Tenk M-84

[Brok]

Vidim da je rasprava o tenkovskoj municij pa da na tu temu postavim jedno pitanje. Šta je fazon kod municije od osiromašenog uranijuma tj. šta se sa osiromašenim uranijumom postiže tvrdoća(čvrstoća) ili eksplozivnost?

Kada si postavio ovo pitanje, nije zgoreg pomenuti da kupola Abramsa ima u sebi osiromašenog uranijuma, pa su sada valjda izglasali u senatu da se on više ne upotrebljava zbog pogubnog uticaja na samu posadu, a tu i jeste da bi obezbedio bolju čvrstinu od neprijateljskog pogodka.

Nađeš cilj, ako stigneš da ga nađeš. Ako ne postaneš cilj. Nanišaniš. Pitaš komandira ima li šta interesantnije za gađanje. Pa on ti odgovori ili ne odgovori. A pošto je glupo da u frci, trci, panici tražiš cilj, pa odabiraš vrstu municije, pa po PS-u, itd, prvo se top napuni TF-om, pa budeš na stend by ili što bi se reklo spreman. Pa kad opališ onda puniš top municijom koja bi trebala, a koju imaš, a obično nemaš sve vrste municije, tj uglavnom nisam imao sve vrste municije, pa daj šta daš,   

Ako znaš unapred šta ideš da gađaš onda ga tako i puniš, ali premda su izviđači generalno podbacili uvek je bilo najviše TF-a, ne samo zato što je najjeftinija već zato što je to neka univerzalna granata.

Kod ruskih vrsta municije barutno punjenje je isto za sve vrste municije. Kod kineskih vrsta zrna nisu ista punjenja. Isto izgledaju sa vana, ali imaju drugačije vrste i količine baruta unutra.  I što je najgore kod gađanja sa kineskom municijom barut im smrdi kod opaljenja toliko da se povraća nakon desetak zrna. Mislim ono, povratiš, bljuneš, izbaciš sve iz sebe.

Ovo nisam znao da kod Kineza nisu ista barutna punjenja.
Verovatno se razlikuju barutne granule unutar punjenja.
A za smrad prilikom opaljenja sam od tebe i saznao.

[Bandzi]

Potkalibarna granata da li stoji odvojeno od barutnog punjenja u automatskom punjacu ili je sjednjena. Koliko vidim na ovim slikama gore dobar deo penetratora se nalazi unutar barutnog punjenja.

Da li se mogu koristiti ista barutna punjenja za kumulativnu i TF grantatu ?
Logicno mi je da bi svaki tip granata trebalo da ima svoje bartuno bunjenje.

Broker ti je odgovorio da su barutna punjenja ista za svaki tip zrna (ne računajući kineska), a potkalibarno zrno ima i dodatno punjenje oko samog zrna. Na slici kuju je postavio Andrei su samo penetratori i odvojivi segmenti oko njih. Dodatno barutno punjenje nije prikazano, verovatno radi lakšeg prikaza skice, inače ga naravno svako PK zrno ima. Bez tog dodatnog barutnog punjenja PK zrno ne bi moglo da ostvari potrebnu brzinu.

[pvanja]

Da Broker mi je lepo odgovorio sto se tice potkalibarnog zrna.

Zbog toga sam i postavio pitanje da li postoji neko ogranicenje u brzini vatre kada se koristi potaklibarno zrno.

Zbog tog dodatnog barutnog bunjenja po nekoj logici bi trebalo da budu i veci pritisci i temperature u topovskoj cevi. Ipak ta granata ima neku brzinu od 1700-1800m/s dok su kumulativna i TF oko 900 m/s +/- (da ne trazim tacan podatak, mislim da ga ima na ovoj temi)

Rukovodio sam se klasicnom artiljerijom gde u prvih minut dva je moguce ostvariti veliku brzinu gadjanja ali posle toga brzina mora da se smanji zbog zagrevanja cevi. Takodje kod klasicne artiljerije kada se koriste maksimalna barutna punjenja brzina gadjanja se isto smanjuje.

