Tenk M-84

[sremac]

Potpuno ste u pravu u vezi zamora materijala i vršenja tzv. "remonta".Medutim,vremena se menjaju ,i vise nema entuzijazma i volje da to neko radi dzabe!

[stef74]

Hvala na iscrpnom odgovoru!

I možda jedno trivijalno pitanje, da li je montaža obavljane u jednoj ili dve smene (mislim na radno vreme), te koji je godišnji maksimalni kapacitet montaže, pod uslovom i da su dobavljači komponenti na visini zadatka.

[S.PALESTINAC]

U serijskoj proizvodnji radilo se u 2 smene.
Druga smena je manje efikasna ali smo imali dobre rezultate pošto smo uveli dežurnog direktora koji je imao obavezu da rešava eventualne zastoje.
Svaka tehnologija je bila normirana a radnici su na osnovu predatih radni naloga dobijali stimulaciju, rasponi su bili stimulativni.
85 godine sam bio prvi šef pogona profilaktike i servisa, vodio oko 60 radnika pa znam kako je to funkcionisalo.

Projektovani kapaciteti su bili za 120 kom. godišnje, ali montaža zavisi od dobavljača, oni redovno kasne na početku serije pa smo se morali snalaziti.
Da bi ispunili rokove u kritičnim momentima uvodili smo sedmodnevnu radnu nedelju u toku koje su radnici imali 2 dana odmora.

Naša tehnologija je bila prva služba koja je ozbiljno počela da koristi kompjutersku tehniku, sve ugradbene (montažne ) jedinice imale su ident (kompjuterske) brojeve. Sve smo to pokrili preko tehnološki postupaka gde su pored specifikacije delova bile i specifikacija specijalnig i standardnog alata, potrošnog materijala tako da majstori nisu gubili vreme na sakupljanju toga.
Kad smo u kompjuter uneli i mrežni dijagram montaže pokušali smo da planiramo sutrašnji radni dan, prilično moćnom računaru za to vreme je trebalo oko 4h da proveri sve uslove i izbaci plan.
Ako se još sećam negde 83 god imao sam monitor na mom radnom stolu.

[micha]

   ''Ako se još sećam negde 83 god imao sam monitor na mom radnom stolu.''

   Vau! To Vas skoro dovodi u liniju sa komšijom zastavnikom u penziji, inače tih 80-tih godina referentom intendantske službe u brigadi koji je u kancelariji imao TIM 102 radnu stanicu sa zeleno-crnim  Iskrinim monitorom, Oliveti tastaturom i Canon matričnim 9-pinskim štampačem za čaršafe! Koristio se supertajni program POMAK koji je radio pod UNIX-om.

[Rade]

Који је рок трајања тенка?

[S.PALESTINAC]

Đuro Đaković je u to vreme imao moću informatičku opremu IRC ( u 14oktobru su mi stručnjaci rekli da je ona nekoliko puta moćnija od njihove).
Dr. N. Majdančić tada je slovio kao jedan od najboljih stručnjaka iz ove oblasti, svojom pričom o tome šta bi mogli da napravimo odmah nas je pridobio.
Formirao je posebnu grupu svojih operativaca koji su samo radili sa nama.
Vođa našeg tima u tehnologiji montaže se prilično posvetio tome, a pošto je trebao obraditi priličan broj složenijih tehnologija to je prepustio meni.
Tako sam ja kao njegov pomoćnik preuzeo i izradio sve njegove tehnologije (on zadržao samo 3) to je bila moja prilika koju sam iskoristio i tako postao značajan igrač na montaži.

Kad smo se preselili u nove prostorije iznad hala za montažu odma do nas postavljeno je istureno odeljenje IRC-a kako bi nam bilo tehnička podrška a mi smo u svaku kancelariju dobili po monitor koji je bio povezan sa IRC-om.
Često pričam jednu anegdotu ,,ja sam pokušao nešto da radim ali nikako mi nije uspevalo primeti to njihov stručnjak (kancelarija do mene odvojeni staklom) i pošalje mi poruku ,joj joj pa to me boli, naravno ja nisam znao da to tako može i onako prilično zbunjen odustanem od daljih pokušaja.

