Dobro ofarbani tenkovi na ,,Granit 2023,, prikazano je više vrsta možda još nemamo definisanu koncepciju modernizacije.
Dokle se stiglo sa stvarnom modernizacijom moglo bi se znati detaljnijim pregledom ili otvorenim prikazom na terenu.
Kod ovako složenih oruđa svaka promenna po pravilu nešto naruši a propusti se obično otkriju kasnije ili pokažu u eksploataciji.
Utisak je da samo ono što Jugoimport radi se finalizira, a svi ostali ponešto raduckaju verovatno je novac odlučujući faktor.
Teško je stvoriti dobru kadrovsku strukturu u VTI-u, TRZ Čačak i sl.. u zemlji koja je spremna da vojnika specijalca u mirnodobskim uslovima plati 2500 eura dok prosečan inženjer koji treba nešto da stvori zarađuje oko polovine ovog iznosa.
Ako puno i dugo razmišljate o modernizaciji uvek se pojavi nešto novo pa vam spora rešenja budu prevaziđena pre njihove realizacije.
Nekad su govorili ,,dok pametan razmisli budala napravi dvoje dece,, pa ti biraj.
Ne znam da li je bio link do ovog članka ovde na Palubi ,ali nije loše da čak i ako je bio , da upadne ponovo . Možda neki od odgovora na vaša pitanja bude odgonetnut ?
Како повезати ПАСАРС са Жирафом: Најмлађи инжењери Војске Србије на важном задаткуВојнотехнички институт ради на усавршавању противавионског система Бофорс, „ПАСАРС“ и радара Жирафа, као и на увезивању та два система радио путем. Овај важан посао поверен је и подмлатку Института, најмлађим инжењерима који су у ову важну установу дошли директно са Војне академије.Захваљујући највећој научноистраживачкој институцији у области одбрамбених технологија у региону, Војска Србије у 2021. годину улази са новим и модернизованим системима наоружања и још савременијом војном опремом у области ракетне артиљерије, беспилотних летелица, заштитне балистичке опреме, али и теренских и командно-извиђачких возила.
После више од деценије стагнације пријема, последњих неколико година поново је дошло до пријема младих инжењера, који раде на овим пројектима.
Најмлађи инжењери на важном задаткуДвадесетседмогодишњи поручници Тамара Шевић и Лазар Стојнић у Институт су стигли директно са Војне академије, одмах су "бачени у ватру". Тамара је једна од четири жене официра у Институту, која успешно ради на модернизацији противавионског система ПАСАРС.
"Када дођеш после Академије, са основним инжењерским знањем, овде имаш прилику да га примениш и унапредиш, да научиш нешто ново од старијих колега. То што смо дошли овде, значи да смо имали среће, велика је срећа доћи у Институт и радити на истраживачким и развојним пројектима. Због дугогодишњег изостајања пријема инжењерског подмладка, институт није имао планирану смену генерација, па смо ми морали да постанемо и руководиоци неких пројеката, иако смо јако млади. Старије колеге нам доста помажу, преносе нам своје искуство и знање", прича нам Тамара.
Она је управо положила последњи испит на мастер студијама, на Војној академији, а мастер рад ће бити везан за примену дронова, Институт је набавио неколико комерцијалних дронова који ће јој бити од помоћи у току реализације истраживачког задатка.
Тамара каже да је јако важно и што има могућност да на сајмовима у иностранству види како напредује технологија других држава, била је у Паризу и Москви.
Лазар који је конструисао Малог МилошаЊен колега Лазар већ је био звезда неких међународних сајмова наоружања, он је један од чланова радног тима на атрактивном задатку израде робота Мали Милош, који је привукао изузетну пажњу где год је стигао.
"Као машински инжењер возилачке струке, моје је било да радим на тој возној платформи малог гусеничара, тенкића, да му направим возну основу, све што иде уз гусенице, оклопно тело, унутрашњи простор, погон и покретање. Био сам и испомоћ у целом пројекту, организацији и менаџменту, а други део, борбену станицу, радиле су, наравно, колеге које се баве наоружањем", каже овај млади инжењер.