Naravno krajnje je teoretsko pitanje brzina vatre jer je malo verovatno da neko moze da recimo 2-3 minuta odrzi tempo gadjanja od 6-8 granata u minuti tj granatu svakih 7 sekundi. Tako da ovo pitanje je cisto teoretsko.

Treba otkriti cilj, navesti nisandziju, izmeriti daljinu, eventualno brzinu cilja i izvrsiti gadjanje - eventualno se moze ponovo gadjanti taj cilj sa jos jednom ili dve granate i to je to a onda ponovo ista prica.

Sad mogu tenkisti da kazu koliko je prosecno potrebno za ceo ovaj postupak ali recimo 10-20 sekundi (zavisno gde se nalazi cilj u odnosu na cev topa) za dobro uigranu posadu je neka moja procena - pa nek me isprave tenkisti.

Kakav je efekat na tek kada ga pogoti TF.
Da li moze da prezivi pogodak TF granatom.
Da li ima sanse da prezivi optoelektronika tj da li je u stanju posle toga da uzvrati vatrom. Kakav je generalno efekat na tenk. Da za primer uzmemo Abrams i T72 porodicu.

Na kojim daljinama je realno da se ostvari pogodak sa TF granatom.

Bilo je ovde slika tekova posle dejstva artiljerije na kojim se vidi je celokupna oprema i optika "osisana". Da li je efekat TF slican ?

[krndza]

Pozdrav, izvinjavam se sto skrecem sa teme ali citao sam temu M84 iz pocetka i u prvim postovima primetio par greskica... Na slilci na kojoj je navedeno da su prikazane gusenice sa gumeno/metalnim sarnirom u stvari su gusenice sa gumenim papucama koje ublazavaju ostecenje kolovoza pri kretanju tenka, a na slici

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
su u stvari prikazane gusenice sa gumeno/metalnim sarnirom. Pojasnjenje: gumeno/metalni sarnir predstavlja upresovanu gumu izmedju uske clanka i osovinice, a ne gumenu oblogu clanka koja se vidi na slici

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Pozdrav...

[krndza]

Takodje tenk poseduje 8 municijskih kutija sa po 250 metaka za PKT a ne 4 kako je navedeno... Pozdrav

[Trifko]

Da se nadovežem na predhodni post, imali ko slike pogodaka tj ulaznih rana (rupa) na oklopu od:
-kumulativnih projektila
-potkalibanih projektila

[Brok]

O svemu tome je pisano barem jedno četiri - pet puta, mada u ovako velikoj temi to i nije baš lako naći.

Ponoviću. Potaklibarna granata, ova sa ekstra barutnim punjenjem prilikom opaljenja izbacuje i do pola kilograma cevi. Tako recimo nama je bilo zabranjeno da ispaljujemo jedan PK za drugim, najviše zbog velikog trzaja.
Ilustracije radi, posle ispaljenih 100 PK granata, cev topa mora da se zameni jel ona više nije u odgovarajućem kalibru. Kao što pomenuh prilikom ispaljivanja PK ona sa sobom izbaci prilično cevi, tako se cev "pojede" i više nije u tom kalibru 125 mm. Može naravno cev da se "pojede" i od TF ili kumulativne ali mnogo više od PK.

Ti TT podaci, osam granata (ili koliko već) u minuti su samo u teoriji, ma ustvari to je marketing. Ne samo zato što si naveo, da treba naći cilj, izmeriti daljinu itd ... već je reč o punjenu topa iz obrtnog transportera. Recimo na tenku M-84 OT se okreće samo u jednom pravcu (Vihor je trebao da ima OT sa kretanjem u oba smera). Znači ako je pozvana granata prošla vratanca za jedno mesto a samo je pozvana/odabraan granata jedina u OT-u, OT treba da okrene ceo krug da bi došao do nje, a to vreme je (moje neko merenje) oko 22 sekunde. To u najgorem slučaju. Zato je jako bitno kako se municija popunjava u OT, ali treba i da imaš dobar info po čemu treba dejstvovati.
Ne znam koliko si uspeo da me shvatiš, ako nisi pokušaću da nađem neku šemu.

