Tenk M-84

[S.PALESTINAC]

Sva jela su ukusnija sa dobrim začinom.
Ja sam proveo 3 godine svakodnevno se sastajući sa kuvajtskim oficirima obučavajući njihove majstore za remont i održavanje niko nikakvu trku nije pominjao.
Kasnije sam pitao neke od aktera tadašnjih događaja i niko se ne seća niti je čuo da je to bilo.
To je izgleda bilo nešto neformalno kao što sam ja dobio diplomu za prvo mesto za plivanje na igrama koje je naša ekipa organizovala u Kuvajtu gde smo naše uobičajno plivanje pri kraju proglasili za takmićenje a ja se malo potrudio.

Ne znam ko je bio vozač M-84 kod Lazanskog, ali je tadašnja ekipa svakako imala kvalifikovanije vozače od Bekića.
Za Bekića sam čuo krajem 85 u SC Mladen Stojanović tamo je mislim radio na katedri za automat punjenja. Svakako nije bio na mototehnici jer sam ja tu proveo 3 meseca obučavajući Libijce za remont i održavanje.
Tu smo menjali motor, menjač razvodne mehanizme konusni reduktor torzionu osovini uz libijsko aktivno učešće pod nadzorom mene i još dva naša mehaničara. Kada smo to sve vratili i podesili naš vozač je na pisti  u Zalužanima efektno vozio a poručnik i ja smo ga pratili kampanjolom čiji je sat pokazivao nesto preko 60 km na šta je poručnik  reagovao.
Ovde sam prvi put primenio alat za skidanje potporni točkova bez rastavljanja gusenica, libijski poručnik je već imao iskustvo sa rusima pa je tražio da skinemo jedan od točkova što nam nije uspelo kasnije mi je rekao da su mu rusi rekli da se za njeg ipak moraju rastaviti gusenice.

Bekić je kasnije došao u ĐĐ 86 god tu je mogao dosta da nauči a bio je prilično vredan i radoznao.
Mladar je radio u stacionarnim ispitivanjima učeći  i sprovodeći tehnologije čiji sam ja bio autor.
Hansa sam upoznao na Palama čini mi se daje sa našim majstorima bio u VTI kad su radili MTO za prototip M-84a a bio je 3 godine i član naše ekipe u Kuvajtu.

[Vladimir Ivanović]

Ispravka teksta od juče. Nakon dugačkog razgovora od sat i 30 minuta (pričali bi još da nas žene nisu prekinule sa ručkom) sa Borom Pecićem, najzaslužnijim za hrvatsku verziju tenka M84D, objavljujem ispravku teksta od juče.

Boro je bio u ekipi koja je bila prije mene u Saudi Arabiji 1991 godine. Bili su u hotelu Crveno more u Džedi. Tu je bio i Lažanjski. U hotelu. Ostao je bez para, jer mu novinska kuća za koju je radio nije poslala pare, te se je švercovao sa njima u hotelu. Nije bio u zatvoru.

Pozdrav

Vlado

[galeb]

Drago mi je, da se nakon duge pauze opet pisalo o M-84 iz onih, ajmo rećo njegovih boljih dana i hvala Vladu i Palestincu na doprinosu M-84 u Kuvajtu, što još naročito z interesiranjem pratim.
      Imam jedno pitanje, ne znam dali je to već obradjeno. Kako je došlo do toga, da je Kuvajt odlučio nabaviti M-84 ? Politika, tehničko-cenovni aspekat, prijateljska zemlja, nešto drugo ? E sad i dalje, možda je šta bilo, kad bi....ali jeli se zna koje zemlje još su bile ozbiljno zainteresirane ili barem sa vidika SFRJ potencialni kupci tog tenka ?

[S.PALESTINAC]

Simpatične su ove duhovite priče Lazanskog.
-Rakija nije mogla biti sipana u rezervoare za gorivo jer su oni međusobno povezani, jednostavniji metod je da je upakujete u šupljine unutrašnjih rezervoara koje su namenjene za smeštaj municije.
Rakija baš i nije za čestu upotrebu na visokim temperaturama, mi to probali brzo deluje, pa smo prešli na proizvodnju vina od soka od grožđa.

