Slika druga: je li ovo realna situacija ? U smislu, meni kao tenkovskom neznalcu čini mi se, da je ovo nemoguća situacija. T. j. još malo pa upadne unutra i gotovo. Ili ?
Nije to ništa specijalno. Prođe kroz ovaj jendek od peska kao divlja svinja, razgrne sve levo i desno
P.s. tu je bitniji Vladin patent sprečavanja udarca cevi o tlo.
Ove slike su nastale 1991 godine u operaciji Pustinjska oluja.
Elektroniku da top ne može da udari u tlo smo napravili 1995 godine u Pakistanu na kineskom tenku T85-III. Tada je taj tenk išao po nekom ispresjecanom terenu, te je topom zahvatio neku zemlju u top i onda su došli do nas dva pakistanska oficira i pitali da li možemo da napravimo nešto da top ne udara od zemlju. I nakon pola sata mozganja, matematike i kuckanja po kalkulatoru smo iskoristili signale žiroskopa, klatna po elevaciji, elevacionog senzora i signal iz žiro bloka koji pokazuje prekoračenje brzine topa po vertikali prema dole (overspeed, signal da top propada dole, tenk popada kroz rupu) i napravili smo to.
Dakle, to je napravljeno 1995 godine. U taj tenk sam još prije ugradio softver koji ima ugrađen sat, datum i vrijeme, jer sam primijetio da Kinezi nakon što mi odemo u hotel uključuju sistem, te gađaju, a i sigurno su radili još nešto što nisam znao. I kad sam se vratio kući tražio sam od našeg softveraša da u sofver doda taj sat, vrijeme, datum, broj opaljenja za svako zrno, tip zrna kod gađanja, daljinu, meteo podatke, istrošenost topovske cijevi (opadanje počene brzine zrna) itd, itd. Još uvijek imam taj softver. To je napravljeno za zadnjih deset opaljenja, a bilo je memorijskog prostora za još dosta opaljenja, ali mi tad nije bilo potrebno.
Tu sam dodao i korekciju srednjeg pogodka za svako zrno.
Kad sam se vratio nazad u Banja Luku napravio sam i elektroniku da se softver u balističkom računaru podešava prema izabranoj vrsti municije sa automata punjenja topa, tako da se odabir municije za popunu topa i balistiku računara vrši sa istog preklopnika.
Bilo je još nekih izmjena softvera i hardvera kojih se više i ne sjećam.
To smo sve ponudili Kuvajtu 1996 godine, i što je najzanimljivije, svako jutro kad se vratim u radionicu u Kuvajtu vidim da je neko dirao sistem koji sam napravio na stolu da bi popravljao i ispitivao druge uređaje. Što bi se reklo, špijuniranje od SDRP-a. A softver sve pamti, ali njihov "agent" nije znao za memorijske lokacije gdje se to sve zapisuje.
I jedna ispravka mog prethodnog teksta
Pisao am da je jedan član naše ekipe kad smo ušli u Kuvajt 12.03.1991 godine bio povrijeđen, te je sa avionom Vladislava Jovanovića otišao nazad za Beograd.
Danas sam jako dugo pričao sa našim ambasadorom u Kuvajtu (da malo lobira za našu ekipu i modifikacju koju nudimo Kuvajtu, Srbija je bukvalno otjerana zbog ponašanja pomoćnika Ministra odbrane Srbije u Kuvajtu, izvjesnog Baće), te mi je ambasador ispričao sve detalje, jer je tada bio u ekipi koja je došla u Kuvajt 15.03.1991 godine. Ministar inostranih poslova SFRJ je tada bio Budimir Lončar, a ne Vladislav Jovanović. I tako sam saznao kako je avion Falkon sletio na uništenu pistu na aerodromu u Kuvajtu i ko je sve bio u avionu.
I saznao sam kako je Emir od Kuvajta, pokojni, bio u SFRJ i probao borovnice, i da su nakon toga redovno teretnim avionom slate različite vrste borovnica u Kuvajt, svježe, smrznute, sokovi itd. Let teretnjaka Beograd-Kuvajt siti.
Itd, itd
Pozdrav
Vlado