Što se tiče TF granate. Samo u krajnjoj nuždi (znači ako nemam šta drugo) bih gađao sa TF granatom drugi tenk, a ako imam uslova (ako na liniji za popubu ima PK ili kumulativne) gledao bih da izbegnem dejstvo i da se povučem na popunu.
Malo su nezgodna ova pitanja koja postavljaš jel sve zavisi od baš mnogo okolnosti. Ako je TF granata podešen na trenutni režim upaljča ona može dobro da uzdrma tenk ali ne bi trebalo da se dogodi ništa kobno. Ako bi pak bila na fugasnom dejstvu onda može i može da uradi nešto, ali samo na najslabijim mestima na tenku što nije lako pogoditi.
Što se tiče "odgovora" oposle pogodka, i da je elektronika ostala čitava mislim da bi to retko ko mogao da uradi. Veliki su to potresi i veliki je to šok sam po sebi i mentalni i fizički po posadu, ako uzmemo za primer da nema ranjenih već samo dobro ugruvanih što je zagarantovano i prilikom pogodka tenka i sa manjim kalibrom..
Sve ovo što sam naveo je u domenu teorije. Ja na svu sreću nisam imao protivtenkovsku borbu.

Što se tiče Abrams - T-72, kao što svi znamo u prvom Zalivskom ratu Abramsi su odeli stoprocentnu pobedu, ali treba uzeti u obzir da je prva linija Abramsa ima aktivni oklop, druga delimično, a tek treća linija je imala standardnu oklopnu zaštitu, dok su T-72 imali improvizovane gelendere kao dodatnu zaštitu koji su imali zadatak da zaustve kumulativni mlaz, što je u odnosu na aktivan oklop ravno šali.
Evo jednog primera, samo je ovo T-59 sa gelederima, pogođenog od Abramsa, isto tako se radilo i sa T-72:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[pvanja]

Za obrtni transporter sam te shvatio naravno to je prica za idealne uslove.
Znam da potkalibarna unistava cev velika su to naprezanja - ovo je bilo cisto teoretsko pitanje.

TF kao opciju sam mislo kao alternativu kumulativnoj kada onda nema dovoljnu probojnost da probije oklop protivnika.

Ovo na slici sa glenderima je T-55 nikako T-72 ali to je manje bitno bitni su gelenderi tj taj resetkasti protivkumulativni oklop.

U prvom zalivskom ratu Iracki oklop gneralno nije imao snase jer su amerikanci napdali po pravilu nocu i koristili termovizju (Abramsi).

Mislim da su ipak najvece gubitke irackom oklopu nanela avijacija i PO helikopteri, bez obzira sto su posle amerikanci frizirali podatke za Abramse.

Kada ocekujes oklop onda ces se popuniti onim granatama za koje ocekujes da ce imati najveci uspeh (kumulativna - potkalibarna).

Da li je dobar miks sto se tice brzine potkalibarna - kumulativna pa tako naizmenicno da li bi se na taj nacin postigla najveca brzina punjenja a da imas opciju za oba tipa ?

[Brok]

Ispravka, nije ni T-72 niti T-55 već je T-59 u Prvom ratu u zalivu. Sada ću i da ispravim.
Mada baš kako kažeš poenta je bila u gelenderima.

Abramsi su tokom Zalivskog rata imali najviše gubitaka u "prijateljskoj vatri".

Što se tiče miksa popune OT-a, pa da upravo tako, ali je najbolje kada imaš dobar info što je prava retkost.