Mnogo toga smo zajedno radili ja sam davao tehničke algoritme a oni su to prevodili ha jezik računara, moj šef je otišao u rukovodioce drugi dobar i sposoban oficir se kasnije posvetio informatičkoj obradi a ja sam ostao u tehnici ali sam i oblikovao svoje zahteve i pravio preglede za sebe i službu.
Sve sam to ponovo formirao u  14 oktobru u novim okolnostima sa njihovim stručnjacima i to fakturisao kroz cenu pri prodaji tenkova za izvlaćenje u vrednostoi od 5.000& po komadu.

[micha]

Који је рок трајања тенка?

   Mislim da niko ne može precizno da odgovori na ovo pitanje. Prvo, da li se misli na tenk koji nije uopšte remontovan niti unapređen tokom svog veka ili na sve tenkove određenog tipa?

   Ako znamo da se T-55 proizvođen od 50 do kasnih 70tih godina prošlog veka još uvek nalazi u operativnoj upotrebi u zemljama trećeg sveta bez neke veće modifikacije i bez remonta i da se npr. amfibijski transporter Aligator koji koristi Marinski korpus takođe još uvek koristi iako je telo proizvedeno tokom drugog sv. rata a sve ostalo više puta zamenjeno i unapređeno, onda ispada da je njegov vek skoro 80 godina!

   Ukoliko se misli na generacijsku starost tenka onda je to oko 30 godina, nakon čega se projektuju novija, savremenija vozila. Bitan podatak je i učestalost sukoba u kojima se koriste tenkovi u tom roku jer se upravo u sukobu ceni oružje i ako je potrebno, unapređuje. Razvoj tehnologije je taj koji diktira promene jer npr. masovno uvođenje POVR iziskuje uvođenje sendvič oklopa i sistema za upozorenje i ometanje raketa. Uvođenje aktivnog oklopa izazvalo je pojavu Tandem raketa pa je to uslovilo uvođenje aktivnog oklopa i Slot rešetkaste zaštite. Povećanje oklopne zaštite uvođenjem  ovih kontramera dovelo je do povećanja kalibra tenkovskog topa da bi mogao da nosi jaču granatu na veću daljinu. To automatski vodi povećanju prečnika venca kupole koji treba da izdrži veći pritisak HES-a na oslonac,  što vodi ka povećanju širine i spoljnih dimenzija tenka. I tako redom...

   Ozbiljne vojske pomno prate dešavanja svuda u svetu i analiziraju sve segmente zaraćenih strana, prvenstveno oklopne jedinice kao nosioca vatre i udara. Uočene nove taktike i tehnike se izdvajaju i planira kontra-mera ili zaštita od njih. U laboratorijama, a kasnije na poligonima za testiranje se u tajnosti proverava učinak kontramera i priprema njihovo uvođenje u regularne jedinica. Sve to ide sporo jer zahteva puno resursa i tehnologije, pogotovu ako konkretna zemlja nije direktno ugrožena. Međutim, svedoci smo trenutne ekspanzije Ruske vojne industrije koja dnevno izbacuje desetak tenkova T-72B3M i T-90 Proriv opremljenih najsavremenijom tehnologijom, a čiju efikasnost ćemo ubrzo imati priliku da ocenimo. U ovome se ogleda jačina jedne Supersile koja relativno brzo odgovara preorjentisanjem na ratnu proizvodnju na zahteve fronta.

[S.PALESTINAC]

Који је рок трајања тенка?

Životni vek tenka dosta zavisi od pravilnog korišćenja, redovnog održavanja i same eksploatacije.
Ako ga povremeno koristite ili pri skladištenju pravilno i redovno konzervišete može trajati više desetina godina.
Tenk  tehniči zastareva ali ako nemate druge mogućnosti dobro ga održavajte poslužiće, to se vidi i iz današnji sukoba.

