Tenk M-84

[Рашо]

Један тврди да је удио Чајевца у вриједности тенка 5%, док други тврди да је удио чак 36%. Велика дискрепанција, договорите се, нађитена пола или сл.

[S.PALESTINAC]

Znam da činjenice u poremećenom sistemu vrednosti gube bitku sa agresivnom propagandom.
Ali ja nemam potrebu da skupljam posredno i friziram podatke već plasiram samo ono što sam zaista radio u mojoj 20-godišnjoj karijeri baveći se ovim poslom.
Sve montažne ( ugradbene jedinice) su definisane u mojoj službi informatički smo napravili bazu podataka sa cenama dinamikom ugradnje i kooperantima tako da su podaci stvarni a na osnovu njih je plaćano koperantima .

Malo ozbiljnih podataka prema cenama tenka za Kuvajt a to nam je bio reper za druge ponude a jednu od njih sam koordinirao 90-91 godine
Najskuplji deo je oklopno telo, slede , nišanska sprava, par menjača, motor.....

Istina na Bosnu je išlo oko 33% vrednosti tenka ali su tu jači učesnici od RČ bili Zrak, famos transmisije, FMSN Koran, Bratstvo a a famos specijalna vozila i RČ su  bili tu negde ako to podelite doći ćete do cifre koju sam prethodno napisao.
Kada sam za 14 oktobar pravio analizu nastavka proizvodnje tenka bez Hrvatske, Slovenije i dela Bosne  Republika Srpska je obuhvatala oko 14,5% a Srbija je pored ranijih 23% bez neki veći ulaganja mogla osvojiti relativno brzo još oko 10%.

Najveće učešće je svakako imao ĐĐ nešto oko 22% tako da priča o Čajevcu kao nekakvom jakom igraču pada u vodu.
Da je Čajavec radio 36%  ne bih tako brzo propao, istina otišli su mu i neki stručnjaci (Fudo Reuf..) koji su sa Pevcom VTI dugo radili na razvoju SUV-a za M-84.
U 14 oktobru sam nivo informatičke obrade podataka pojednostavio povezao sa ugradbenim sastavnicama pa sam mogao raditi više pretraga.
Kasnije sam od toga napravio bazu podataka u ACCESS ali nisam izvršio kompletna povezivanja jer više nije imalo svrhe.

[micha]

 


   Rasprava se malo utišala kako je pala noć. Klasična tema tipa ko je više čega uradio između mašinca i elektroničara. Za neupućene izgleda drastična razlika u procentima ali odmah da kažem: U pravu su i jedan i drugi. Ako se gleda po kilaži (na svakom sklopu ili uređaju u T-84 postoji pločica sa nazivom dela, proizvođačem i težinom u kg) Palestinac je u pravu. 60% se proizvodilo u Sloveniji (oklopno telo, kupola i gusenice) , 20% BiH (motor, optika i sva elektronika) i 20% ostali( menjači Makedonija, akumulatori Hrvatska, nešto el.motora i mehanike Srbija i sl.)

   Međutim, sva elektronika je domaća i proizvodio je Rudi Čajavec: Sredstva veze (primopredajnik PD-9 i interfonski uređaj UMR) , DRHT, sistem za automatsko gašenje požara, kompletan SUV , Kutija startnog preklapanja, Kutija drumske signalizacije, Elektronski regulator punjenja, Tahometar , Pult popune, Panel komandira , Upravljačka kutija automata punjenja, Pokazivač broja metaka, Tabla osigurača kupole, Komandna tabla vozača itd. Gledano po broju stavki u odnosu na spisak svih sklopova i uređaja u tenku Vladimir je u pravu.

   O odnosu cena ne mogu da govorim pošto taj podatak ne znam ali treba uzeti u obzir da je u to vreme military elektronika bila papreno skupa u odnosu na mehaničke delove. Sada je taj odnos sasvim drugačiji usled pojeftinjenja proizvodnje.

   Što se tiče tenkovskog gađanja u početku je bilo jako malo potrebe za opsluživanjem i intervencijama od strane mehaničara motorne specijalnosti jer je motor na T-84 gotovo savršen, kao i transmisija tako da jako retko bude zastoja. Čak i sad posle 30 i više godina mnogo su ređi mehanički kvarovi na gađanju nego električni. Glavna enigma je još uvek SUV i njegovo održavanje, podešavanje i upotreba. Nažalost, jako malo vrsnih SUV-aša je preostalo u službi tako da se svelo na nekoliko tehničara bez kojih se ne kreće na gađanje. Tenkovski mehaničar može biti bilo koji ali SUV-aš su jedan, eventualno dvojica ljudi koji se smenjuju na gađanjima. Zato verujem da je Vladimir (ili neko iz Čajaveca) u početku 100% morao biti prisutan na svim gađanjima T-84
zato što je i dan danas tako. Ne vidim zašto bi neko iz proizvodnje prisustvovao gađanju ako je sve ispravno osim naoružanja koje se mora detaljno proveriti pre gađanja.

[S.PALESTINAC]

Nema potrebe da se licitira ili arbitrira sa podacima oni su bili kompjuterski obrađivani a ĐĐ je tada imao doktora informatike N.Majdančić koji je bio jedan od najboljih stručnjaka na našim prostorima.

Proizvodnja je bila podeljena na sve republike a vrednost učešča u proizvodu (tenk za izvoz).

Bosna i Hercegovina 33,25% ( od toga firme iz sadašnja RS 14,67% FMSN Koran,Fanos transmisije  i R. Čajavec)
Srbija 22,01%
Hrvatska 21,73%
Slovenija 17,93%
Makedonija 3,39%
Crna Gora 1,69%
Napomena ovo je moja analiza koju sam pravio 92 za Vladu Srbije na bazi raspoiloživih podataka za nastavak proizvodnje za izvoz u Kuvajt
Za one manje upućene cena je utvrđivana vrednost materijala+vrednost uvoznih komponenata + normativ vremena x vrednost norma sata i to je bilo definidano za svaku ugradbenu jedinicu.