[bitanga]

negdje (vjerojatno na ovoj temi) sam pročitao da se za vihor planitralo samo 2 vrste municije- pk i tf. je li to da bi se ubrzalo punjenje (uz okretanje  punjača na podu tenka u oba smjera) ili zato što jna nije bila zadovoljna kumulativnim granatama? i kakvo je mišljenje vas tenkista, pogotovo Vlade o raketama koje se ispaljuju iz cijevi topa?

[Vladimir Ivanović]

Dakle, Španija je u polufinalu, a Paluba je uvijek u finalu. NAJBOLJA JE.

Pričalo se ovih dana o test opremi u Kuvajtu i u Čačku, kako se popravljalo u Kuvajtu i kako se to sada radi u Srbiji, nešto o gusjenicama tenka, nekpo je spomenuo municiju, malo o pogođenim tenkovima u Pustinjskoj oluji i tako dalje, pa da to potkrijepimo slikama. Ko što se kaže, jedna slika vrijedi više od stotinu riječi.

Dakle, nastavak Brokerovih slika

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

a sad moja malenkost na tom tenku

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

dakle, kad se tenk pogodi teško je reći šta je to bilo

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

pošto u pustinji ima svega i svačega najvažnije je da nema gamadi

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Vladimir Ivanović]

Nastavljamo

neko je spomenuo gusjenice. Pa da vam kažem, svašta je napisano na ovom forumu. Nešto sam ispravljao, a nešto nisam, a trebalo bi. Vrijedi i ovdje ono što sam napisao juče šta se dešava kad starješine gađaju. Pričaju priče i krajičkom oka čekaju na moju reakciju.

Dakle, malo gusjenica

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Vladimir Ivanović]

Negdje sam pročitao na ovom forumu tekst o power pack-u.

Mislim da je to ovo

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

za ovaj posao uvijek nam je Svevišnji trebao biti u pomoći

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



Za Nešom su kineskinje ludile, ali nećemo o tome sada.

[Vladimir Ivanović]

Gdje smo ono stali.

municija

dakle danas samo potkalibarna

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Vladimir Ivanović]

Da bi se ispitali pritisci na dno čaure kod opaljenja potrebni su neki senzori. Malo senzora izdržava pritiske od 6600 atmosfera koliki je pritisak na dno čaure kod opaljenja. Kod tenka se to radi tako što se rastavi barutno punjenje i na dno punjenja se stave posebne bakarne kuglice koje se deformišu kod opaljenja. Deformacija kuglica je srazmjerna pritisku. Na slikama se vidi postupak ubacivanja kuglica i moj prijatelj Mohammad Ali, stručnjak pakistanskog TOC-a. Sa njim sam radio i nekoliko godina prije na drugim tenkovima.

Dakle, barutno punjenje se pažljivo rasječe, vadi se dio po dio barutnog punjenja. Unutra ima više različitih dijelova, baruti za opaljenje, plamenoskrivači koji smanjuju vatru iz cijevi, hemikalije koje čuvaju top itd. Na dnu se vidi inicijalna kapisla GNU-3. Ko ima dobro oko   primjetiće da svi koji ovo rade imaju na sebi isključivo pamučno odijelo, da se radi na pamučnoj podlozi, u hladovini itd. Ko vidi vidi, a ko ne vidi džaba mu još sto slika.

Nakon što se povadi sve iz punjenja ubace se bakarne kuglice i vrati se sve što je bilo nazad. Punjenje se zalijepi i ostavi se u klima komoru na tačno određenu temperaturu. Kasnije se opali sa potkalibarnom granatom, a dve bakarne kuglice ostanu na dnu. Pošto se dance automatski izbacuje kod opaljenja ispod topa u kupoli se postavi čaršaf na koji kuglige ispadnu nakon opaljenja. Izmjeri se deformacija kuglice mikrometrom i iz postojećih tablica se utvrdi pritisak kod opaljenja.