Tenk M-84

[HrcAk47]

Pa sad, motor za tenk je ekstremno specifično parče robe. Kamionski motori, pa i motor za BVP (u osnovi kamionski) su druga priča, tu ima prostora i mogućnosti za igru.

Ukoliko uspe da se negde lokalno pokrene proizvodnja MPG-1200, pa to je puna kapa za pevati od sreće.

[dark-bullet]

Koliko se sećam iz fizike, najveći faktor potrošnje motora (bilo kojeg) je ipak masa (težina) vozila koje taj motor pokreće. Tenk je po prirodi stvari teška beštija i tu je jako teško sniziti potrošnju, ali moguće je, dakako, pokušati izvući čim više iz goriva. U tom smislu se valja ugledati u tešku industriju i motore/pogone najvećih kamiona, one u rudnicima. Ali kod njih motor radi posebno od pogona, pogon je hidraulički, dakle kombinacija motor - hidraulička pumpa - hidraulički pogon, a ne posve mehanički kao što je obično kod tenkova. Druga mogućnost bi mogla biti hibridni-električni, dakle kao kod dizel-električnih lokomotiva, i slično. Posve drugo pitanje je, da li je takav, možda malo štedljiviji pogon primjeren za borbeno vozilo, gdje su uvjeti eksploatacije ispod optimalnih. Vojna vozila su, baš kao i vojska, delimično statusni simbol države. Vojskom i potrošnjom na vojsku država projicira svoju ekonomsku snagu. Da, može se probati uštediti tu i tamo, ali rat ne vode knjigovođe.

[MOTORISTA]

Pitanje je kako bi se taj hibridni pogon pokazao u eksploataciji tenkova, odnosno koliko je komplikovano njegovo održavanje u poljskim/ratnim uslovima.

[PakleniVuk]

Evo kako ja to vidim. Ovde se radi o motoru koji ima dve radilice i 6 klipova koji idu jedan ka drugom.  Pošto ima dve radilice i paljenje goriva se odvija između klipova tako da oba budu odbačena jedan od drugog (jedan na gore ,drugi na dole ) dobijete dvostruko veću iskorišćenu snagu u odnosu na klasičan SUS  motor gde imate samo jednu radilicu.  Da bi se konstruisao motor potrebno je sprovesti sve proračune i simulacije na računaru. To može jedan tim inžinjera mašinskog fakulteta relativno brzo da uradi  (od prilike procenjujem da u roku od 6 do 9 meseci taj deo može da se uradi) . Pri tome već koristimo klipove, ventile,radilice. ..potpuno iste koji se već koriste,jedino što se projektuje nanovo je sam blok motora i to tako da sada imate dva bloka jedan prema drugom. Čak ni realizacija prototipa nije skupa ako se reciklira čelik  (neki rashodovani motor ) . Pripremi se 3D model novog bloka motora, onda se odradi kalup u vlažnom pesku, stari blok motora se pretopi i izlije u kalup, kad se ohladi izvadi se iz kalupa, obradi na glodalici/strugu da se dovede na toleracije i eto prototipa . Prenos snage motora na menjač takođe mora da se reprojektuje jer sada dve radilice prenose snagu na izlazu.  

Pošto je ovakav motor manji po zapremini i manje zauzima mesta u samom ležištu motora ostaje mesta da se tu dodaju baterijske sekcije.  
Šta to u suštini donosi?  Prelazom na sučeljeno klipni motor smanjuje se potrošnja goriva za 50% , a dodavanjem baterijske sekcije se još smanjuje potrošnja.  Ako ste do sada mogli da pređete 100  km sa punim rezervoarom, sa ovakvim hibridnim motorom možete preći 300 ili 400-450 km.  Generalno prednost je ne samo što se ekonomski isplati, nego i na bojnom polju imate mogućnost da se krećete ,a da ne ostavljate toplotni i zvučni trag za sobom.  Kad se pojavila  (to jest kada je prezentovana) ideja za tenk M-20UP on je zamišljen kao potpuno električni tenk?  Taj projekat još uvek nije realizovan  (a možda i neće ni biti) ali delovi tog projekta mogu da se implementiraju na M-84. Ja lično sam protiv potpune elektrifikacije vozila  (barem ne na ovaj način koji trenutno postoji širom sveta gde morate da dopunjavate vozilo kablom ). Ali hibrid mi se čini kao pouzdan način koji ima perspektivu.  
Ovo je teorijski koncept, da bi se ispitao u praksi treba još rasprave o njemu  (da mu se pronađu sve mane ako ih ima) i treba imati volju da se to sprovede i ispita.

[MOTORISTA]

To može jedan tim inžinjera mašinskog fakulteta relativno brzo da uradi  (od prilike procenjujem da u roku od 6 do 9 meseci taj deo može da se uradi)

Loše procenjuješ. Motori se razvijaju godinama.

[PakleniVuk]

To može jedan tim inžinjera mašinskog fakulteta relativno brzo da uradi  (od prilike procenjujem da u roku od 6 do 9 meseci taj deo može da se uradi)

Loše procenjuješ. Motori se razvijaju godinama.

