Isto tako zaboravljaš, da je područje Slovenije, bio deo Austrije, Hrvatska je bila pod Madžarima, pred PSR, tako da je i industrija bila drugačije razvijena kao u Srbiji (ne pričam dali bolje ili slabije).
Ja nisam zaboravio a sve sto si naveo nema veze sa desavanjima nakon drugog sv rata niti su sve te firme cije citate navodis a ni njih ne citas pazljivo bile na nivou proizvodnje koji je bio pre nastanka druge Jugoslavije.
Mesati u nekim situacijama pocetnu malu manufakturu sa velikom industrijskom je greska sama po sebi.
Kakve veze ima taj spomenuti reaktor u Sloveniji sa institutom za fiziku koji je nadzirao i ucestvovao u izgradnju nuklearne elektrane u Krskom?
U Beogradu je bio citav Insitut sa velikim brojem fizicara i inzinjera a u Sloveniji je bila samo jedna mala katedra na falkutetu u toj oblasti i ti to poredis kao neki dokaz za sta?
Te slovenacke fabrike su NAJVECIM delom(niko ne spori da su u Sloveniji imali neke fabrike i pre SFR Jugoslavije ali u daleko manjem obimu i sa daleko manjim kapacitetima) narastale nakon drugog sv. rata sa opremom i parama iz Srbije i sa ulaganjem iz SFRJ budzeta i reparacija, to sto je neko u 18 veku u Sloveniji lio neko zelezo nije pokazatelj sta se radilo u SFRJ i kako su te fabrike narasle do onoga sto su bile 1990...
Nije zelezara Ravne 1800 i neke godine zaposljavala 6000 ljudi vec 1990. Ko im je bio glavno trziste, gde su njihovi proizvodi isli? Odakle pare i masine za razvoj nepostojecih ili malih proizvodnji sa nekoliko radnika ili nekoliko desetina ili stotina radnika na hiljade radnika?
Sta je i gde od reparacija nakon drugog svetskog rata rasporedjeno, gde su bile najvece zrtve a ko je dobio najvise teritorije i reparacija? Kome je otisla i u kom iznosu razna saveznicka pomoc? Slovenija je prijavila ratnu stetu i na prodrucijima koje nije ni bilo u sasatvu slovenije pre dr. sv rata - bas posteno...
Nisam ja zaboravio nista... Привредни савет на чијем је челу био Андрија Хебранг донео је одлуку да до 1. новембра 1945. године Војводина отпреми у Хрварску осам хиљада вагона пшенице и кукуруза, у БиХ девет хиљада
вагона, Словенију пет хиљада вагона, Македонију пет хиљада вагона и у Црну Гору четири хиљаде вагона. 25 Поред пшенице и кукуруза слати су и други пољопривредни и сточарски производи а који најчешће нису евидентирани.
Србија је у укупној производњи житарица у периоду 1947-1951. учествовала са око 60% али је давала, зависно од године, између 70-80% укупно “откупљених” количина у Југославији (учешће у укупној потрошњи око 41%).
Dok je Slovenac jeo za dzabe Srbija je to morala da placa...
Nije baš da je neko samo iškorištavao, a drugi samo trpio. Nabolje je, kad su svi nezadovoljni, jer to znači dosta fer podelu.
Удео републичких инвестиција по том плану био је значајно исподпросечан једино за Србију и требало је да износи: за Србију 27,1% (становништво 41,1%), Хрватску 25,4% (становништво 23,3%), Словенију 10,1% (становништво 8,9%), Босну и Херцеговину 24,8% (становништво 16,6%), Македонију 8,0% (становништво 7,6%) и Црну Гору 4,4% (становништво 2,5%). Истовремено, по овом плану било је предвиђено да удео Србије у индустријској производњи у 1951. смањи на 32%.
Dakle svesno i namerno je radjeno da se smanji udeo Srbije u indutrijskoj proizvodnji.
Марта 1949. године увезено је 2.000 тона масноћа. Оне су подељене на следећи начин: Словенији 484 тоне, Хрватској 150 тона, Босни и Херцеговини 437 тона, Македонији 167 тона, Црној Гори 57 тона и Србији 27 тона.
Економску политику креира и спроводи, поред Јосипа Броза, Привредни савет на чијем је челу био Словенац Борис Кидрич, затим Савезна планска комисија на чијем је челу био прво Хрват Андрија Хебранг а затим Словенац Борис Кидрич и Министарство тешке индустрије, на чијем је челу, од оснивања до гашења, био Словенац Франц Лескошек.
Koga interesuje koliko je bila razmera iskoriscavanja i upropascavanja Srbije neka pogleda
http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0085-63200604517V
A mogu se procitati direktno i dela i pisanija Borisa Kidrica koji nije krio namere prema Srbiji i eksploataciji iste...
To je bio pocetak "bratstva i jedinstva" a u narednih deset godina do 1955 kada je zbog sukoba u KPJ i moguce pobune Tito konacno delom obustavio to masovno crpljenje Srbije iz koje je pored ogromne kolicine para i poljoprivrednih proizvoda izneseno i oko 150 fabrika od toga najvise u Sloveniju, Hrvatski i BiH. Najveci punilac federalnog budzeta do 1955 je bila Srbija a iz njega je vrseno i do 78% finasiranja tadasnje cele drzave.