[kukimiro]

Ne znam da li se treba svađati zbog sitnica. Ekipe su bile na početku uvođenja tenka u jedinicu a kasnije ne. Zimsko gađanje 1. čete s M-84 na -35 stupnjeva na Krivolaku 1991. , SUV u automatskom režimu ne može unijeti daljinu od 1300 do 1800 metara. Sve ispod i iznad može. Nakon dobrog zagrijavanja tenka (par sati) poslije gađanja sve se vratilo u normalu. Tijekom gađanja na jednom tenku je otišla stabilizacija - otišla pojačivačka kutija koja je zamijenjena. Nije bilo nikoga iz ĐĐ. Jedino je bila ekipa iz ĐĐ kada je prilikom startanja motora kako su nam rekli kasnije izletio protuteg s radilice i to se desilo u vojarni u Skopju. Tenk nije otvaran sve dok nije to uradila ekipa iz ĐĐ.

[Rade]

Da li su posade tenkova išle na obuku pred uvodjenje tenkova u naoružanje, ili ih je Djuro Djaković isporučio, a Rudi Čajavec obučavao i popravljao pošto su ih pustili neobučene na tenkove?

[torpedo011]

Имам ја једно питање:

Како се ови тенкови употребљавају у рату и борбеним условима ако је неопходно да заједно са посадом на гађање иду техничари за СУВ који га подешавају и држе у исправном стању? Шта се дешава када је јединица дуже време на маршу у борбеним условима далеко од гарнизона и ремонтог завода? Ко онда гарантује за прецизност топа и др. напружања као и уопште за функционисање СУВ-а?

[kukimiro]

Išli su na obuku podoficiri i oficiri. Kada su oni bili obučeni vračali su se u jedinicu i tamo obučavali ročni sastav. Isto je bilo i s BVP M80A. Dio mladih oficira prošao je obuku u sklopu 4. godine VA (znam za generaciju 1990.) Nije bilo obuke od strane drugih tijela. Po dolasku u trupu sam provodio obuku ročnika bez nekoga sa strane.


Problem je nepridržavanje ili nepoznavanje točaka rukovanja i održavanja iz TU.
Na primjer: moje posade tenkova uz nadzor majstora su vršile debakarisanje cijevi jer sam tako tražio od komandira čete. Majstor je pratio rad te je donio sredstvo za debakarisanje.

Vozače smo dobivali iz Zalužana već osposobljene i samo smo proveli 15 dana dodatne obuke i vožnje.

[Bandzi]

Svaka oklopna jedinica (brigada) ima svoju tehničku radionicu. Ako je brigada angažovana van kasarne, tehnička radionica je prati. Manje kvarove može otkloniti posada, malo veće otklanja tehnička radionica, dok najozbiljnije kvarove otklanja remontni zavod. Dok je bilo Jugoslavije, na sve ovo su se po potrebi priključivali i stručnjaci iz Čajevca, ĐĐ itd.

Što se tiče podešavanja SUV-a za upotrebu i gađanje, to je dužnost posade. Oni za to moraju biti osposobljeni. Međutim, kao i u svakom poslu, neko to nauči dobro, neko manje dobro, a neko nikako. Kada shvate da im od svojeg znanja može zavisiti život, onda se mnogi dodatno potrude. Srećom, današnja omladina ima iskustva sa raznom elektronikom i računarima, pa je posao donekle lakši. Ranije, dok većina nije znala šta je računar, a kamoli videla, muke su to bile. Naročito sa rezervistima.

Debakarizaciju cevi topa smo radili i mi, pomoću neke paste, uz nadzor stručnog lica.

[Brok]

Sve zavisi da li u dejstva ide dežurna borbena grupa, četa tenkova, ili ako idi cela brigada (pišem za vreme VJ) onda ide i tehnička podrška u čijem sastavu su majstori za motor, SUV, oružari...

U formaciji gde je nastupala mešovita tenkovsko mehanizovana četa (neka formacija koja nije bila ustaljena i bila je nešto između voda i čete), nije bilo tehničke podrške. Ako se desi da stalno imaš prebačaje/podbačaje ili promašaje po pravcu, onda se radi korekcija vatre i ne nišani se sa pomoćnom končanicom. Ako zakaže neka sekvenca automstaskog punjenja topa, recimo kaseta neće po pozivu da se digne i napuni top, onda se to radi u poluatomatskom režimu. Pozoveš željeni projektil, i podigneš ga ručno sa barutnim punjenjem te napuniš top. Ako recimo neće dance da izbaci po opaljenju topa, onda ga rukom uzimaš i bacaš van tenka.
Dešavalo se da zakaže i cela sekvenca automatskog punjenja topa, onda se sve radi ručno. Ako otkaže KBN i neće da okreće kupolu po pravcu ili top po visini, sve se to može ručno odraditi. Neće da se okreće OT, opet se može OT okretati ručno.
Znam mnoge nišandžije koji uopšte nisu po navici ni kasnije na vežbovnim gađanjima koristili KBN za opaljenje topovskih projektila ili za dejstvo PKT-a. Moglo se gađati iz topa i bez elektronike, zakoče se ogledala (mislim da je top u tom slučaju bio upucavan na 1.300 metara) i dejstvuje se.
Akcenat u obuci tenka se baš bacao na razne varijante ako bi nešto otkazalo da se taj deo uradi ručno. Tih kombinacija otkazivanja nije malo, ali za sve ima alternativa u ručnom režimu.