Tenk M-84

[Bandzi]

Ne može oklopna zaštita M-84 nikada biti kao na tenku T-72B, pošto T-72B ima značajno bolji osnovni oklop kupole i nešto bolji osnovni oklop prednje gornje kose ploče šasije. Isto se odnosi i na M-84A, jer on ima osnovni oklop urađen na osnovu dopune licence za tenk T-72M1. Može se na M-84 i M-84A dodavati dodatni oklop u vidu kutija ERO bilo koje generacije, ali će on i dalje biti slabije oklopno zaštićen od T-72B3.

Ono što M-84 ima, a T-72 bilo koje verzije nema ili nema u potpunosti, je sistem upravljanja vatrom. To je velika prednost M-84 koju treba dodatno unapređivati, pre svega termovizijom. Postoje odavno predlozi i modeli kako to treba uraditi, ali je problem ko bi to radio i da li je država voljna to da plati.

[MOTORISTA]

A da mu se ugradi nešto tipa Brežnjevljeve obrve na kupolu plus ERO?

[Bandzi]

Nije efikasno, a značajno otežava kupolu u prednjem delu. Ako se želi efikasnost, mora biti višeslojni oklop, sa kombinacijom različitih materijala, postavljenih na određenim razmacima. Tako nešto raditi sada na M-84 nije moguće, osim izrađivati novu kupolu, što tek nije realno. Maksimalno što se može uraditi je da se nabave ili po licenci proizvedu kutije reaktivnog oklopa najnovije generacije, ekvivalent ukrainskom Nož-u ili ruskom Relikt-u. Što bolje ih rasporediti sa najmanje moguće nepokrivenih mesta. To je maksimum što se može izvući na oklopnoj zaštiti M-84.


Ovako izgleda višeslojni osnovni oklop prednjeg dela kupole T-72B

[tihi]

T72B3 bi trebao da dobije (ako vec nije) "Kalina" SUV, koji se vec nalazi u T90 i T-14. Nasa 84-ka je na tom polju bila najveca modernizacija u odnosu na izvorni T-72 i 40 godina kasnije, i dalje je u vrhu. Montiranjem reaktivnog oklopa bi se nesto povecala zilavost tenka, ali to je vise patch nego sistemsko resenje. Nazalost, proizvodnja tenka odavno nije opcija, pa samim time i unapredjenje oklopa u nekom znacajnom nivou. Samo mi nije jasno zasto se odmah nije razmatrao neki oblik kompozitnog oklopa jer je to 80-ih vec bila uobicajena praksa.

[Perun]

Koliko, od kad do kad je proizvođen i koje postrojbe su imale M-84A

[Bandzi]

M-84A se proizvodio u periodu od 1989. do 1991. Ukupno ih je proizvedeno oko 60 komada. Koje su ga jedinice JNA primile u naoružanje, teško se može utvrditi. Moglo bi se reći da ih je bilo skoro svuda po malo, a mislim da ih je do početka rata u najvećem broju dobila 51. mbr. iz Pančeva.


Što se tiče višeslojnog oklopa u proizvodnji tenka kod nas, rađeno je ono za šta smo kupili licencu. Kada su stečena određena znanja i usvojene nove tehnologije, naravno da se razmišljalo i o tome. Tenk Vihor je trebao imati potpuno novi osnovni oklop, što se i može videti na prototipovima šasije i kupole. Koji je tačno sastav tog oklopa, za sada još uvek ne znamo.


SUV "Kalina" je primarno urađen za tenk T-14 Armata. Njegova podverzija se priprema za ugradnju u modernizovani T-90M. U planu je da ga dobiju i modernizovani T-80BVM, a po nekim informacijama i najnovija verzija T-72B3.

[Maklaš]

Ima li M-84 neku komandirsku verziju ili samo M-84A i M-84AB imaju ih?

[Bandzi]

Fabrički (za vreme SFRJ) komandna verzije tenka je rađena samo za Kuvajt, pod oznakom M-84ABK.

U Srbiji (SRJ) su sredinom devedesetih urađena dva primerka komandne verzije tenka, jedan M-84 i jedan M-84A. M-84AK se nalazi u Nišu i njega je šira javnost prvi put videla na paradi u Beogradu, povodom dolaska Putina. Drugi primerak komandne verzije, M-84K, do sada nije uslikan i ne zna se tačno šta je sa njim.

Vlada je takođe radio na jednoj verziji komanog tenka, pa može da napiše nešto više o tom tenku.

[Vladimir Ivanović]

Prvi M84A je otišao u VP 6592 Niš. I prve količine tenkova. Kasnije je iz te VP četiri tenka M84A "prekomandovana" u Kuvajt, u školski centar oklopnih snaga u Džahri, tridesetak kilometara daleko od Kuvajt sitija. Te su tenkove pokupile iračke okupacione snage i odvuke u Irak po početku rata u Kuvajtu. Moja ekipa je ušla u taj školski centar 15.03.1991 godine (dan prije ili poslije, više nisam siguran) po oslobođenju Kuvajta, ali našli smo samo neke rasčupane dijelove od SUV-a, a koje sam kasnije koristio u popravkama ostalih tenkova. Odnosno, bilo je jako teško bilo šta vidjeti tada, jer je veoma gusti oblak crnog dima od zapaljenih naftnih bušotina pokrio taj dio grada, pa smo bukvalno tumarali u mraku.

Kasnije su tenkovi M84A upućivani u Banja Luku i Pančevo.