Citirani deo se odnosi na projektovanje  . Već sam pomenuo da Cummins razvija svoj već 4-5 godina unazad. Za krajnji proizvod treba da prođe faze projektovanja,testiranja u simulaciji,izrade prototipa,testiranje prototipa, sertifikacije i standardizacije, pa onda uvođenja pred serije i izrade alata, pa tek onda serijske proizvodnje.  Jasno je da je potrebno vreme. Zato je moje skromno mišljenje da to treba sami da otpočnemo jer ne treba računati da će neko drugi da uradi za nas ,a da nam to ne naplati debelo .  

[dark-bullet]

Evo kako ja to vidim. Ovde se radi o motoru koji ima dve radilice i 6 klipova koji idu jedan ka drugom.  Pošto ima dve radilice i paljenje goriva se odvija između klipova tako da oba budu odbačena jedan od drugog (jedan na gore ,drugi na dole ) dobijete dvostruko veću iskorišćenu snagu u odnosu na klasičan SUS  motor gde imate samo jednu radilicu.  Da bi se konstruisao motor potrebno je sprovesti sve proračune i simulacije na računaru. To može jedan tim inžinjera mašinskog fakulteta relativno brzo da uradi  (od prilike procenjujem da u roku od 6 do 9 meseci taj deo može da se uradi) . Pri tome već koristimo klipove, ventile,radilice. ..potpuno iste koji se već koriste,jedino što se projektuje nanovo je sam blok motora i to tako da sada imate dva bloka jedan prema drugom. Čak ni realizacija prototipa nije skupa ako se reciklira čelik  (neki rashodovani motor ) . Pripremi se 3D model novog bloka motora, onda se odradi kalup u vlažnom pesku, stari blok motora se pretopi i izlije u kalup, kad se ohladi izvadi se iz kalupa, obradi na glodalici/strugu da se dovede na toleracije i eto prototipa . Prenos snage motora na menjač takođe mora da se reprojektuje jer sada dve radilice prenose snagu na izlazu.  

Pošto je ovakav motor manji po zapremini i manje zauzima mesta u samom ležištu motora ostaje mesta da se tu dodaju baterijske sekcije.  
Šta to u suštini donosi?  Prelazom na sučeljeno klipni motor smanjuje se potrošnja goriva za 50% , a dodavanjem baterijske sekcije se još smanjuje potrošnja.  Ako ste do sada mogli da pređete 100  km sa punim rezervoarom, sa ovakvim hibridnim motorom možete preći 300 ili 400-450 km.  Generalno prednost je ne samo što se ekonomski isplati, nego i na bojnom polju imate mogućnost da se krećete ,a da ne ostavljate toplotni i zvučni trag za sobom.  Kad se pojavila  (to jest kada je prezentovana) ideja za tenk M-20UP on je zamišljen kao potpuno električni tenk?  Taj projekat još uvek nije realizovan  (a možda i neće ni biti) ali delovi tog projekta mogu da se implementiraju na M-84. Ja lično sam protiv potpune elektrifikacije vozila  (barem ne na ovaj način koji trenutno postoji širom sveta gde morate da dopunjavate vozilo kablom ). Ali hibrid mi se čini kao pouzdan način koji ima perspektivu.  
Ovo je teorijski koncept, da bi se ispitao u praksi treba još rasprave o njemu  (da mu se pronađu sve mane ako ih ima) i treba imati volju da se to sprovede i ispita.

Čitao sam do ovoga "dobijete dvostruko veću iskorišćenu snagu u odnosu na klasičan SUS  motor gde imate samo jednu radilicu." a onda prestao. Nadam se da nisi od strojarske struke, jer ako jesi, nećeš se kruha najesti. Ovime pak "Prelazom na sučeljeno klipni motor smanjuje se potrošnja goriva za 50%" mislim da si zabetonirao do kraja. Misliš li da strojari puštaju tek tako 50% bilo čega (snage, goriva, itd) da nije iskorišteno?

[PakleniVuk]

I Tomas Alva Edison reče Tesli nešto slično pre nešto više od 100  godina.  
Procenat je izveden odakativnom metodom . On može da bude i 37,3 % i 28,9 i 54,4% ... trenutno je neodređen jer ne govorimo o gotovom proizvodu koji je već testiran u praksi.  Nadam se da ste shvatili koncept motora o kom pišem  (postoji i video prikaz na prethodnoj strani )? Govorimo o konceptu koji se još uvek ne primenjuje u široj upotrebi, tako da i nema puno radova koji su publikovani.  Već spomenuti Cummins  (proizvođač motora ) svoj motor koji je u razvoju reklamira baš koristeći taj procenat od 50%. Taj isti motor izlažu i na sajmovima širom sveta,a radi se o renomiranoj firmi koja sebi ne bi dozvolila taj luksuz da nudi neki proizvod na prodaju ,a da ga nije prethodno testirala.  Ako oni veruju u taj koncept, onda verovatno da ima budućnost.
Evo motora Cummins na AUSA 2018.u SAD


Inače Jugoimportova vozila Lazar 3 i Miloš već koriste motore ove firme, ali drugi tip, ne ovaj koji je na videu.

[DrDoca]

5TD i 6TD iz T-64,T-84 Oplot ili Al Kahlid. Nekada u SSSR, danas Ukraina.

[PakleniVuk]

 

5TD i 6TD iz T-64,T-84 Oplot ili Al Kahlid. Nekada u SSSR, danas Ukraina.

Čestitam, dobili smo bingo 
S tim što moja početna ideja nije da kopiramo ni Cummins, ni 5TD, nego da se sve to primeni za razvoj hibrida SUS/elektro pogona.