Podvala Libijcima može biti samo anegdota, naš tenk se ipak vidljivo spolja razlikuje od T-72, vidljiv je meteosenzor, i otvor sa nišanskom spravom.
Kad ste pod vodom morate imati cev za dovod vazduha koja je takođe vidljiva.
Svi  tenkovi iz fabrike su izlazili detaljno ispitivani pa je i oprema za podvodnu vožnju detaljno testirana a prve količine su obavezno testirane na podvodnu vožnju kasnije je primenjivana tehnologija 1/25 kom a posle 1 iz partije.
Provera i podešavanje poklopaca OPVT je rađena na završnoj montaži i to je bila moja tehnologija.

ps za galeba,
pisao sam neki tekst  o tenku i Kuvajtu koji je trebao da objavi Draža u časopisu danas ali je u to vreme dobio neku nagradu i verovatno unapređenje pa posao nismo završili. Davno je to bilo pa ako ga negde pronađenm možda tu bude nešto

[S.PALESTINAC]

Koliko sam ja uspeo doznati u Kuvajtu  odlučuje i struka i politika i tek kad imate kompletnu saglasnist možete dobiti posao.
Mi smo naš tenk nakon uspešnog osvajanja odmah počeli da prikazujemo stranim Vojnim delegacijama.
Možda je prvi prikaz bio u maju  ili junu kad smo tenk koji je bio na završnim ispitivanjima TOC-a na Krivolaku prebacili na poligon u Nikince gde su prikazane njegove mogućnosti.
Događaj sam upamtio po  odlučnom stavu Tomica TOC  da to izvede naša ekipa koja je došla sa Krivolaka iako je iz ĐĐ došla druga ekioa sa pp. V. Jankovićom.
Prikaz je bio više nego uspešan a mi smo se vratili na Krivolak.

Kuvajćani su dugo merkali naš tenk, obilazili naše pogone a polovinom 88 god naša 2 tenka su prebačena u Kuvajt gde su ih testirale njihove posade.
Sve je prošlo uspešno pa su se Kuvajćani odluči za naš tenk uz 15 dodatnih zahteva (gumeni naplatci na gusenicama, Rakalova radio oprema, Teldix uređaj za navigaciju, električni pokazivači nivia tečnosti za hlađenje .....)
Dogovor je postignut a njihove posade i  oficiri su počeke da dolaze čini mi se u Jastrebarsko na obuku.

Da bi se finansirala proizvodnja Kuvajt je dao avans od 30% koji se postepeno odbijao pri isporuci svake partije.
Dinamika proizvodnje je bila prilično isforsirana jer se radilo o A-varijanti koja još nije bila dobila potvrdu o kvalitetu za tenkove za JNA zbog određenih problema.
Uveden je i paralelni proizvođač menjača pa je i tu bilo dečijih bolesti ali je sve to u hodu otklanjano kako bi se ispoštovali rokovi.

Svakako je i naš dug za naftu uticao na konačnu odluku ali je prvenstveno odluka donešena na bazi cena-kvalitet.
Ono što sam ja mogao zapaziti u Kuvajti je da su oni prilično ovladali našim tenko i tako su ga zavoleli.
Da nije došlo do sukoba i raspada sistema mogli smo malo poraditi na otklanjanju neki uočeni slabosti imali smo dobre reference i nekoliko ozbiljno zainteresovanih kupaca.

[MOTORISTA]

[Vladimir Ivanović]

Dobar ti ovaj video. Gdje ga nađe.

[MOTORISTA]

Natrčah slučajno.

[Vladimir Ivanović]

Ovo je jedan od mojih snimaka iz Kuvajta. Ovaj je bio sa gađanja u februaru 1997 godine.  Bilo je nekoliko gađanja dok sam bio u Kuvajtu. Ovo je jedno od tih. Mi smo bili tehnička podrška.

Tu je bila ekipa iz raznih firmi, iako su neke firme već tada nestale. Već sam pisao o članovima ekipe koji se vide na ovom videu.

