Tenk M-84

[micha]

   Za redovna gađanja postoje tenkovi na samom poligonu, kao i tehničko osoblje koje ih održava uz ostala sredstva i vozila koja se koriste za gađanje. Ovime se postiže velika ušteda, pre svega u transportu koji nije samo prevoz železnicom, pošto se tenkovi moraju iz kasarne do mesta utovara prevoziti vučnim vozom točkašem zbog oštećenja kolovoza. Te 1985. g. čisto sumnjam da je neko i smeo da pomene da će tenkovi Titove narodne armije gusenicama oštetiti asfalt, a sada u tržišnoj ekonomiji mora se racionalno raspolagati onim što je preostalo od JNA. Pored toga, izbegava se potencijalno opasna operacija utovara i istovara na vučni voz a potom i na železnički vagon gde uvek postoji rizik od vanrednog događaja.

   Skraćuje se vreme pripreme, manje ljudi se angažuje za izvršenje zadatka, a lično sam učestvovao i to više puta gađanjima, kada posade ujutru sednu na autobus i nakon par sati dođu na poligon, prime vozila, izvrše popunu i krenu do podne na gađanje koje traje nekoliko sati, vrate se u park, operu vozila, predaju ih rukovaocima sa poligona u ispravnom stanju i autobusom se do ponoći vrate u matičnu jedinicu. Ovakva kondiciona gađanja se sprovode bar jednom godišnje i iziskuju minimalna sredstva i angažovanje ljudi koji jako kratko odsustvuju iz jedinice te se mogu vratiti svom svakodnevnom poslu uz podizanje i održavanje vojnostručne osposobljenosti posada OJ.

   Prevoz tenkova se i danas vrši vozom za potrebe izvođenja taktičkih vežbi kada se angažuje veći broj vozila od ovih koji su na poligonu. Svake godine ovakvu vežbu vrši jedna od brigada KoV o čemu ima izveštaja i komentara i na našem forumu. Čisto da se ne zaborave postupci i operacije prilikom utovara, učvršćivanja i obezbeđenja transporta. Prošle nedelje je završena jedna ovakva vežba uz učešće 900 pripadnika za koje je trebalo obezbediti šator, ležaj, grejanje, hranu a sve to zimi u planini.

[dark-bullet]

Ovo na kraju si dobro napisao. Utovar/istovar na vagone nije samo radi logistike za konkretno bojevo gađanje nego radi uvežbavanja i izvođenja svih postupaka koji su potrebni da se određena oklopna vojna jedinica prebaci vozom na određenu lokaciju. Znači kompletna jedinica, sa opremom, naoružanjem, municijom.

[dark-bullet]

U februaru 1985 sam i ja bio na Pasuljanama. Na istom gađanju i znam kako je bilo.

Ne znam u kom svojstvu si tada bio gore, ali možda se onda sećaš jednog, hmm, manjeg incidenta do kojega je došlo prilikom posrednog gađanja?

[Vladimir Ivanović]

Dok je bilo JNA, tj, do januara 1991 kad sam otišao u Kuvajt u rat, nije bilo ni jednog gađanja sa M84 bez mene. A na Pasuljanama sam bio sa Beograđanima, Kraljevčanima i sa Nišlijama. A događaja je bilo raznih. Kad bi mi rekao koja si VP i ime, možda bi te našao u nekoj mojoj radnoj svesci, a a ko kažeš i datum, naći ću i koji je bio incident.

Bio je jedan prekid u ovome svemu, dok sam radio u Zagrebu. Na Črnomercu. Učio ljude tenkovima.

Pozdrav

Vlado

[cuculo]

Ja sam bio na Pasuljanske livade 0d 15 februar 1988 god 10 desetak dana,polazak iz Sombora iz 36 omb sa komletnom tehnikom vozom mislim da smo utovarili oko 10 t-55 ,kamon podvizna radionica i sva ostala vozila potrebna, ja sam utovario i vozio sanitetski Pinzguaurer . sa kasarne krenulo kompet od opreme i tehnike i municije za bojevo gadjanje,bilo je milina gledati kako se sve fino utovarilo i zateglo na specijalne vagone pravac Resavica- istovar i voznjom do poligona milina -25 stepena je bilo,znam da smo posle gadjna ostavili tenkove za tenkiste iz Subotice i oni su vratili tenkove nazad vozom u Sombor

[Vladimir Ivanović]

Išao sam na Pasuljane samo kad su tamo bili tenkovi M84. Nisam išao zbog drugih razloga.

[dark-bullet]

Naša jedinica je na Pasuljanske livade išla sa svojim tenkovima, tamo i nazad. Kad smo se vratili bilo ih je milina čistiti. Kako je bio februar i te zime jako mnogo snega, tenkovi su bili čisti. Nigde blata i prljavštine. Inače bi bilo, zna se, rastavljanje gusenica na segmente po dva ili tri članka, lupanje tih segmenata ručno u beton da blato otpadne, i tako dok se sve ne očisti.

[Bandzi]

To je neka staljinistička metoda čišćenja gusenica.


Nema šta da se rastavlja i lupa o beton. Tenk se otera na navoz za pranje i hidrantom se opere što se oprati može. Kasnije kada se tenk dobro osuši (posle dan-dva), provoza se malo brže i nekoliko puta betonskom stazom (može i ona između dva hangara) gde se sva preostala zemlja rastrese sa hodnog dela i gusenica. Posle se sve to počisti metlom i gotov posao.

[micha]

   Radi se o zameni teza. Na T-55 se članci gusenice čiste na pomenuti način rastavljanjem guseničnog platna i lupanjem članaka o beton. Na samom poligonu, odnosno u Resavici dokle tenkovi samohodno silaze po završetku gađanja nema mogućnosti za pranje vozila hidrantom, već se oni iako prethodno oprani ali umazani od pomenutog puta tovare na vagone i prevoze u matične jedinice. Skoreno blato na člancima T-55 se potom samo tako moglo skinuti, a na tehničkom pregledu pre konzervacije su se članci još mazali bitumenom rastvorenim u benzinu radi zaštite od korozije ( što je isto osmislio neki pešadinac kome su smetali zarđali članci, kao da im to nešto škodi).

   Na M-84 je mnogo teže izbiti osovinicu zbog gumenog šarnira, koji ujedno sprečava prodor blata u ležište osovinice, pa je ova operacija izostavljena a i nepotrebna. U ovom slučaju je zaista dovoljan jak mlaz hidranta da ispere blato dok se kod T-55 ( a verujem i još ponekim oklopnim vozilima) radilo na opisani način. M-84 je u mnogim aspektima Mercedes za T-55 a to najbolje zna onaj ko je služio i na jednom i na drugom.

[Bandzi]

E, pa nisam znao da se misli na T-55.