Tenk M-84

[S.PALESTINAC]

Sistem za  hlađenje na M-84 je kopirani sistem sa T-72 pa tu nebi trebalo da bude razlike.
Sistem je menjan za M-84A (1000ks) tu smo već na stacionarnim ispitivanjima(u ĐĐ) prvi komada uočili problem.
Kako se problem nije pojavljivao kod svi tenkova malo je bilo teže utvrditi razlog.
Greška je bila u konstrukciji ali je njegovo efikasno otklanjanje zahtevalo malo više vremena a nas su pritiskali rokovi i obaveze prema Kuvajtu. Primenjeno je po meni lošije rešenje (VTI je bio nosllac razvoja pa su oni i odlučili).
Nemam neki povratni podataka iz eksploatacije tenkova  M-84A pa ako neko ima konkretne podatke kako se to manifestuje, da li preko porasta temperature ili na neki drugi način.

U Kuvajtu nije bilo problema sa temperaturom tečnosti za hlađenje ali je bilo problema sa većim brojem stradali hladnjaka.
Razlog za ovo svakako bi mogao biti i gore spomenuti problem ali je daleko veći problem bio što je Yugoimprtova ekipa koja je održavala i bila tehnička podrška dozvolila Kuvajćanima da u sistem sipaju običnu vodu.
U početku mog boravka u Kuvajtu imao sam nekoliko defektaža na havarisanim tenkovima tako da sam pogledao i posledice na ovom sistemu.
Svoja zapažanja nisam publikovao jer iako su obećali (da će za nas dvoicu koi smo došli iz Srbije) nisu korigovati plate prema našem znanju.
Praksa sa sipanjem obične vode je nastavljena a ja sam sa mojm ekipon pristupio praktičnoj obuci kuvajtski majstora za remont i održavanje.

[micha]

   Koliko znam u M-84 ide samo antifriz. I leti i zimi. Ne čudi što su stradali hladnjaci u Kuvajtu ako su sipali vodu. Očigledno su to predložili ljudi koji su radili na T-55. Nisam nikada saznao zašto se na peticama vršio prelaz i leti sipala voda. Moguće da je to forsirao neko ko je imao procenat od nabavke maziva i eksploatacionih tečnosti...

[S.PALESTINAC]

Trebalo bi ponekad pročitati i tehnička upustva koja su dostavljena uz svaki tenk.
Tamo vam piše da se u sistem za hlađenje leti koristi omekšana voda ili eventualno kišnica.

U mojoj nadležnosti pri montaži tenka bila je popuna i provera sistema u MTO sa radnim fluidima koja je vršena neposredno pred stacionarne provere oklopnog tela.
Tehnologije su pisana na bazi ruski podloga u svaki tenk je sipana omekšana voda a samo zimi je upotrebljavan antifriz.
Omekšavanje vode se vrši tako što se na 100 litara vode doda smesa od 3 komponente od po 50 grama.

Na sistemu su ugrađeni posebni davači za kritične temperature i one su različite za antifriz i vodu ako ih pređete pali vam se crvena sijalica na prenosnom pultu vozača.
Na kontrolnoj tabli vozača imate prekidač voda-antifriz.
Ako se još sećam (više od 20 godna se ne bavim tenkom) u tehničkom upustvu imate i poglavlje prelaz sa letnje na zimsku eksploataciju i obratno kad se između ostalog vrši zamena  vode i antifriza.
Nisam baš siguran da u našem području možete normalno eksploatisati tenk popunjen sa antifrizom leti ali ako vam on služi kao paradni onda nema potrebe da se mučite.

Ovaj tenk bi trebao da bude pouzdan ali samo pod uslovom ako se pravilno koristi i redovno održava, kad uporedite pređenu kilometrađu broj motočasova rada motora i broj otkaza na tenku možete zaključiti kakvo je rukovanje i održavanje.
Dok sam vodio servisnu službu u ĐĐ većina otkaza koja sejavljala po jedinicama bila je posledica nepravilnog rukovanja i lošeg održavanja.
Jooš tada se razmišljalo da bi posade morale biti bolje obučene ili  profesionalne.

[Brok]

Trebalo bi ponekad pročitati i tehnička upustva koja su dostavljena uz svaki tenk.
Tamo vam piše da se u sistem za hlađenje leti koristi omekšana voda ili eventualno kišnica.

U mojoj nadležnosti pri montaži tenka bila je popuna i provera sistema u MTO sa radnim fluidima koja je vršena neposredno pred stacionarne provere oklopnog tela.
Tehnologije su pisana na bazi ruski podloga u svaki tenk je sipana omekšana voda a samo zimi je upotrebljavan antifriz.
Omekšavanje vode se vrši tako što se na 100 litara vode doda smesa od 3 komponente od po 50 grama.

Dosta toga sam zaboravio ali se sećam da je svaki tenk koji je bio u RR (bez konzervacije) koji je u svom sistemu imao antifriz imao metalnu pločicu kao oznaku u frontalnom delu tenka sa natpisom antifriz. To se verovatno ne bi stavljalo da se nije koristila i voda pored antifriza zimi kao rashladna tečnost, kako kažeš omekšana. Ne sećam se tog izraza omekšavanje vode a ni postupka koji si objasnio kako se pravi ista.