У последње четири године радио је и на платформи борбеног оклопног возила БОВ КИВ, на модернизацији тенка М-84 и недавно представљеног борбеног оклопног возила МРАП, где је руководилац овог важног пројекта.
"Увек се задовоље захтеви Војске, оно што њима треба је за нас приоритет, али поред тога пратимо и трендове, шта инострани партнери и други производе, па и ми тежимо да добијемо такве системе, односно перформансе. У сваком случају покушавамо да модернизујемо наша средства, да заменимо застарелу технику, рецимо, аналогне ствари у тенку замењујемо дигиталним", каже Лазар.
Најмађи инжењери и професориИ он и Тамара раде и прековремено, задатака је пуно, а људи мало, али су срећни што раде посао који воле и што је тај рад посебно вреднован и плаћен. Рад за рачунаром прати и терен, возила морају да се испитају у теренским условима, да се пређу километри како бисмо били сигурни да све функционише како треба.
"Тренутно радим на нултој серији усавршеног противавионског система Бофорс, где сарађујемо са предузећима из групацје Одбрамбене индустрије Србије. Помажемо им у њиховом оспособљавању за серијску производњу. У склопу тог пројкта радимо и на модернизацији радара Жирафа, пошто су та два система увезана радио путем, ја сам управо задужена за увезивање та два система", каже поручник Тамара Шевић.
Обоје, поред тога што раде на развоју новог наоружања, своја знања стечена на Академији и у Институту преносе новим генерацијама, раде и као асистенти на Војној академији, он на предмету Конструкције борбених возила, а она на Противелектронској заштити.
Тамара тренира, Лазар свираУ слободно време Тамара се бави спортом, тренира "Бут Камп", реч је о тренингу који развија све мишиће, а ради се на отвореном, без обзира на временске услове.
Лазар се посвећује уметности, већ дуго свира гитару, али се и код куће бави научним радом.
"Баш доста времена проводим свирајући, а волим и да истражујем нова софтверска решења, то знање, наравно, примењујем овде, на послу, то ми је љубав, није везано за посао, али покушавам да урадим неке нове ствари у тим софтверима, па кад дођем на посао, кажем, дај да применим то што сам научио".
Задовољни су платом на државном послу, али Тамара је из Аранђеловца, а Лазар из Мајданпека, па добар део новца дају за стан и режије. То је, кажу, један од разлога зашто још не размишљају о формирању породице.
Чекају нове младе колегеНедавно је место на коме раде посетио министар одбране Небојша Стефановић и обећао да ће држава радити на подмлађивању кадра Војнотехничког института. Кажу да би било добро да се нађе могућност да се задрже они који су им јако потребни, програмери, често одлазе, јер од разних компанија добијају боље понуде.
Наши саговорници кажу да њима новац није најважнији, кад су уписали Војну академију, знали су да ће радити за себе, али и за Србију.
"Не верујем да би се тако лако само због новца одрекао овог овде, прође ми та идеја кроз главу када има много посла, када по пет дана радим на терену по 12 сати, помислим, да ли ћемо икада завршити, шта би било да сам радио негде другде, али оно што добијам у Институту, на другом месту не постоји", каже поручник Лазар Стојнић.
