Tenk M-84

[S.PALESTINAC]

Da pitam nešto što je trebalo da ima veze sa Vihorom.

Na Vihoru je planirao (ako je info tačan) da se OT trebao okretati u obe smera, da bi našao što kraći put do biranog projektila i tako smanjio vreme punjenja topa. Koliko se sećam, OT kada se kreće samo u jednom smeru, treba mu 22 skeunde da okrneo ceo krug, što i nije malo.
To bi trebalo rešiti na softverskom nivou, verovatno i u tehničkom smislu u vezi samog OT-a, pa se pitam, da li je to rešenje moguće uraditi na postojećim tenkovima M-84.

Automat punjenja topa (AP) je napravljen 70_tih godina, to je sklop elektromehanički komponenata iz tog vremena, mi ga nismo menjali niti je integrisan preko elektronike sa SUV-om.
Za vihor je bilo planirano da pogon za obrtanje transportera sa municijom bude dvosmeran što bi poboljšalo brzinu paljbe čini mi se da su to i rusi već bili uradili.
Pošto je to radio Sever Subotica nije mi poznato da li su takve izmene došle od ruske strane.
Promene su verovatno bile na elektromehaničkom pogonu OT a moralo se nešto izmeniti i na elektromehaničkom uređaju za pamćenje tz. ,,memoriji,, koja je meni kao mašincu bila malo čudo za to vreme.
Ja sam bio zadušen za tehnologiju montaže i centriranja obrtnog transportera u oklopno telo pa sam radeći sa mojim prijateljom i kolegom Tipurom dosta toga upoznao.
Pošto prototip kupole Vihora nije završen dok sam ja bio u ĐĐ (novembar 91) nije bilo prilike da se to vidi praktično.


Pragmatično posmatrano ta promena (obrtanje u oba smera) bi se mogla odraditi i na M-84 samo je nepoznanica kako je rešena memorija.
Tu svakako treba izvagati elemente za i protiv jer svaki novitet često neopravdava uložena sredstva.
 

[Brok]

Da pitam nešto što je trebalo da ima veze sa Vihorom.

Na Vihoru je planirao (ako je info tačan) da se OT trebao okretati u obe smera, da bi našao što kraći put do biranog projektila i tako smanjio vreme punjenja topa. Koliko se sećam, OT kada se kreće samo u jednom smeru, treba mu 22 skeunde da okrneo ceo krug, što i nije malo.
To bi trebalo rešiti na softverskom nivou, verovatno i u tehničkom smislu u vezi samog OT-a, pa se pitam, da li je to rešenje moguće uraditi na postojećim tenkovima M-84.

Automat punjenja topa (AP) je napravljen 70_tih godina, to je sklop elektromehanički komponenata iz tog vremena, mi ga nismo menjali niti je integrisan preko elektronike sa SUV-om.
Za vihor je bilo planirano da pogon za obrtanje transportera sa municijom bude dvosmeran što bi poboljšalo brzinu paljbe čini mi se da su to i rusi već bili uradili.
Pošto je to radio Sever Subotica nije mi poznato da li su takve izmene došle od ruske strane.
Promene su verovatno bile na elektromehaničkom pogonu OT a moralo se nešto izmeniti i na elektromehaničkom uređaju za pamćenje tz. ,,memoriji,, koja je meni kao mašincu bila malo čudo za to vreme.
Ja sam bio zadušen za tehnologiju montaže i centriranja obrtnog transportera u oklopno telo pa sam radeći sa mojim prijateljom i kolegom Tipurom dosta toga upoznao.
Pošto prototip kupole Vihora nije završen dok sam ja bio u ĐĐ (novembar 91) nije bilo prilike da se to vidi praktično.


Pragmatično posmatrano ta promena (obrtanje u oba smera) bi se mogla odraditi i na M-84 samo je nepoznanica kako je rešena memorija.
Tu svakako treba izvagati elemente za i protiv jer svaki novitet često neopravdava uložena sredstva.
 

Hvala S.Palestinac na iscrpnom odgovoru.

[Bandzi]

TU nisu samo za tehničko osoblje već i za komandire koji provode osnovno održavanje. Održavanje meteo senzora piše u prvoj dopuni TU I i II i radi se na pregledu poslije upotrebe pogotovo ako je padala kiša a meteo senzor bio izvučen.

Misliš na komandire tenkovskih četa?

Malo je takvih entuzijasta, posvećenih materiji u sitna crevca. Naročito posle "demokratizacije" vojske. U praksi, taj šraf će se odvrnuti na prvom tehničkom pregledu. Zbog toga su u toj dopuni i dodali da se to radi i tada, jer je verovatno neko uvideo da vojska "ne prati na času" i ne odvrće šraf na pregledu posle upotrebe tenka, kao što je recimo vozaču dužnost da posle upotrebe ispusti talog iz separatora kompresora.

Osim što su sve to naveli u TU i njegovoj dopuni, moralo je tako nešto da stoji i u uputstvu za posadu tenka, koje duži svaki član posade.

