Tenk M-84

[galeb]

HOHENFELS, Germany -- Four M-84 Main Battle Tanks now call the Hohenfels Training Area home after relocating from Slovenia to the Joint Multinational Readiness Center.

In an agreement reached by the United States Army Europe, the Federal Republic of Germany and the Slovenian Armed Forces, these four tanks will be stored in a designated Joint Multinational Readiness Center facility and used when Slovenian soldiers rotate to the Hohenfels Training Area to participate in exercises.

https://www.army.mil/article/156771/slovenian_tanks_join_the_fleet_at_the_joint_multinational_readiness_center

[Prvačić]

...............................................................
   Elektro-mehanički uređaj za pamćenje vrste i položaja projektila. Jednostavno, ali dovoljno robusno za ondašnju tehničku pismenost (70-te) vojnika koji su trebali da rukuju njom. Očigledno je da su tadašnji konstruktori maksimalno izbegavali poluprovodničku elektroniku i gde god su mogli primenjivali su ovakva rešenja. Pretpostavljam da je to zbog niže cene  (T-72 je bila osiromašena verzija T-64 namenjena za izvoz u bratske zemlje) ali je moguće da su Sovjeti mislili na EMI nakon nuklearnog udara koji razgrađuje poluprovodnike, a ovaj tenk je upravo namenjen za dejstva u NHB uslovima rata.
................................................................

Koliko sam vidio na Youtube, T-64 nema uopšte programator, već na svakoj kaseti za metak postoji osovinica sa klizačem i pri čpopuni se klizač postavlja u ordeženi položaj u zavisnosti od vrste projektila u kaseti.

[galeb]

U članku kojeg sam postavio, piše da su na vježbi podvodne vožnje u jezeru 04/1990 kod Skoplja ostali 5m pod vodom, jer se ugasio motor i nije više startao. Koje je to jezero ? I dali postoji predpisana procedura i kakva, u slučaju da treba napustiti tenk pod vodom ? Što su oni i uradili tad. Nisu mogli izvuči tenk sa obale, pukla je sajla i komandir tenka se potom odlučio, da naplave tenk s vodom in napuštaju ga. Onda piše, da ako bi vozač otvorio pokrov, zbog udora vode nastao bi preveliki pritisak u kupoli i jedino vozač bi preživeo. Šta su onda otvorili i kako - kako se pušta vodu kontrolirano u tenk ? Piše da je bilo greške kod pripremanja tanka za podvodnu vožnju, kako nije neko provjerio prije su krenuli u jezero ?

[tihi]

Rekao bih da tenk ne moze da se napravi 100% nepropusan pa samim ostajanjem u vodi da se lagano nakupljala voda u vozilu, mada opet ne vidim nacin kako mogu svi izaci iz poplavljenog tenka sa dubine od 5 metara. Nije bas da u tenku ima prostora da se pliva, opet se morao otvoriti neki otvor za izlaz (dok su jos imali vazduha) i to bi napravilo veliki pritisak u samom vozilu, ljudi ne bi mogli odmah da iskoce.

[Bandzi]

Ne ulazim u istinitost navedene priče kod Skoplja, ali ljudske greške su se dešavale i dešavaće se, na žalost.

Ne može da se otvori ni jedan otvor (luk) pod vodom. Tenk mora prvo da se potopi. Tenk se plavi tako što se skida jedan od periskopa u borbenom odeljenju tj. kod komandira ili nišandžije, kroz čiji će otvor voda ući i plaviti tenk. Postoji procedura napuštanja tenka pod vodom, naravno. Pri savlađivanju vodene prepreke, posada nosi takozvani IKROSTEP (Individualni Komplet Ronilačke Opreme za Spašavanje Tenkovske Posade). Međutim, to je veoma stresna situacija i teško da može proći bez žrtava.

https://sr-rs.facebook.com/VojnaOpremaJna/photos/ikrostep/952410194782521/

[galeb]