Prevodioc Želčević Jovan, rođen u Kairu, odrastao u Ambasadi SFRJ u Kairu, tamo završio osnovnu i srednju školu. Došao u Beograd na Filološki fakultet da studira arapski jezik i, kako kaže, na prvom času na fakultetu pet puta ispravljao profesora. Razmišlja na arapskom. Otišao u vojsku, u JNA, zadužio uniformu, a sutradan postao prevodioc Nikole Ljubičića. I drugi dan služenja JNA već prevodio Libijcima. Još je u Kuvajtu. Nedavno je pomogao predstavnicima firme ĐĐ u nekim poslovima u Kuvajtu.

Danko Martinović. Zajedno smo otišli u Kuvajt 1991 godine. Još je u Kuvajtu. Nekad radio u Famosu na Palama. Radi u Kuvajtu zajedno sa Jovom Želčevićem za neku američku vojnu firmu u Kuvajtu.

Jasika Petko, Brko. Radio u Famosu na Palama. U radionici u Kuvajtu rastavi i sastavi motor tenka V46-TK. I sastavi. Pitam ga kako to može, a on kaže da je sastavio sve motore u Famosu.

Bardak Neno. Prije rata radio u ĐĐ, Specijalna vozila. Bio u Kuvajtu desetak godina. Oružar, mašinbravar. Već sam pisao o njemu. "Stručnjak iz VTI-ja" (kako to glupo izgleda "stručnjak iz VTI-ja") Bane koji je jedno vrijeme održavao SUV u Kuvajtu, a sada ima firmu Altamed, matična mliječ, pregleda tenk, trese kupola i kaže Bane Bakiju da treba zamijeniti hidrauliku azimuta. Nakon četiri dana crnačkog rada Baki zamijeni hidrauliku, Bane pregleda i kaže da je sad dobro. Nakon četvrte kupole koja je tresla i nakon treće zamjenjene hidraulike kaže Bane Bakiju da treba zamijeniti hidrauliku. Baki je samo obriše i nakon četiri dana kaže Banetu da je zamijenio. Bane pregleda i kaže da je sada dobro. Ganjao ga Baki nakon toga četiri dana po Kuvajtu da ga tuče. A sav kvar je bio u krivoj osovini na davaču brzine kupole. Kvar koji se riješava za desetak minuta. Kasnije je radio u SDRP-u u Nikincima. Sad je penzioner u Zemunu.

Tu je i Drago Mitrović, moj pokojni cimer iz Čajevca. Umro je prije četiri godine. Radio je još i u Siriji i u Indiji na modifikacijama T55.

Savo Brezar. Prije rata radio u Zrak Sarajevo. Nakon rata u Optel Banja Luka. Godinama radio u Iraku u fabrici optičke opreme koju je napravio Zrak iz Sarajeva. Sad je penzioner u Banja Luci.

Zoran Prcić, nekad radio u firmi Sever Subotica. Sad se bavi proizvodnjom namještaja. Živi u Subotici.

Ljubomir Stamenković, Niški. Prije rata radio u ĐĐ. Tenkovski električar. Sada je penzioner u Novom Sadu.

Stanojev Danilo. Poručnik (tada). Radio u tenkovskoj školi u Džahri. Poznat po ome što je u avgustu 1996 ispekao dva praseta, skinuo sa ražnja, spakovao u torbu, sjeo u avion i došao u Kuvajt sa dva praseta koja su nestala u vidu magle za pola sata. Obradovao ekipu.

Cimeša Milivoj. Radio u tenkovskoj školi u Džahri. Prije rata radio u ĐĐ. Nije imao pojma o tenku, napravio više štete nego koristi. Nakon Kuvajta radio u Institutu za fiziku Zemun. Glavni cinkaroš.

I moja malenkost.

Na kraju videa se vidi prebacivanje municije iz tenka u tenk. Pražnjenje obrtnog transportera i brisanje memorije.


Pozdrav

Vlado

[Rade]

Како си успео и да снимаш и будеш на снимку?