Inače, voda preko kabla meteo senzora ulazi u panel komandira i pravi haos.

[S.PALESTINAC]

Uz svaki tenk smo isporučivali TU 1 knjigu 1 i 2 gde je detaljno opisano rukovanje i osnovno održavanje do nivoa tehničkih preglada.
Za orginalne sklopove to je bila obrađena ruska literatura i tu nije ništa manjkalo, za naše razvojne sisteme kao i za svaku novu stvar to je rađeno u hodu sa dopunama i poboljšanjima a mi smo to unosili prema podlogama koje su stizale.

Povratne informacije (ono što su naše ekipe primećivala i sakupljala u toku intervencija po jedinicama) ukazivale su da je to dosta složeno sredstvo za obične posade sa kratkom obukom.
Sećam se da nas je na to upozorio i šef ruskih insreuktora koji su boravili u ĐĐ i pomogli nam da rastavimo prva dva tenka koja su stigla od njih za našu obuku.
Pošto su nas prilično koštali a mi nismo još bili na nivou da to sve svarimo skratili smo njihov boravak, otišli su posle oko 20 dana.
Našoj ekipi (3vojna i 3 civilna stručnjaka) trebalo je oko dva meseca da identifikujemo i označimo prema brojevima ruske dokumentacije te delove koje smo demontirali.
Jedan komplet tenka smo zadržali kod nas u skladištu kao uzorak a sklopove drugog kompleta smo prosledili proizvođačima prema ranije utvrđenoj podeli.

Znali smo da su knjige preobimne za običnu posadu zbog toga su vojne strukture pravile kraće priručnike da bi se posade lakše snalazile.
Slične stvari sam radio u Kuvajtu kad sam obučavao kuvajtske majstore za remont i održavanje, trudio sam se da to bude sa što više skica i slika kako bi oni to što lakše prihvatili.
Naši prevodioci na arapski nisu bila tehnička lica pa nikad niste sigurni kako je to prevedeno.

Danas su posade profesionalne imaju vremena a verovatno i motiva da dobro ovladaju ovom tehnikom.
Primećujem po forumima da su neki na osnovu te i slične literature postali dobri poznavaoci materije iako se baš i nisu bavili tim u vreme proizvodnje tenka.

[S.PALESTINAC]

Palestinac, možeš li detaljnije opisati proces montaže M-84, u smislu šta je bio prvi korak, a koji je bio finalni i da li se redosled određenih faza mogao menjati?

Hvala

Montaža tenka je prilično složena i komplikovana, u malo prostora smešteno je puno sistema i delova, a sve to mora biti pouzdano i izdržati teške uslove eksploatacije.
Na montaži se ugrađivalo nešto preko 3000 različiti ugradbenih jedinica
Montaža jednog tenka u serijskoj proizvodnji iznosi oko 3500 sati rada, a vremenski traje oko dva meseca i učestvuje sa oko 5%  od ukupne vrednosti tenka.

Startuje se sa montažom delova u oklopnom telu čija ugradnja se testira na kraju ovog procesa stacionarnim ispitivanjima rada svih sistema i agregata.
Ovo je najobimniji proces i na njega se troši nešto preko trćine ukupmog normativa a zatim takav korpus ide na liniju završne montaže.

Paralelno se montiraju delovi u kupoli (top, ležaj kablaža, sprave, ..) ovo je manje obiman proces.
Nakon određenih test provera kupola se prebacuje na Liniju završne montaže .

Na liniji završne montaže ugrađuje se obrtni transporter spajaju se kupola i telo i povezuju njihovi sistemi. Nakon ugradnje i delova vrše se provere rada uređaja i sistema na ravnom i pod nagibom.
Sledi ugradnja gusenica i otprema na poligon.

Poligonska ispitivanja se sastoje od vožnje i razrade sistema, poligonski testiranja sistema i završni kontrolni testiranja. Jeda tenk od 30 ( kasnije jedan iz partije) vožen je na dodatna ispitivanja ispaljivanjem 22 projektila iz OT na Manjaču ( najbliži poligon gde je to moguće).

Posle poligona tenkovi dolaze na ,profilaktiku, (zamena ulja pranje filtera, podmazivanja, dotezanja, kontrola i podešavanje složeniji sistema. Ako je sve uredu tenk ide na završno farbanje a zatim se kompletira sa individualnim kompletom (RAP-om) i sprema za utovar i otpremu.

Ceo proces je definisan od stručne službe tehnologa montaže preko tehnoloških postupaka koji su sadržala opis i redosled radnji, tehničke paramete za podešavanja i provere, spisak delova koji se ugrađuju, crteže koji su potrebni i alat čim se to sve izvodi.
Redosled izvođenja tehnološki postupaka definisan je mrežnim dijagramom iz koga se preko kritičnog puta jasno videla međusobna zavisnost i uslovljenost pojedini aktivnosti. Tu su se jasno videle i paralelne aktivnosti.
Svaki tenk je imao svoju kontrolnu knjigu gde je linijska kuntrola upisivala fabričk brojevi složenijih sklopova, izmerene vrednosti propisanih parametara i overavala gotovost tehnološkog postupka.
Te knjige su se čuvale kod nas u arhivi kao dokumenti pri eventualnim otkazima u eksploataciji.