Malo tehnički podataka!
Pojedini agregati imaju svoj eksploatacioni vek ali i tu ima odstupanja na osnovu kvaliteta izrade.
Na tenku  prvo stradaju gumeni delovi jer guma stari pod atmosverskim uticajem pa je predviđena njihova zamena na pređenih 6000 km ako se još sećam na koje delove se to odnosu napisano je u TU.

Na tenkovima se najćešće interveniše radi rešavanja otkaza ali je potrebno izvoditi prvi tehnički pregled na 2500 pređeni km a drugi na oko 4500 km.
Kad smo u Kuvajtu preuzeli 98 g. održavanje tenkova mi smo na svim napravili kombinovano I ili II tehnički pregled.
Naša ekipa je bila znatno brojnija od predhodne pa smo to mogli efikasno izvesti, tako smo prilično produžili njihovu upotrebu posle našeg odlaska.

Postoje ruske preporuke da se srednji remont izvodi na oko 8000 km i generalni 12-14 hiljada km.
Obim ovih aktivnosti definiše stručna grupa koja na osnovu snimanja parametara stvarnog stanja proceni šta je potrebno uraditi.

Ko želi da se ozbiljno posveti ovoj problematici mora prilično poznavati funkcionisanje agregata, uređaja i sistema za njihovo snabdevanje, a onda će za sve naći rešenja, tako sam ja radio!

[Bandzi]

Pored osnovne literature TU I i II postojale su 4 dopune tih istih knjiga a zasebno su bile knjige radioničko održavanje. Bilo bi dobro kada bi netko pobrojao sva pravila koja su bila vezana za tenk M-84.

Tehnička uputstva:

TU-I/1 (opis, rukovanje, osnovno i tehničko održavanje, knjiga 1)
TU-I/2 (opis, rukovanje, osnovno i tehničko održavanje, knjiga 2)

TU-II/1 (radioničko održavanje i remont, knjiga 1)
TU-II/2 (radioničko održavanje i remont, knjiga 2)


Dopune TU-I i TU-II

Dopuna D1 za 1. i 2. seriju. Dopuna D2 za 3. i 4. seriju. Dopuna D4 za 5. seriju tenkova (M-84A) i odnosi se samo na TU-I/1 i 2. Za dopunu D3 nemam informaciju da li postoji. Pošto je D4 štampana 1991. godine, moguće da D3 koja bi se za 5. seriju odnosila na TU-II (radioničko održavanje i remont) nije stigla da se završi.




Pravila, priručnici, uputstva:


Pravilo tenk M-84 i T-72 , prvi i drugi deo (štampano 1988)

Tenk M-84 (T-72) priručnik za vojnika (štampano 1991)

Uputstvo za sistem upravljanja vatrom tenka M-84 (štampano 1987)

Rukovanje naoružanjem tenka M-84, karton praktičnih radnji (štampano 1990)

[S.PALESTINAC]

Trebalo bi da postoji i TU-III katalog rezervni delova.
U prvom delu navedeni  su nomenklaturni-vojni skladišni brojevi uz orginalne brojeve delova sa brojem slike i pozicije na njoj .
Drugi deo je sadržao prostorne crteže (aksonometrija) sistema i agregata onako kako su postavljeni u tenku.

Podloge u rukopisu sa crtežima  za TU I, II i III i njihove dopune obrađene su u ĐĐ SVO (moja služba je bila zadužena za TU-II).

Preturajući po ruskoj dokumentaciji dok sam radio na tehnologiji  razmeštaja IK (indivudualni komplet alata i rez delova) pronašao sam manju brošuru koja je sadžavala slike delova , njihove brojeve i kratak opis namene.
To sam preveo obradio i predvideo da se isporučuje u torbi uz tenkove. Kad je naša konstrukcija malo ojačala to je predato njima u nadležnost.