Izvor:
https://sputnikportal.rs/amp/20210108/kako-povezati-pasars-sa-zirafom-najmladji-inzenjeri-vojske-srbije-na-vaznom-zadatku-1124324006.htmlČelična dama u Vojsci Srbije: Nosi cepanice i pliva u ledenoj vodi, sve to sa ekipom beogradskih gorštakaTrčanje po snegu, nošenje teških cepanica, plivanje u zaleđenom jezeru, grudvanje i sve to na temperaturama ispod nule, po danu i noći, 365 dana u godini... Tako otprilike izgleda jedan običan trening na otvorenom, u režiji Marka Mažara i njegovog “But kemp Srbija” koncepta.Jedna od neustrašivih i hrabrih dama koje su se priklonile fitnesu na otvorenom je i poručnica Vojske Srbije Vasilija Joksimović. "Prvo mi je bilo jako čudno a opet dosta i približno mojoj struci, pošto smo već rekli da radim u vojsci. Mi smo imali dosta ovakvih treninga, ali generalno kada krenemo da radimo, onda se dosta udaljimo od vanjskih uslova, tako da je meni sve to bilo primamljivo. Od druga sam čula, videla grupu ljudi, odlučila da probam i prosto sam oduševljena ovim treningom", navodi za Kurir televiziju čelična dama. I njena koleginica Milena Tumar ne krije zadovoljstvo što je čula za ekipu “But kemp Srbija”. "Upoznala sam zaista fantastičnu ekipu ljudi i mislim da je ovo pre svega jedno lepo druženje, a samim tim uz to druženje dolaze i dobre navike, zdravlje i jedna pozitivna energija koja ne može da se opiše, mora da se doživi", smatra ona. Marko Mažar koji je osmislio koncept pre deset godina, kaže da je sve počelo tako što je u moru jednoličnih fitnes programa tražio nešto što je novo, drugačije i zanimljivije.
Prema njegovom priznanju, oni se ne bave estetskim fitnesom, nego zdravstvenim, a u prilog tome ide podatak da niko od njih ne vežba da bi imao veliku zadnjicu ili veliki bicepeps, kao i da niko od njih nije bio bolestan od kada trenira, ni fizički, ni psihički. "Studirajući na fakultetu sportskog i fizičkog vaspitanja, još od samog početka sam imao u planu da radim nešto što je drugačije, ne da sedim u kabinetu kao pofesor fizičkog, na jednom radnom mestu, nego sam prosto takav da volim da sam u prirodi i da sam stalno napolju. Treninzi su uvek na otvorenom, da li je sneg, da li je minus, kao nama večeras, -5, -6. Mi ovde imamo četiri godišnja doba, tako da treniramo uvek, 365 dana u godini. Ima nas pedesetak, što na Košutnjaku, što online. Mi organizujemo i vikende, svakog vikenda putujemo, imamo odmore na planinama. Skoro svakog vikenda takođe imamo zimsko kupanje i to je deo te naše priče. To je stvarno jedna velika priča, jedna velika porodica", zaključuje on.
Izvor:
https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3608859/celicna-dama-u-vojsci-srbije-nosi-cepanice-i-pliva-u-ledenoj-vodi-sve-to-sa-ekipom-beogradskih-gorstaka-kurir-televizijaNeke od sistema na kojima su oni radili možete videti na fotografijama i na MCM forumu i ovde ,sa prikaza "Granit 2022" . Što se tiče novca postoji ona narodna "Pare nisu problem ,para nema". Međutim i "forsaž" inžinjera je očigledan i poprilično velik . Fizički izdržljiv ,ali psihički na duge staze.... "Forsaz" znači da se ujutru radi na jednom,u podne na drugom,a uveče na trećem sistemu ,pa sve tako u krug.
Video sam jedan snimak pre neki dan na YouTube. Naslov tog videa je "Veljko Topalović/ Miroslavljevo Jevanđelje,Zabranjena knjiga " ...neću postavljati link ka tom videu jer nije tema na kojoj pišemo u prilog tome ,ali ga možete pronaći.... Veljko tamo kaže "Devet miliona evra je izdvojeno za fototipsko izdanje Miroslavljevog Jevanđelja. Gotovo sav novac je u međuvremenu nestao ,a 3500€ je uloženo u konzervaciju rukopisa. A bolje da su ukrali i tih 3500€ jer je tada došlo do neverovatnih oštećenja na Miroslavljevom Jevanđelju "....
Ne znam kako je bilo u "staro" vreme ,kada je doneta odluka da se radi na razvoju tenka M-84? Da li je politika volela da eksploatiše taj razvoj ?