[kumbor]

А зар се сличан ефекат омекшавања не постиже прокувавањем воде?

[S.PALESTINAC]

Preporuka je da se antifriz u ovom tenku koristi za temperrature +5 i nižoj.
Signalizacija za kritičnu temperatur za antifriz je 104-105 st. a vodu do 112-120 st.

Voda treba biti demineralizovana (kamenac stvara naslage u hladnjacima i pumpnom kolu a ugrožava i još neke elemente).
Mi smo po ruskim propisima koristili tri komponente za omekšavanje u odnosu 50:50:50 grama jer je to jeftina a efikasna opcija.

[Brok]

Kao i startovanje motora tenka M-84, koji ide bez grejača na temperaturi +5° i višoj.

[micha]

   Što reče Bora Đorđević : Teoretski ljubav lepo zvuči, Malčice je drukčije u praksi.

   Poštovani Palestinac mislim da ste Vi ili neko ko je pisao pravilo permutovao podatke za kritične temperature koja mora biti niža kod vode iz prostog razloga što voda ima nižu tačku ključanja - na 0 m nadmorske visine to je 100* C dok u zatvorenom sistemu pod pritiskom može biti 70-90*C max 95*C ,kratkovremeno 105. Tačka ključanja antifriza je nešto viša (kod savremenih automobila koji koriste G 12 npr. tačka ključanja je 107*C !) pa bi zato njegova kritična temp.trebala biti 115*C u zatvorenom sistemu pod pritiskom. U mojoj jedinici se prilikom prelaza kontroliše nivo eksploatacionih tečnosti i na jesen tačka mržnjenja antifriza za svaki tenk posebno, evidentira u knjižicu i uzima uzorak koji se ostavlja kod dežurnog PTS-a da bi se moglo vizuelno uočiti pri ekstremno niskim temperaturama ako na nekom vozilu počne da mrzne da se to vozilo startuje i zagrevanjem motora izbegne pucanje bloka motora.

   Iz tog razloga je evidentno dolazilo do pregrevanja motora u Kuvajtu koji su radili u ekstremnim uslovima na graničnim temperaturama gde je radna temperatura viša od kontinentalne Evropske ako je u sistemu bila voda. Pitanje i da li su prebacili reduktor ventilatora u viši položaj za rad na spoljnoj temp. preko 25*C.

   Što se tiče meke ili demineralizovane vode ona se proizvodi u svakoj akumulatorskoj stanici jedinice za osnovno održavanje u električnom destilatoru. Međutim, kapacitet ovog destilatoru sličnom kazanu za rakiju je nekih 50 l za 8 sati. Ako znamo da u sistem za hlađenje tenka ide 90 litara tečnosti ispada da destilator treba da radi 6 meseci puno radno vreme samo za bataljon tenkova, što je naravno, nemoguće. Burad sa tolikom količinom destilovane vode nikad nisam video pa ako neko sipa vodu u tenk onda je to najverovatnije sa česme.



   

[Brok]

Ovo kaže Vikipedija koja nije pouzdana:

Razlika između meke i destilovane vode odnosi se na procese kojima se voda tretira kako bi se uklonili određeni minerali, soli ili nečistoće.

Meka voda se obično dobija putem procesa koji se naziva omekšavanje vode. Glavni cilj ovog procesa je uklanjanje "tvrdih" minerala, poput kalcijuma i magnezijuma, koji mogu uzrokovati taloženje naslaga i oštećenje vodovodnih sistema, kućanskih aparata i uređaja kao što su bojleri, mašine za pranje veša i mašine za pranje posuđa. Omekšavanje vode se obično postiže korišćenjem uređaja za omekšavanje vode ili hemijskim procesima koji zamjenjuju kalcijum i magnezijum jonima natrijuma.

Destilovana voda se dobija procesom destilacije, koji uključuje zagrevanje vode do tačke ključanja, a zatim kondenzaciju pare nazad u tečnost. Ovaj proces ima za cilj uklanjanje većine nečistoća, uključujući minerale, soli, bakterije, viruse i ostale primese. Destilovana voda je čista voda bez minerala i drugih nečistoća. Ova vrsta vode se često koristi u laboratorijskim eksperimentima, kao i u industriji i farmaceutskoj proizvodnji, gde je potrebna visokog kvaliteta voda bez bilo kakvih primesa.

Važno je napomenuti da obe vrste vode imaju svoje specifične namene i da se koriste u različitim kontekstima. Meka voda se često koristi za kućnu upotrebu, kao što je piće, kuvanje i pranje veša, dok se destilovana voda uglavnom koristi u industriji, laboratorijama ili kao sastojak u proizvodnji hrane i lekova.

[Lemi_O2]

Omekšivači vode se naširoko koriste za kućanstva.  Srednje kvalitetni sistemi za kuću koštaju oko 1000 EUR. Protok im je 300-2000 l/h. Ništa novo.
Industrijski sistemi za par tisuća EUR, mogu obraditi na desetke tisuća litara vode na sat. Obično rade na principu ionske  izmjene kalcija i magnezija sa natrijem koji se nalazi u smoli/gelu.