Hvala za odgovore. Tekst je na Slovenačkom, previše je, da bih sve prevodio ali piše, da su tenk potopili. Kako je već bio pod vodom (5m) ja to razumijem, da su ga naplavili s vodom. A i piše dalje jasno, da je voda dosta brzo ulazila u tenk i onda su izašli (i za auto važi ako padne u vodu, da se prije napuni, a onda putniku napuštajo kabinu). Samo nije govora kako - gdje je voda ušla u tenk, osim kako rekoh već, da ne smije kroz pokrov vozača. Napomenuto je i da su imali boce sa kisikom za 20 min. Koje je to jezero u regioni kasarne Skoplje ?

[micha]

    Nekada dok je bog hodao po zemlji svaka generacija tenkista se obučavala za podvodnu vožnju tj. savlađivanje vodene prepreke gazom do 5m dubine. I T-55 i M-84 su opremljeni za ovu operaciju koja se izvodila na poligonu Manjača, u školskom centru u Pančevu i verovatno još negde u JNA. Obuka za podvodnu vožnju je smatrana krunom obuke vozača tenka i nju su pohađali samo najbolji, psihofizički i zdravstveno najspremniji vojnici a pitomci roda OMJ svi.
 
    Nakon obuke koja se jednim delom vrši u bazenu sa ronilačkom opremom tzv. Ikrostepom, gde se polaznici obučavaju osnovama ronjenja pristupa se praktičnom savlađivanju vodene prepreke gazom gde tenk sa posadom prolazi kroz posebno napravljen betonski bazen sa uređenim prilazom. U okviru obuke se savlađuju i pokretanje motora pod vodom vazduhom i načini spasavanja posade iz tenka pod vodom.

   Pre izvođenja samog prelaza potrebno je pripremiti tenk za podvodnu vožnju postavljanjem gumenih štitnika na PKT i usta cevi topa, postavljanje poklopca sa nepovratnim ventilima na izduvnu granu motora, provera i zamena svih dihtujućih gumenih delova na lukovima (provera isparavnosti i dotezanje zaštitnog stakla nišanske sparave na T-55) kao i nihovo premazivanje tzv. ZZK masti za zaptivanje a što se sve nalazi u sanduku sa opremom za PV (kod T-55 veliki kvadratni sanduk iza leđa komandira na kupoli). Proverava se i zatvaranje žaluzina na hladnjaku motora i montira se cev za podvodnu vožnju dužine 5m na luk nišandžije M-84, odnosno komandira T-55 (na zapadu se zove Snorkel) kojim će se posada i motor snabdevati vazduhom dok su pod vodom. Sve opisane radnje postoje u pravilu za određani tip tenka i uvežbavaju se kao normirane radnje za, ne sećam se više koliko vremena. Znači ovo je standardna procedura i svaka posada je mora savladati makar teorijski ako nema uslova za praktično izvođenje a to je slučaj unazad 30 godina tj. od kako se omražena, titova JNA raspala!!! Danas je jako malo starešina koji su u službi a da su svojevremeno prošli ovu obuku jer se zbog velikog rizika po posadu a i dotrajalosti tehnike kao i nedostatka bazena i potrebne infrastrukture odavno više ne izvodi. Možete zamisliti strah vojnika koji mora potpuno ispravan tenk da zaroni pod vodu ! Mnogi su po priči starijih doživljavali napade panike a pogotovu kad voda počinje da nadire . Kažu da ako je duži prelaz vozač kao najniži bude do pojasa pod vodom.

