Tenk M-84

[Vladimir Ivanović]

Vihor nije u upotrebi u HV.

U HV je u upotrebi:

Tenk M84 iz prve serije (zarobljen kod Vukovara) iz VP 8977 Kraljevo.
Tenkovi T72 prerađeni u M84, Ja sam te tenkove popravljao nekoliko mjeseci prije zarobljavanja kod Donjeg Malovana pored Kupresa.
Tenkovi iz druge do četvrte serije M84 (međusobno nemaju razlike).
Tenkovi iz pete serije, zarobljeni u operaciji Oluja na Petrovoj gori.
Tenkovi iz pete i šeste serije (neisporučeni u JNA), ostali u ĐĐ.
Tenkovi pravljeni za Kuvajt, pa neisporučeni.
Različite verzije pokušaja pravljenja (prepravljanja) tenkova, Degman, M84D, tenk sa borbenom stanicom, itd

Sad se na njih nekoliko vrši "revizija" (šta god da to značilo), i prepravljaju se na verziju M84A4.


Pozdrav

Vlado

[torpedo011]

Vihor nije u upotrebi u HV.

U HV je u upotrebi:

...

Različite verzije pokušaja pravljenja (prepravljanja) tenkova, Degman, M84D, tenk sa borbenom stanicom, itd

Sad se na njih nekoliko vrši "revizija" (šta god da to značilo), i prepravljaju se na verziju M84A4.


Pozdrav

Vlado

Да ли то значи да је М95 дегман у оперативној употреби? И ако јесте у саставу које јединице?

[Bandzi]

Kumbor, kada sam napisao da je moguća tvrdnja o navedenih 60% u učešću proizvodnje, naravno da nisam mislio na novčanu vrednost kao učešće. Ako se skoro sav čelik potreban za tenk proizvodio u železari Ravne, onda je jasno zbog čega tvrde da je njihovo učešće u proizvodnji tenka tih 60%



Što se tiče Vihora u HR. Raspolaže se informacijom da su u Đuri Đakoviću zaostala dva oklopna tela i dve kupole za potrebe prototipa Vihor. Zna se da je jedno oklopno telo upotrebljeno za izradu tenka Degman, dok je drugo upareno sa pripadajućom kupolom. Nema jasnih podataka gde je završila druga kupola, koja je bila izrađena u verziji za dvodelnu nišansku spravu, osim što se pojavljuje na jednoj slici iz fabrike.

[proxy1969]

Vihor nije u upotrebi u HV.

U HV je u upotrebi:

Tenk M84 iz prve serije (zarobljen kod Vukovara) iz VP 8977 Kraljevo.
Tenkovi T72 prerađeni u M84, Ja sam te tenkove popravljao nekoliko mjeseci prije zarobljavanja kod Donjeg Malovana pored Kupresa.
Tenkovi iz druge do četvrte serije M84 (međusobno nemaju razlike).
Tenkovi iz pete serije, zarobljeni u operaciji Oluja na Petrovoj gori.
Tenkovi iz pete i šeste serije (neisporučeni u JNA), ostali u ĐĐ.
Tenkovi pravljeni za Kuvajt, pa neisporučeni.
Različite verzije pokušaja pravljenja (prepravljanja) tenkova, Degman, M84D, tenk sa borbenom stanicom, itd

Sad se na njih nekoliko vrši "revizija" (šta god da to značilo), i prepravljaju se na verziju M84A4.


Pozdrav

Vlado

Kolega, osobno cjenim tvoje znanje o tenkovima, a poglavito o M-84, ali ne znam čemu toliko omalovažavanje i umanjivanje mogućnosti ĐĐ, a koja je po tebi opasno narušena i nepovratno uništena odlaskom pojedinaca na drugu stranu u tč.11.

Vihor nikad nije ni bio završen, a kamoli doveden u opitni status, od zaostalih dijelova i kompletne radioničke dokumentacije sastavljen je jedan M-95 Degman kao prezentacijski primjerak, potpuno je operabilan, ali nije nikad bio u sastavu ili vlasništvu OSRH , U VLASNIŠTVU JE ĐĐ KAO OGLEDNI PRIMJERAK - DEMONSTRATOR.

Svi primjerci pravljeni za Kuvajt su i isporučeni Kuvajtu, kod nas se dan danas vode polemike zašto su vraćeni s vukovarskog ratišta i poslani u izvoz.

Korištenjem znanja, dokumentacije , zatečnih dijelova uz kupnju na otvorenom tržištu u ĐĐ su za potrebe OSRH (tadaHV) izrađene ukupno dvije serije, daljnja produkcija je zaustavljena nakon mirne reintegracije Podunavlja i uspostave Deytonskog sporazuma. Trebao ih je zamjeniti tenk zapadne proizvodnje (Leo 2------šipak).

