U proizvodnji naoružanja na zapadu je decenijama unazad na snazi društveno samoupravljanje, tj. više jakih firmi sa vekovnim renomeom se udružuje sa istim takvim firmama iz susednih zemalja po principu OOUR-a i organizacijom proizvodnje istovetnom SFRJ namenskoj industriji sa stotinama kooperanata koji ne moraju uvek znati šta proizvode. A mi smo pametni pa će svako svoj projekat zasebno. Zar ne vidite uticaj stranog faktora i na ovaj segment privrede i seme razdora koje su posejali a koje još uvek daje plodove! Švabe, Englezi i Francuzi čiji međusobni ratovi u stvari čine istoriju Evrope zajedno prave borbeni ali i putnički avion a mi ćemo svaki svoj. Budalaštine....
На западу нема никаквог друштвеног самоуправљања и СОУР-а. Предузећа о којима говориш, нису сложене организације удруженог рада, већ холдинзи и конзорцијуми (у зависности од правног система у ком су основани). Холдинзи и конзорцијуми се састоје од друштва капитала - акционарских друштава, којима управљају акционари, односно власници капитала. Ко су ти људи? Свакако нису ВКВ радници под контролом СКЈ или СДБ.
Француска, Немачка и В. Британија, као и остале западне земље су у НАТО, а изнад њих стоји САД. Истина је да су то све велике земље које су некада ратовале и које и данас имају различите погледе на свет, али они имају и заједничке циљеве који те разлике потиру.
Оно што имамо у Србији и БЈР-овима не може да се пореди са западом и њиховим системом рада.
Србија нема интерес да сарађује са Хрватском, БиХ, Словенијом и осталим земљама у окружењу које су биле део СФРЈ јер су те земље непоуздане и немају исте интересе као ми. Врло добро знамо како смо прошли некада и сматрам да себи не смемо да дозволимо да се то понови. СФРЈ се развијала тако што је све време припремала републике да се у једном тренутку одвоје. Свака је имала своју железару, своју народну банку, своју полицију, своју војску, све своје. Само се ми надамо неком спајању, сарадњи и не знам чему. Гајимо илузије. Уместо тога, треба да развијамо своју производњу и своје капацитете.
Србија треба да се повеже са јаким државама које имају производе, знање и технологију и које су вољне то да пренесу. БЈР-ови немају то или ако имају увезли су из већих држава. Конкретно ако говоримо п М-84, Србија треба да сарађује са Русијом и земљама ЗНД јер тај тенк потиче одатле. Никакаво Братство, Прерис, Унис, Зрак, ЂЂ, Руен и сл. Ако неће Русија или не може, треба ићи даље по Европи (Чешка, Пољска, УКР, Белорусија). Ако не може М-84, пређимо онда на други тенк.
Треба се осврнути и видети колико је домаћих предузећа пропало, запостављено или неискоришћено пре него што неко крене да се хвата Кончара, Југотурбине, Искре и сл. СОУР-а. Узмите пример ИМК 14. Октобар, Север Суботица и др. фабрике које су правиле делове за М-84. Ппред тога, има других фирми које би могле да се прилагоде производњи и да се убаце у процес. Оно што недостаје, купити од Русије. Ако је СУВ проблем, убаци други или развиј сам. За топ се не мора у Босну, а исто ни за мотор. Има на другом месту.
Додао бих и то да Србија у ТРЗ Чачак може да изврши ремонт Т-55. Један исправан Т-55 вреди више од десет неисправних М-84, какв је да је. Ипак, о Т-55 више нико не прича, нити га помиње.
Сарадњу са БЈР-овима на овом пољу треба избећи јер они нит имају технологију, нит могу да нам пренесу оно што могу веће силе, а нису ни поуздани у сваком тренутку. Ја се надам да ће се Србија окренути себи и свом интересу.