Toliko za sada od jednog  penzionera , ako neko želi nešto više može me pitati pošto se još uvek sećam dosta toga!

[dzumba]

Лепо описан процес "склапања" тенка.

[Brok]

Toliko za sada od jednog  penzionera , ako neko želi nešto više može me pitati pošto se još uvek sećam dosta toga!

Mogao bi ti i sam da počneš o nekim sklopovima tenka M-84 koji do sada nisu opisani u temi.
Inače kao član posade i komandir tenka itekako sam čitao tehničku dokumentaciju tenka. To su dosta obimne knige, sa dosta korisnih šema, iako se dobro sećam korice su bile u sivoj nijansi.
Generalno, nama u brigadi u VJ je nedostajalo pravih stručnjaka naročito za elektroniku i SUV.
Bilo je nekoliko majstora koji su se prilično dobro razumeli u motor (uspešno su završili generalno poravljanje motora koji je u toku marša ostao bez pritiska motornog ulja), kao i top, PKT i NSV, ali za ostalo smo se dovijali, sami učili, čak i sami popravljali neke kvarove koje smo mogli da osposobimo bez specijalnih alata.

[kukimiro]

Pored osnovne literature TU I i II postojale su 4 dopune tih istih knjiga a zasebno su bile knjige radioničko održavanje. Bilo bi dobro kada bi netko pobrojao sva pravila koja su bila vezana za tenk M-84. Koliko sam čuo da je na jačim motorima bilo problema oko uljne pumpe motora (otkaz) jer vratilo koje prenosi okretaje razvodnog mehanizma na uljnu pumpu je ostalo isto iako je zapremina pumpe povećana  (zubci su se izlizali i došlo je do prekida pogona uljne pumpe).

[micha]

   Sada posle 40 godina eksploatacije i nikad osvojenog generalnog remonta kompletnog M-84, čini se da možemo dopuniti pravila i TU. Pod uslovom da vojska nije oterala one koji su to znali. A neće da plati one koji to sada znaju i mogu. U trupi počinju da se javljaju otkazi koji su svojstveni za zamor materijala a koji nisu opisani u originalnom, prvonapisanom TU. Rezervni delovi koji pripadaju po nekad napisanom normativu za Tehničko održavanje u nadležnoj jedinici ne sadrže delove i sklopove koji su sada usled višedecenijskog rada počeli da otkazuju. Očigledno je potrebno kapitalno ulaganje sa modifikacijom na nivo novije generacije od osnovne. I unifikacija pojedinih sklopova, prvenstveno SUV-a i svođenje na jedan isti tehnološki nivo u celoj vojsci.

   Rusi svoje T-72B3, od kojih su neki bili pogođeni i oštećeni tokom sadašnjeg sukoba u Ukrajini, su remontovani i prevedeni na verziju T-72B3M. Kažu oko 100 komada koji će uskoro biti predani jedinicama na frontu. Nisam uspeo konkretno da saznam u čemu se sastoji modifikacija ali se navodi da su svi segmenti unapređeni počev od mototransmisije, preko novog efikasnijeg oklopa do modernijih elektronskih uređaja. Tako rade ozbiljne armije koje imaju resurse predviđene za to.

[S.PALESTINAC]

Koliko sam čuo da je na jačim motorima bilo problema oko uljne pumpe motora (otkaz) jer vratilo koje prenosi okretaje razvodnog mehanizma na uljnu pumpu je ostalo isto iako je zapremina pumpe povećana  (zubci su se izlizali i došlo je do prekida pogona uljne pumpe).

Dobro sam baratao ovim sistemima, ispravio sam neke konstruktivne propuste koje sam uvideo na liniji montaže ali su mi ostale još neke sumnje.
Dimenzije pogonskog vratila na A varijanti su povećane i tu sam izrazio sumnju jer stručnjaci iz VTI-a nisu imali logiku kao ruski konstruktori.
Obrađujući rusku dokumentaciju naučio sam da morate razumeti šta je ,,pesnik,, hteo da kaže, a to možete samo ako potpuno baratate problematikom.

U Kuvajtu sam koordinirao stručnu grupu koja je rastavila dva havarisana motora, na jednom od njih je bio stradao ovaj pogon ali na drugom mestu, vratilo i zupčanici su bili OK.
Kad sam to sve analizirao zaključio sam da su moje ranije pretpostavke verovatno tačne, smislio sam i način kako to da utvrdim i verovatno rešim.
Kad sam se vartio u Kuvajt sa razgovora na Palama (sve bilo u tajnosti) mnogi iz naše grupe to nisu dobro prihvatili (plata mi nije povećana a bilo je obećano, za vozačku sam se morao sam snalaziti) zadržao sam svoja razmišljanja za bolja vremena.
Da to realizujem drugu priliku nisam dobio tako da je to ostao moj nedovršeni posao!