinovim trenažerom vojska koja se obučava neće naučiti koji su sve prekidači bitni za rad sistema.




Pozdrav

Vlado

801452

[samohodan 57-2]

Postovani forumasi,

Sticajem okolnosti dugo godina sam ovisnik o kompluterima-igrama tako da sam u ovom "simulatoru" prepoznao Igru Steel Beasts.
Igru mozete isprobati i na linku http://www.old-games.com/download/6620/steel-beasts. U igri je moglo da se bira da li ce nisan da bude od Abramsa ili od T-72. Nikakva 84-ka nije postojala naravno. Igra je imala i nekih takticko organizacionih mogucnosti u smislu zadavanja pravca kretanja odredjenim jedinicama u misiji.
Nije nova vest da se od ove igre prave simulatori jer je jedna od nordijskih zemalja (norveska ili svedska nisam siguran) koristila za obuku. Naravno i Ameri su to isto pokusali https://www.gamespot.com/articles/us-army-training-on-steel-beasts/1100-2657308/...

Toliko.. Redovno pratim forum iz neke amaterske perspektive, nemam obicaj da komentarisem bilo sta ali ovo nisam mogao da precutim... JBga "napredna obuka"...

[dzumba]

Мала дигресија тему "игрица":

Свака обука и јесте "игрица". Међутим, прави рат је права игра "човек против природе" где једна страна , а често обе заиста најебу. Колико год вежбе, штабне и ратне игре, компјутерске игре и игрице, разни тренажери помагали ништа не може заменити обуку у реалним условима и нажалост право ратно искуство. Најбоље је (најекономичније) комбиновати игре (игрице) са вежбом у реалним условима.

[S.PALESTINAC]

Ljuljajuća platforma za kupolu tenka M-84 je rađena prema magistarskom radu (uspešno odbranjen na vojnotehničkoj akademiji Zagreb) mog kolege Fikija (radio na osvajanju tehnologije montaže kupole u ĐĐ).
Ako neko kontaktira sa Fikijem neka mu prenese pozdrav od ,,paše,,

Prema dokumentaciji se u to vreme odnosilo prilično odgovorno i samo su je posedovali oni kojima je zbog procesa proizvodnje bila potrebna.
Ugradbeme crteže za montažu je posedovao samo ĐĐ a jedna kopija je dostavljana VTI-u
Nije bilo soliranja radilo se timski uz znanje ili nadzor nadležnih stručnjaka iz VTI-a
Većinu učila je radio ĐĐ a pre toga neka učila su verovatno došla sa uvezenim T-72-ojkama a neka od njih su bila u kasarni M.Stojanović B.Luka.

[tihi]

   Ne bih voleo da se ponavljam, ali trenažeri za obuku u gađanju jedinica OMJ još uvek postoje u napuštenim objektima VS gde su nekad bile stacionirane oklopne jedinice naoružane T-55. Već sam pisao o Foto-strelištu, Sobnom poligonu za gađanje i Minijaturnom strelištu oklopnih jedinica. Ta sredstva su u većoj ili manjoj meri sada devastirana uzevši u obzir zadnjih deset godina njihovog intenzivnog korišćenja u ratnom okruženju, a pod dejstvom sankcija uz dobro poznatu premisu '' ispali i zaboravi'' koja je odredila sudbinu mnogih dobrih projekata a ogleda se u tome da sredstvo za obuku koje se donese i postavi u trupu više nikada ili pak vrlo retko biva odgovarajuće remontovano ili modifikovano. Tome treba dodati i zub vremena koji je ovih 12-tak godina oštetio pomenuta sredstva, pogotovu ako su bila izložena vremenskom uticaju. Ne treba zaboraviti ni skupljače sekundarnih sirovina - arheologe amatere koji su gde god su mogli čerupali sve što ima gvožđa u sebi.

   Mislim da se pomenuta učila mogu popisati, pregledati od strane stručne komisije, popraviti i preraditi za upotrebu sa sadašnjim sredstvima kojima su jedinice naoružane. Naravno da to treba nešto i da košta, pogotovu prebacivanje iz mudro napuštenih nekadašnjih centara za obuku u sadašnje objekte, ali mislim da je to mnogo jeftinije i brže rešenje od upornog insistiranja na potpuno kompjuterskom simulatoru koji očigledno sve ove godine ne uspevamo da osvojimo. Mi smo mala zemlja sa ograničenim resursima  koje tako carski rasipamo a ovo je prilika da se bar negde iskupimo.

   Ako se neko još uvek seća ovih sredstava za obuku kojima je bila opremljena svaka oklopna brigada, znaće o čemu pričam. U svaki od ovih da kažem trenažera se naterivao pravi tenk (možda čak baš taj koji posada duži, što je manje bitno jer tenk je tenk) tako da više ne bi imali šta da kritikujemo što se tiče radnog okruženja i realnog prostora. Minijaturne mete se osmatraju i prate kroz pravu spravu ili periskop, a gađaju se redukovanom municijom sa Al zrnom iz umetnute cevi puščanog kalibra što je najrealnija moguća simulacija stvarnih uslova. Upotreba ovakve municije je apsolutno bezbedna i omogućava postavljanje ovih strelišta u dvorište dečjeg zabavišta, što je jako veliki plus obzirom da su objekti i kasarne danas uveliko okružene stambenim objektima koja su posledica širenja gradskih naselja. Balistička procena bi bila zadovoljavajuća podizanjem zemljanog grudobrana a strelišta se napajaju el. energijom koja omogućava rad SUV-a bez paljenja motora, trošenja energenata i habanja agregata što su samo neki od prednosti koje nisam sve uspeo da nabrojim.

   Do danas nisam čuo da se o nečem sličnom raspravljalo, što ne znači da i ova opcija nije negde raspravljana i zbog nekog razloga odbačena. Voleo bih da o ovoj ideji čujem i druga mišljenja a ovo bi moglo biti mesto gde se iznose argumenti za ili protiv. Znači pitanje je da li je bolje ponovo osposobiti MSOJ ili razvijati kompjuterski simulator?

  Jedan takav trenazer se i dan danas nalazi u jednoj pesadijskoj jedinici, gde vojnici onako, kroz polupan prozor ponekad virnu i vide sve to... Ne koristi se, mada je dolazio neko sa vremena na vreme da obidje...