Prepravljenih T-72 u OSRH ima brojkom ukupno 3.

Zarobljeni su samo tenkovi iz Kordunskog Korpusa (puk.Čedo Bulat).

Revizija ti znači isto što i generalni remont osim što u slučaju revizije nemaš dotadašnju povijest i tehničku domentaciju sredstva. U praksi to ti znači da se tenk u ĐĐ doslovno rastavi na sve komadiće, koji se pregledaju, servisiraju, po potrebi zamjene novima, sve se ispjeskari, zaštiti i nanovo opitura i nakon toga sklopi, ispita i vrati neručitelju.


lp

[torpedo011]

Зар ЂЂ није производио тенкове до 2003?

Иако В. Ивановић зна да омане по питању тенкова (последњи пример је везан за подмазивање мултипликатора) овде је изнео на један увијен начин да је ЂЂ био и остао фабрика за склапање тенкова. Сви главни системи су се производили у другим фабрикама и  само су се склапали у Славонском Броду. То не може нико да оспори. Мислим да код њега није било зле намере у томе.

Иначе како је Хрватска могла да произведе тенкове након 1991.? Па морала је да увезе оно што није имала, а богу хвала Т-72 се производио по лиценци у Чехословачкој, Пољској и другим земљама. Уз о Словенија је развила нови СУВ који је надоместио стари итд.

У сваком случају ЂЂ није оно што је био некада док је имао веће тржиште и више новца на располагању уз подршку савезне власти.

[proxy1969]

Зар ЂЂ није производио тенкове до 2003?

Иако В. Ивановић зна да омане по питању тенкова (последњи пример је везан за подмазивање мултипликатора) овде је изнео на један увијен начин да је ЂЂ био и остао фабрика за склапање тенкова. Сви главни системи су се производили у другим фабрикама и  само су се склапали у Славонском Броду. То не може нико да оспори. Мислим да код њега није било зле намере у томе.

Иначе како је Хрватска могла да произведе тенкове након 1991.? Па морала је да увезе оно што није имала, а богу хвала Т-72 се производио по лиценци у Чехословачкој, Пољској и другим земљама. Уз о Словенија је развила нови СУВ који је надоместио стари итд.

У сваком случају ЂЂ није оно што је био некада док је имао веће тржиште и више новца на располагању уз подршку савезне власти.

Apsolutno točno, pa niti jedan proizvođač nikad nije niti neće proizvoditi baš sve komponente, bitno je znati, moći i imati s čim finalizirati konačni proizvod.

Primjer, TAZ Zagreb je proizvodio dosta dobre autobuse na FAP šasiji i s FAMOS motorima, nakon 1991 proizvedeno je nekoliko manjih serija na šasiji i s TAM motorima.

[TNT024]

Fabrika Đuro Đaković, je bila poznatija po proizvodnji lokomotiva (pre i za vreme II SR, a i kasnije), tako je tek krajem 80-tih godina prošlog veka, kao FINIŠER proizvodnje tenkova po programu KAPELA je postala opšte poznata.

[Bandzi]

Možda treba ponoviti da se tenk jeste finalizovao u ĐĐ, ali nije to baš jednostavan proces "sklapanja", kako se misli. Naime, može se reći da je u odnosu na ostale sklopove, oklopno telo tenka zaista pravljeno u ĐĐ. Pošto se pancirne čelične ploče dopreme iz železare, one se presuju (donja ploča tj. pod tenka) i sa ostalima vare jedna za drugu, kako bi na kraju procesa bila izrađena "šasija" tj. oklopno telo tenka. To je vrlo delikatan i zahtevan proces, tako da nije reč o prostom sklapanju. Ostale komponente se manje više ugrađuju u završeno telo tenka i dopremljenu kupolu.

[TNT024]

Možda treba ponoviti da se tenk jeste finalizovao u ĐĐ, ali nije to baš jednostavan proces "sklapanja", kako se misli. Naime, može se reći da je u odnosu na ostale sklopove, oklopno telo tenka zaista pravljeno u ĐĐ. Pošto se pancirne čelične ploče dopreme iz železare, one se presuju (donja ploča tj. pod tenka) i sa ostalima vare jedna za drugu, kako bi na kraju procesa bila izrađena "šasija" tj. oklopno telo tenka. To je vrlo delikatan i zahtevan proces, tako da nije reč o prostom sklapanju. Ostale komponente se manje više ugrađuju u završeno telo tenka i dopremljenu kupolu.

Prihvatam, i i apsolutno sam saglasan. Ali, gde je udeo "SEVER" Subotica, u programu "KAPELA".

[Bandzi]

Sever je radio automatski punjač topa.