Tačne količine ne znam, jer sam tada (1989 godine) počeo da radim u Zagrebu, u Tehničkom školskom centru JNA, na Črnomercu, te sam prestao da idem u Đuru Đakovića.

Urađene su određene izmjene na motoru, šasiji, kupoli i SUV-u. Kupola je dosta teža, pa su urađene izmjene na elektronici zbog toga. Elektronika je kompatibilna, ali treba zamijeniti nekoliko otpornika ako se pojačavačka kutija iz M84 postavlja u M84A.
Isto tako treba zamijeniti nekoliko otpornika kad se u tenku mjesto DNNS2 koristi DNNS2A.

Prvi komandni tenk M84 sam napravio ja negdje 1993 godine. Prije rata u SFRJ u kasarni u kojoj sam bio ja u toku rata VTI je počeo da kopira komandni tenk T72K i da pravi M84K. Po početku rata u BiH VTI napušta Banja Luku i ja nalazim u kasarni tenk M84 i tenk T72K rastavljene u sastavne dijelove. Zbog brze popravke drugih oštećenih i pokvarenih tenkova u ratnim dejstvima dijelovi ova dva tenka se čerupaju i na kraju ostaju prazne kupole i šasije.

U zatišju posla, nisu mi dolazili oštećeni tenkovi, skupljam dijelove za T72 i nakon nekih mjesec dana sklapam T72K i vraćam ga u jedinicu. Registarski broj 20641. Puno mi je pomoglo to što sam u Kuvajtu radio na sva tri komandna tenka M84ABK (sva tri su međusobno različita unutra), pa sam znao razlike u konstrukciji i način rada opreme komandnog tenka.

Sa M84 (registarski broj 21426) bio je drugi problem. Bile su određene izmjene na kupoli, na odlivku i na šasiji, a koje je napravio VTI. Sklopio sam taj tenk koliko sam znao, uveo u funkciju, ali sam mislio, kad već imaju izmjene na šasiji i kupoli, što ne bi napravio komandni tenk M84K.

I u tom periodu nam dolazi u radionicu jedan zarobljeni uništeni komandni tenk T55K sa komandnom radio stanicom.

Uzimam od njega tu radio stanicu, a u Čajevcu mi prave uređaj za unutrašnji razgovor (veoma sličan je verziji kao na komandnom vozilu BVP-a Vidra) i antenski kabal od radio uređaja do antene, jer je dužina tog kabla jako bitna zbog moguće refleksije u kablu.

Radio uređaj velike snage, antenu i antensko postolje uzimam sa tog tenka T55K, kao i ostalu opremu. Antena se može staviti na tenk, podići i na nekoliko mjesta po podizanju se učvršćuje kanapom koji se kočićima pričvrsti za zemlju. Više se ne sjećam oznake te radio stanice.

Tenk M84A, registaski broj 21445, rashodovan, napravljen 1989 godine, prije rata isporučen u Banja Luku u VP 2908. Tenk nije oštećen, nego je iz drugih razloga doveden u ovo stanje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pozdrav

Vlado


1067130

[micha]

   


   Radio uređaj iz komandnog  T-55AK je AM dometa preko 100km i može biti R-112 starija verzija sa dva rotaciona pretvarača ili R-130M novija tranzistorska varijanta sa tranzistorskim pretvaračem. Oba koriste tzv. poluteleskop štap antenu dužine 10 m kada rade iz mesta + napajanje iz benzinskog agregata koji stoji u saću desno od vozača zbog velike potrošnje struje, a u pokretu koriste standardnu 4-metarsku štap antenu na antenskom postolju AШ-50 koja se koristi i za FM tenkovski radio uređaj R-123 (naravno preko antenske kutije za prilagođenje i ne mogu raditi oba uređaja istovremeno bez obzira što su različitog freq. opsega i modulacije).

   Ova poluteleskop antena se sastoji iz teleskopskog dela poput štapa za pecanje dužine 6 m, na čiji vrh se postavi standardna tenkovska 4 m štap antena što čini ukupno 10 m. Teleskopski delovi se uvlače jedan u drugi zbog lakšeg smeštaja kada se ne koristi a donji oslonac je čelični klin zavaren pored kupole komandira na T-55AK. Takođe, taj teleskopski deo se pomoću užadi lengeriše zvezdasto kanapima i kočićima na dva nivoa po tri kanapa čime se antena ukrućuje zbog vetra.

   Pomenuti dalekometni radio uređaj je težak preko 70 kg i dimenzija je poput starog televizora sa katodnom cevi pa zbog svojih dimenzija stoji na vencu kupole u T-55AK iza zadnjaka topa a sama kupola je prosečena i produžena u zadnjem delu da bi se on smestio. BK ovog tenka je zbog toga a i zbog pomenutog agregata upola manji od linijskog T-55A.

   Sve ovo govori koliko je kompleksan posao prepravka linijskog tenka u komandni. Potrebne su prepravke kupole, oklopnog tela i unutrašnjeg prednjeg rezervoara kod T-55. U M-84 zaista ne znam kako bi se smestio onoliki šporet od radio uređaja. Vidim da Hrvati imaju ubačene RU-20 iliti PRC-515 što je kompaktniji i savremeniji radio uređaj od pomenutog ali sa 5 puta manjom VF snagom a samim tim i dometom. Šteta što Vlado nema nekih slika da vidimo  kako je on to nekad izveo. Čisto za slučaj ako nekom današnjem k-dantu padne na pamet  ideja da se izvrši prepravka u sopstvenoj režiji na livadi ili radionici lakog remonta da znamo šta nam je raditi...