   Ponovno pokretanje motora pod vodom se takođe uvežbavalo kao i procedura za napuštanje tenka u slučaju da ne uspe. Koliko se sećam, tenk se plavi vađenjem periskopa, jer lukove ne možete otvoriti pošto ih pritiska po tona vode za svaki metar dubine. Posada zbog toga stavlja uređaj za disanje pod vodom tj. ronilačke boce sa komprimovanim vazduhom i regulatorom i masku za ronjenje i čeka da sav vazduh iziđe i da se borbeno odeljenje ispuni vodom. Prsluke su već obukli na početku prelaza. Tenk se napušta kroz prinudni izlaz na patosu tenka i to prvo vozač, nišandžija, (poslužilac) pa komandir poslednji. Na obuci stalno su prisutni instruktori-ronioci koji pomažu posadi u slučaju problema dok u ratu toga nema.

   Sve vreme podvodne vožnje komandir i vozač su na radio vezi i slušaju komandu sa kopna pošto nemaju nikakav vizuelni orijentir. Zato se kod M-84 vozač preko kutije UK-12 prebacuje da bude svo vreme na radio-vezi i jedino tada. Postoji i tzv. polukompas koji pokazuje pravac kojim se tenk kreće ali pri savlađivanju reke on malo pomaže zato što rečna struja bukvalno kao pero bočno nosi tenk prilikom kretanja, iako ima više od 40 tona i zato je neophodno slušati navođenje s kopna da se ne bi promašio pogodan prelaz na drugoj obali!

   Kada se vodena prepreka uspešno savlada u borbenim dejstvima, pošto je na ustima topa gumeni čep prvo se ispaljuje pancirno zrno T-55 ili potkalibarno M-84 koje skida čep bez napuštanja vozila.

   Bilo bi dobro da neko od starijih tenkista opiše svoje iskustvo iz prve ruke jer ja prenosim tuđe, što moju objektivnost dovodi u pitanje ali daje kakav - takav odgovor na pitanja u vezi teme.

[Bozo13]

hvala micha!

[Vladimir Ivanović]

Jedini potopljeni tenk M84 kod podvodne vožnje je na Manjači. Bio sam prisutan tada. Ne sjećam se tačno, to je bilo otprilike u ljeto 1989 godine. U stvari tada sam već radio na raketnom sistemu Orkan i na Manjači smo vršili neke pripreme na komandnom vozilu Orkan, i kad sam čuo da su na jezeru blizu tenkovi koji idu pod vodu svratio sam na jezero.

Kod podvodne vožnje tenka M84 skida se pregrada između motornog i borbenog odeljenja da bi vazduh iz borbenog odeljenja ulazio u motorno odeljenje.

Kod tenka koji je potopljen kod zatvaranja poklopca motora između polopca i šasije ostao je jedan vijak koji se zagubio i i polopac nije bio dobro zatvoren.
Tenk je ušao u jezero i odmah je počela ulaziti voda, negdje na pola jezera voda je već bila velika u tenku, posada se je uspaničila, motor se ugasio, ušli su ronioci u jezero da bi zakačili sajlu, voda je bila mutna, sajla teška kao olovo, nisu je zakačili, i data je naredba za napuštanje tenka,

Posada je isplivala, niko nije bio ozljeđen, samo su bili mokri i uplašeni.

Potopljeni tenk je prebačen u kasarnu Kozara u Banja Luci, u dio koji se zove Sarica, To je bila remontna radionica, i tu smo pravili prve komade tenka M84.

Čekali smo odobrenje za popravku. Nije se znalo ko će da plati popravku. I tenk je stajao u kasarni, u hangaru.

U maju 1992 godine tenk je još uvijek stajao na istom mjestu, s tim što sam tada prešao u tu kasarnu. Počeo sam ga "raditi", tj trebali su mi dijelovi, pa sam ga čerupao. U nekin uređajima je još uvijek bila voda. Očerupali smo što smo mogli.
Znam da sam mu skinuo top i stavio u drugi tenk.

Ne sjećam se više šta smo mu sve radili.

Mislim da je taj tenk isječen poslije rata po naredbi SFOR-a.

Na M84 se nisu koristili IKROSTEP uređaji, nego neki drugi, moderniji, uređaji za disanje pod vodom.

Kabinetom podvodne obuke u ŠCOMJ u Banja Luci je rukovodio zastavnik Franjo Bunčić. Moj komšija i prijatelj. I FB prijatelj. Sada živi u Pančevu. Mogu njega da pitam za detalje ovoga događaja.

Prva podvodna vožnja tenka M84

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prva posada tenka M84 nakon prezentacije tenka visokim rukovodiocima SFRJ i JNA na Manjači. Leđima okrenut Franjo Bunčić, sasvim desno sa crnim naočalaima, šef poligona fabrike Đuro Đaković, pokojni p.puk. Vojo Janković. Pored Franje, okrenut leđima lijevo, sa lijeve strane je tadašnji načelnik Školskog centra oklopnih i mehanizovanih jedinica u Banja Luci, pukovnik Milosav C. Đorđević, kasniji general. Na slici je jedna greška, Nikolaj se preziva Milev, a ne Miler.

Tada je velika količina vode ulazila u tenk kroz ležaj kupolice komandira, ali su završili podvodnu vožnju bežvećih problema. Taman na Franjinu glavu.

Nakon te podvodne vožne imali su vožnju tenka za ovu delegaciju sa slike. Blizu jezera, na strelištu NTS (neautomatizovano tenkovsko strelište). Prva posada je bila Ivan Židov, vozač tenka, Milan Božić, nišandžija i Franjo Bunčić, komandir tenka.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Franjo, lijevo i Milan Božić, desno sa IKROSTEP-om ispred tenka T55.

Milan Božić je sa našim tenkovima išao u Siriju, Pakistan, Kuvajt i Indiju.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Milan Božić pored mene na Kašmiru, tenk T59.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Najveća legenda tenka M84, Ivan Židov i moja malenkost. Ivan sada živi u Pančevu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
I sada se vrše gađanja na NTS-u na Manjači. Slika sa zadnjeg bojevog gađanja. Na slici poručnica Dajana Dangubić.


Pozdrav

Vlado

[cuculo]

  Ovo sto je naveo MIcha je tacno neposredno sam ucestvovao  u pripremi posade za podvonja voznja na t-55,kao vozac pri komade 36 omb Sombor Juni 1988 god odvezao sam u Pancevo u kasarni vojnike koje su bili na redovnio otsluzenje vojog roka kao tenkisti ,u kasarni je bio objekat savremeno napravljen so specijalna komora ,stakleno zvono u kome su ulazili vojnici sa ronilackom opremom ,koji su sedeli u krugo negde visoko 2,5 metara sirine otprilike 3,5 metar ,pocinje da se zvono puni vode i oprema za disanje se upotrebljava i svi su vojnici drzali palceve u vis kao znak da je sve ok ,svako je imao zadatak da posmatra ovoga do sebe ako okrene palac  naopacke ili stes ili neki drugi problem voda se odma ispustala,intersantno da gledas sa strane ali stresno da si unutra,posle toga smo otisli u Titel na podvona obuka i uspesno proslo sve ,(ja sam dio samo vozac pri komandi stana i posmatrac )-sa obe strane reke su bilo postavljeni i ukopani tenkovi za izvlacenje tenka ako nesto krene naopacke.Jedna anegdota sa tog poligona priprema se posada na bvp80 za voznju preko reke bvp plovi sa gusenicama kao camac ,ovo ono kad zapne da pita jedan clan posade sta je ovo gore na vrh bvp-a narancasta stiropol kutija namotana konopcem duzine negde 5m,oficir okrece temu kad ovaj zapeo sta je pa sta je ovo i za sto sluzi-onda krene odgovor staresine ako se potopite ove da izroni na povrsini da znamo gde ste ste potonuli ........Obuka je bila vrhunska samo najbolj vojnici su se obucavali i saradnja vojnik -oficiri je bio na velikoj visini i sve proslo u najboljem redu i dobili sve pohvale .